(Ne) iznenađuju rezultati "Galupa"

Sramota je to sto je komunjara Tito uspeo vise za 10 godina vlasti nego Demokrate i pored toga sto je Hitler napravio vecu stetu od Milosevica.

...
Recite mi i jedan razlog za optimizam u SRBIJI, Alo bre ljudi gde vi živite osvrnite se malo oko sebe i pogledajte kako narod živi i kakav je odnos prema čoveku i građaninu u ovoj zemlji!!!!!

Rezultati nisu dobri. Srbija mora biti na prvom mestu.

U regionu smo lideri

Ja sam optimista da će nam biti gore...pa za deset godina da mi je njihova moć napravio bih Hong Kong od Srbije (to kaže inaće moj deda bez škole i fakulteta koji je svojim radom obezbedio budućnost...al mu ta budućnost sve oduzela posle rata)

Iznenadjuje samo zašto Srbija nije na prvom mestu ako se uzmu u obzir razmere ekonomske katastrofe koje će se tek osetiti (nenamenski potrošene čitaj pokradene sve pare od raznih vrsta pomoći, kredita i privatizacije, nema investicija, nema radnih mesta itd...) i bezizlaznost situacije (nema ni jedne političke alternative, svi zajedno pljačkaju nemilosrdno). Ali eto da bi izgledalo da je sve to "viša sila", "sudbina" i slično a ne organizovana pljačka tu je g. Božović da objasni nama naivnima: "Imali smo žestoka očekivanja i očekivali smo ono što se nije moglo dogoditi i nije se dogodilo." Ma nije valjda? Kao što je neko primetio kako su onda komunisti uspeli nakon rata i onakvih razaranja nešto ipak da izgrade i stvore, da obnove kakvu takvu privredu? A tad nije bilo čak ni mobilnih telefona...

U Srbiji postoje dve grupe ljudi : oni koji rade, ćute i gledaju svoja posla, i oni koji ništa ne rade, kukaju i kao zahtevaju od drugih da im "daju" "pravi" posao.

Stvarne reforme pa ce biti i optimizma.

Rezultati ove ankete se potpuno slazu a mojim iskustvom u Srbiji. Nigdje u svijetu nisam vidio toliko pesimizma u smislu: 'ne moze to u Srbiji', 'to se desava samo nama', 'sve je korumpirano', 'u EU cemo uci 2050.' itd. Potpuno mi je nejasno zasto Srbija sebe vidi sebe u mnogo gorem svjetlu nego sto jeste. I obrnuto, u necemu sto je privid nekog dostignuca se navodi kao parametar usporedbe. Na primjer, 'mi smo Zapad - pogledajte samo koliko najnovih BWM modela se vozi po Beogradu', 'sve sto ima na Zapadu da se kupi - ima i kod nas'. Evropa je mnogo vise od BMW-a, IKEA i ZARE - Evropa je nacin zivljenja, razmisljanja, rada i ophodjenja prema ljudima i okolini. E tu Srbija zaostaje - ali nije tako predaleko kao sto se cini.

Jedino kog u ovoj zemlji ocekuje skok standarda su vlada, predsednik republike, poslanici i svi drugi koji rade za vladu i njene agencije. Od kada su dosli na vlast njima standard napreduje kao raketa. Mi ostali, cekamo neko cudo...

