Da li biste potpisali predbračni ugovor?

Apsolutno bih potpisala, koliko god to nekome zvučalo neromantično. Ako se nikad ne raziđemo, ugovor će mi do kraja života samo stajati u fioci i neću ga se ni setiti. Ako se nekad raziđemo, razlaz - koji je sam po sebi bolna i teška stvar - neće biti dodatno otežan i zakomplikovan sporom oko imovine.

Kakva romantika, kakve gluposti, ja sam bio UBEDJEN da je pored mene zena mog zivota. Sest godina srece, zaljubljenosti i odjednom BAAAM! Kraj. Odlazi, posle mesec dana sa drugim, sreca kipi na usi, smrtna zaljubljenost, euforija na sve strane, foliraza.. Sada mi je jasno da svaka ima dva lica. U slucaju svadbe i paketic zvaka u dzepu se popisuje. Pa ako se ljuti, ne mora.

Ja i moja zena imamo predbračni ugovor sklopljen. U sličaju rastave braka delimo samo ono sto smo zajedno stekli ali ne i imovinu koju imamo pre braka. Podržavam ovo jer su se zene emancipovale, što znaci da su jednake sa muskarcima pa nek nose i one svoj krst.

da, cist racun duga ljubav.

Rado bih potpisala predbračni jer bi to značilo da moj voljeni ima opasnu imovinu koju treba da zaštiti od mene.
Ali on nema ništa osim mene.

Nešto najpoštenije što postoji u modernom svetu je predbračni ugovor....doduše ne ide u prilog sponzorušama, ali svakako je preporučljiv i potreban ljudima koji ulaze u brak iz ljubavi, trebalo bi ga uvesti kao standardnu praksu prilikom svakog sklapanja braka i nikad niko ne bi imao problema prilikom razvoda

Nazalost,vecina ljudi u nasoj zemlji su veoma skromnih primanja,te ta tradicija predbracnih ugovora tesko moze da zazivi jer sta da se deli,kada se skoro nista nema..Inace,nemam nista protiv predbracnih ugovora-u danasnje nemoralno vreme gde se neki zene i udaju zbog novca(kod nas i stana) lako moze da se desi da budete izmanipulisani..Zato jesam za predbracne ugovore; tako cete se(ukoliko imate novca)zastititi od sponzorusa i sponzora(muskih sponzorusa)...S tim da bi po meni najvaznija tacka u bracnom ugovoru trebala ga glasi"Ko prevari svog muza/zenu taj gubi sve bez obzira na kapital koji je uneo u brak"..E tada mislim da bi se svi vise puta porazmislili pre no sto se upuste u avanturu i preljubu..

Jeste gadna stvar,ali pametna!Kada se ljudi zaljube sve je "nema veze",ali kada se posle par godina (ili meseci) skinu ruzicaste naocare vidite sa kim ste.Licno sam dozivela da se od prelepog princa covek pretvorio u zabu,ali sam imala srece,malo je falilo da izgubim jedinu nekretninu,pametni su bili moji roditelji.Zato dragi moji,volite i uzivajte u ljubavi koliko god da traje,ali papir je papir.
Btw,mozda nam nestane sponzorusa.

Nisam ni previse bogata ni slavna ali sam potpisala predbracni ugovor.
Tudje necemo svoje ne damo, je l' tako.

Pustite romantiku. Zivot u vecini slucajeva uopste nije romantican. Samo sto neki to kasno shvate. Moj muz se jako kaje sto nije potpisao pre-nump sa bivsom zenom.

Naravno, posle moj stan od dede (jedino sto imam, pa ga zato pominjem) da moram da prodam da bih isplatio svog bivseg bracnog saputnika. Nikad ne zna sta ce da se desi. Ako smatrate da nije potreban predbracni ugovor, mogli biste i penziono da prestanete da uplacujete, radi se o istoj stvari - obezbedivanju buducnosti.

Nego šta bih i nego šta ću.

Treba,macka u dzaku izlazi posle,za nju i za tebe.

Ovo samo pokazuje koliko je brak zastarela institucija. Potrebno je izmeniti zakone tako da dvoje ljudi mogu da zive zajedno kako zele i da u slucaju raskida niko ne ostane bez krova nad glavom. A ostatak imovine pripada onome ko ju je stekao.

