Ima li nauka u Srbiji budućnost?

Dok ne bude imala sadasnjost, nece imati ni buducnost

Radim u nauci,a veci deo ucesnika tribine poznajem. Imam dva pitanja: 1. zasto je tribina organizovana "u tajnosti", dakle malo ljudi je za nju znalo
2. Sta je zakljucak? Sve sto pise u tekstu su cinjenice koje su poznate.

Nauka u Srbiji je odavno pukla i svakim danom se sve vise srozava. Sve sto valja idem prvom prilikom i ono sto ostane ako i valja najcesce samo jedan zavrsi na fakultetu a ostatak ko zna gde i najcesce daleko od onoga za sta je zavrsio. U nauku treba ulagati nemilosrdno i bez zaljenja ako se zeli neki napredak. Najboljim studentima treba davati pozamasne stipendije (da bi mogli da se od njih izdrzavaju, a ne neke simbolicne svotice koje manje-vise sluze kao dzeparac) kako bi ostali u Srbiji i doprinosili, omoguciti im da odu napolje na semestar-dva kako bi prosirili vidike, omoguciti im prostor za rad, opremu za rad (u mnogim slucajevima koliko god oprema bila skupa - ona je zapravo u celoj prici i najjeftinija - znanje je najskuplje). . . Ali nazalost u Srbiji se pare ne trose na nauku vec na plate partiskih clanova (kako pozicije tako i opozicije), na raznorazne Miladine Kovacevice i sl. I dok je tako nauka ce ici samo silaznom putanjom i uskoro ce biti na nivou Africkih zemalja. Srpska nauka vec 20 godina ide silaznom putanjom, i to eksponencijalnom silaznom putanjom. Bez dobrih kadrova na fakultetima nema dobrih kadrova u skolstvu, a bez dobrih kadrova u skolstvu nema ni dobrih djaka, a bez njih i cela drzava ide nezaustavljivo u ponor. . .

Nauka bez privrede nema finansiranja. Privreda nam je mrtva. I sta sad postavljate dalje pitanja?

Da se nesto razumemo, nije svako ko zavrsi fakultet (i zatrci se preko "grane") ni naucnik ni intelektualac, vec samo neko sa diplomom odredjene struke, i nista vise ni manje od toga. Ono sto ovoj zemlji stvarno treba i nedostaje, to su prakticna, ekonomski isplativa i izvodiva naucna resenja. Danas je malo sta tesko otkriti, smisliti i napraviti, samo je pitanje sta od sveg toga uraditi da iz toga proistekne neka licna i opsta finansijska dobrobit! Tzv opsta ili apstraktna nauka se gotovo nigde ne praktikuje, a posebno ne bez konkretnih makar i uzgrednih finansijskih rezultata po onog ko ista placa.

Nauka će imati budućnost kada se budu stvari nazivale pravim imenom: Da se objavljeni stručni radovi uzimaju kao merilo vrednosti a ne da se nastavnici fakulteta upisuju u tuđe ili da se dopisuju u nekim, koji nemaju nikakve veze sa onim čim se bave, samo da bi imali dovoljan broj radova i stekli uslove za izbor ili da bi postali nastavnici. Znam Direktora naučne institucije koji nema NI JEDAN objavljen stručni rad ali je partijski kadar. Ili u upravnim i nadzornim odborima naučnih isntitucija osobe čiji je jedini kvalitet partijska pripadnost. To sigurno neće podići naučni nivo u Srbiji već naprotiv!

Neka gospođica Petrović objasni kako je uspela da postane savetnica ministra sa celih 25 godina. Kad ministre budu savetovali pravi naučnici, a ne tatine ćerke, onda će i nauka u Srbiji imati šansu da napreduje.

Nauka u uzem smislu reci je akademska aktivnost koja se direktno finansijski ne isplati te i ne treba ocekivati da ona donosi novac. Primenjena nauka i razvoj tehnologije donose novac i to su aktivnosti koje se obavljaju u sklopu struktura (firmi) koje primenu i ostvaruju i tako zaradjuju novac. Njihov se istazivacki rad OSNIVA na nauci kao akademskoj aktivnosti. Ocekivati da fundamentalna nauka sama sebe finansira je zabluda koju obicno imaju ljudi koji ne poznaju ni jedno ni drugo (fundamentalnu i primenjenu nauku).To je zacarani krug koji funkcionise, cesto u nekom hibridnom obliku, ali akademska aktivnost jednostavno mora da se velikim delom finansira spolja. Kad Srbija bude bila ekonomski jaca, situacija u nauci ce se, uz pametnu politiku nauke, popraviti. istina, cesto minimalna sredstva veoma pomazu i tu je danas problem u Srbiji. Tih minimalnih sredstava ima ali se ne rasporedjuju dovoljno dobro.