Nisam sociolog ali mislim da pesimizima nije vezan za sredinu u kojoj zivis vec nacin na koji dozivljavas svet oko sebe. Ako se koncentrises na ono sta ne mozes da uradis, verovatno nista neces ni uraditi. Ako pokusas da uradis koliko mozes, verovatno ce i tvoja sredina napredovati. U srpskom narodu danas dominira taj negativan pogled, emotivan i gotovo fatalisticki (sve je uzaludno, na vlasti su lopovi, zasto da radim kad ce sve oni pokrasti, nema nade da ce biti bolje, mi smo najgori, svemir se siri, bice neka propast sveta;-). U takvom stanju duha se cesto iznedri mrzovolja, zavist i mnoge druge emocije koje nagrizaju drustveni moral. Bilo bi dobro kada bi se nasi politicari, sociolozi, psiholozi i svestenici potrudili da vrate "posrnulo stado" na pravi put. Setimo se kako je Gandi udahnuo nadu Indijcima kroz uzivanje u sopstvenom rad (preslica i tkanje). Verujem da bi Srbija uz malo vise entuzijazma i truda svakog od nas mogla biti mnogo srecnija. Neko je napravio paralelu sa posleratnim periodom - ja sam i danas zadivljen energijom kojom su nasi roditelji obnovili svoju porusenu zemlju. Nije bitno da li su to uradili iz pogresnih i pravih ideala i da li su bili "komunjare" ili ne, bitan je rezultat - pogledajte samo Novi Beograd.

Predsednik Srbije nam je psiholog po profesiji. Svi smo mi neciji pacijenti.

Pa i vi na b92 ste pesimisti, umesto da napisete naslov "Srbija u drustvu zemalja EU, daleko ispred Nigerije i Bangladesa" vi stavite ovako tuzan naslov.

Radi se o tome da ljudi u Bangladešu (halo - BANGLADEŠU) su prvaci u optimizmu. Teško li je zaključiti da optimizam nije direktno vezan za uređenu državu, sređenu socijalnu situaciju, i sl. Božović je promućurno primetio da sve to više ima veze sa "naivnošću" i srodnim kvalitetima ovog naroda. Drugi je podsetio na "dabogda imao pa nemao" (bangladešani nikad nisu imali...). Na toj strani je rešenje. To uvideti znači početi izlazak iz mraka.

Melanholični metafizičari

Ja bi radije u Francusku, iako su ispred nas po pesimizmu!
A što se tiče izjave o naivnosti i "Imali smo žestoka očekivanja i očekivali smo ono što se nije moglo dogoditi i nije se dogodilo", ne bih se složio. Problem nije do očekivanja, već do anarhije koju nam je tranzicija donela, kao i sistema vrednosti koji se potvrdio kao dominantan, po principu:
lojalan=sposoban
pošten=nepouzdan
principijelan=glup
spreman na sve=perspektivan
nikad mu nije dosta=tajkun
kriminalac=biznismen
ubica=zaštićeni svedok
.....
...
U tim uslovima ne ostaje puno prostora za optimizam, razmislite malo o tome.
Za vreme Slobe i bombardovanja živelo se gore, ali je optimizam bio daleko veći, postojala je i nada.
Danas, čemu da se nadamo, da će likovi kao Mišković, Beko, Kostić, Matić, Subotić, Kolesar, Janušević.....da urade nešto dobro za nas?!
Pa ni za svoje porodice ne umeju, a tek za narod!!
Beznađe!!!

Meni je ova prica strasno dosadna. U Srbiji ne postoji ni jedan covek ili zena koji uspeva da se raduje malim stvarima - tipa lepom vremenu ili smehu deteta. Svi su u fazonu "..ej, da imam sad samo 300 eura, onda bih....". Dakle, to je nevidjeno dosadno. Svima sve fali i svi su stalno bolesni od najstrasnijih bolesti i o tome pricaju svo vreme i svi znaju da to nije tacno ali niko ne sme nista da kaze da ne bi bio razlicit. Postoje mnoge lepe stvari u svakodnevnom zivotu danas na koje bi trebalo da se fokusiramo. I uopste nije tacno da je danas kao 90-ih. Ne razumem ko normalan moze tako nesto da kaze.

Nisu pesimisti nego su realni. Svjesni su stanja u kojem se država nalazi. Svjesni su da će takvo stanje potrajati.
Prema ovoj listi najveći optimisti su između ostalog u Afganistanu. Ti ljudi očito nisu ni svjesni u koliko lošem stanju im se zemlja nalazi.

@Bivsi pesimista

Odlican komentar, 10/10. Ne razumijem zasto se neki komentatori cude 'komunjarskim' dostignucima!? Nije bas ni da su svjetske 'demokratine' potpuni andjeli.

