Da li su IQ testovi merilo pameti?

Ocekujem da "istrazivaci sa Univerziteta u Pensilvaniji" nadalje otkriju sledece:

- da bi neko bio uspesan sportista, za to mora da ima fizicke predispozicije, ali i zelju da to postane; ako ne moze ili nece - nece biti vrhunski sportista
- da bi neko postao vrhunski muzicar, mora da ima sluha (mada je ovo upitno kod nekih koje poznajemo), ali i motivaciju da to postane

Dragi istrazivaci, samo nastavite i negde iza krivine saznacete da za sve velike rezultate, moraju postojati odredjene predispozicije, ali i motivacija.

Niko jos nije pokazao da je inteligentan, da ima sluha, da ima vrhunske rezultate u bilo cemu, ukoliko to nije zeleo ili imao motivaciju.

Uzgred, da li primate dopisne clanove na vas Univerzitet? Rado bih doktorirao - imam motivaciju, a po vasim rezultatima bih rekao da imam i odredjene predispozicije.

Jednom je jedna psiholoskinja rekla, iq oznacava koliko dobro neko resava zadatke u stestu inteligencije. najplasticniji i najbolji opis koji sam cula.

IQ testovi nisu nikada ni bili prihvaćeni kao pouzdano merilo ljudske inteligencije. Jednostavno rečeno, ljudska inteligencija je isuviše komplikovana da bi se tako olako kvantifikovala nekakavim mehaničkim testovima. Zato ih nijedna institucija u svetu ih ne koristi prilikom regrutovanja novog kadra, niti prilikom izbora menadžerskog sastava, osim u par grotesknih slučajeva u Srbiji.
Rezultati tih IQ testova često služe i za teranje sprdnje kao i raznorazni "mensa klubovi" u kojima kolo vode razne konobarice, vozači kamiona a ima bogami i pripadnica najstarijeg zanata.
Umesto testova, kakav-takav pokazatelj o čovekovoj inteligenciji može poslužiti njegov način izražavanja.

Apsolutno se slazem sa ovim tvrdnjama...IQ test ne moze da kvantifikuje inteligenciju na taj nacin izmedju ostalog zato sto je ona promenjiva...a i pored toga testovi ne mere g-faktor

Samo glupanderi i neznalice pljuju po stvarima koje ne razumeju. Kad inteligencija ne bi bila jedna od stvari po kojoj se određuje sposobnost pojedinca za neko zanimanje, svet ne bi nikada došao na nivo da se zlobni zavidljivci bez mozga podsmevaju inteligentnim ljudima tako što na Internetu ostavljaju poluproizvode svojih "razmišljanja".

Svako superioran po inteligenciji trn je u oku mediokritetskoj okolini, tako je bilo i biće, te nije čudo da takva okolina čini sve da tu osobu ismeje, "sruši" i na kraju vidi sebe kao najbolju.

Za sve koji sumnjaju da testovi ne dokazuju ništa - dokazuju bar dve stvari a to su smisao za pronalaženje činjenica i rešenja i brzinu razmišljanja. Naravno, ako nemate druge osobine kao što su organizovanost, motivacija i etičnost na primer, sirova inteligencija ne vredi vam mnogo u životu.

Najveća količina zavisti se, kako sam i očekivao, ispoljava prema članovima "Mense", koja na sreću nije nikakav klub već organizacija u kojoj ima mnogo kreativnih i zanimljivih ljudi koje niko ne diskriminiše po profesiji, izgledu ili bilo čemu drugom. Samo neko sa nedostatkom moždane mase može da se tako ružno izražava o organizaciji koja se, doduše, ne reklamira na sve strane a koja je toliko dobrih stvari uradila baš u ovoj zemlji gde više čak ni osrednji nisu većina, nego oni ispod, koji osim dobro razvijenih pljuvačnih žlezda nemaju ama baš nikakvu vrlinu, ni moralnu ni praktičnu.

IQ = kvota inteligencije... Drugim rečima ko ima veću izmerenu kvotu ne znači da je pametan, nego da MOŽE postati pametan, tj. da lakše shvata stvari, lakše povezuje informacije, itd.

IQ nije merilo pameti...

Inače ja mislim da je inteligencija povezana i sa smislom za humor! Jer za dobar smisao za humor osoba treba da poseduje sposobnost brzog i kvalitativnog povezivanja pojmova... A za to je potrebna inteligencija...