Organizovali se ljudi koji su izgubili pozicije da se pod velom brige za nauku bore za svoja ponovna nameštenja. Daleko im lepa kuća!

U poslednje tri godine, za vreme ministrovanja gospodina Djelića i ovih nameštenika, napravljeno je enormno mnogo grešaka, neke greške su na nivou čistog diletantizma.

Možda je zato i dobro što je ukinuto ministarstvo za nauku. Državni sekretar u ministarstvu prosvete je prof. Mitrović, sećam se da je bio ministar za nauku u prelaznoj vladi nakon pada Miloševića i stvarno je dobro vodio taj resor u tom kratkom periodu!

Normalno da nema.
Nemaju građani budućnost, a kamoli nauka.
Na nauci (a ni na građanima) ne može da se brzo i u kratkom periodu zaradi, zato tajkuni ne finansiraju političare u te svrhe.

Nauka u Srbiji uopste i ne postoji. Onih par ljudi koji se bave necim aktuelnim i objavljuju solidne radove ne cine nauku u Srbiji. Oni su samo fluktuacije oko nule.

Da bi nauka u Srbiji uopste postojala, definitivno se moramo osloniti na ljude koji su proveli dobar deo svoje naucne karijere van Srbije. Medjutim, povratak ne samo da nije lak sa finansijske strane, nego je i uloga povratnika obicno potpuno minorna. Nauku vode ljudi koji se bave potpuno zastarelim i nebitnim stvarima, a ako im to i kazes mozes samo da zavrsis karijeru.

Takodje, i ovo malo mladih ljudi sto se vracaju, ne vracaju se kao super uspesni naucnici, vec obicno vec u tridesetim, jer im je dosta seljakanja po belome svetu od postdoka do postdoka, a uz jako malo sanse za stalnu poziciju. Ili su pak u inostranstvu ostali potpuno neprilagodjeni, vrlo cesto bez postovanja prema drugim nacinima razmisljanja. Oni sto su stvarno uspesni i koji imaju sanse na "svetskom naucnom trzistu" ostaju napolju. Ali dobro, i ovaj manji broj sto se vrati je ipak nesto - makar su radili s nekim dobrim ljudima, nesto su videli i culi, mozda ce cak i pokrenuti nesto sitno. Medjutim sve je to uzaludno, jer nauku vodi ili stari kadar ili oni sto silno promovisu nauku, a samom se naukom ne bave. Zbog toga mi se ovakve tribine sa jednim te istim akterima cine kao jedno veliko "bla, bla, bla", bez iskrene zelje za razvojem ozbiljne i savremene nauke.

Osoba potpisana kao MS dobro pamti gospođicu Petrović upravo sa tih takmičenja i dobro pamti njene rezultate i najbolje bi bilo da tu temu ne načinjemo. Ako je gospođica završila Prinston, ne znači da je naučnik, štaviše, posle fakulteta se uopšte nije bavila naukom nego je odmah zaposlena u ministarstvu. Ja verujem da bi se i mnogi uspešniji od nje rado vratili u Srbiju kad bi im neko poudio mesto savtnika ministra. Još bi bilo lepše da se gospođica Petrović zaposlila na nekom institutu čisto da pokaže kako je lepo baviti se naukom u Srbiji. Najlakše je krojiti "strategiju naučnog razvoja" iz ministarskog kabineta, a žalosno je što je kroji i neko ko je sa 23 godine bez ikakvog radnog iskustva dobio priliku da savetuje ministra. Nažalost, instituti su nam puni mladih ljudi koji jedan po jedan odlaze iz zemlje jer ovi koji sede u foteljama nemaju razumevanja ni za njih ni za nauku u Srbiji. Dok su pravili strategiju, nikog nisu slušali iako ih je kritikovala cela "naučna" javnost, a sad oni traže podršku iste te naučne javnosti kada su ostali bez svojih pozicija. Nauka u Srbiji je odavno propala, njoj ni tri ministarstva ne bi pomogla, a ovakve individue mogu samo da ubrzaju tu propast jer oni misle da je naučna infrastruktura kampus Petnice i Matematičke gimnazije što opet nekako liči na pomenutu savetnicu.