U Srbiji postoje dve grupe ljudi : oni koji rade, ćute i gledaju svoja posla, i oni koji ništa ne rade, kukaju i kao zahtevaju od drugih da im "daju" "pravi" posao.

Nisam sociolog ali mislim da pesimizima nije vezan za sredinu u kojoj zivis vec nacin na koji dozivljavas svet oko sebe. Ako se koncentrises na ono sta ne mozes da uradis, verovatno nista neces ni uraditi. Ako pokusas da uradis koliko mozes, verovatno ce i tvoja sredina napredovati. U srpskom narodu danas dominira taj negativan pogled, emotivan i gotovo fatalisticki (sve je uzaludno, na vlasti su lopovi, zasto da radim kad ce sve oni pokrasti, nema nade da ce biti bolje, mi smo najgori, svemir se siri, bice neka propast sveta;-). U takvom stanju duha se cesto iznedri mrzovolja, zavist i mnoge druge emocije koje nagrizaju drustveni moral. Bilo bi dobro kada bi se nasi politicari, sociolozi, psiholozi i svestenici potrudili da vrate "posrnulo stado" na pravi put. Setimo se kako je Gandi udahnuo nadu Indijcima kroz uzivanje u sopstvenom rad (preslica i tkanje). Verujem da bi Srbija uz malo vise entuzijazma i truda svakog od nas mogla biti mnogo srecnija. Neko je napravio paralelu sa posleratnim periodom - ja sam i danas zadivljen energijom kojom su nasi roditelji obnovili svoju porusenu zemlju. Nije bitno da li su to uradili iz pogresnih i pravih ideala i da li su bili "komunjare" ili ne, bitan je rezultat - pogledajte samo Novi Beograd.

Sramota je to sto je komunjara Tito uspeo vise za 10 godina vlasti nego Demokrate i pored toga sto je Hitler napravio vecu stetu od Milosevica.

Rezultati ove ankete se potpuno slazu a mojim iskustvom u Srbiji. Nigdje u svijetu nisam vidio toliko pesimizma u smislu: 'ne moze to u Srbiji', 'to se desava samo nama', 'sve je korumpirano', 'u EU cemo uci 2050.' itd. Potpuno mi je nejasno zasto Srbija sebe vidi sebe u mnogo gorem svjetlu nego sto jeste. I obrnuto, u necemu sto je privid nekog dostignuca se navodi kao parametar usporedbe. Na primjer, 'mi smo Zapad - pogledajte samo koliko najnovih BWM modela se vozi po Beogradu', 'sve sto ima na Zapadu da se kupi - ima i kod nas'. Evropa je mnogo vise od BMW-a, IKEA i ZARE - Evropa je nacin zivljenja, razmisljanja, rada i ophodjenja prema ljudima i okolini. E tu Srbija zaostaje - ali nije tako predaleko kao sto se cini.

...
Recite mi i jedan razlog za optimizam u SRBIJI, Alo bre ljudi gde vi živite osvrnite se malo oko sebe i pogledajte kako narod živi i kakav je odnos prema čoveku i građaninu u ovoj zemlji!!!!!

Meni je ova prica strasno dosadna. U Srbiji ne postoji ni jedan covek ili zena koji uspeva da se raduje malim stvarima - tipa lepom vremenu ili smehu deteta. Svi su u fazonu "..ej, da imam sad samo 300 eura, onda bih....". Dakle, to je nevidjeno dosadno. Svima sve fali i svi su stalno bolesni od najstrasnijih bolesti i o tome pricaju svo vreme i svi znaju da to nije tacno ali niko ne sme nista da kaze da ne bi bio razlicit. Postoje mnoge lepe stvari u svakodnevnom zivotu danas na koje bi trebalo da se fokusiramo. I uopste nije tacno da je danas kao 90-ih. Ne razumem ko normalan moze tako nesto da kaze.