Da

Kao zena sam izricito ZA predbracni ugovor koji mora da obuhvati ne samo imovinu i ko sta stice i zaradjuje u braku vec i vreme koje je svaki od supruznika bio prinudjen da provede van karijere a zbog dece i njihovog rodjenja i podizanja. Prosto receno - plata za radjanje, cuvanje dece i rad u kuci i svaka zena/muskarac mora da se postara da im i to udje u ugovor. Jer nece biti da je u redu da jedan od supruznika gradi karijeru sa dobrim zaradama i sticanjem kapitala dok drugi treba da se zrtvuje danonocno za "lepe oci".

ne bih zenio devojku u koju nemam dovoljno poverenja, pa moram da potpisem predbracni ugovor...

Da, potpisala bih, bez razmisljanja. Meni njegove pare ne trebaju i ne mislim da niko ista daja za dzabe. Pruzam se prema guberu i ne zalim se. Jedini uslov je da su deca maksimalno zasticena, ali ne znam da li se u takvim ugovorima i to pravno resava.

Zene koje zbog muskih odustaju od svojih ozbiljnih karijera treba to oabavezno da traze, ne da im to resavaju obicni zakoni. Posledice neimanja istih se vide i urazvijenim zemljama. Govorim o obicnom svetu ne o slavnima.

Nema sta da se potpisuje neki ugovor kad se zna,i svako od nas u dubini oseca da je jedini pravi brak onaj koji blagoslovi odnos muskarca i zene zarad dobijanja potomstva.To je institucija od Boga blagoslovena i radi se iz srca,a potpisivanje se radi samo kad se sa djavolom nesto raboti.

Bez predbračnog ugovora se ne bih udala. Indikativno je da ga uglavnom ne žele osobe koje manje unose u bračnu zajednicu. Meni je postojanje ugovora garancija da se u brak stupa iz pravih razloga (volim tebe, a ne tvoj novac, i ako se jednog dana rastanemo, nosim samo ono što sam uneo/la). Treba sve teme pokriti, kvantifikovati hladne glave i iz pravih pobuda, jer ako nastupi vreme da se imovina deli u afektu, biće mnogo bolnije...

Dovoljno sam odrastao da znam da je sve moguce. Pa i to da kazem da bih i da bih ocekivao od druge strane, a da posle i ne bude tako.

Ipak:

Bih.
Ocekivao bih i od druge strane - po cenu braka.

Sitan sam ja da bi me ovo ozbiljno kacilo. Ali zgodno je kao test :)
Kad god se pominju ljubav, patriotizam, prijateljstvo i slicne metafizicke kategorije ja gledam gde mi je novcanik. I potpuno mi je u redu sto cu biti proglasen za emotivno obogaljenog cinika i osobu ogorcenu na zivot kao takav.

p.s. Ima jedna osoba kojoj ovo ne bih trazio jer nije ni ona meni kada je imala priliku. Znam da zvucim smesno, ali necu joj to zaboraviti. NIKAD!

Da i to bez razmisljanja, zivimo u veoma brzom svetu gde nesto sto je juce znacilo ne mora da znaci i sutra tako da definitvno da!

ne

Ne

Pristojni ljudi se dogovore. Nepristojni - neka potpisuju.

U Srbiji predbračni ugovor nema nikakvu pravnu ulogu (ako je jedino cilj da se zaštiti sopstvena imovina), jer se imovina stečena pre braka, posle razvoda pripada onome ko je tu imovinu stekao. Deli se samo ono što je u braku stečeno.
Malo se raspitajte kod pravnika, advokata, pre nego što počnete da potpisujete beznačajno parče papira, koje će vam neko još i naplatiti.

moja porodica je stvarala privatnu firmu deset godina, odricala se, stedela, radila po 12 sati dnevno 7 dana nedeljno, nismo isli ni na odmore privh 5 godina, i sad kad se ozenim treba da postane prakticno suvlasnik firme moja buduca zena, koja nije dala ni kap znoja firmi, naravno to je moguce spreciti ako se potpise predbracni ugovor, od cega ne bezimo. Da ne zeli da potpise ugovor, ja bih se lepo pozdravio s njom, i nasao drugu iskrenu osobu.
Ako neka osoba ne zeli da potpise predbracni ugovor, po meni je to znak da nije u pitanju ljubav, vec plan da se dodje do novca, i ostavi bracni drug.

Po nasim zakonima, sve steceno u braku se deli. Ono sto je steceno pre braka se ne deli. I ja ne vidim bas nikakav problem u logici koja stoji iza ovakvog zakona. Cemu onda ugovor ?