Nauci su potencijalno stigle velike pare i na 200 miliona su se mnogi polakomili. Vrednu opremu sa kojom se moglo doci do vrednih naucnih rezultata uvek su dobijali "Yorani" koji su bili bliski vlastima. U svakom institutu ima bar jedan Yoran a u nekima ih je i vise.

Francuz Zabo, strucnjak za finansije shvatio je da preko nauke nece lako doci do evropskog "kolaca" jer naucnici nemaju ni za leba. "Kolac" je san svakog demokrate ali i socijaliste i to je plata u evropskom parlamentu od 20 000 evra! Poslednjim konkursom na budzet su primljeni privatni fakulteti koji ce upropastiti malo zdrave nauke kao sto je Trendameg upropastio fakultete.

Za deset godina u Srbiji ce preostati samo fundamentalne nauke ekonomija, istorija, menadzment...

neko pomenu da ono malo nauchnika shto se vraca za srbiju je u svojim tridesetim, pa su oni kao matori?! koliko bi to oni trebali da imaju godina?! 20?! u srbiji se fakulteti zavrshavaju sa 24-26 god... dodaj tome josh 3-4 god. za izradu doktorata i josh 3-4 god za raznorazne post-doc-ove i dodjesh do cifre tridesetih... ni tada nisi neki vajni nauchnik! ni u svetu se ne deshava da dobijesh stalnu poziciju sa 30! tako da stvrano ne razumem konstataciju da je ljude u tridesetim pregazilo vreme!
neko drugi je pomenuo da se nigde na svetu ne izuchava fundamentalna nauka vec samo primenjena... greshka na kub! bez fundamentalne nauke nema industrije! slazem se da bi kod nas sistuacija bila mnogo bolja kada bi privreda ozivela i finansirala nauchne projekte ali daleko od toga da nam ne treba fundamentalna nauka!

@pesimista
Po tebi bi se dalo zakljuciti da je neko dobar naucnik samo ako ima manje od 30 godina!? Na zapadu se doktorira sa nesto manje od 30 godina (fakultet 22-3 + 4-5 godina PhD). Neko ko nije zagazio "u tridesete" je tek prosao kroz doktorske studije sa tih tridesetak godina je bio ovcica koju su neki drugi vodili kroz neki projekat i neko ko je kroz jedan organizovan sistem dosao do nekih rezultatica i to objavio. Tek po neki rad. I sada, ko god da se vrati i "vec je u tridesetim" je sta, ne razumem, neupotrebljiv? Budalastina. Godine nisu bitne, bitni su ljudi, njihovo znanje i posvecenost onome sto rade.

Imamo i imacemo onakvu nauku koliko nam je do nauke stalo!

Naucnici (i filozofi) su oduvek bili ili ljudi potpuno materijalno obezbedjeni ili oni koji nisu marili za uslove u kojima zive i ziveli su za nauku i bili spremni i da zive bedno ili budu cak spaljeni zbog svojih stavova. Kako ova zemlja ne moze da materijalno obezbedi nikoga, normalno je da nema u njoj nauke. Koliko para, toliko nauke i tu nema neke mudrosti.
Od povratka ljudi iz inostranstva nema mnogo vajde. Prvo onih koji su zaista ostvarili neku znacajnu naucnu karijeru a iz Srbije su je JAKO malo. Velika je zabluda pomisao da svako ko je otisao napolje na PhD da je dobio PhD na prestiznom fakultetu i da je ostvario veliku naucnu karijeru. Na mnogim fakultetima su uslovi za dobijanje PhD manje striktni nego npr. na Univerzitetu u Beogradu. Drugo, ono malo tih stvarno kvalitetnih ovde ne bi imali cime da se bave, jer su na zapadu lepo uklopljeni u nauku organizovanu kroz razne dobro placene projekte koje bi tesko ili nikako preneli ovde.
Kada (kada???) ova zemlja bude napredovala privredno, vise ce se odvajati za nauku, talentovana deca nece nuzno bezati napolje i nauka ce uznapredovati. Danas bar nije tesko pratiti sta se radi napolju i nije toliko tesko uhvatiti prikljucak. Svi na fakultetima i institutima imaju dostupne gotovo sve naucne casopise preko Interneta.

Bas interesantno. A ministarstvo g-dina Djelica sa sve njegovim privatnim pulenima zele da vrate njegova savetnica (valjda treba i malo iskustva da nekoga savetujete) i istrazivac zaposlen na projektu njenog tate. Nego da dodamo na neki projekat i gospodju sto prodaje namestaj da sve ostane u porodicnom krugu. Valjda ovo nije govor mrznje - ovo je samo ISTINA.

