Jože Mencinger: Kriza bez pouke

"u savremenoj privredi u kojoj je rast određen tražnjom, a ne ponudom..."

Ključna izjava - ako se detaljnije analizira, to znači da količina slobodnog novca (jer to je u stvari mera tražnje) određuje rast, jer robe (ponude)ima u izobilju. Kako je onda moguće da u eri masovnog emitovanja novca, kroz razne bailout-e nema tražnje?
Odgovor je takođe u tekstu, ali malo iznad: rad je izgubio bitku sa kapitalom, novac se ne dobija za rad,nego za uloženi kapital. Drugim rečima, cena rada opada u odnosu na cenu novca, odnosno kamatu. Sa druge strane, kupovna moć se održava sve većim davanjem pozajmica (kredita), što stvara lažnu sliku kupovne moći, pri čemu se privatni i javni dugovi gomilaju. Tako se stvara lažna ravnoteža, pri čemu se potrošači guraju u dužničko ropstvo, jer novac kojim raspolažu nije zarađen, nego je emitovan kao budući dug - bilo države, bilo pojednica.
Kako je bilo ranije, može se zaključiti iz reči Bendžamina Frenklina, koji je, na pitanje o uzroku brzog ekonomskog razvoja engleskih kolonija u Americi odgovorio (parafraziram): Prosto, kada količina robe premaši količinu raspoloživog novca tako da to preti da poremeti trgovinu, mi jednostavno povećamo (emitujemo novu) količinu novca kroz usluge koje plaća država.
Da bi ovo radila, država mora imati svoju valutu i biti jedini emiter novca. Međutim, danas su to banke, a one emituju novac kao dug (ne plaćaju ničiji rad utrošen za opšte dobro) i još naplaćuju kamatu.

Fantastičan tekst i analiza profesora iz Slovenije uz (na žalost,SAMO) par odličnih komentara čitalaca. Tužno je koliko ljudi, u moru gluposti i grozomornih vesti, ne umeju da prepoznaju kvalitet i odreaguju na suštinu problema koji žive... Ali kao što neko reče, ovde kriza ljudi vlada već stotinama godina.

Ovo je najsmisleniji kriticki osvrt na EU koji sam citala. Nadam se da me nece pogresno shvatiti zagovornici protiv EU, jer koliko god mi ne bili drzava kad bi usli u EU, bez njihovih zakona i pravila ostali bi ljudozdersko drustvo.

Odličan intervju koji raspršuje neke od balona koji su kod nas postala opšta mesta.

Tacno, ali samo za zemlje EU. Mi se tu uklapamo samo delimicno, jer je uzrok nase krize drugaciji, a viseslojan. Mi smo tipicna banana drzava koja je prinudjena da igra kako joj drugi sviraju, ali nasa kvazi elita cini i vise od onoga sto joj se trazi. Narocito na ekonomskom planu, privatizacija kod nas je uradjena na najkatastrofalniji moguci nacin, posle privatizacije proizvodnja je manja nego pre nje, kao i zaposlenost. Nesto je povecana efikasnost privrede, ali ona jako malo proizvodi u poredjenju sa enormno viskokom potrosnjom onih koji su na budzetu i drzave uopste. Resenje jeste u smanjenju javnog sektora, pa i smanjenju njihovih ipak previsokih plata za nase uslove, stimulisanju proizvodnje i suzbijanje uvoza svega i svacega. Budzet se mora zatvoriti, a mentalitet zivota na crtu i nerad moraju prestati. Srbija je u jako teskoj poziciji, ali nema ko da pocne da reze. Da bice jos teze, ali samo natezi put je pravi put. Lakih resenja nema, a nece ih ni biti. Potrebna je politicka volja za pravo sprovodnjenje reformi, zajedno sa znanjem, a na zalost ne vidim da kod nas postoji bilo sta od ta dva na zalost. Mislim da cemo jako tesko izbeci kolaps, previse je kod nas mantranja i populizma, premalo rada i znanja.