@ mirjana
Problem je u tome što, na primer, ja mogu pre braka 15 godina da štedim za stan, a da ga kupim nedelju dana posle venčanja, pa da bude imovina stečena u braku i da se deli. Ili mogu moji roditelji da umru u toku mog braka pa da nasledim njihovu kuću i da ona bude imovina stečena u braku i da se deli. U oba slučaja, moj hipotetički muž ne bi doprineo sticanju te imovine a odneo bi pola kad bismo se razišli.
@ white
Nije tačno, u Srbiji porodični zakon dozvoljava sklapanje bračnog ugovora kojim supružnici mogu da urede međusobne imovinske odnose i da ne dolaze u situaciju da nešto treba da se deli jer su unapred uredili šta je čije u slučaju razlaza.

Ja ovde samo vidim osnovno nepoznavanje imovinsko-bracnih odnosa. Ono sto uneses brak, iz njega iznosis. Ne delis imovinu stecenu nasledjem i poklonom, dok imovinu stecenu nagradnom igrom, delis. Deli se sva imovina stecena RADOM. I to na pola. Radom se smatra i rad na odrzavanju domacinstva, i rad za platu.

Imovina proistekla iz unete imovine mislim da se ne deli, nisam sigurna.

Zakon je vrlo posten. Samo jos da se postuje.

Vrlo jednostavno: i brak je ugovor, kao i razvod, kao i predbracni. Ko se voli, moze da zivi i van braka, da ima decu i van braka, da se pomaze novcano i imovinski i van braka. Ne vidim zasto bi se jedan ugovor manje ili vise vrednovao od drugog ili treceg. Samo zato su zaveti prijatniji? Imovinska rasprava medju naslednicima je medju najneprijatnijim ugovaranjima, moj stav je da ljubav "laje dok traje" i nek izbegava ugovore sto je vise moguce. Svi ljudi koji se okupe na vencanju, svakako su deo zivota partnera, ono sto kazu pred bogom, mnogo je vaznije da znaju i postuju pred sobom. A vanbracna deca imaju ista prava kao i ona rodjena u braku.

Pošto ovde mnogi pricaju nesto o cemu mnogo ne znaju evo nekoliko članova iz Porodičnog zakona o posebnoj i zajedničkoj imovini:

Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

E gledajte sad, predbracni ugovor se ne pise samo za imovinu i zaostavstine, nego lepo i za decu,ako npr zena vara muza ona se svog jednog dela odrice i deca automatski pripadaju muzu (i obrnuto naravno) pa da vidim onda dal ce ljudi tek tako lako da se varaju medjusobno!!!

ne bih zenio devojku u koju nemam dovoljno poverenja, pa moram da potpisem predbracni ugovor...

Nema sta da se potpisuje neki ugovor kad se zna,i svako od nas u dubini oseca da je jedini pravi brak onaj koji blagoslovi odnos muskarca i zene zarad dobijanja potomstva.To je institucija od Boga blagoslovena i radi se iz srca,a potpisivanje se radi samo kad se sa djavolom nesto raboti.

ne

Ne

Pristojni ljudi se dogovore. Nepristojni - neka potpisuju.

Ovo samo pokazuje koliko je brak zastarela institucija. Potrebno je izmeniti zakone tako da dvoje ljudi mogu da zive zajedno kako zele i da u slucaju raskida niko ne ostane bez krova nad glavom. A ostatak imovine pripada onome ko ju je stekao.

Kakva romantika, kakve gluposti, ja sam bio UBEDJEN da je pored mene zena mog zivota. Sest godina srece, zaljubljenosti i odjednom BAAAM! Kraj. Odlazi, posle mesec dana sa drugim, sreca kipi na usi, smrtna zaljubljenost, euforija na sve strane, foliraza.. Sada mi je jasno da svaka ima dva lica. U slucaju svadbe i paketic zvaka u dzepu se popisuje. Pa ako se ljuti, ne mora.

Nazalost,vecina ljudi u nasoj zemlji su veoma skromnih primanja,te ta tradicija predbracnih ugovora tesko moze da zazivi jer sta da se deli,kada se skoro nista nema..Inace,nemam nista protiv predbracnih ugovora-u danasnje nemoralno vreme gde se neki zene i udaju zbog novca(kod nas i stana) lako moze da se desi da budete izmanipulisani..Zato jesam za predbracne ugovore; tako cete se(ukoliko imate novca)zastititi od sponzorusa i sponzora(muskih sponzorusa)...S tim da bi po meni najvaznija tacka u bracnom ugovoru trebala ga glasi"Ko prevari svog muza/zenu taj gubi sve bez obzira na kapital koji je uneo u brak"..E tada mislim da bi se svi vise puta porazmislili pre no sto se upuste u avanturu i preljubu..