Sada nesto sasvim politicki korektno. 5000 potpisnika je i dalje manje od proste vecine svih istrazivaca u Srbiji koje je naprimao ex-ministar ne bi li mu se brojevi slozili sa EU, a onda im dao malo sice da kupe zvake jer nista drugo od tih para ne mogu (za ne upucene to su tzv. 'direktni materijalni troskovi), a kamo li da se bave naukom.

@optimista:
Pa, upravo je u tome problem. To su ljudi koji bi bas trebali biti na vrhuncu svog naucnog rada ili se makar priblizavati njemu. Medjutim, oni se u tom trenutku vracaju u Srbiju upravo zato sto taj njihov vrhunac nije bas toliko dobar da bi imali sansu za stalnu poziciju na zapadu. U tom trenutku oni su u periodu kada bi vec morali biti formirani, primorani su da sa postdokova aplikuju za stalne pozicije, ali nisu u situaciji da se bore ravnopravno na "svetskom naucnom trzistu" i zbog toga sansu vide u povratku u Srbiju. Cast izuzecima koji se vrate silom nekih privatnih prilika. Medjutim, posto su ostali na nivou mladjih naucnika, uglavnom postdokova, nemaju niti rezultate niti iskustvo nekih starijih naucnika koji ne samo da su uspeli da se probiju kroz sito i reseto na tom nivou ranih tridesetih godina, vec su onda i stekli iskustvo i reputaciju u svetskim naucnim krugovima. Eto, zbog toga je ta moja referenca o tridesetim (ranim), cisto kao neka uobicajena granica, ne nuzno precizna. A zbog cega je sve to bitno? Pa, ne zbog toga sto mislim da ti ljudi ne mogu nista da pomognu Srbiji, vec zbog toga sto nece biti u mogucnosti. S jedne strane zbog starog kadra koji ce njih na tom nivou lako da drzi "pod kontrolom". S druge strane sto im Srbija sa potpuno zastarelom naukom ne moze priustiti povoljnu okolinu za napredak do nekog svetskog ranga - ostace na tom nivou, nece napredovati. Da se kojim slucajem vrati neki vec stasao naucnik, koji je proveo neko vreme na profesorskoj (ili nekoj drugoj stalnoj poziciji), ipak mozda ne bi stari kadar mogao previse da uradi, osim da postavlja klipove pod tockove. Nadam se da smo se razumeli povodom godina.

Komentar osobe potpisane sa MS samo govori o tome kako se nasa sredina ophodi prema uspesnim mladim ljudima koji su se "odvazili" da se vrate u zemlju. Pomenuta gospodjica ne samo da je vise puta predstavljala nasu zemlju na olimpijadama iz fizike (osvojivsi pri tome ako se ne varam bronzanu medalju) vec se nakon zavrsenog Prinston-a vratila da radi u zemlji. Treba da budemo sretni kada nam se ovakvi ljudi vracaju. Kamo srece da imamo vise osoba poput nje medju savetnicima drzavnika.

Koliko sam video problem nauke u Srbiji nije vise toliko u parama koliko u beznadju i bezidejnosti uvek sa izgovorom da su pare problem. Uvek je napolju idealno, pare pljuste a oni kao nemaju sa cime da rade sto uopste nije tacno, ni prvo ni drugo. Da, naravno da ne mozete da pravite spejs satl ali ima gomila stvari koje mogu da se urade samo kad se ima mozga.

Inace, sto covek rece, a koji ce vam ulaganje u fundamentalnu nauku kad je to neisplativo. I americke agencije sad gledaju na primenjljivost projekta kad daju pare. Primenjena nauka to je ono sto vam treba.

Jos jedan dokaz da nauka u Srbiji ne postoji:
http://www.scimagojr.com/countryrank.php?area=0&category=0®ion=all&year=all&order=h&min=0&min_type=it

Ovaj zapanjujuci rezultat dovoljno govori o mestu Srbije, tacnije njenom nepostojanju, u svetskoj nauci. Ako uporedite sa zemljama u nasoj h-indeks okolini: Lihtestajn ima cak 10 prosecnih citacija na samo 500 radova, dok Srbija salje cak preko 9000 radova od kojih prosecno svaki ima samo 2 citacije. Ali vazno da imamo strategiju i da se u njoj nalaze "nano" i "bio", pa da mislimo da smo vazni i uspesni.