Jedan od najboljih tekstova na temu krize koji je ikada objavljen na B92. Moze se samo dodati sledece: Zapad gubi bitku na polju konkurentnosti od strane Istoka - jer Istocnjaci rade efikasnije i brze a to je bila i ostala maksima kapitalizma. Zato je rad prestao da bude merilo vrednosti jer ne mozete imati radnika koji radi za 200-300 dolara mesecno na Istoku i onoga koji radi za 3000 dolara ili vise na Zapadu u istom vremenskom periodu (veoma slicnim proizvodnim sredstvima) a pritom onaj deset puta manje placeni ima dva-tri puta bolji ucinak - e zato je vrednovanje rada obesmisljeno a oni koji nisu konkurentni koriste novac da bi dobili novac (bankarski sektor) jer nisu konkurentni tamo gde treba uloziti pravi rad. To im je sve moguce jer jos uvek kontrolisu tok informacija i sredstva gole sile. Takodje je i tacno da vise nije nikakav problem proizvesti vec prodati (to ne vazi za upropascene banana zemlje kao sto je Srbija) jer tehnoloski napredak je skoro u svim industrijskim granama drasticno usporio (cak i u IT sektoru) pa je nivo tehnoskog razvoja na planeti sve ravnomerniji. Globalizacija je opasnost za EU isto onoliko koliko je EUropeizacija opasnost za manje zemlje Evrope. To nije nikakav paradoks jer ako globalizacija predstavlja zapravo funkcionisanje jednog trzista na planetarnom nivou to je samo preslikana evropska situacija (EU jedno trziste) gde ekonomije manjih zemalja bivaju samlevene od strane vecih na jednom trzistu (to se uvek desi - pobedjuje uvek firma koja ima vecu domacu traznju). E to bi se isto desilo velikim firmama Evrope na svetskom nivou - progutale bi ih vece ribe bas kao sto su oni progutali (tj gutaju) manje evropske. Nas EU (a EU nije nista drugo do Nemacka i Francuska) ubedjuje kako je to za nas dobro a sa druge strane vide globalizaciju kao opasnost za sebe - hoce da jedu u Evropi ali ne i da budu pojedeni na planetarnom nivou. Tesko.

....da , umjesto da su ih " istorijska bespuća " odveli u potpunu asimilaciju i nestanak od strane crno-žute monarhije ili njenih nasljednika ili kako su cijeloj bivšoj Jugoslaviji ( koja im je bila nužno zlo ) prodavali gluppu svoju demagogiju , a sve u suštini za šojićeve jagnjeće brigade . Evo sad bi oni i Njemcima , Francuzima itd. da budu svojevrsna mirođija u čorbi . Što se mene , tiče , neka ograde autoput kao nekad prema zapadnom Berlinu , za mene su crna mrlja na karti Evrope , dakle , samo autoput da ne bi džaba trošio gorivo da idem okolo . Što se tiče njih , oni apsolutno nemaju šta da daju niti su ikada imali da daju evropi , civilizaciji , znanju , mudrosti itd... Srbija je u tom kontekstu daleko ispred Slovenije . Problem Srbije je taj što uvijek ima nekog svjetskog parazita koji joj nameće i nalaže šta da radi ili kada bi dali Srbiji jedan vijek da slobodno vodi politiku svojom pameću , svojim znanjem , svojim ljudima , bila bi u samom vrhu Evrope u svakom pogledu . Da , eu nužno sranje .

Ovo je najsmisleniji kriticki osvrt na EU koji sam citala. Nadam se da me nece pogresno shvatiti zagovornici protiv EU, jer koliko god mi ne bili drzava kad bi usli u EU, bez njihovih zakona i pravila ostali bi ljudozdersko drustvo.

....da , umjesto da su ih " istorijska bespuća " odveli u potpunu asimilaciju i nestanak od strane crno-žute monarhije ili njenih nasljednika ili kako su cijeloj bivšoj Jugoslaviji ( koja im je bila nužno zlo ) prodavali gluppu svoju demagogiju , a sve u suštini za šojićeve jagnjeće brigade . Evo sad bi oni i Njemcima , Francuzima itd. da budu svojevrsna mirođija u čorbi . Što se mene , tiče , neka ograde autoput kao nekad prema zapadnom Berlinu , za mene su crna mrlja na karti Evrope , dakle , samo autoput da ne bi džaba trošio gorivo da idem okolo . Što se tiče njih , oni apsolutno nemaju šta da daju niti su ikada imali da daju evropi , civilizaciji , znanju , mudrosti itd... Srbija je u tom kontekstu daleko ispred Slovenije . Problem Srbije je taj što uvijek ima nekog svjetskog parazita koji joj nameće i nalaže šta da radi ili kada bi dali Srbiji jedan vijek da slobodno vodi politiku svojom pameću , svojim znanjem , svojim ljudima , bila bi u samom vrhu Evrope u svakom pogledu . Da , eu nužno sranje .

Fantastičan tekst i analiza profesora iz Slovenije uz (na žalost,SAMO) par odličnih komentara čitalaca. Tužno je koliko ljudi, u moru gluposti i grozomornih vesti, ne umeju da prepoznaju kvalitet i odreaguju na suštinu problema koji žive... Ali kao što neko reče, ovde kriza ljudi vlada već stotinama godina.

