Gužve na Pančevačkom mostu od jutra

Pažljivo sam pratio konferenciju za štampu gospode Drobnjaka (JP „Putevi Srbije“) i Kneževića („Mostogradnja“). Način na koji gospodin Drobnjak razume problem je „ne daj Bože“.
Ove nedelje, 30.000 ljudi gubi svakog dana u proseku dva radna sata ili najmanje 100.000 EUR dnevno (računato po najnižoj ceni rada), plus cca 30.000 EUR dnevno za višak goriva kojeg potroše vozila, plus neostvarena dobit naših poslodavaca, plus ... , i da zanemarim ostalo.
Znači, cca 200.000 EUR dnevno, puta pet radnih dana i eto 1.000.000 EUR.

Ja sam laik za problematiku mostova, ali slušajući gospodina Kneževića, aktivnosti koje će njegova firma preduzeti podrazumevaju angažovanje dvadesetak ljudi različitih profila u vremenu od 5 dana, rad u tri smene, znači 24 sata dnevno ili 120 sati po čoveku. Ukupno 22 do 25 ljudi najviše 3.000 radnih sati. Njihovi troškovi iznose ne više od 10 EUR na sat i ukupno za svih 5 radnih dana to dostiže 30.000 EUR. Angažovanje mehanizacije, ne više od 120 sati za 5 radnih dana po 1.000 EUR na sat tj. 120.000 EUR. I materijali, po slobodnoj proceni, još 20.000 EUR.

Prema veoma gruboj računici, havarija mosta će nas koštati 170.000 EUR plus šteta 1.000.000 EUR.

A da je gospodin Drobnjak svoj posao radio pošteno, odgovorno i stručno, tekuće održavanje konstrukcije na mestu havarije ne bi koštalo više od 30.000 EUR godišnje. I havarije ne bi ni bilo.

Znači, gospodin Drobnjak je, građane Grada Beograda i Republike Srbije koštao 1.140.000 EUR, i to samo ove nedelje.

Traju radovi? Do juce nije bilo nikakvih radova!

od jutra do sutra...sta ce jadni ljudi, da preplivaju...

Traju radovi? Do juce nije bilo nikakvih radova!

Pažljivo sam pratio konferenciju za štampu gospode Drobnjaka (JP „Putevi Srbije“) i Kneževića („Mostogradnja“). Način na koji gospodin Drobnjak razume problem je „ne daj Bože“.
Ove nedelje, 30.000 ljudi gubi svakog dana u proseku dva radna sata ili najmanje 100.000 EUR dnevno (računato po najnižoj ceni rada), plus cca 30.000 EUR dnevno za višak goriva kojeg potroše vozila, plus neostvarena dobit naših poslodavaca, plus ... , i da zanemarim ostalo.
Znači, cca 200.000 EUR dnevno, puta pet radnih dana i eto 1.000.000 EUR.

Ja sam laik za problematiku mostova, ali slušajući gospodina Kneževića, aktivnosti koje će njegova firma preduzeti podrazumevaju angažovanje dvadesetak ljudi različitih profila u vremenu od 5 dana, rad u tri smene, znači 24 sata dnevno ili 120 sati po čoveku. Ukupno 22 do 25 ljudi najviše 3.000 radnih sati. Njihovi troškovi iznose ne više od 10 EUR na sat i ukupno za svih 5 radnih dana to dostiže 30.000 EUR. Angažovanje mehanizacije, ne više od 120 sati za 5 radnih dana po 1.000 EUR na sat tj. 120.000 EUR. I materijali, po slobodnoj proceni, još 20.000 EUR.

Prema veoma gruboj računici, havarija mosta će nas koštati 170.000 EUR plus šteta 1.000.000 EUR.

A da je gospodin Drobnjak svoj posao radio pošteno, odgovorno i stručno, tekuće održavanje konstrukcije na mestu havarije ne bi koštalo više od 30.000 EUR godišnje. I havarije ne bi ni bilo.

Znači, gospodin Drobnjak je, građane Grada Beograda i Republike Srbije koštao 1.140.000 EUR, i to samo ove nedelje.

od jutra do sutra...sta ce jadni ljudi, da preplivaju...