Konstantin
pre 12 godina
Eto dokle smo stigli kad se od Jovana I. Deretica automatski misli da je nas veliki istoricar knjizevnosti.
@Vladimir
Ја се плашим да ти ништа друго до Јована И. Деретића и не читаш. Ј. И. Деретић се бесрамно издаје за историчара (не знамо ни где је ни када докторирао и са којом тезом, дакле на ком универзитету), а о његовим антрополошким и лингвистичким "бравурама" боље да не трошим речи. Члан је неког удружења грађана из Петровграда које се издаје за академију, ко што и код нас имаш сега-мега академије, универзитете, центре и институте. У Русији постоји једна једина званична академија и ту господин Ј. И. Деретић нема никаквог приступа.
Где се налази документ тј извор првог реда који потврђује да је Србима на Берлинском конгресу 1878. забрањено бављење старосрБском историјом? Вероватно тамо где и они силни документи из Париза који сведоче о Стефану Немањи а које је Ј. И. Деретић пре четрдесетак година донео у Београд. Па што их за ових неколико деценија није објавио? Или онај опет као документ који сведочи о српској победи на Косову 1389, а Турци га љубоморно чувају од очију јавности. Где се чува тај турски документ, у којој архиви, на ком је језику написан (османски турски, персијски, арапски, грчки?), када је и у чијој канцеларији настао? Све опсена до опсене, митомански "обрачуни" са "бечко-бољшевичком" (берлинско-јуловско-кумровачко-досовском...) школом.
Читајте више историчара књижевности Јована Деретића, као и Симу Ћирковића, Георгија Острогорског, Константина Јиречека, Јованку Калић...и баталите толкиновске маштарије полазника Више машинске школе Јована И. Деретића.
16 Komentari
Sortiraj po: