Objavljena "Kulturna istorija Srba"

Bravo! Ovo je divna knjiga koju bi svako od nas trebalo da ima u svojoj biblioteci. I ja sam pre 4 godine polagao istoimeni ispit, s lakocom sam ga spremio i s odusevljenjem ucio. Svoj identitet mozemo sacuvati samo ako znamo ko smo, sta smo, cime treba da se ponosimo, sta smo ti kroz istoriju izgubili a sta dobili! Ova nam knjiga donosti takve odgovore!

Predivna, izuzetna vest!
Polagala sam davno istoimeni ispit kod profesora Deretica, i dobila ocenu 9.
Velika je sramota sto se tek sada ponavlja izdanje ovog dragocenog i neophodnog dela.
Da li neko zna sta je sa nasom legendarnom sekretaricom sa katedre za jugoslovenske knjizevnosti, Milevom Čuturilo, koja je vec dugo u penziji?

Hrvatska i Slovenija nisu ni postojale za vrijeme ovih umjestnosti...

Omot knjige je kao za istoriju SPC. Ima li Srbija u svojoj istoriji ista drugo osim popova i manastira?

Ima li Srbija renesansu, barok, gotiku, rokoko i secesiju ili je to samo privilegija HR i Slovenije?

Sramota je što se hrvatski pisci stavljaju u kontest srpske kulture.Sramota ove države i tkz "kulturnjaka" koji nas vode.

I ja sam imala srecu da mi bas Deretic predaje - ali nisam bas sa uzivanjem spremala ispit jer smo vucarali neke skriptetine - nije knjige bilo nigde. Ovo je divna i velika stvar i zaista bi svi ljudi trebalo ovu knjigu da imaju u svom domu.
@Vesna - Milevu cesto vidjam s obzirom na to da radim u knjizari - dolazi kupuje knjige i dalje je ista malko doduse ostarila, ali voli da caska sa bivsim studentima.

Деретић, а пре њега Милојевић, су велики ауторитети из области националне историје. Очигледна је штета коју трпимо њиховим забрањивањем (први од стране Аустро-Угара и Енглеза, други ниподаштаван од Бугара) али на нама је да трагамо за истином и колико могнемо наставимо њихов пут. Јер је ова и оваква Србија брод који не зна куд плови...

Lepa vest! Knjiga daje dobar pregled i odlicna je smernica za one koji bi da upoznaju srpsku kulturu. ZA VESNU - Mileva se jos muva po faksu :)

@ Vladimir
Ovog Jovana Deretića ne treba mešati sa "onim" Jovanom Deretićem koji je dovodio u vezu Srbe i amebe (Srbi -- narod najstariji). Ovaj Jovan Deretić se, dok je bio živ, užasavao kada ga dovode u vezu sa tim Jovanom Deretićem. Najpoznatiji je po "Istoriji srpske književnosti", koja je uprkos mnogim manama, najpotpunuja i najdetaljnija istorija naše književnosti, a po meni je njegova najbolja knjiga "Kompozicija Gorskog vijenca", posle koje se Njegoš sasvim drugačije čita. On je, dakle, istoričar srpske književnosti (daleko od toga da je najveći i da se može meriti sa jednim Pavlom Popovićem). Apsolutno ne želim da ulazim u to da li je Njegoš srpski ili crnogorski pisac, niti smatram da je to ljudima koji vole književnost bitno.
O knjizi: lepo je što predavanja J. Deretića konačno objavljena. Kao predavač, a imala sam čast da ga slušam, nije bio jedan od onih koji drže pažnju, iako je nesumnjivo bio enciklopedijski obrazovan. Predavanja su bila uglavnom usmerena na manastire i srpsku srednjovekovnu kulturnu istoriju, a novija kulturna istorija bila je zanemarena, pa su se samo delići o, na primer, crnom talasu domaćeg filma mogli čuti. Nadam se da u knjizi nije baš takva proporcija materijala.

Нису словени дошли на балкан. Били су ту.

Биће да сам помешао два Деретића. Ј. И. Деретић је свестран научни радник (историчар, антрополог, члан неких руских академија наука, говори руски, француски...), отуда помисао да је он аутор.
А да Срби исходе од амеба... дотични даје више доказа (језик, култура, обичаји, топоними, итд) него бољшевичко-германска школа која тврди да смо Словени који се на Блакан доселили са Карпата у 7. веку. Он је настављач (неко каже тек преписивач) Милојевићеве школе, до душе с мало више театралности и естраде. Нама су Берлинским конгресом не само забранили историју, него су нам променили програм матерњег језика. Тако нам је данас драже што смо брозовићи (и још то тврдоглаво бранимо), него истину да чујемо...