Da se nesto razumemo, nije svako ko zavrsi fakultet (i zatrci se preko "grane") ni naucnik ni intelektualac, vec samo neko sa diplomom odredjene struke, i nista vise ni manje od toga. Ono sto ovoj zemlji stvarno treba i nedostaje, to su prakticna, ekonomski isplativa i izvodiva naucna resenja. Danas je malo sta tesko otkriti, smisliti i napraviti, samo je pitanje sta od sveg toga uraditi da iz toga proistekne neka licna i opsta finansijska dobrobit! Tzv opsta ili apstraktna nauka se gotovo nigde ne praktikuje, a posebno ne bez konkretnih makar i uzgrednih finansijskih rezultata po onog ko ista placa.

Organizovali se ljudi koji su izgubili pozicije da se pod velom brige za nauku bore za svoja ponovna nameštenja. Daleko im lepa kuća!

U poslednje tri godine, za vreme ministrovanja gospodina Djelića i ovih nameštenika, napravljeno je enormno mnogo grešaka, neke greške su na nivou čistog diletantizma.

Možda je zato i dobro što je ukinuto ministarstvo za nauku. Državni sekretar u ministarstvu prosvete je prof. Mitrović, sećam se da je bio ministar za nauku u prelaznoj vladi nakon pada Miloševića i stvarno je dobro vodio taj resor u tom kratkom periodu!

Komentar osobe potpisane sa MS samo govori o tome kako se nasa sredina ophodi prema uspesnim mladim ljudima koji su se "odvazili" da se vrate u zemlju. Pomenuta gospodjica ne samo da je vise puta predstavljala nasu zemlju na olimpijadama iz fizike (osvojivsi pri tome ako se ne varam bronzanu medalju) vec se nakon zavrsenog Prinston-a vratila da radi u zemlji. Treba da budemo sretni kada nam se ovakvi ljudi vracaju. Kamo srece da imamo vise osoba poput nje medju savetnicima drzavnika.

Nauka bez privrede nema finansiranja. Privreda nam je mrtva. I sta sad postavljate dalje pitanja?

Nauka u Srbiji uopste i ne postoji. Onih par ljudi koji se bave necim aktuelnim i objavljuju solidne radove ne cine nauku u Srbiji. Oni su samo fluktuacije oko nule.

Da bi nauka u Srbiji uopste postojala, definitivno se moramo osloniti na ljude koji su proveli dobar deo svoje naucne karijere van Srbije. Medjutim, povratak ne samo da nije lak sa finansijske strane, nego je i uloga povratnika obicno potpuno minorna. Nauku vode ljudi koji se bave potpuno zastarelim i nebitnim stvarima, a ako im to i kazes mozes samo da zavrsis karijeru.

Takodje, i ovo malo mladih ljudi sto se vracaju, ne vracaju se kao super uspesni naucnici, vec obicno vec u tridesetim, jer im je dosta seljakanja po belome svetu od postdoka do postdoka, a uz jako malo sanse za stalnu poziciju. Ili su pak u inostranstvu ostali potpuno neprilagodjeni, vrlo cesto bez postovanja prema drugim nacinima razmisljanja. Oni sto su stvarno uspesni i koji imaju sanse na "svetskom naucnom trzistu" ostaju napolju. Ali dobro, i ovaj manji broj sto se vrati je ipak nesto - makar su radili s nekim dobrim ljudima, nesto su videli i culi, mozda ce cak i pokrenuti nesto sitno. Medjutim sve je to uzaludno, jer nauku vodi ili stari kadar ili oni sto silno promovisu nauku, a samom se naukom ne bave. Zbog toga mi se ovakve tribine sa jednim te istim akterima cine kao jedno veliko "bla, bla, bla", bez iskrene zelje za razvojem ozbiljne i savremene nauke.

Neka gospođica Petrović objasni kako je uspela da postane savetnica ministra sa celih 25 godina. Kad ministre budu savetovali pravi naučnici, a ne tatine ćerke, onda će i nauka u Srbiji imati šansu da napreduje.

Koliko sam video problem nauke u Srbiji nije vise toliko u parama koliko u beznadju i bezidejnosti uvek sa izgovorom da su pare problem. Uvek je napolju idealno, pare pljuste a oni kao nemaju sa cime da rade sto uopste nije tacno, ni prvo ni drugo. Da, naravno da ne mozete da pravite spejs satl ali ima gomila stvari koje mogu da se urade samo kad se ima mozga.

