Opažanje boja

Postovanje,

Imate li vi nekog ko vam cita ove tekstove pre objavljivanja?

Ako ne onda mogu da razumem recenice tipa:
" Ovo mešanje je posledica određene rezolucije mrežnjače našeg oka, odnosno, ako jako brzo na oko stiže svetlost različitih boja, ćelije ne mogu tako brzo da reaguju i mi vidimo kombinaciju tih boja."

Ovim iskazom je pokazano ozbiljno nepoznavanje materije, jer rezolucija nema veze sa brzinom reagovanja, a svetlost ima tu osobinu da se krece brzinom svetlosti, tj. ne moze da se krece brzo, brze ili jako brzo, th. brzinom svetlosti.

Uzgred, pre mnogo godina me je jedan cetvorogodisnji decak pitao cemu sluze boje. Dugo sam trazio odgovor, dok konacno nisam nasao zadovoljavajuci: Da bi svet bio lepsi.

Puno pozdrava

Očigledno je da ste Vi Nebojša ti koji pokazujete neznanje. Receptivna polja ćelija na mrežnjači različite su veličine na različitim delovima mrežnjače (najmanja su u fovei, a ka periferiji rastu). Zato je rezolucija slike koju vidimo najbolja upravo oko fovee. Zato na jedno receptivno polje neminovno padaju svetlosti različite talasne dužni (a.k.a. različite boje), a fiziološko provesi vezani za fotosenzitivne pigmente vrše se presporo u odnosu na brzinu kojom svetlost dospeva na mržnjaču).

Boje ne postoje da bi svet bio lepši (setimo se divnih crno-belih fotografija i filnova), već da bi razlikovali zrelu voćku od nezrele, pokvarenu hranu od sveže, predatora od šumskog zeleniša, itd. Naravno, te evolutivne funkcije nisu toliko na snazi danas, ali ipak, ukoliko želi da vam skrene pažnju na nešto obojiće to nešto upadljivom bojom.

Svjetlost kao pojam ne moze se izdvojiti iz svemirske stvarnosti i tako nagadjati da se radi o necemu posebnom i specificno definisanom.
To je jednostavno svemir u kome je sve ostalo definisano. Svjetlost je takodje i pojam zivota u kome smo mi sami na izvjestan nacin "rastvoreni" i nalazimo zivotnu "hranu" opstanka.Prema tome svi oblici svjetlosnih manifestacija, ukljucujuci i boje, su apsolutno geneticki kodirani i mi ih samo tako svjesno ili nesvjesno rezonujemo. Ako je mozak nesto kao "kabinet" ili "vlada" svakog organizma onda u njemu postoji i "ministarstvo" boja. Ako za poredjenje uzmemo klasican primjer refleksa, ustvari nervni izvjestaj mozgu da se nesto dogodilo na povrsini naseg tijela, to pomenuti jednostavno registruje i automatski salje odbranbene izvjestaje i pomoc koji se najcesce reflektuju kao bol. Kad su u pitanju boje proces je vrlo slican.U ovom slucaju oci su ti istureni detektori koji jednostavno salju ministarstvu
boja ( u mozdanoj administraciji)
izvjestaj koji se analizira i donosi kodirana odluka sta treba da vidimo i definisemo sta vidimo. To sada vise nije bol nego visualni efekat. Ono sto mi nazivamo "spektar" boja nije nikakvo razlaganje "bijele" svjetlosti na komponente boja nego je to jednostavno prelamanje pod razlicitim uglovima elementa svjetlosti. Ti uglovi obicno mijenjaju energetsku vrijednost "snopova" koji prolaze i visualno se osjecaju kao boje i tako se dobiva utisak da je u pitanju nekakva podjela. Podjela ustvari i jeste ali pod uticajem ugaonog prelamanja.

U navedenoj recenici radi se o vremenskoj a ne o prostornoj rezoluciji: koliko informacija moze da se obradi po jedinici vremena. Ako se boje smenjuju s vecom ucestaloscu od snage vremenske rezolucije, ne mogu da se razdvoje i postaju pomesane u opazaju. Usko grlo te vremenske rezolucije je verovatno brzina kojom celije mogu da okinu nervni impuls, te u tom smislu stoji ono "ne mogu tako brzo da reaguju".

Tacno je i da prostorna rezolucija mreznjace nije na svim njenim delovima jednaka, tj. receptori nisu jednako gusto rasporedjeni svuda, ali cenim da to nije ono na sta je autor ciljao u ovoj recenici.

Hvala puno Nebojsi, Pudlonu i Ani za interesovanje i komentare na osnovu kojih vidim da neki delovi teksta nisu bili dovoljno jasni. Naime, Ana je potpuno u pravu jer sam pod rezolucijom mislio da vremensku rezoluciju, odnosno na brzinu obrade informacija, ili brzinu reagovanja fotosenzitivnih celija u oku. Ako se ista celija drazi razlicitim bojama, odnosno svetlosnim talasima razlicite duzine, tako da se nadrazi jednom bojom, pa drugom, i ta smena drazenja bude toliko brza da prebaci brzinu kojom celija reaguje, onda ce nas opazaj odgovarati mesavini te dve boje. Dakle, pod brzinom sam podrazumevao brzinu smene drazenja iste celije razlicitim bojama. Ovo se lako postize ako se jedan disk ciji su isecci obojeni različitim bojama zavrti. Nadam se da je sada jasnije i hvala svima jos jednom na komentarima.

Pa sad, dragi moj Pudlone, nije sramota nesto neznati, sramota je ne potruditi se to nauciti. No, hajde da analiziramo sta vi to naveli u vasem odgovoru.

"Očigledno je da ste Vi Nebojša ti koji pokazujete neznanje."
Sta sam to napisao sto je netacno?

"Receptivna polja ćelija na mrežnjači različite su veličine na različitim delovima mrežnjače (najmanja su u fovei, a ka periferiji rastu). Zato je rezolucija slike koju vidimo najbolja upravo oko fovee."
Vise je u pitanju njihov broj nego velicina, ali ajd.

"Zato na jedno receptivno polje neminovno padaju svetlosti različite talasne dužni (a.k.a. različite boje),"
Ovo je izvodjenje zakljucka iz pogresne premise. Naime, posto su jako mali (ima ih oko 6 miliona na 0.3mm), neminovno dolazi do onoga sto ste vi naveli, a sto se zove spektralna rezolucija. Tu je naravno i prostorna rezolucija, ali da ne komplikujemo stvari.

"a fiziološko provesi vezani za fotosenzitivne pigmente vrše se presporo u odnosu na brzinu kojom svetlost dospeva na mržnjaču)."
Da li to znaci, da bi fizioloski procesi bili brzi ako bi imali manji broj receptora, ili vece receptore?

To naime sledi iz vase poslednje recenice.
Na kraju, procitajte par tekstova na temu rezolucije recimo kod digitalnih kamera pa cete videti da bas i niste u pravu.
A recenica "da bi svet bio lepsi" je samo lep pokusaj da se odgovori na tako "slozeno" pitanje, i tu nije potreban nikakav dodatan komentar.
Pozdrav

Svjetlost je nesto sto nema definicije i daleko je od klasicnih teoriskijh objasnjenja. U sustini to je svemirski vazduh (kiseonik) koji uslovljava zivot na zemlji i svemiru.
Zivot je prema tome kodiran prema pojmovima svjetlosti i sve percepcije koje se manifestuju u nasim zapazanjima samo su geneticki ustaljene refleksije nasih zapazanja. Tu je naravno i pojam boje koji nije nikakvo spektralno razlaganje svjetlosti, iako se to apsolutno dogadja pred nasim ocima, nego jednostavno rezultat genetickog(zivotnog) adaptiranja svemirskoj stvarnosti. Potrebe opstanka u svemiru uslovljavaju apsolutnu adaptaciju u koju se mogu uvrstiti i stvarnost/nestvarnost boja. Prirodni mehanizmi u nasim ocima koji nam davaju tu mogucnost diferenciranja predmeta prema boji samo su potreba ili bolje receno kodirana sposobnost za opstanak.
Prirodni mehanizmi koje posjedujemo, ukljucujuci mozak, mogu se cak, do izvjesne mjere, kopirati i ono sto mi nazivamo naucnim napredcima je bas to priblizavanje idealnim reprodukcijama prirodno genetickih osobina."Covjek nije ptica" ali je ucenjem i kopiraranjem te, po Darvinu geneticki nize vrste, uspio postati, reprodukovanjem, mahanicki najbrza i najveca ptica.Ako se u realnosti uzme sposobnost vidjenja aparatima koji se zovu oci onda je daljni dar raspoznavanja predmeta oko nas prema percepcijama boja samo jedna dodatna geneticka osobina
nezavisna od prirode svjetlosti.

Svjetlost je nesto sto nema definicije i daleko je od klasicnih teoriskijh objasnjenja. U sustini to je svemirski vazduh (kiseonik) koji uslovljava zivot na zemlji i svemiru.
Zivot je prema tome kodiran prema pojmovima svjetlosti i sve percepcije koje se manifestuju u nasim zapazanjima samo su geneticki ustaljene refleksije nasih zapazanja. Tu je naravno i pojam boje koji nije nikakvo spektralno razlaganje svjetlosti, iako se to apsolutno dogadja pred nasim ocima, nego jednostavno rezultat genetickog(zivotnog) adaptiranja svemirskoj stvarnosti. Potrebe opstanka u svemiru uslovljavaju apsolutnu adaptaciju u koju se mogu uvrstiti i stvarnost/nestvarnost boja. Prirodni mehanizmi u nasim ocima koji nam davaju tu mogucnost diferenciranja predmeta prema boji samo su potreba ili bolje receno kodirana sposobnost za opstanak.
Prirodni mehanizmi koje posjedujemo, ukljucujuci mozak, mogu se cak, do izvjesne mjere, kopirati i ono sto mi nazivamo naucnim napredcima je bas to priblizavanje idealnim reprodukcijama prirodno genetickih osobina."Covjek nije ptica" ali je ucenjem i kopiraranjem te, po Darvinu geneticki nize vrste, uspio postati, reprodukovanjem, mahanicki najbrza i najveca ptica.Ako se u realnosti uzme sposobnost vidjenja aparatima koji se zovu oci onda je daljni dar raspoznavanja predmeta oko nas prema percepcijama boja samo jedna dodatna geneticka osobina
nezavisna od prirode svjetlosti.

Postovanje,

Imate li vi nekog ko vam cita ove tekstove pre objavljivanja?

Ako ne onda mogu da razumem recenice tipa:
" Ovo mešanje je posledica određene rezolucije mrežnjače našeg oka, odnosno, ako jako brzo na oko stiže svetlost različitih boja, ćelije ne mogu tako brzo da reaguju i mi vidimo kombinaciju tih boja."

Ovim iskazom je pokazano ozbiljno nepoznavanje materije, jer rezolucija nema veze sa brzinom reagovanja, a svetlost ima tu osobinu da se krece brzinom svetlosti, tj. ne moze da se krece brzo, brze ili jako brzo, th. brzinom svetlosti.

Uzgred, pre mnogo godina me je jedan cetvorogodisnji decak pitao cemu sluze boje. Dugo sam trazio odgovor, dok konacno nisam nasao zadovoljavajuci: Da bi svet bio lepsi.

Puno pozdrava

Svjetlost kao pojam ne moze se izdvojiti iz svemirske stvarnosti i tako nagadjati da se radi o necemu posebnom i specificno definisanom.
To je jednostavno svemir u kome je sve ostalo definisano. Svjetlost je takodje i pojam zivota u kome smo mi sami na izvjestan nacin "rastvoreni" i nalazimo zivotnu "hranu" opstanka.Prema tome svi oblici svjetlosnih manifestacija, ukljucujuci i boje, su apsolutno geneticki kodirani i mi ih samo tako svjesno ili nesvjesno rezonujemo. Ako je mozak nesto kao "kabinet" ili "vlada" svakog organizma onda u njemu postoji i "ministarstvo" boja. Ako za poredjenje uzmemo klasican primjer refleksa, ustvari nervni izvjestaj mozgu da se nesto dogodilo na povrsini naseg tijela, to pomenuti jednostavno registruje i automatski salje odbranbene izvjestaje i pomoc koji se najcesce reflektuju kao bol. Kad su u pitanju boje proces je vrlo slican.U ovom slucaju oci su ti istureni detektori koji jednostavno salju ministarstvu
boja ( u mozdanoj administraciji)
izvjestaj koji se analizira i donosi kodirana odluka sta treba da vidimo i definisemo sta vidimo. To sada vise nije bol nego visualni efekat. Ono sto mi nazivamo "spektar" boja nije nikakvo razlaganje "bijele" svjetlosti na komponente boja nego je to jednostavno prelamanje pod razlicitim uglovima elementa svjetlosti. Ti uglovi obicno mijenjaju energetsku vrijednost "snopova" koji prolaze i visualno se osjecaju kao boje i tako se dobiva utisak da je u pitanju nekakva podjela. Podjela ustvari i jeste ali pod uticajem ugaonog prelamanja.

Očigledno je da ste Vi Nebojša ti koji pokazujete neznanje. Receptivna polja ćelija na mrežnjači različite su veličine na različitim delovima mrežnjače (najmanja su u fovei, a ka periferiji rastu). Zato je rezolucija slike koju vidimo najbolja upravo oko fovee. Zato na jedno receptivno polje neminovno padaju svetlosti različite talasne dužni (a.k.a. različite boje), a fiziološko provesi vezani za fotosenzitivne pigmente vrše se presporo u odnosu na brzinu kojom svetlost dospeva na mržnjaču).

Boje ne postoje da bi svet bio lepši (setimo se divnih crno-belih fotografija i filnova), već da bi razlikovali zrelu voćku od nezrele, pokvarenu hranu od sveže, predatora od šumskog zeleniša, itd. Naravno, te evolutivne funkcije nisu toliko na snazi danas, ali ipak, ukoliko želi da vam skrene pažnju na nešto obojiće to nešto upadljivom bojom.

Pa sad, dragi moj Pudlone, nije sramota nesto neznati, sramota je ne potruditi se to nauciti. No, hajde da analiziramo sta vi to naveli u vasem odgovoru.

"Očigledno je da ste Vi Nebojša ti koji pokazujete neznanje."
Sta sam to napisao sto je netacno?

"Receptivna polja ćelija na mrežnjači različite su veličine na različitim delovima mrežnjače (najmanja su u fovei, a ka periferiji rastu). Zato je rezolucija slike koju vidimo najbolja upravo oko fovee."
Vise je u pitanju njihov broj nego velicina, ali ajd.

"Zato na jedno receptivno polje neminovno padaju svetlosti različite talasne dužni (a.k.a. različite boje),"
Ovo je izvodjenje zakljucka iz pogresne premise. Naime, posto su jako mali (ima ih oko 6 miliona na 0.3mm), neminovno dolazi do onoga sto ste vi naveli, a sto se zove spektralna rezolucija. Tu je naravno i prostorna rezolucija, ali da ne komplikujemo stvari.

"a fiziološko provesi vezani za fotosenzitivne pigmente vrše se presporo u odnosu na brzinu kojom svetlost dospeva na mržnjaču)."
Da li to znaci, da bi fizioloski procesi bili brzi ako bi imali manji broj receptora, ili vece receptore?

To naime sledi iz vase poslednje recenice.
Na kraju, procitajte par tekstova na temu rezolucije recimo kod digitalnih kamera pa cete videti da bas i niste u pravu.
A recenica "da bi svet bio lepsi" je samo lep pokusaj da se odgovori na tako "slozeno" pitanje, i tu nije potreban nikakav dodatan komentar.
Pozdrav

U navedenoj recenici radi se o vremenskoj a ne o prostornoj rezoluciji: koliko informacija moze da se obradi po jedinici vremena. Ako se boje smenjuju s vecom ucestaloscu od snage vremenske rezolucije, ne mogu da se razdvoje i postaju pomesane u opazaju. Usko grlo te vremenske rezolucije je verovatno brzina kojom celije mogu da okinu nervni impuls, te u tom smislu stoji ono "ne mogu tako brzo da reaguju".

Tacno je i da prostorna rezolucija mreznjace nije na svim njenim delovima jednaka, tj. receptori nisu jednako gusto rasporedjeni svuda, ali cenim da to nije ono na sta je autor ciljao u ovoj recenici.

Hvala puno Nebojsi, Pudlonu i Ani za interesovanje i komentare na osnovu kojih vidim da neki delovi teksta nisu bili dovoljno jasni. Naime, Ana je potpuno u pravu jer sam pod rezolucijom mislio da vremensku rezoluciju, odnosno na brzinu obrade informacija, ili brzinu reagovanja fotosenzitivnih celija u oku. Ako se ista celija drazi razlicitim bojama, odnosno svetlosnim talasima razlicite duzine, tako da se nadrazi jednom bojom, pa drugom, i ta smena drazenja bude toliko brza da prebaci brzinu kojom celija reaguje, onda ce nas opazaj odgovarati mesavini te dve boje. Dakle, pod brzinom sam podrazumevao brzinu smene drazenja iste celije razlicitim bojama. Ovo se lako postize ako se jedan disk ciji su isecci obojeni različitim bojama zavrti. Nadam se da je sada jasnije i hvala svima jos jednom na komentarima.