Tacno, ali samo za zemlje EU. Mi se tu uklapamo samo delimicno, jer je uzrok nase krize drugaciji, a viseslojan. Mi smo tipicna banana drzava koja je prinudjena da igra kako joj drugi sviraju, ali nasa kvazi elita cini i vise od onoga sto joj se trazi. Narocito na ekonomskom planu, privatizacija kod nas je uradjena na najkatastrofalniji moguci nacin, posle privatizacije proizvodnja je manja nego pre nje, kao i zaposlenost. Nesto je povecana efikasnost privrede, ali ona jako malo proizvodi u poredjenju sa enormno viskokom potrosnjom onih koji su na budzetu i drzave uopste. Resenje jeste u smanjenju javnog sektora, pa i smanjenju njihovih ipak previsokih plata za nase uslove, stimulisanju proizvodnje i suzbijanje uvoza svega i svacega. Budzet se mora zatvoriti, a mentalitet zivota na crtu i nerad moraju prestati. Srbija je u jako teskoj poziciji, ali nema ko da pocne da reze. Da bice jos teze, ali samo natezi put je pravi put. Lakih resenja nema, a nece ih ni biti. Potrebna je politicka volja za pravo sprovodnjenje reformi, zajedno sa znanjem, a na zalost ne vidim da kod nas postoji bilo sta od ta dva na zalost. Mislim da cemo jako tesko izbeci kolaps, previse je kod nas mantranja i populizma, premalo rada i znanja.

"u savremenoj privredi u kojoj je rast određen tražnjom, a ne ponudom..."

Ključna izjava - ako se detaljnije analizira, to znači da količina slobodnog novca (jer to je u stvari mera tražnje) određuje rast, jer robe (ponude)ima u izobilju. Kako je onda moguće da u eri masovnog emitovanja novca, kroz razne bailout-e nema tražnje?
Odgovor je takođe u tekstu, ali malo iznad: rad je izgubio bitku sa kapitalom, novac se ne dobija za rad,nego za uloženi kapital. Drugim rečima, cena rada opada u odnosu na cenu novca, odnosno kamatu. Sa druge strane, kupovna moć se održava sve većim davanjem pozajmica (kredita), što stvara lažnu sliku kupovne moći, pri čemu se privatni i javni dugovi gomilaju. Tako se stvara lažna ravnoteža, pri čemu se potrošači guraju u dužničko ropstvo, jer novac kojim raspolažu nije zarađen, nego je emitovan kao budući dug - bilo države, bilo pojednica.
Kako je bilo ranije, može se zaključiti iz reči Bendžamina Frenklina, koji je, na pitanje o uzroku brzog ekonomskog razvoja engleskih kolonija u Americi odgovorio (parafraziram): Prosto, kada količina robe premaši količinu raspoloživog novca tako da to preti da poremeti trgovinu, mi jednostavno povećamo (emitujemo novu) količinu novca kroz usluge koje plaća država.
Da bi ovo radila, država mora imati svoju valutu i biti jedini emiter novca. Međutim, danas su to banke, a one emituju novac kao dug (ne plaćaju ničiji rad utrošen za opšte dobro) i još naplaćuju kamatu.

Odličan intervju koji raspršuje neke od balona koji su kod nas postala opšta mesta.

Jedan od najboljih tekstova na temu krize koji je ikada objavljen na B92. Moze se samo dodati sledece: Zapad gubi bitku na polju konkurentnosti od strane Istoka - jer Istocnjaci rade efikasnije i brze a to je bila i ostala maksima kapitalizma. Zato je rad prestao da bude merilo vrednosti jer ne mozete imati radnika koji radi za 200-300 dolara mesecno na Istoku i onoga koji radi za 3000 dolara ili vise na Zapadu u istom vremenskom periodu (veoma slicnim proizvodnim sredstvima) a pritom onaj deset puta manje placeni ima dva-tri puta bolji ucinak - e zato je vrednovanje rada obesmisljeno a oni koji nisu konkurentni koriste novac da bi dobili novac (bankarski sektor) jer nisu konkurentni tamo gde treba uloziti pravi rad. To im je sve moguce jer jos uvek kontrolisu tok informacija i sredstva gole sile. Takodje je i tacno da vise nije nikakav problem proizvesti vec prodati (to ne vazi za upropascene banana zemlje kao sto je Srbija) jer tehnoloski napredak je skoro u svim industrijskim granama drasticno usporio (cak i u IT sektoru) pa je nivo tehnoskog razvoja na planeti sve ravnomerniji. Globalizacija je opasnost za EU isto onoliko koliko je EUropeizacija opasnost za manje zemlje Evrope. To nije nikakav paradoks jer ako globalizacija predstavlja zapravo funkcionisanje jednog trzista na planetarnom nivou to je samo preslikana evropska situacija (EU jedno trziste) gde ekonomije manjih zemalja bivaju samlevene od strane vecih na jednom trzistu (to se uvek desi - pobedjuje uvek firma koja ima vecu domacu traznju). E to bi se isto desilo velikim firmama Evrope na svetskom nivou - progutale bi ih vece ribe bas kao sto su oni progutali (tj gutaju) manje evropske. Nas EU (a EU nije nista drugo do Nemacka i Francuska) ubedjuje kako je to za nas dobro a sa druge strane vide globalizaciju kao opasnost za sebe - hoce da jedu u Evropi ali ne i da budu pojedeni na planetarnom nivou. Tesko.