40 godina od epidemije variole vere

Da svi smo primili vakcine u Beogradu a ja nisam znala da sam trudna. To je bila prava panika svih devet meseci da li ce se roditi zdravo i normalno dete. Hvala bogu sve je bilo u redu.

Моја баба је била инфектолог у то време и причала ми је сто пута да су и држава и војска поступиле правилно и изузетно брзо, а да је главни проблем зашто је реакција каснила је било непрепознавање болести, већ је нулти (или први пацијент) дијагностификован са алергијском реакцијом на пеницилин. Чак ми баба прича да је професор студентима који су били са њим на вежбама набрајао разне болести које имају такве симптоме, чак је на крају рекао и велике богиње, али пошто су у то време оне биле скоро потпуно искорењене (са изузетком пар ендемичних жаришта на рогу Африке и у Афганистану и Бангладешу), то је било чисто примера ради. Иначе, у чланку се тенденциозно тврди да су власти реаговале тек 22. марта, док је у стварности већ 16. било проглашено ванредно стање. Да је власт чекала осам дана, како се тврди у тексту, последице би биле много, много теже, и епидемија се не би могла контролисати, бар не тако брзо и са тим успехом. Такође, за успех у препознавању болести пресудну улогу је имао наш чувени академик Др. Коста Тодоровић, који је једини још у то време био у животу од тима који се борио са последњом претходном великом епидемијом великих богиња током Првог светског рата и који је радио на сузбијању истих током последње претходне појаве болести 1930. године.

Иначе, разочаран сам писањем новинара Танјуга, јер је евидентно да је као главни извор кориштен филм "Вариола вера" (који је иначе изузетан, али ипак уметничко дело, а не документарац)уз мању помоћ Википедије. Такође, имам утисак да је уважени Проф. Др. Делић био само замољен да коментарише тренутну способност наше земље да изађе на крај са потенцијалном епидемијом, без макар и мало озбиљнијег осврта на саму вакцину (која је овде представљена као гора од болести) и саму природу и обим вакцинације. Једном речју, доста површан и сензационалистички чланак.

P. S. Добар део тих "опасних" вакцина јесте произведен у "Торлаку", али и СЗО је доставила значајну количину истих у то време (заједно са обезбеђивањем можда и највећих светских стручњака за велике богиње у то време - Хендерсона и Френсиса). Иначе, академик Тодоровић није био, како је представљен у филму, "кљакав али жив", већ напротив, за своје године врло активан.

Naš film 'variola vera' je za mene i dan danas najgori horor koji sam gledao. Kakvi bre petkovi 13, psihoi, testere, krugovi, noći veštica... naježim se već i na samu muziku iz našeg filma.
A tek onaj brundavi glas, ono spaljivanje... ne volim ni danas da ga gledam.

Ako vam , sad vec pokojni , pedijatar prica.. da su u to vreme *zurili ..i u nedostatku vremena i sterilnog pribora , pelcovali redom starije sa istim priborom, gledali su mladje da postede istog . Niko ne postavlja nit zna a nit sme, pitanja, koliko ih se onda od druhih infekcija zarazilo i umrlo. I to u bivsoj sili , Yugislaviji

Naš film 'variola vera' je za mene i dan danas najgori horor koji sam gledao. Kakvi bre petkovi 13, psihoi, testere, krugovi, noći veštica... naježim se već i na samu muziku iz našeg filma.
A tek onaj brundavi glas, ono spaljivanje... ne volim ni danas da ga gledam.

Da svi smo primili vakcine u Beogradu a ja nisam znala da sam trudna. To je bila prava panika svih devet meseci da li ce se roditi zdravo i normalno dete. Hvala bogu sve je bilo u redu.

Моја баба је била инфектолог у то време и причала ми је сто пута да су и држава и војска поступиле правилно и изузетно брзо, а да је главни проблем зашто је реакција каснила је било непрепознавање болести, већ је нулти (или први пацијент) дијагностификован са алергијском реакцијом на пеницилин. Чак ми баба прича да је професор студентима који су били са њим на вежбама набрајао разне болести које имају такве симптоме, чак је на крају рекао и велике богиње, али пошто су у то време оне биле скоро потпуно искорењене (са изузетком пар ендемичних жаришта на рогу Африке и у Афганистану и Бангладешу), то је било чисто примера ради. Иначе, у чланку се тенденциозно тврди да су власти реаговале тек 22. марта, док је у стварности већ 16. било проглашено ванредно стање. Да је власт чекала осам дана, како се тврди у тексту, последице би биле много, много теже, и епидемија се не би могла контролисати, бар не тако брзо и са тим успехом. Такође, за успех у препознавању болести пресудну улогу је имао наш чувени академик Др. Коста Тодоровић, који је једини још у то време био у животу од тима који се борио са последњом претходном великом епидемијом великих богиња током Првог светског рата и који је радио на сузбијању истих током последње претходне појаве болести 1930. године.

Иначе, разочаран сам писањем новинара Танјуга, јер је евидентно да је као главни извор кориштен филм "Вариола вера" (који је иначе изузетан, али ипак уметничко дело, а не документарац)уз мању помоћ Википедије. Такође, имам утисак да је уважени Проф. Др. Делић био само замољен да коментарише тренутну способност наше земље да изађе на крај са потенцијалном епидемијом, без макар и мало озбиљнијег осврта на саму вакцину (која је овде представљена као гора од болести) и саму природу и обим вакцинације. Једном речју, доста површан и сензационалистички чланак.

P. S. Добар део тих "опасних" вакцина јесте произведен у "Торлаку", али и СЗО је доставила значајну количину истих у то време (заједно са обезбеђивањем можда и највећих светских стручњака за велике богиње у то време - Хендерсона и Френсиса). Иначе, академик Тодоровић није био, како је представљен у филму, "кљакав али жив", већ напротив, за своје године врло активан.

Ako vam , sad vec pokojni , pedijatar prica.. da su u to vreme *zurili ..i u nedostatku vremena i sterilnog pribora , pelcovali redom starije sa istim priborom, gledali su mladje da postede istog . Niko ne postavlja nit zna a nit sme, pitanja, koliko ih se onda od druhih infekcija zarazilo i umrlo. I to u bivsoj sili , Yugislaviji