Inace, sto covek rece, a koji ce vam ulaganje u fundamentalnu nauku kad je to neisplativo. I americke agencije sad gledaju na primenjljivost projekta kad daju pare. Primenjena nauka to je ono sto vam treba.

Osoba potpisana kao MS dobro pamti gospođicu Petrović upravo sa tih takmičenja i dobro pamti njene rezultate i najbolje bi bilo da tu temu ne načinjemo. Ako je gospođica završila Prinston, ne znači da je naučnik, štaviše, posle fakulteta se uopšte nije bavila naukom nego je odmah zaposlena u ministarstvu. Ja verujem da bi se i mnogi uspešniji od nje rado vratili u Srbiju kad bi im neko poudio mesto savtnika ministra. Još bi bilo lepše da se gospođica Petrović zaposlila na nekom institutu čisto da pokaže kako je lepo baviti se naukom u Srbiji. Najlakše je krojiti "strategiju naučnog razvoja" iz ministarskog kabineta, a žalosno je što je kroji i neko ko je sa 23 godine bez ikakvog radnog iskustva dobio priliku da savetuje ministra. Nažalost, instituti su nam puni mladih ljudi koji jedan po jedan odlaze iz zemlje jer ovi koji sede u foteljama nemaju razumevanja ni za njih ni za nauku u Srbiji. Dok su pravili strategiju, nikog nisu slušali iako ih je kritikovala cela "naučna" javnost, a sad oni traže podršku iste te naučne javnosti kada su ostali bez svojih pozicija. Nauka u Srbiji je odavno propala, njoj ni tri ministarstva ne bi pomogla, a ovakve individue mogu samo da ubrzaju tu propast jer oni misle da je naučna infrastruktura kampus Petnice i Matematičke gimnazije što opet nekako liči na pomenutu savetnicu.

Dok ne bude imala sadasnjost, nece imati ni buducnost

Nauci su potencijalno stigle velike pare i na 200 miliona su se mnogi polakomili. Vrednu opremu sa kojom se moglo doci do vrednih naucnih rezultata uvek su dobijali "Yorani" koji su bili bliski vlastima. U svakom institutu ima bar jedan Yoran a u nekima ih je i vise.

Francuz Zabo, strucnjak za finansije shvatio je da preko nauke nece lako doci do evropskog "kolaca" jer naucnici nemaju ni za leba. "Kolac" je san svakog demokrate ali i socijaliste i to je plata u evropskom parlamentu od 20 000 evra! Poslednjim konkursom na budzet su primljeni privatni fakulteti koji ce upropastiti malo zdrave nauke kao sto je Trendameg upropastio fakultete.

Za deset godina u Srbiji ce preostati samo fundamentalne nauke ekonomija, istorija, menadzment...

Naucnici (i filozofi) su oduvek bili ili ljudi potpuno materijalno obezbedjeni ili oni koji nisu marili za uslove u kojima zive i ziveli su za nauku i bili spremni i da zive bedno ili budu cak spaljeni zbog svojih stavova. Kako ova zemlja ne moze da materijalno obezbedi nikoga, normalno je da nema u njoj nauke. Koliko para, toliko nauke i tu nema neke mudrosti.
Od povratka ljudi iz inostranstva nema mnogo vajde. Prvo onih koji su zaista ostvarili neku znacajnu naucnu karijeru a iz Srbije su je JAKO malo. Velika je zabluda pomisao da svako ko je otisao napolje na PhD da je dobio PhD na prestiznom fakultetu i da je ostvario veliku naucnu karijeru. Na mnogim fakultetima su uslovi za dobijanje PhD manje striktni nego npr. na Univerzitetu u Beogradu. Drugo, ono malo tih stvarno kvalitetnih ovde ne bi imali cime da se bave, jer su na zapadu lepo uklopljeni u nauku organizovanu kroz razne dobro placene projekte koje bi tesko ili nikako preneli ovde.
Kada (kada???) ova zemlja bude napredovala privredno, vise ce se odvajati za nauku, talentovana deca nece nuzno bezati napolje i nauka ce uznapredovati. Danas bar nije tesko pratiti sta se radi napolju i nije toliko tesko uhvatiti prikljucak. Svi na fakultetima i institutima imaju dostupne gotovo sve naucne casopise preko Interneta.

Radim u nauci,a veci deo ucesnika tribine poznajem. Imam dva pitanja: 1. zasto je tribina organizovana "u tajnosti", dakle malo ljudi je za nju znalo
2. Sta je zakljucak? Sve sto pise u tekstu su cinjenice koje su poznate.