Eto dokle smo stigli kad se od Jovana I. Deretica automatski misli da je nas veliki istoricar knjizevnosti.

@Vladimir
Ја се плашим да ти ништа друго до Јована И. Деретића и не читаш. Ј. И. Деретић се бесрамно издаје за историчара (не знамо ни где је ни када докторирао и са којом тезом, дакле на ком универзитету), а о његовим антрополошким и лингвистичким "бравурама" боље да не трошим речи. Члан је неког удружења грађана из Петровграда које се издаје за академију, ко што и код нас имаш сега-мега академије, универзитете, центре и институте. У Русији постоји једна једина званична академија и ту господин Ј. И. Деретић нема никаквог приступа.

Где се налази документ тј извор првог реда који потврђује да је Србима на Берлинском конгресу 1878. забрањено бављење старосрБском историјом? Вероватно тамо где и они силни документи из Париза који сведоче о Стефану Немањи а које је Ј. И. Деретић пре четрдесетак година донео у Београд. Па што их за ових неколико деценија није објавио? Или онај опет као документ који сведочи о српској победи на Косову 1389, а Турци га љубоморно чувају од очију јавности. Где се чува тај турски документ, у којој архиви, на ком је језику написан (османски турски, персијски, арапски, грчки?), када је и у чијој канцеларији настао? Све опсена до опсене, митомански "обрачуни" са "бечко-бољшевичком" (берлинско-јуловско-кумровачко-досовском...) школом.

Читајте више историчара књижевности Јована Деретића, као и Симу Ћирковића, Георгија Острогорског, Константина Јиречека, Јованку Калић...и баталите толкиновске маштарије полазника Више машинске школе Јована И. Деретића.

@ Vladimir - Autor ove knjige je Jovan Deretić istoričar književnosti. Ti verovatno misliš na Jovana I. Deretića?

Ovu knjigu je godinama izdavala Narodna knjiga - ALFA, tako da se tesko moze zvati novim izdanjem. Cak mislim da je kostala oko 400-500 dinara (sa popustom, redovna cena oko 900-1000)

Pogledala sam odmah jutros nedavno objavljenu knjigu od istog autora, zaista deluje super i savladivo. Nije mi pre tako izgledala. Pogledala sam i neku arhitektonsku, sličan rezultat. Ne znam šta mi se dogodilo od kupovine ovih knjiga.
Hvala na uputama, ne znam kad ću pročitati.
Pa, loša supruga svakako.

Omot knjige je kao za istoriju SPC. Ima li Srbija u svojoj istoriji ista drugo osim popova i manastira?

Sramota je što se hrvatski pisci stavljaju u kontest srpske kulture.Sramota ove države i tkz "kulturnjaka" koji nas vode.

Ima li Srbija renesansu, barok, gotiku, rokoko i secesiju ili je to samo privilegija HR i Slovenije?

Hrvatska i Slovenija nisu ni postojale za vrijeme ovih umjestnosti...

Нису словени дошли на балкан. Били су ту.

Биће да сам помешао два Деретића. Ј. И. Деретић је свестран научни радник (историчар, антрополог, члан неких руских академија наука, говори руски, француски...), отуда помисао да је он аутор.
А да Срби исходе од амеба... дотични даје више доказа (језик, култура, обичаји, топоними, итд) него бољшевичко-германска школа која тврди да смо Словени који се на Блакан доселили са Карпата у 7. веку. Он је настављач (неко каже тек преписивач) Милојевићеве школе, до душе с мало више театралности и естраде. Нама су Берлинским конгресом не само забранили историју, него су нам променили програм матерњег језика. Тако нам је данас драже што смо брозовићи (и још то тврдоглаво бранимо), него истину да чујемо...

Деретић, а пре њега Милојевић, су велики ауторитети из области националне историје. Очигледна је штета коју трпимо њиховим забрањивањем (први од стране Аустро-Угара и Енглеза, други ниподаштаван од Бугара) али на нама је да трагамо за истином и колико могнемо наставимо њихов пут. Јер је ова и оваква Србија брод који не зна куд плови...

Predivna, izuzetna vest!
Polagala sam davno istoimeni ispit kod profesora Deretica, i dobila ocenu 9.
Velika je sramota sto se tek sada ponavlja izdanje ovog dragocenog i neophodnog dela.
Da li neko zna sta je sa nasom legendarnom sekretaricom sa katedre za jugoslovenske knjizevnosti, Milevom Čuturilo, koja je vec dugo u penziji?

Bravo! Ovo je divna knjiga koju bi svako od nas trebalo da ima u svojoj biblioteci. I ja sam pre 4 godine polagao istoimeni ispit, s lakocom sam ga spremio i s odusevljenjem ucio. Svoj identitet mozemo sacuvati samo ako znamo ko smo, sta smo, cime treba da se ponosimo, sta smo ti kroz istoriju izgubili a sta dobili! Ova nam knjiga donosti takve odgovore!

