Mićović: Meso povučeno iz prometa

"...potrošači koji se nisu na vreme zapitali zašto je to meso jeftinije od drugog"
!!!!!! Pa da li ste vi normalni ! Pa sta sad, meso treba da kupujem samo tamo gde kosta 50 evra kilo da bih bio siguran da je ispravno ??!!!!! Potrosaci su sad krivi ??? Boze gde ja zivim, sta sam ti zgresio...

Poljoprivreda se nigde u svetu ne prepušta stihiji tržišta. Napuštanjem modela finansiranja iz primarne emisije (24. januara 1994. godine) poljoprivreda je prepuštena trgovačko - finansijskom lobiju. Glavni krivac za postojeću situaciju je država, čija je uloga definisana u Strategiji razvoja poljoprivrede iz 2005. godine. Pogrešna je osnovna postavka pomenute Strategije, da „poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik i da njemu kao preduzetniku profit ili gubitak zavise od mudrosti njegovih sopstvenih odluka“. Naime, srpski poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu robni proizvođači za tržište, a država nije iskoristila proteklo vreme da stvori neophodne preduslove za takav zaokret. Sad u Strategiji razvoja poljoprivrede i pratećim dokumentima sve se prepušta stihiji tržišta., uz obrazloženje da država neće da se meša u (poljo)privredu. Istovremeno, naša država nije stvorila ambijent za stabilnu proizvodnju.Odvajanje nedovoljnih 17,5 milijardi RSD iz budžeta za poljoprivredu Srbije za godinu dana ( to je najmanji agrarni budžet u Evropi i u našem okruženju), sa tim nedovoljnim novčanim sredstvima, ministar poljoprivrede optimistički obećava nekomercijalnim poljoprivrednim prizvođačima (paorima) podršku i ogomna ulaganja. Krupna komercijalna preduzeća u agro biznisu Srbije za ministra Dragina, ne postoje. Naravno sa nedovoljnim novčanim sredstvima i katasrofalnom produktivnošću Paora, dobijamo na jesen prinose svih poljoprivrednih kultura koji su blizu samodovoljnosti ili većinom ispod samodovoljnosti. Kad prizvedete nešto za samodovoljnost domaćih potreba to vam automacki znači da tog proizvoda nema dovoljno na tržištu i da će cene rasti. Zbog postojeće katastofalno pogrešne agrarne politike imamo poljoprivredu koja je na najnižim granama u Evropi i u okruženju - niska produktivnost, niski prinosi. Naša agrarna politika je takva da se uopšte ne podržava poljoprivreda, kao što to rade okolne zemlje, kao što to čini Evropska unija. Uz to, mi već drugu godinu zaredom skidamo zaštitne mere.Dakle, naša poljoprivreda ima šest puta manju podršku vlade od konkurentskih, a ostaje i bez carinske zaštite. Zato i preti potpuni krah srpske poljoprivede. To je razlog za smenu ministra poljoprivrede i ministra trgovine koji su najodgovorniji za nastalu katastrofu.Ovakvo stanje poljoprivrede Srbije, pre svega, stočarstva, dovelo je do toga da je Srbija od nekadašnjeg izvoznika mesa i hrane postala njen redovan uvoznik. Pre samo deceniju i po Jugoslavija je na 40 tržišta godišnje izvozila po 50.000 tona mesa u vrednosti od 450 miliona dolara: od toga se na Srbiju odnosilo 30.000 tona. Danas je to samo simbolično. Već punu deceniju mi ne možemo da izvezemo ni trećinu od odobrene godišnje izvozne kvote od 9.975 tona u Evropsku uniju. Pošto ne možemo da ispunimo taj kontigent izvoza, on je smanjen za 1.000 tona. Naime, u 2007. godini izvezeno je najviše 2.200 tona, da bi potom u 2008. godini u bilo u svetu prodato samo 1.700! Razlog malog izvoza je nepostojanje stočnog fonda. Da bi ispunili izvoz junećeg mesa potrebno je da u tovu imamo 100.000 junadi, dok Srbija ima manje od 20.000! U ovoj grani vlada i siva emisija sa 70 odsto. Inače, razvijenost jedne zemlje se meri po učešću stočarstva u bruto proizvodu poljoprivrede. Kod nas je to samo 42 odsto što je na nivou nerazvijenih zemalja (sve ispod 60 odsto). Razlog je da nemamo mesa, da imamo 1.700 klanica u zemlji! Za zemlju kao što je Srbija bilo bi bilo 100. Od tog samo pet njih imaju izvoznički broj za plasman ovog mesa u EU. Da se ne radi dobro govori i činjenica da se krijumčari i uvozi meso iz Brazila i Kanade (na početku 2009. godine zaplenjeno je više hiljada tona), pa se ovde prodaje kao ,,Zlatiborski’’ pršut. Ispada da imamo više ovog pršuta nego li goveda u Srbiji! Posledica vođenja "maćehinske" agrarne politike je da se potrošnja mesa po stanovniku u zemlji smanjila sa 65 na 36 kilograma godišnje. Sad posle pokolja stoke u Srbiji ona je samo prividno povećana na 43 kilograma. Ako se uporedimo sa zemljama iz sveta kojima želimo da pripadamo (cilj aktuelnih vlasti je da 2018. godine postanemo članica EU?) vidimo da je godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU 87, Mađarskoj 92 kilograma, Slovačkoj 65,7, Češkoj 73,5, Bugarskoj 62,3, Letoniji 74,9, Litvaniji 49, Rumuniji 47,3, a u Sloveniji 90 kilograma... Najviše mesa i to svih vrsta jedu Amerikanci 115,6 kilograma godišnje po stanovniku, na drugom mestu su Austrijanci sa 105,2 kilograma, a na trećem Kanađani sa potrošnjom od 100,3 kilograma. Najmanje mesa troši stanovnik Egipta, svega 13 kilograma godišnje. Potrošnja u Srbiji je znatno ispod naših želja i mogućnosti. Američke obaveštajne službe CIA i NICA, analizirajući privredna kretanja u svetu 2005. godine, Srbiji prognoziraju ekonomsko dno Evrope sve do 2020. godine. Po njihovim ocenama Srbija će tek 2020. godine postati članica EU, naravno ukoliko ona tada uopšte bude postojala! Svaka vlast kada je dolazila, ciljna grupa kojoj je obećavala boljitak bili su seljaci. To je izborno telo od nekoliko miliona glasača (ima 778.000 nekomercijalnih gazdinstava). Jer, oni su im i glasačka mašina za pobedu na izborima. Programi su uglavnom ostajali u fiokama, i samo na obećanjima. Svi su donosili strategije, a posle njihove primene bio je pad proizvodnje!?Danas većina seljaka tovi stoku samo za sopstvene potrebe, a na tržište se iznosi samo slučajni višak, pa imamo naturalnu proizvodnju. Cilj nam mora biti da imamo farmere koji će imati sigurnost i namenski proizvoditi za tržište.Hranimo se samo hlebom.Prosečan stanovnik Srbije pojede godišnje čak tri puta više hleba nego stanovnik Evropske unije! Istovremeno kod nas je četiri puta manja potrošnja mleka i mlečnih prerađevina, a ništa nije bolje ni sa mesom. Brojke su neumoljive – jedemo 109 kilograma hleba po stanovniku godišnje, ubedljivo najviše u Evropi, u kojoj je prosek 30 do 40 kilograma. Zbog skupoće hleb je namirnica koja ,,kompenzuje’’ sve ostalo.Godišnje naš čovek prosečno potroši 65,1 kilograma mesa i prerađevina (samo mesa ukupno 43 kilograma), što je izuzetno skromno. Dominira svinjetina, na koju ,,otpada’’ 20,3 kilograma. Zbog rasta cena svinjskog mesa očekuje se i pad njegove potrošnje na – 14 kilograma po stanovniku.I u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda, sa prosečnih 87,1 litara po stanovniku, kaskamo. Nemci, recimo, godišnje potroše čak 308 litara, a evropski prosek je 245,1 litar. U Sloveniji prosek je 228 litara, Hrvatskoj 162, Bugarskoj 145, a u Bosni i Hercegovini 168 litara mleka. Uvek prednjačimo tamo gde ne treba.