Nauka u Srbiji je odavno pukla i svakim danom se sve vise srozava. Sve sto valja idem prvom prilikom i ono sto ostane ako i valja najcesce samo jedan zavrsi na fakultetu a ostatak ko zna gde i najcesce daleko od onoga za sta je zavrsio. U nauku treba ulagati nemilosrdno i bez zaljenja ako se zeli neki napredak. Najboljim studentima treba davati pozamasne stipendije (da bi mogli da se od njih izdrzavaju, a ne neke simbolicne svotice koje manje-vise sluze kao dzeparac) kako bi ostali u Srbiji i doprinosili, omoguciti im da odu napolje na semestar-dva kako bi prosirili vidike, omoguciti im prostor za rad, opremu za rad (u mnogim slucajevima koliko god oprema bila skupa - ona je zapravo u celoj prici i najjeftinija - znanje je najskuplje). . . Ali nazalost u Srbiji se pare ne trose na nauku vec na plate partiskih clanova (kako pozicije tako i opozicije), na raznorazne Miladine Kovacevice i sl. I dok je tako nauka ce ici samo silaznom putanjom i uskoro ce biti na nivou Africkih zemalja. Srpska nauka vec 20 godina ide silaznom putanjom, i to eksponencijalnom silaznom putanjom. Bez dobrih kadrova na fakultetima nema dobrih kadrova u skolstvu, a bez dobrih kadrova u skolstvu nema ni dobrih djaka, a bez njih i cela drzava ide nezaustavljivo u ponor. . .

Nauka u uzem smislu reci je akademska aktivnost koja se direktno finansijski ne isplati te i ne treba ocekivati da ona donosi novac. Primenjena nauka i razvoj tehnologije donose novac i to su aktivnosti koje se obavljaju u sklopu struktura (firmi) koje primenu i ostvaruju i tako zaradjuju novac. Njihov se istazivacki rad OSNIVA na nauci kao akademskoj aktivnosti. Ocekivati da fundamentalna nauka sama sebe finansira je zabluda koju obicno imaju ljudi koji ne poznaju ni jedno ni drugo (fundamentalnu i primenjenu nauku).To je zacarani krug koji funkcionise, cesto u nekom hibridnom obliku, ali akademska aktivnost jednostavno mora da se velikim delom finansira spolja. Kad Srbija bude bila ekonomski jaca, situacija u nauci ce se, uz pametnu politiku nauke, popraviti. istina, cesto minimalna sredstva veoma pomazu i tu je danas problem u Srbiji. Tih minimalnih sredstava ima ali se ne rasporedjuju dovoljno dobro.

Normalno da nema.
Nemaju građani budućnost, a kamoli nauka.
Na nauci (a ni na građanima) ne može da se brzo i u kratkom periodu zaradi, zato tajkuni ne finansiraju političare u te svrhe.

Nauka će imati budućnost kada se budu stvari nazivale pravim imenom: Da se objavljeni stručni radovi uzimaju kao merilo vrednosti a ne da se nastavnici fakulteta upisuju u tuđe ili da se dopisuju u nekim, koji nemaju nikakve veze sa onim čim se bave, samo da bi imali dovoljan broj radova i stekli uslove za izbor ili da bi postali nastavnici. Znam Direktora naučne institucije koji nema NI JEDAN objavljen stručni rad ali je partijski kadar. Ili u upravnim i nadzornim odborima naučnih isntitucija osobe čiji je jedini kvalitet partijska pripadnost. To sigurno neće podići naučni nivo u Srbiji već naprotiv!

@pesimista
Po tebi bi se dalo zakljuciti da je neko dobar naucnik samo ako ima manje od 30 godina!? Na zapadu se doktorira sa nesto manje od 30 godina (fakultet 22-3 + 4-5 godina PhD). Neko ko nije zagazio "u tridesete" je tek prosao kroz doktorske studije sa tih tridesetak godina je bio ovcica koju su neki drugi vodili kroz neki projekat i neko ko je kroz jedan organizovan sistem dosao do nekih rezultatica i to objavio. Tek po neki rad. I sada, ko god da se vrati i "vec je u tridesetim" je sta, ne razumem, neupotrebljiv? Budalastina. Godine nisu bitne, bitni su ljudi, njihovo znanje i posvecenost onome sto rade.