Ja i moja zena imamo predbračni ugovor sklopljen. U sličaju rastave braka delimo samo ono sto smo zajedno stekli ali ne i imovinu koju imamo pre braka. Podržavam ovo jer su se zene emancipovale, što znaci da su jednake sa muskarcima pa nek nose i one svoj krst.

Nešto najpoštenije što postoji u modernom svetu je predbračni ugovor....doduše ne ide u prilog sponzorušama, ali svakako je preporučljiv i potreban ljudima koji ulaze u brak iz ljubavi, trebalo bi ga uvesti kao standardnu praksu prilikom svakog sklapanja braka i nikad niko ne bi imao problema prilikom razvoda

Nisam ni previse bogata ni slavna ali sam potpisala predbracni ugovor.
Tudje necemo svoje ne damo, je l' tako.

Pustite romantiku. Zivot u vecini slucajeva uopste nije romantican. Samo sto neki to kasno shvate. Moj muz se jako kaje sto nije potpisao pre-nump sa bivsom zenom.

da, cist racun duga ljubav.

Apsolutno bih potpisala, koliko god to nekome zvučalo neromantično. Ako se nikad ne raziđemo, ugovor će mi do kraja života samo stajati u fioci i neću ga se ni setiti. Ako se nekad raziđemo, razlaz - koji je sam po sebi bolna i teška stvar - neće biti dodatno otežan i zakomplikovan sporom oko imovine.

Dovoljno sam odrastao da znam da je sve moguce. Pa i to da kazem da bih i da bih ocekivao od druge strane, a da posle i ne bude tako.

Ipak:

Bih.
Ocekivao bih i od druge strane - po cenu braka.

Sitan sam ja da bi me ovo ozbiljno kacilo. Ali zgodno je kao test :)
Kad god se pominju ljubav, patriotizam, prijateljstvo i slicne metafizicke kategorije ja gledam gde mi je novcanik. I potpuno mi je u redu sto cu biti proglasen za emotivno obogaljenog cinika i osobu ogorcenu na zivot kao takav.

p.s. Ima jedna osoba kojoj ovo ne bih trazio jer nije ni ona meni kada je imala priliku. Znam da zvucim smesno, ali necu joj to zaboraviti. NIKAD!

moja porodica je stvarala privatnu firmu deset godina, odricala se, stedela, radila po 12 sati dnevno 7 dana nedeljno, nismo isli ni na odmore privh 5 godina, i sad kad se ozenim treba da postane prakticno suvlasnik firme moja buduca zena, koja nije dala ni kap znoja firmi, naravno to je moguce spreciti ako se potpise predbracni ugovor, od cega ne bezimo. Da ne zeli da potpise ugovor, ja bih se lepo pozdravio s njom, i nasao drugu iskrenu osobu.
Ako neka osoba ne zeli da potpise predbracni ugovor, po meni je to znak da nije u pitanju ljubav, vec plan da se dodje do novca, i ostavi bracni drug.

E gledajte sad, predbracni ugovor se ne pise samo za imovinu i zaostavstine, nego lepo i za decu,ako npr zena vara muza ona se svog jednog dela odrice i deca automatski pripadaju muzu (i obrnuto naravno) pa da vidim onda dal ce ljudi tek tako lako da se varaju medjusobno!!!

Kao zena sam izricito ZA predbracni ugovor koji mora da obuhvati ne samo imovinu i ko sta stice i zaradjuje u braku vec i vreme koje je svaki od supruznika bio prinudjen da provede van karijere a zbog dece i njihovog rodjenja i podizanja. Prosto receno - plata za radjanje, cuvanje dece i rad u kuci i svaka zena/muskarac mora da se postara da im i to udje u ugovor. Jer nece biti da je u redu da jedan od supruznika gradi karijeru sa dobrim zaradama i sticanjem kapitala dok drugi treba da se zrtvuje danonocno za "lepe oci".

Po nasim zakonima, sve steceno u braku se deli. Ono sto je steceno pre braka se ne deli. I ja ne vidim bas nikakav problem u logici koja stoji iza ovakvog zakona. Cemu onda ugovor ?

Naravno, posle moj stan od dede (jedino sto imam, pa ga zato pominjem) da moram da prodam da bih isplatio svog bivseg bracnog saputnika. Nikad ne zna sta ce da se desi. Ako smatrate da nije potreban predbracni ugovor, mogli biste i penziono da prestanete da uplacujete, radi se o istoj stvari - obezbedivanju buducnosti.