Naucinici su trazili "talenat"(predispoziciju) i nikako nisu mogli da ga nadju. Nekako uvek izadje da je u korenu nekog "(urodjenog) talenta" bilo dosta svesnog vezbanja i pripreme, ili pak nesvesnog uticaja okoline (npr. broj razlicitih reci koje roditelji koriste a kojima je dete izlozeno u prvih nekoliko godina zivota). To su sve validna naucna pitanja na koja su mnogi naucnici dali odgovre. Evo, jedan od najvaznijih radova koga mozete naci preko Google-a i koji moze za dzabe da se skine:

K.A. Ericsson - 1993 - Cited by 2035 - Related articles
The Role of Deliberate Practice in the Acquisition of Expert Performance

Sadasnja nauka kaze da je sve u svakodnevnoj pripremi i nacinu zivota, a nista u "(predisponiranom) talentu". Najbolji primer su Mocart i Bah.

Ne morate citati naucna radove, ali mozete procitati knjige koje popularizuju te rezultate. Takvih knjiga ima dosta u poslednjih desetak godina. Evo navescu neke od njih, ukoliko ne mozete prisutiti da ih kupite mozete ih niztovariti (downloadovati) sa http://library.nu/.

--Genius Explained (Canto)
by Michael J. A. Howe

--The Origins of Exceptional Abilities [Paperback]
Michael J. A. Howe

--The Genius in All of Us: New Insights into Genetics,
Talent, and IQ [Paperback]
David Shenk

--The Talent Code: Greatness Isn't Born. It's Grown. Here's How. [Hardcover]
Daniel Coyle

--David Shenk'sThe Genius in All of Us: Why Everything You've Been Told About Genetics, Talent, and IQ Is Wrong [Hardcover](2010)
by D., (Author) Shenk (2010)


--Talent Is Overrated: What Really Separates World-Class Performers from Everybody Else [Paperback]
Geoff Colvin


Takodje je interesantno znati za uticaj epigenetike na potomstvo. nasi epigeni mutiraju zavisno od toga kakav zivot vodimo (pusenje, jelo, stres, porodica, klima,...) i te mutacije se mogu naslediti. Procitati:

--The Genie in Your Genes: Epigenetic Medicine and the New Biology of Intention [Paperback]
by Dawson Church



Prica o talentu je samo "PR" za okolinu i drustvo, a svako ko je postigao vrlo veliki uspeh zna da to nema nista sa
"urodjenim predispozicijama". Verovanje u "urodjenje predispozicije" unistava ljude iz jednog
jednostavnog razloga: GRESKE tumace kao nedostatak "talenta". Ekspertiza se gradi ucenjem, a ucenje
je proces u kome ponavljate to sto zelite da naucite, gresite, popravljate gresku i idete dalje.
Dakle gresiti je deo UCENJA. Ako gajite uverenje da gresiti znaci biti "glup" ili "netalentovan"
i ne vezbate/ne radite, onda jednostavno prekidate proces ucenja. Nista ne naucite i to
onda tumacite kao nedostatak "talenta". Jednostavno objasnjeno, sto je i nauka pokazala.

Kao prvo, evo adresa gdje cete naci to istrazivanje:
http://www.sas.upenn.edu/~duckwort/images/Role%20of%20test%20motivation%20in%20intelligence%20testing.full.pdf
To je ujedno i kritika upucena B92 jer nisu naveli izvor ove informacije, BBC i philly.com, kao i originalnu verziju istrazivanja.

Kao drugo, ujedno i odgovor komentarima koji omalozavaju istrazivace i njihove radove, nauka je veoma spor proces. Iako vam rezultat izgleda kao da je neko izumio toplu vodu, taj naizgled evidentan rezultat je plod stotine sati rada (postavljanje problema, izbor metodologije, skupljanje podataka, testiranje, itd.). Citajuci pojedine komentare, nije cudo sto mladi pametni i motivisani zavrsavaju visoke skole u inostranstvu, i sto tamo i ostaju jer su njihova istrazivanja, po nekima ovde gubljenje vremena, tamo cijenjena!

Inteligencija predstavlja brzinu kojom osoba moze da resi neki logicki problem. Nasledjuje se od oba roditelja. Pamet je upotreba inteligenicije, a to je vec nesto drugo.

Nema pametan-glup pre ce biti informisan-neinformisan,neradjamo se nauceni.