Lepa vest! Knjiga daje dobar pregled i odlicna je smernica za one koji bi da upoznaju srpsku kulturu. ZA VESNU - Mileva se jos muva po faksu :)

@ Vladimir - Autor ove knjige je Jovan Deretić istoričar književnosti. Ti verovatno misliš na Jovana I. Deretića?

Eto dokle smo stigli kad se od Jovana I. Deretica automatski misli da je nas veliki istoricar knjizevnosti.

@Vladimir
Ја се плашим да ти ништа друго до Јована И. Деретића и не читаш. Ј. И. Деретић се бесрамно издаје за историчара (не знамо ни где је ни када докторирао и са којом тезом, дакле на ком универзитету), а о његовим антрополошким и лингвистичким "бравурама" боље да не трошим речи. Члан је неког удружења грађана из Петровграда које се издаје за академију, ко што и код нас имаш сега-мега академије, универзитете, центре и институте. У Русији постоји једна једина званична академија и ту господин Ј. И. Деретић нема никаквог приступа.

Где се налази документ тј извор првог реда који потврђује да је Србима на Берлинском конгресу 1878. забрањено бављење старосрБском историјом? Вероватно тамо где и они силни документи из Париза који сведоче о Стефану Немањи а које је Ј. И. Деретић пре четрдесетак година донео у Београд. Па што их за ових неколико деценија није објавио? Или онај опет као документ који сведочи о српској победи на Косову 1389, а Турци га љубоморно чувају од очију јавности. Где се чува тај турски документ, у којој архиви, на ком је језику написан (османски турски, персијски, арапски, грчки?), када је и у чијој канцеларији настао? Све опсена до опсене, митомански "обрачуни" са "бечко-бољшевичком" (берлинско-јуловско-кумровачко-досовском...) школом.

Читајте више историчара књижевности Јована Деретића, као и Симу Ћирковића, Георгија Острогорског, Константина Јиречека, Јованку Калић...и баталите толкиновске маштарије полазника Више машинске школе Јована И. Деретића.

I ja sam imala srecu da mi bas Deretic predaje - ali nisam bas sa uzivanjem spremala ispit jer smo vucarali neke skriptetine - nije knjige bilo nigde. Ovo je divna i velika stvar i zaista bi svi ljudi trebalo ovu knjigu da imaju u svom domu.
@Vesna - Milevu cesto vidjam s obzirom na to da radim u knjizari - dolazi kupuje knjige i dalje je ista malko doduse ostarila, ali voli da caska sa bivsim studentima.

@ Vladimir
Ovog Jovana Deretića ne treba mešati sa "onim" Jovanom Deretićem koji je dovodio u vezu Srbe i amebe (Srbi -- narod najstariji). Ovaj Jovan Deretić se, dok je bio živ, užasavao kada ga dovode u vezu sa tim Jovanom Deretićem. Najpoznatiji je po "Istoriji srpske književnosti", koja je uprkos mnogim manama, najpotpunuja i najdetaljnija istorija naše književnosti, a po meni je njegova najbolja knjiga "Kompozicija Gorskog vijenca", posle koje se Njegoš sasvim drugačije čita. On je, dakle, istoričar srpske književnosti (daleko od toga da je najveći i da se može meriti sa jednim Pavlom Popovićem). Apsolutno ne želim da ulazim u to da li je Njegoš srpski ili crnogorski pisac, niti smatram da je to ljudima koji vole književnost bitno.
O knjizi: lepo je što predavanja J. Deretića konačno objavljena. Kao predavač, a imala sam čast da ga slušam, nije bio jedan od onih koji drže pažnju, iako je nesumnjivo bio enciklopedijski obrazovan. Predavanja su bila uglavnom usmerena na manastire i srpsku srednjovekovnu kulturnu istoriju, a novija kulturna istorija bila je zanemarena, pa su se samo delići o, na primer, crnom talasu domaćeg filma mogli čuti. Nadam se da u knjizi nije baš takva proporcija materijala.

Pogledala sam odmah jutros nedavno objavljenu knjigu od istog autora, zaista deluje super i savladivo. Nije mi pre tako izgledala. Pogledala sam i neku arhitektonsku, sličan rezultat. Ne znam šta mi se dogodilo od kupovine ovih knjiga.
Hvala na uputama, ne znam kad ću pročitati.
Pa, loša supruga svakako.

Ovu knjigu je godinama izdavala Narodna knjiga - ALFA, tako da se tesko moze zvati novim izdanjem. Cak mislim da je kostala oko 400-500 dinara (sa popustom, redovna cena oko 900-1000)