Bez predbračnog ugovora se ne bih udala. Indikativno je da ga uglavnom ne žele osobe koje manje unose u bračnu zajednicu. Meni je postojanje ugovora garancija da se u brak stupa iz pravih razloga (volim tebe, a ne tvoj novac, i ako se jednog dana rastanemo, nosim samo ono što sam uneo/la). Treba sve teme pokriti, kvantifikovati hladne glave i iz pravih pobuda, jer ako nastupi vreme da se imovina deli u afektu, biće mnogo bolnije...

U Srbiji predbračni ugovor nema nikakvu pravnu ulogu (ako je jedino cilj da se zaštiti sopstvena imovina), jer se imovina stečena pre braka, posle razvoda pripada onome ko je tu imovinu stekao. Deli se samo ono što je u braku stečeno.
Malo se raspitajte kod pravnika, advokata, pre nego što počnete da potpisujete beznačajno parče papira, koje će vam neko još i naplatiti.

Jeste gadna stvar,ali pametna!Kada se ljudi zaljube sve je "nema veze",ali kada se posle par godina (ili meseci) skinu ruzicaste naocare vidite sa kim ste.Licno sam dozivela da se od prelepog princa covek pretvorio u zabu,ali sam imala srece,malo je falilo da izgubim jedinu nekretninu,pametni su bili moji roditelji.Zato dragi moji,volite i uzivajte u ljubavi koliko god da traje,ali papir je papir.
Btw,mozda nam nestane sponzorusa.

@ mirjana
Problem je u tome što, na primer, ja mogu pre braka 15 godina da štedim za stan, a da ga kupim nedelju dana posle venčanja, pa da bude imovina stečena u braku i da se deli. Ili mogu moji roditelji da umru u toku mog braka pa da nasledim njihovu kuću i da ona bude imovina stečena u braku i da se deli. U oba slučaja, moj hipotetički muž ne bi doprineo sticanju te imovine a odneo bi pola kad bismo se razišli.
@ white
Nije tačno, u Srbiji porodični zakon dozvoljava sklapanje bračnog ugovora kojim supružnici mogu da urede međusobne imovinske odnose i da ne dolaze u situaciju da nešto treba da se deli jer su unapred uredili šta je čije u slučaju razlaza.

Rado bih potpisala predbračni jer bi to značilo da moj voljeni ima opasnu imovinu koju treba da zaštiti od mene.
Ali on nema ništa osim mene.

Treba,macka u dzaku izlazi posle,za nju i za tebe.

Da, potpisala bih, bez razmisljanja. Meni njegove pare ne trebaju i ne mislim da niko ista daja za dzabe. Pruzam se prema guberu i ne zalim se. Jedini uslov je da su deca maksimalno zasticena, ali ne znam da li se u takvim ugovorima i to pravno resava.

Zene koje zbog muskih odustaju od svojih ozbiljnih karijera treba to oabavezno da traze, ne da im to resavaju obicni zakoni. Posledice neimanja istih se vide i urazvijenim zemljama. Govorim o obicnom svetu ne o slavnima.

Da i to bez razmisljanja, zivimo u veoma brzom svetu gde nesto sto je juce znacilo ne mora da znaci i sutra tako da definitvno da!

Ja ovde samo vidim osnovno nepoznavanje imovinsko-bracnih odnosa. Ono sto uneses brak, iz njega iznosis. Ne delis imovinu stecenu nasledjem i poklonom, dok imovinu stecenu nagradnom igrom, delis. Deli se sva imovina stecena RADOM. I to na pola. Radom se smatra i rad na odrzavanju domacinstva, i rad za platu.

Imovina proistekla iz unete imovine mislim da se ne deli, nisam sigurna.

Zakon je vrlo posten. Samo jos da se postuje.

Nego šta bih i nego šta ću.

Da

Pošto ovde mnogi pricaju nesto o cemu mnogo ne znaju evo nekoliko članova iz Porodičnog zakona o posebnoj i zajedničkoj imovini:

Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Vrlo jednostavno: i brak je ugovor, kao i razvod, kao i predbracni. Ko se voli, moze da zivi i van braka, da ima decu i van braka, da se pomaze novcano i imovinski i van braka. Ne vidim zasto bi se jedan ugovor manje ili vise vrednovao od drugog ili treceg. Samo zato su zaveti prijatniji? Imovinska rasprava medju naslednicima je medju najneprijatnijim ugovaranjima, moj stav je da ljubav "laje dok traje" i nek izbegava ugovore sto je vise moguce. Svi ljudi koji se okupe na vencanju, svakako su deo zivota partnera, ono sto kazu pred bogom, mnogo je vaznije da znaju i postuju pred sobom. A vanbracna deca imaju ista prava kao i ona rodjena u braku.