"Da li su IQ testovi merilo pameti?" Jasno kao dan, NE. Iako kao neko ko ima visok rezultat u ovim testovima tvrdim da IQ test NIJE merilo pameti! IQ test je merilo sposobnosti neke osobe, tacnije snalazljivosti! Danas svako ko je uporan u necemu i istraje do kraja moze da bude pametan i dobar u tome cime se bavi, ali to ne znaci da je i inteligentan. Onaj koji je izuzetan u svom poslu i doprinosi odlicnim prakticnim idejama se moze reci da je i inteligentan.

IQ test meri iskljucivo logicku inteligenciju. Faktori koji uticu na rezultat (pored same logicke inteligencije) su i raspolozenje, naravno i motivacija, kao i drugi. Rezultat IQ upravo i zato varira, ali ne preterano mnogo tj ne moze se desiti, ako se stvarno radi test, da u jednom slucaju rezultat bude 100, a u drugom 156. Takodje sto se vise resava slicnih zadataka, to je lakse uraditi novi zadatak (kao i kod svega, vezba pomaze). Zato i postoji ogranicenje broja polaganja kao i vremenski interval izmedju polaganja.

Ne slažem se sa komentarima da visoki IQ ne znači da je neko nataprosečno inteligentan i obrnuto.
99% visokoobrazovanih ljudi ima i visok IQ
Svi veliki naučnici, umetnici, pa čak i sportisti(Gari Kasparov je imao 190) kojima IQ meren imali visoko natprosečne rezultate.
A to, kako se neko izražava, komunicira sa ljudima i da li ima uspeha u ljubavnom životu ponajviše zavisi od samopouzdnja a ne od IQ-a

Test inteligencije sluzi i za kategorizaciju deteta (iznadprosecn, prosecna inteligencija, granicna i dalje-lako mentalno ometeno dete ili osoba,umereno,tesko...) .Dakle, ti testovi ipak necemu sluze, na osnovu toga se odredjuje nacin na koji dete pohadja nastavu, da li ima pravo na tudju negu i pomoc i sl.

Evo ja cu reci samo jedno, nasuprot svim filozofima gore, samo jedno jedino sto cenim: PRAVI POKAZATELJ INTELIGENCIJE JESTE ONO STO NAPRAVIS OD SVOG ZIVOTA.

Definicija (visoke) inteligencije koja mi se najviše sviđa:
Ako imaš - ne možeš izgubiti.
Ako nemaš - me možeš dobiti.

Dakle, svim razočaranim na testu: više sreće u sledećoj reinkarnaciji.

@ Milan:
Sahisti nemaju natprosecnu memoriju. Naucno (eksperimentalno) dokazano. Vrhunski sahisti tokom zivota uce da zapamte veliki broj poteza (situacija na sahovskoj tabli), 10-100 hiljada. Impresivno. To ne znaci da imaju natprosecnu memoriju, dokaz: kada treba da zapamte nesto drugo imaju istu memoriju kao i svako drugi. To "drugo" u jednom eksperimentu su bile pozicije na sahovskoj tabli koje ne odgovaraju sahovskim pravilima (npr. tri boje figura umesto dve - crne i bele,). Slicno je bilo i u prvom eksperimentu koji je K.A. Ericsson radio sa memorijom. Utrenirao je prosecnog coveka da uz pomoc mnemonicke tehnike zapamti preko 80 slucajno poredjanih brojeva. [ inace, neutreniran covek moze da zapamti 7 +/-2 broja (zato su tel brojevi sedmocifreni) ]. Ericsson je tokom tog eksperimetna kao referencu koristio test pamcenja niza slucajnih slova bez treninga: eksperimentalni subjekt nije mogao vise da zapamti nego prosecna osoba. Dakle memoriju je poboljsao samo za ono za sta je imao menmonicko metodu. A metoda mu je bila sledeca. Subjek je bio pasionirani trkac na srednje staze, pa bi niz brojeva ....,4, 7, 6,.... pamtion kao vremena za koju se moze pretrcati milja: ...., 4.76min,.... i tako je vezbao svaki dan po sat. Da neverovatno da je mogao da zapamti nis od preko 80 slucajno poredjanih brojeva. Sa druge strane nije neverovatno, to svako moze da uvezba, samo ti treba dobar trener i volja da istrajes. Isto je i sa sahistima, nemaju nadljudsku memoriju ali su dugogodisnjim vezbanjem pamcenja memorisali ogroman broj sahovskih partija. I samo to su memorisali, druge stvari - jok.

"Definicija (visoke) inteligencije koja mi se najviše sviđa:
Ako imaš - ne možeš izgubiti.
Ako nemaš - me možeš dobiti.
Dakle, svim razočaranim na testu: više sreće u sledećoj reinkarnaciji.
(Siki, 11. maj 2011 00:29)"

Siki, gleda se samo sta ko uradi u zivotu a ne kakve predispozicije ima.
Jos jedan mali "hint": Kaze se "Ne mozes" a ne "ME mozes" ali ti to valjda vec znas.
Pozdrav svima.

@ "Mr. Spock" --
Inteligencija se ne nasledjuje (u smislu 100%). Da je tako, svet bi izgledao potpuno drugacije. Ono sto se izucava je "heritability of IQ" definisana na sledeci nacin: >>> "Heritability", in this sense, "refers to the genetic contribution to variance within a population and in a specific environment"

@ (Siki, 11. maj 2011 00:29)
---> "...Ako nemaš - me možeš dobiti."

Dragi Siki, kako onda tumacis to sto su ljudi iz generacije u generaciju pametniji, tj IQ prosecne osobe se povecava? To se zove Flinov Efekat: http://en.wikipedia.org/wiki/Flynn_effect koji je razlog za renormalizaciju IQ testova. Da nismo evoluirali za proteklih 100 godina? Evolucija nije toliko brza! A da slucajno nije razlog u tome sto zivimo u sve vise sofisticiranoj sredini: TV, racunari, bibliotke, priustivo obrazovanje za siromasne,... pa se ljudski mozak jednostavno uci/prilagodjava tim novim i "tezim" stvarima i zadacima u zivotu. To se zove plasticitet mozga: http://en.wikipedia.org/wiki/Brain_plasticity . Jednostavno kada nesto vezbas (matematiku, tenis, sah,...) oko neurona koji su potrebi za tu vestinu se vremenom uvecava sloj mijalina (eng.: "myelin", vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Myelin). Mijalin je masna supstanca koja deluje kao izolator oko zice (neuron provodi elektricne impulse bas kao "zica") i omogucuje da se elektricni impusli provode kroz neurone i do 100 puta brze. Takodje omogucuje da se slanje i primanje elektricnih signala bolje sinhronizuje, sto dodatno moze da ubrza ceo proces komunikacije neurona do uiupno 1000 puta! To sve se onda prevodi u svetskog violinistu, Nobelovca, olimpijskog pobednika. Znaci visoka sposbnost u nekoj oblasti se objasnjava debelim slojem mijalina oko neurona koji su potrebni za datu vestinu/oblast znanja. Mijalin se vrlo sporo stvara i uvija oko neurona. Naucnici su utvrdili da je potrebno oko 10,000 sati svrsishodnog(!) vezbanja da bi se sloj mijalina dovoljno uveca da budete svetski ekspert u necemu. Nije svako vezbanje SVRSISHODNO vezbanje. Za definiciju svrsishodnog vezbanja pogledajte rad K.A. Ericsson-a koji sam citirao u mom prvom komentaru. Kada nesto vezbas to treba da je tik iznad tvojih trenutnih sposobnosti. Samo onda se gradi novi sloj mijalina. Dobar trener (ucitelj) treba shodno tome da napravi plan vezbanja/treniranja i da stalno obzervira svog djaka.


Ljudi, najvaznija i najdominantnija stvar je kombinacija sledeceg: 1)kako se usavrsavate/vezbate/trenirate, 2) ko vam je trener i 3) kakva vam je motivacija. Geni tu zanemarljivo uticu.
Ta tri stvari su detaljno naucno prostudirane i rezultate tih istrazivanja mozete naci u knjigama koje sam citirao u mom prvom komentaru. Ne dozvolite da vas ili vasu decu ili vasu celu zemlju u zivotu zaustavlja iluzorna prica o "urodjenom i nepromenljivom talentu".

@Miki
Gari Kasparov ima IQ135, znači nadprosečan ali ne i genijalan ali je zato imao i nadprosečnu memoriju. Za šah ti ne treba IQ, snimanjem mozga šahiste i nešahiste tokom partije utvrđeno je da su im aktivne različite regijeu mozgu: kod amatera deo za računanje akod šahiste memorija.

..da li su IQ testovi merilo "pameti"?..DA..ali razvoj coveka odredjuju..SQ i EQ...

@Komsija iz Bloka

Komsija , svaka cast za komentar.