Iznenadjuje samo zašto Srbija nije na prvom mestu ako se uzmu u obzir razmere ekonomske katastrofe koje će se tek osetiti (nenamenski potrošene čitaj pokradene sve pare od raznih vrsta pomoći, kredita i privatizacije, nema investicija, nema radnih mesta itd...) i bezizlaznost situacije (nema ni jedne političke alternative, svi zajedno pljačkaju nemilosrdno). Ali eto da bi izgledalo da je sve to "viša sila", "sudbina" i slično a ne organizovana pljačka tu je g. Božović da objasni nama naivnima: "Imali smo žestoka očekivanja i očekivali smo ono što se nije moglo dogoditi i nije se dogodilo." Ma nije valjda? Kao što je neko primetio kako su onda komunisti uspeli nakon rata i onakvih razaranja nešto ipak da izgrade i stvore, da obnove kakvu takvu privredu? A tad nije bilo čak ni mobilnih telefona...

Melanholični metafizičari

Rezultati nisu dobri. Srbija mora biti na prvom mestu.

Radi se o tome da ljudi u Bangladešu (halo - BANGLADEŠU) su prvaci u optimizmu. Teško li je zaključiti da optimizam nije direktno vezan za uređenu državu, sređenu socijalnu situaciju, i sl. Božović je promućurno primetio da sve to više ima veze sa "naivnošću" i srodnim kvalitetima ovog naroda. Drugi je podsetio na "dabogda imao pa nemao" (bangladešani nikad nisu imali...). Na toj strani je rešenje. To uvideti znači početi izlazak iz mraka.

Ja sam optimista da će nam biti gore...pa za deset godina da mi je njihova moć napravio bih Hong Kong od Srbije (to kaže inaće moj deda bez škole i fakulteta koji je svojim radom obezbedio budućnost...al mu ta budućnost sve oduzela posle rata)

Nisu pesimisti nego su realni. Svjesni su stanja u kojem se država nalazi. Svjesni su da će takvo stanje potrajati.
Prema ovoj listi najveći optimisti su između ostalog u Afganistanu. Ti ljudi očito nisu ni svjesni u koliko lošem stanju im se zemlja nalazi.

Ja bi radije u Francusku, iako su ispred nas po pesimizmu!
A što se tiče izjave o naivnosti i "Imali smo žestoka očekivanja i očekivali smo ono što se nije moglo dogoditi i nije se dogodilo", ne bih se složio. Problem nije do očekivanja, već do anarhije koju nam je tranzicija donela, kao i sistema vrednosti koji se potvrdio kao dominantan, po principu:
lojalan=sposoban
pošten=nepouzdan
principijelan=glup
spreman na sve=perspektivan
nikad mu nije dosta=tajkun
kriminalac=biznismen
ubica=zaštićeni svedok
.....
...
U tim uslovima ne ostaje puno prostora za optimizam, razmislite malo o tome.
Za vreme Slobe i bombardovanja živelo se gore, ali je optimizam bio daleko veći, postojala je i nada.
Danas, čemu da se nadamo, da će likovi kao Mišković, Beko, Kostić, Matić, Subotić, Kolesar, Janušević.....da urade nešto dobro za nas?!
Pa ni za svoje porodice ne umeju, a tek za narod!!
Beznađe!!!

Stvarne reforme pa ce biti i optimizma.

Jedino kog u ovoj zemlji ocekuje skok standarda su vlada, predsednik republike, poslanici i svi drugi koji rade za vladu i njene agencije. Od kada su dosli na vlast njima standard napreduje kao raketa. Mi ostali, cekamo neko cudo...

Predsednik Srbije nam je psiholog po profesiji. Svi smo mi neciji pacijenti.

Pa i vi na b92 ste pesimisti, umesto da napisete naslov "Srbija u drustvu zemalja EU, daleko ispred Nigerije i Bangladesa" vi stavite ovako tuzan naslov.

U regionu smo lideri

@Bivsi pesimista

Odlican komentar, 10/10. Ne razumijem zasto se neki komentatori cude 'komunjarskim' dostignucima!? Nije bas ni da su svjetske 'demokratine' potpuni andjeli.