aaaa, zato su u sremu pre neki dan specijalci pobili vakcinisane svinje

Glupost je unistavati to meso. Tu je jedini problem neplacena carina, a ne kvaliteta mesa. Bilo bi bolje da je meso konfiscirano i testirano, te prodano po nizim cjenama ako se carina odmah ne plati. Vjerujem da je meso kvalitetno jer dolazi iz stocarski najjacih drzava u svijetu. Gaucosima zbog ogromnog viska mesa je najmanje u interesu da trguju nekvalitetnim mesom i potencijalno izgube kupce.

Na jugu Srbije se dnevno pršvercuje 5-10 t mesa(svinjsko,bataci,govedina)...i tako već više godina...

pa alal ti vera covece da si povukao meso... to je vazno

Da li cemo doznati ko je preprodavao to meso kao nasu robnu marku? Ja sam cuo da je jedan poznati proizvodjac koristio to meso...

Ma, ko jos jede meso? Ostavite vi nama suvog hleba, sve ostalo povucite...

aaaa, zato su u sremu pre neki dan specijalci pobili vakcinisane svinje

"...potrošači koji se nisu na vreme zapitali zašto je to meso jeftinije od drugog"
!!!!!! Pa da li ste vi normalni ! Pa sta sad, meso treba da kupujem samo tamo gde kosta 50 evra kilo da bih bio siguran da je ispravno ??!!!!! Potrosaci su sad krivi ??? Boze gde ja zivim, sta sam ti zgresio...

Glupost je unistavati to meso. Tu je jedini problem neplacena carina, a ne kvaliteta mesa. Bilo bi bolje da je meso konfiscirano i testirano, te prodano po nizim cjenama ako se carina odmah ne plati. Vjerujem da je meso kvalitetno jer dolazi iz stocarski najjacih drzava u svijetu. Gaucosima zbog ogromnog viska mesa je najmanje u interesu da trguju nekvalitetnim mesom i potencijalno izgube kupce.