IQ testovi nisu nikada ni bili prihvaćeni kao pouzdano merilo ljudske inteligencije. Jednostavno rečeno, ljudska inteligencija je isuviše komplikovana da bi se tako olako kvantifikovala nekakavim mehaničkim testovima. Zato ih nijedna institucija u svetu ih ne koristi prilikom regrutovanja novog kadra, niti prilikom izbora menadžerskog sastava, osim u par grotesknih slučajeva u Srbiji.
Rezultati tih IQ testova često služe i za teranje sprdnje kao i raznorazni "mensa klubovi" u kojima kolo vode razne konobarice, vozači kamiona a ima bogami i pripadnica najstarijeg zanata.
Umesto testova, kakav-takav pokazatelj o čovekovoj inteligenciji može poslužiti njegov način izražavanja.

Nema pametan-glup pre ce biti informisan-neinformisan,neradjamo se nauceni.

Ocekujem da "istrazivaci sa Univerziteta u Pensilvaniji" nadalje otkriju sledece:

- da bi neko bio uspesan sportista, za to mora da ima fizicke predispozicije, ali i zelju da to postane; ako ne moze ili nece - nece biti vrhunski sportista
- da bi neko postao vrhunski muzicar, mora da ima sluha (mada je ovo upitno kod nekih koje poznajemo), ali i motivaciju da to postane

Dragi istrazivaci, samo nastavite i negde iza krivine saznacete da za sve velike rezultate, moraju postojati odredjene predispozicije, ali i motivacija.

Niko jos nije pokazao da je inteligentan, da ima sluha, da ima vrhunske rezultate u bilo cemu, ukoliko to nije zeleo ili imao motivaciju.

Uzgred, da li primate dopisne clanove na vas Univerzitet? Rado bih doktorirao - imam motivaciju, a po vasim rezultatima bih rekao da imam i odredjene predispozicije.

Apsolutno se slazem sa ovim tvrdnjama...IQ test ne moze da kvantifikuje inteligenciju na taj nacin izmedju ostalog zato sto je ona promenjiva...a i pored toga testovi ne mere g-faktor

Jednom je jedna psiholoskinja rekla, iq oznacava koliko dobro neko resava zadatke u stestu inteligencije. najplasticniji i najbolji opis koji sam cula.

@Miki
Gari Kasparov ima IQ135, znači nadprosečan ali ne i genijalan ali je zato imao i nadprosečnu memoriju. Za šah ti ne treba IQ, snimanjem mozga šahiste i nešahiste tokom partije utvrđeno je da su im aktivne različite regijeu mozgu: kod amatera deo za računanje akod šahiste memorija.

Definicija (visoke) inteligencije koja mi se najviše sviđa:
Ako imaš - ne možeš izgubiti.
Ako nemaš - me možeš dobiti.

Dakle, svim razočaranim na testu: više sreće u sledećoj reinkarnaciji.

"Da li su IQ testovi merilo pameti?" Jasno kao dan, NE. Iako kao neko ko ima visok rezultat u ovim testovima tvrdim da IQ test NIJE merilo pameti! IQ test je merilo sposobnosti neke osobe, tacnije snalazljivosti! Danas svako ko je uporan u necemu i istraje do kraja moze da bude pametan i dobar u tome cime se bavi, ali to ne znaci da je i inteligentan. Onaj koji je izuzetan u svom poslu i doprinosi odlicnim prakticnim idejama se moze reci da je i inteligentan.

Inteligencija predstavlja brzinu kojom osoba moze da resi neki logicki problem. Nasledjuje se od oba roditelja. Pamet je upotreba inteligenicije, a to je vec nesto drugo.

"Definicija (visoke) inteligencije koja mi se najviše sviđa:
Ako imaš - ne možeš izgubiti.
Ako nemaš - me možeš dobiti.
Dakle, svim razočaranim na testu: više sreće u sledećoj reinkarnaciji.
(Siki, 11. maj 2011 00:29)"

Siki, gleda se samo sta ko uradi u zivotu a ne kakve predispozicije ima.
Jos jedan mali "hint": Kaze se "Ne mozes" a ne "ME mozes" ali ti to valjda vec znas.
Pozdrav svima.

IQ = kvota inteligencije... Drugim rečima ko ima veću izmerenu kvotu ne znači da je pametan, nego da MOŽE postati pametan, tj. da lakše shvata stvari, lakše povezuje informacije, itd.