neko pomenu da ono malo nauchnika shto se vraca za srbiju je u svojim tridesetim, pa su oni kao matori?! koliko bi to oni trebali da imaju godina?! 20?! u srbiji se fakulteti zavrshavaju sa 24-26 god... dodaj tome josh 3-4 god. za izradu doktorata i josh 3-4 god za raznorazne post-doc-ove i dodjesh do cifre tridesetih... ni tada nisi neki vajni nauchnik! ni u svetu se ne deshava da dobijesh stalnu poziciju sa 30! tako da stvrano ne razumem konstataciju da je ljude u tridesetim pregazilo vreme!
neko drugi je pomenuo da se nigde na svetu ne izuchava fundamentalna nauka vec samo primenjena... greshka na kub! bez fundamentalne nauke nema industrije! slazem se da bi kod nas sistuacija bila mnogo bolja kada bi privreda ozivela i finansirala nauchne projekte ali daleko od toga da nam ne treba fundamentalna nauka!

@optimista:
Pa, upravo je u tome problem. To su ljudi koji bi bas trebali biti na vrhuncu svog naucnog rada ili se makar priblizavati njemu. Medjutim, oni se u tom trenutku vracaju u Srbiju upravo zato sto taj njihov vrhunac nije bas toliko dobar da bi imali sansu za stalnu poziciju na zapadu. U tom trenutku oni su u periodu kada bi vec morali biti formirani, primorani su da sa postdokova aplikuju za stalne pozicije, ali nisu u situaciji da se bore ravnopravno na "svetskom naucnom trzistu" i zbog toga sansu vide u povratku u Srbiju. Cast izuzecima koji se vrate silom nekih privatnih prilika. Medjutim, posto su ostali na nivou mladjih naucnika, uglavnom postdokova, nemaju niti rezultate niti iskustvo nekih starijih naucnika koji ne samo da su uspeli da se probiju kroz sito i reseto na tom nivou ranih tridesetih godina, vec su onda i stekli iskustvo i reputaciju u svetskim naucnim krugovima. Eto, zbog toga je ta moja referenca o tridesetim (ranim), cisto kao neka uobicajena granica, ne nuzno precizna. A zbog cega je sve to bitno? Pa, ne zbog toga sto mislim da ti ljudi ne mogu nista da pomognu Srbiji, vec zbog toga sto nece biti u mogucnosti. S jedne strane zbog starog kadra koji ce njih na tom nivou lako da drzi "pod kontrolom". S druge strane sto im Srbija sa potpuno zastarelom naukom ne moze priustiti povoljnu okolinu za napredak do nekog svetskog ranga - ostace na tom nivou, nece napredovati. Da se kojim slucajem vrati neki vec stasao naucnik, koji je proveo neko vreme na profesorskoj (ili nekoj drugoj stalnoj poziciji), ipak mozda ne bi stari kadar mogao previse da uradi, osim da postavlja klipove pod tockove. Nadam se da smo se razumeli povodom godina.

Jos jedan dokaz da nauka u Srbiji ne postoji:
http://www.scimagojr.com/countryrank.php?area=0&category=0®ion=all&year=all&order=h&min=0&min_type=it

Ovaj zapanjujuci rezultat dovoljno govori o mestu Srbije, tacnije njenom nepostojanju, u svetskoj nauci. Ako uporedite sa zemljama u nasoj h-indeks okolini: Lihtestajn ima cak 10 prosecnih citacija na samo 500 radova, dok Srbija salje cak preko 9000 radova od kojih prosecno svaki ima samo 2 citacije. Ali vazno da imamo strategiju i da se u njoj nalaze "nano" i "bio", pa da mislimo da smo vazni i uspesni.

Imamo i imacemo onakvu nauku koliko nam je do nauke stalo!

Bas interesantno. A ministarstvo g-dina Djelica sa sve njegovim privatnim pulenima zele da vrate njegova savetnica (valjda treba i malo iskustva da nekoga savetujete) i istrazivac zaposlen na projektu njenog tate. Nego da dodamo na neki projekat i gospodju sto prodaje namestaj da sve ostane u porodicnom krugu. Valjda ovo nije govor mrznje - ovo je samo ISTINA.

Sada nesto sasvim politicki korektno. 5000 potpisnika je i dalje manje od proste vecine svih istrazivaca u Srbiji koje je naprimao ex-ministar ne bi li mu se brojevi slozili sa EU, a onda im dao malo sice da kupe zvake jer nista drugo od tih para ne mogu (za ne upucene to su tzv. 'direktni materijalni troskovi), a kamo li da se bave naukom.