Poljoprivreda se nigde u svetu ne prepušta stihiji tržišta. Napuštanjem modela finansiranja iz primarne emisije (24. januara 1994. godine) poljoprivreda je prepuštena trgovačko - finansijskom lobiju. Glavni krivac za postojeću situaciju je država, čija je uloga definisana u Strategiji razvoja poljoprivrede iz 2005. godine. Pogrešna je osnovna postavka pomenute Strategije, da „poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik i da njemu kao preduzetniku profit ili gubitak zavise od mudrosti njegovih sopstvenih odluka“. Naime, srpski poljoprivrednici nisu osposobljeni da postanu robni proizvođači za tržište, a država nije iskoristila proteklo vreme da stvori neophodne preduslove za takav zaokret. Sad u Strategiji razvoja poljoprivrede i pratećim dokumentima sve se prepušta stihiji tržišta., uz obrazloženje da država neće da se meša u (poljo)privredu. Istovremeno, naša država nije stvorila ambijent za stabilnu proizvodnju.Odvajanje nedovoljnih 17,5 milijardi RSD iz budžeta za poljoprivredu Srbije za godinu dana ( to je najmanji agrarni budžet u Evropi i u našem okruženju), sa tim nedovoljnim novčanim sredstvima, ministar poljoprivrede optimistički obećava nekomercijalnim poljoprivrednim prizvođačima (paorima) podršku i ogomna ulaganja. Krupna komercijalna preduzeća u agro biznisu Srbije za ministra Dragina, ne postoje. Naravno sa nedovoljnim novčanim sredstvima i katasrofalnom produktivnošću Paora, dobijamo na jesen prinose svih poljoprivrednih kultura koji su blizu samodovoljnosti ili većinom ispod samodovoljnosti. Kad prizvedete nešto za samodovoljnost domaćih potreba to vam automacki znači da tog proizvoda nema dovoljno na tržištu i da će cene rasti. Zbog postojeće katastofalno pogrešne agrarne politike imamo poljoprivredu koja je na najnižim granama u Evropi i u okruženju - niska produktivnost, niski prinosi. Naša agrarna politika je takva da se uopšte ne podržava poljoprivreda, kao što to rade okolne zemlje, kao što to čini Evropska unija. Uz to, mi već drugu godinu zaredom skidamo zaštitne mere.Dakle, naša poljoprivreda ima šest puta manju podršku vlade od konkurentskih, a ostaje i bez carinske zaštite. Zato i preti potpuni krah srpske poljoprivede. To je razlog za smenu ministra poljoprivrede i ministra trgovine koji su najodgovorniji za nastalu katastrofu.Ovakvo stanje poljoprivrede Srbije, pre svega, stočarstva, dovelo je do toga da je Srbija od nekadašnjeg izvoznika mesa i hrane postala njen redovan uvoznik. Pre samo deceniju i po Jugoslavija je na 40 tržišta godišnje izvozila po 50.000 tona mesa u vrednosti od 450 miliona dolara: od toga se na Srbiju odnosilo 30.000 tona. Danas je to samo simbolično. Već punu deceniju mi ne možemo da izvezemo ni trećinu od odobrene godišnje izvozne kvote od 9.975 tona u Evropsku uniju. Pošto ne možemo da ispunimo taj kontigent izvoza, on je smanjen za 1.000 tona. Naime, u 2007. godini izvezeno je najviše 2.200 tona, da bi potom u 2008. godini u bilo u svetu prodato samo 1.700! Razlog malog izvoza je nepostojanje stočnog fonda. Da bi ispunili izvoz junećeg mesa potrebno je da u tovu imamo 100.000 junadi, dok Srbija ima manje od 20.000! U ovoj grani vlada i siva emisija sa 70 odsto. Inače, razvijenost jedne zemlje se meri po učešću stočarstva u bruto proizvodu poljoprivrede. Kod nas je to samo 42 odsto što je na nivou nerazvijenih zemalja (sve ispod 60 odsto). Razlog je da nemamo mesa, da imamo 1.700 klanica u zemlji! Za zemlju kao što je Srbija bilo bi bilo 100. Od tog samo pet njih imaju izvoznički broj za plasman ovog mesa u EU. Da se ne radi dobro govori i činjenica da se krijumčari i uvozi meso iz Brazila i Kanade (na početku 2009. godine zaplenjeno je više hiljada tona), pa se ovde prodaje kao ,,Zlatiborski’’ pršut. Ispada da imamo više ovog pršuta nego li goveda u Srbiji! Posledica vođenja "maćehinske" agrarne politike je da se potrošnja mesa po stanovniku u zemlji smanjila sa 65 na 36 kilograma godišnje. Sad posle pokolja stoke u Srbiji ona je samo prividno povećana na 43 kilograma. Ako se uporedimo sa zemljama iz sveta kojima želimo da pripadamo (cilj aktuelnih vlasti je da 2018. godine postanemo članica EU?) vidimo da je godišnja potrošnja mesa po stanovniku u EU 87, Mađarskoj 92 kilograma, Slovačkoj 65,7, Češkoj 73,5, Bugarskoj 62,3, Letoniji 74,9, Litvaniji 49, Rumuniji 47,3, a u Sloveniji 90 kilograma... Najviše mesa i to svih vrsta jedu Amerikanci 115,6 kilograma godišnje po stanovniku, na drugom mestu su Austrijanci sa 105,2 kilograma, a na trećem Kanađani sa potrošnjom od 100,3 kilograma. Najmanje mesa troši stanovnik Egipta, svega 13 kilograma godišnje. Potrošnja u Srbiji je znatno ispod naših želja i mogućnosti. Američke obaveštajne službe CIA i NICA, analizirajući privredna kretanja u svetu 2005. godine, Srbiji prognoziraju ekonomsko dno Evrope sve do 2020. godine. Po njihovim ocenama Srbija će tek 2020. godine postati članica EU, naravno ukoliko ona tada uopšte bude postojala! Svaka vlast kada je dolazila, ciljna grupa kojoj je obećavala boljitak bili su seljaci. To je izborno telo od nekoliko miliona glasača (ima 778.000 nekomercijalnih gazdinstava). Jer, oni su im i glasačka mašina za pobedu na izborima. Programi su uglavnom ostajali u fiokama, i samo na obećanjima. Svi su donosili strategije, a posle njihove primene bio je pad proizvodnje!?Danas većina seljaka tovi stoku samo za sopstvene potrebe, a na tržište se iznosi samo slučajni višak, pa imamo naturalnu proizvodnju. Cilj nam mora biti da imamo farmere koji će imati sigurnost i namenski proizvoditi za tržište.Hranimo se samo hlebom.Prosečan stanovnik Srbije pojede godišnje čak tri puta više hleba nego stanovnik Evropske unije! Istovremeno kod nas je četiri puta manja potrošnja mleka i mlečnih prerađevina, a ništa nije bolje ni sa mesom. Brojke su neumoljive – jedemo 109 kilograma hleba po stanovniku godišnje, ubedljivo najviše u Evropi, u kojoj je prosek 30 do 40 kilograma. Zbog skupoće hleb je namirnica koja ,,kompenzuje’’ sve ostalo.Godišnje naš čovek prosečno potroši 65,1 kilograma mesa i prerađevina (samo mesa ukupno 43 kilograma), što je izuzetno skromno. Dominira svinjetina, na koju ,,otpada’’ 20,3 kilograma. Zbog rasta cena svinjskog mesa očekuje se i pad njegove potrošnje na – 14 kilograma po stanovniku.I u potrošnji mleka i mlečnih proizvoda, sa prosečnih 87,1 litara po stanovniku, kaskamo. Nemci, recimo, godišnje potroše čak 308 litara, a evropski prosek je 245,1 litar. U Sloveniji prosek je 228 litara, Hrvatskoj 162, Bugarskoj 145, a u Bosni i Hercegovini 168 litara mleka. Uvek prednjačimo tamo gde ne treba.

pa alal ti vera covece da si povukao meso... to je vazno

Na jugu Srbije se dnevno pršvercuje 5-10 t mesa(svinjsko,bataci,govedina)...i tako već više godina...

Da li cemo doznati ko je preprodavao to meso kao nasu robnu marku? Ja sam cuo da je jedan poznati proizvodjac koristio to meso...

Ma, ko jos jede meso? Ostavite vi nama suvog hleba, sve ostalo povucite...