IQ nije merilo pameti...

Inače ja mislim da je inteligencija povezana i sa smislom za humor! Jer za dobar smisao za humor osoba treba da poseduje sposobnost brzog i kvalitativnog povezivanja pojmova... A za to je potrebna inteligencija...

Samo glupanderi i neznalice pljuju po stvarima koje ne razumeju. Kad inteligencija ne bi bila jedna od stvari po kojoj se određuje sposobnost pojedinca za neko zanimanje, svet ne bi nikada došao na nivo da se zlobni zavidljivci bez mozga podsmevaju inteligentnim ljudima tako što na Internetu ostavljaju poluproizvode svojih "razmišljanja".

Svako superioran po inteligenciji trn je u oku mediokritetskoj okolini, tako je bilo i biće, te nije čudo da takva okolina čini sve da tu osobu ismeje, "sruši" i na kraju vidi sebe kao najbolju.

Za sve koji sumnjaju da testovi ne dokazuju ništa - dokazuju bar dve stvari a to su smisao za pronalaženje činjenica i rešenja i brzinu razmišljanja. Naravno, ako nemate druge osobine kao što su organizovanost, motivacija i etičnost na primer, sirova inteligencija ne vredi vam mnogo u životu.

Najveća količina zavisti se, kako sam i očekivao, ispoljava prema članovima "Mense", koja na sreću nije nikakav klub već organizacija u kojoj ima mnogo kreativnih i zanimljivih ljudi koje niko ne diskriminiše po profesiji, izgledu ili bilo čemu drugom. Samo neko sa nedostatkom moždane mase može da se tako ružno izražava o organizaciji koja se, doduše, ne reklamira na sve strane a koja je toliko dobrih stvari uradila baš u ovoj zemlji gde više čak ni osrednji nisu većina, nego oni ispod, koji osim dobro razvijenih pljuvačnih žlezda nemaju ama baš nikakvu vrlinu, ni moralnu ni praktičnu.

Naucinici su trazili "talenat"(predispoziciju) i nikako nisu mogli da ga nadju. Nekako uvek izadje da je u korenu nekog "(urodjenog) talenta" bilo dosta svesnog vezbanja i pripreme, ili pak nesvesnog uticaja okoline (npr. broj razlicitih reci koje roditelji koriste a kojima je dete izlozeno u prvih nekoliko godina zivota). To su sve validna naucna pitanja na koja su mnogi naucnici dali odgovre. Evo, jedan od najvaznijih radova koga mozete naci preko Google-a i koji moze za dzabe da se skine:

K.A. Ericsson - 1993 - Cited by 2035 - Related articles
The Role of Deliberate Practice in the Acquisition of Expert Performance

Sadasnja nauka kaze da je sve u svakodnevnoj pripremi i nacinu zivota, a nista u "(predisponiranom) talentu". Najbolji primer su Mocart i Bah.

Ne morate citati naucna radove, ali mozete procitati knjige koje popularizuju te rezultate. Takvih knjiga ima dosta u poslednjih desetak godina. Evo navescu neke od njih, ukoliko ne mozete prisutiti da ih kupite mozete ih niztovariti (downloadovati) sa http://library.nu/.

--Genius Explained (Canto)
by Michael J. A. Howe

--The Origins of Exceptional Abilities [Paperback]
Michael J. A. Howe

--The Genius in All of Us: New Insights into Genetics,
Talent, and IQ [Paperback]
David Shenk

--The Talent Code: Greatness Isn't Born. It's Grown. Here's How. [Hardcover]
Daniel Coyle

--David Shenk'sThe Genius in All of Us: Why Everything You've Been Told About Genetics, Talent, and IQ Is Wrong [Hardcover](2010)
by D., (Author) Shenk (2010)


--Talent Is Overrated: What Really Separates World-Class Performers from Everybody Else [Paperback]
Geoff Colvin


Takodje je interesantno znati za uticaj epigenetike na potomstvo. nasi epigeni mutiraju zavisno od toga kakav zivot vodimo (pusenje, jelo, stres, porodica, klima,...) i te mutacije se mogu naslediti. Procitati:

--The Genie in Your Genes: Epigenetic Medicine and the New Biology of Intention [Paperback]
by Dawson Church



Prica o talentu je samo "PR" za okolinu i drustvo, a svako ko je postigao vrlo veliki uspeh zna da to nema nista sa
"urodjenim predispozicijama". Verovanje u "urodjenje predispozicije" unistava ljude iz jednog
jednostavnog razloga: GRESKE tumace kao nedostatak "talenta". Ekspertiza se gradi ucenjem, a ucenje
je proces u kome ponavljate to sto zelite da naucite, gresite, popravljate gresku i idete dalje.
Dakle gresiti je deo UCENJA. Ako gajite uverenje da gresiti znaci biti "glup" ili "netalentovan"
i ne vezbate/ne radite, onda jednostavno prekidate proces ucenja. Nista ne naucite i to
onda tumacite kao nedostatak "talenta". Jednostavno objasnjeno, sto je i nauka pokazala.

..da li su IQ testovi merilo "pameti"?..DA..ali razvoj coveka odredjuju..SQ i EQ...

Evo ja cu reci samo jedno, nasuprot svim filozofima gore, samo jedno jedino sto cenim: PRAVI POKAZATELJ INTELIGENCIJE JESTE ONO STO NAPRAVIS OD SVOG ZIVOTA.

Ne slažem se sa komentarima da visoki IQ ne znači da je neko nataprosečno inteligentan i obrnuto.
99% visokoobrazovanih ljudi ima i visok IQ
Svi veliki naučnici, umetnici, pa čak i sportisti(Gari Kasparov je imao 190) kojima IQ meren imali visoko natprosečne rezultate.
A to, kako se neko izražava, komunicira sa ljudima i da li ima uspeha u ljubavnom životu ponajviše zavisi od samopouzdnja a ne od IQ-a

Test inteligencije sluzi i za kategorizaciju deteta (iznadprosecn, prosecna inteligencija, granicna i dalje-lako mentalno ometeno dete ili osoba,umereno,tesko...) .Dakle, ti testovi ipak necemu sluze, na osnovu toga se odredjuje nacin na koji dete pohadja nastavu, da li ima pravo na tudju negu i pomoc i sl.

IQ test meri iskljucivo logicku inteligenciju. Faktori koji uticu na rezultat (pored same logicke inteligencije) su i raspolozenje, naravno i motivacija, kao i drugi. Rezultat IQ upravo i zato varira, ali ne preterano mnogo tj ne moze se desiti, ako se stvarno radi test, da u jednom slucaju rezultat bude 100, a u drugom 156. Takodje sto se vise resava slicnih zadataka, to je lakse uraditi novi zadatak (kao i kod svega, vezba pomaze). Zato i postoji ogranicenje broja polaganja kao i vremenski interval izmedju polaganja.

Kao prvo, evo adresa gdje cete naci to istrazivanje:
http://www.sas.upenn.edu/~duckwort/images/Role%20of%20test%20motivation%20in%20intelligence%20testing.full.pdf
To je ujedno i kritika upucena B92 jer nisu naveli izvor ove informacije, BBC i philly.com, kao i originalnu verziju istrazivanja.

Kao drugo, ujedno i odgovor komentarima koji omalozavaju istrazivace i njihove radove, nauka je veoma spor proces. Iako vam rezultat izgleda kao da je neko izumio toplu vodu, taj naizgled evidentan rezultat je plod stotine sati rada (postavljanje problema, izbor metodologije, skupljanje podataka, testiranje, itd.). Citajuci pojedine komentare, nije cudo sto mladi pametni i motivisani zavrsavaju visoke skole u inostranstvu, i sto tamo i ostaju jer su njihova istrazivanja, po nekima ovde gubljenje vremena, tamo cijenjena!

@ "Mr. Spock" --
Inteligencija se ne nasledjuje (u smislu 100%). Da je tako, svet bi izgledao potpuno drugacije. Ono sto se izucava je "heritability of IQ" definisana na sledeci nacin: >>> "Heritability", in this sense, "refers to the genetic contribution to variance within a population and in a specific environment"

@ Milan:
Sahisti nemaju natprosecnu memoriju. Naucno (eksperimentalno) dokazano. Vrhunski sahisti tokom zivota uce da zapamte veliki broj poteza (situacija na sahovskoj tabli), 10-100 hiljada. Impresivno. To ne znaci da imaju natprosecnu memoriju, dokaz: kada treba da zapamte nesto drugo imaju istu memoriju kao i svako drugi. To "drugo" u jednom eksperimentu su bile pozicije na sahovskoj tabli koje ne odgovaraju sahovskim pravilima (npr. tri boje figura umesto dve - crne i bele,). Slicno je bilo i u prvom eksperimentu koji je K.A. Ericsson radio sa memorijom. Utrenirao je prosecnog coveka da uz pomoc mnemonicke tehnike zapamti preko 80 slucajno poredjanih brojeva. [ inace, neutreniran covek moze da zapamti 7 +/-2 broja (zato su tel brojevi sedmocifreni) ]. Ericsson je tokom tog eksperimetna kao referencu koristio test pamcenja niza slucajnih slova bez treninga: eksperimentalni subjekt nije mogao vise da zapamti nego prosecna osoba. Dakle memoriju je poboljsao samo za ono za sta je imao menmonicko metodu. A metoda mu je bila sledeca. Subjek je bio pasionirani trkac na srednje staze, pa bi niz brojeva ....,4, 7, 6,.... pamtion kao vremena za koju se moze pretrcati milja: ...., 4.76min,.... i tako je vezbao svaki dan po sat. Da neverovatno da je mogao da zapamti nis od preko 80 slucajno poredjanih brojeva. Sa druge strane nije neverovatno, to svako moze da uvezba, samo ti treba dobar trener i volja da istrajes. Isto je i sa sahistima, nemaju nadljudsku memoriju ali su dugogodisnjim vezbanjem pamcenja memorisali ogroman broj sahovskih partija. I samo to su memorisali, druge stvari - jok.

@Komsija iz Bloka

Komsija , svaka cast za komentar.

@ (Siki, 11. maj 2011 00:29)
---> "...Ako nemaš - me možeš dobiti."

Dragi Siki, kako onda tumacis to sto su ljudi iz generacije u generaciju pametniji, tj IQ prosecne osobe se povecava? To se zove Flinov Efekat: http://en.wikipedia.org/wiki/Flynn_effect koji je razlog za renormalizaciju IQ testova. Da nismo evoluirali za proteklih 100 godina? Evolucija nije toliko brza! A da slucajno nije razlog u tome sto zivimo u sve vise sofisticiranoj sredini: TV, racunari, bibliotke, priustivo obrazovanje za siromasne,... pa se ljudski mozak jednostavno uci/prilagodjava tim novim i "tezim" stvarima i zadacima u zivotu. To se zove plasticitet mozga: http://en.wikipedia.org/wiki/Brain_plasticity . Jednostavno kada nesto vezbas (matematiku, tenis, sah,...) oko neurona koji su potrebi za tu vestinu se vremenom uvecava sloj mijalina (eng.: "myelin", vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Myelin). Mijalin je masna supstanca koja deluje kao izolator oko zice (neuron provodi elektricne impulse bas kao "zica") i omogucuje da se elektricni impusli provode kroz neurone i do 100 puta brze. Takodje omogucuje da se slanje i primanje elektricnih signala bolje sinhronizuje, sto dodatno moze da ubrza ceo proces komunikacije neurona do uiupno 1000 puta! To sve se onda prevodi u svetskog violinistu, Nobelovca, olimpijskog pobednika. Znaci visoka sposbnost u nekoj oblasti se objasnjava debelim slojem mijalina oko neurona koji su potrebni za datu vestinu/oblast znanja. Mijalin se vrlo sporo stvara i uvija oko neurona. Naucnici su utvrdili da je potrebno oko 10,000 sati svrsishodnog(!) vezbanja da bi se sloj mijalina dovoljno uveca da budete svetski ekspert u necemu. Nije svako vezbanje SVRSISHODNO vezbanje. Za definiciju svrsishodnog vezbanja pogledajte rad K.A. Ericsson-a koji sam citirao u mom prvom komentaru. Kada nesto vezbas to treba da je tik iznad tvojih trenutnih sposobnosti. Samo onda se gradi novi sloj mijalina. Dobar trener (ucitelj) treba shodno tome da napravi plan vezbanja/treniranja i da stalno obzervira svog djaka.


Ljudi, najvaznija i najdominantnija stvar je kombinacija sledeceg: 1)kako se usavrsavate/vezbate/trenirate, 2) ko vam je trener i 3) kakva vam je motivacija. Geni tu zanemarljivo uticu.
Ta tri stvari su detaljno naucno prostudirane i rezultate tih istrazivanja mozete naci u knjigama koje sam citirao u mom prvom komentaru. Ne dozvolite da vas ili vasu decu ili vasu celu zemlju u zivotu zaustavlja iluzorna prica o "urodjenom i nepromenljivom talentu".