Manjak hraniteljskih porodica

Jedno od osnovnih problema s kojim se susrecu hranitelji u Beogradu jeste da je na Beogradu 'pritisak' za prihvat dece koji zbog skolovanja ili lecenja dolaze u Beograd. Nazalost Ministarstvo daje istu nadoknadu za bebu, malo dete, osnovca ili recimo studenta i onda je normalno da hranitelji ne zele da prime veliko dete jer svi zele mladje dete - em su manji problemi, em su troskovi manji. Druga nelogicnost je da prvak u osnovnoj skoli koji je na hraiteljstvu i student na hraniteljstvu imaju isti dzeparac. Mislim da cemo se sloziti da njihove potrebe nisu iste. Ja imam na smestaju jednog osnovca i ono sto drzava pokriva pokriva i njegove realne troskove. Ipak nisam siguran da ta sredstva pokrivaju troskove srednjoskolaca i studenata. Da se razumemo, pokriva se hrana ali deci je potrebno mnogo vise nego hrana a zivot u Beogradu je kud i kamo skuplji od recimo zivota u Ivanjici ili Leskovcu - a naknade su identicne. Mozda bi upravo razmisljanje u pravcu razlicitih potreba dece na hraniteljstvu u Beogadu trebalo razmisljati kako motivisati beogradjane da prihvate ovu decu s kojim se zivot surovo poigrao.
Mozda ce neko sada reci da se hraniteljstvom treba baviti iz ljubavi, ali je cinjenica da radnici CSR maksimalno nastoje da ubede hranitelej da je to posao i da se emotivno ne vezuju za tu decu (sto je meni takodje suludo).
Dakle dragi nadlezni, razmislite sta mozete da ucinite za stariju decu koju pokusavate da smestite u Beograd inace ce uvek biti manjka hraniteljskih porodica u gradskim beogradskim opstinama koje mogu i zele da preuzmu decu s posebnim potrebama ili onu koja su starija i bog samog uzrasta i potreba koje imaju 'vise trose'.

Vidim da "dara prevršava meru". Kao prvo, moja supruga je šest godina hraniteljica sa regularnom početnom obukom za hranitelje i za to vreme neguje dečaka sa cerebralnom paralizom (nesposobnost 100%). Osim ostvarenog prava deteta za tuđu negu supruga nema uvećanu naknadu za rad. Kao drugo, u Zaječaru ima desetina hranitelja (obučenih) koji godinama čekaju da im se dodeli dete. O čemu to priča dotična gospođa? Možda misli da Zaječar pripada Vidinskom pašaluku pa te njene priče za ovdašnje hranitelje ne važe. I kao treće, licemerno je da hranitelje traže među nezaposlenima sa biroa dok se isto vremeno odbijaju preporuke hraniteljskih udruženja. I na kraju, zar stvarno deca moraju postati bilo čije sredstvo umesto da konačno postanu nacionalni interes.

Jedno od osnovnih problema s kojim se susrecu hranitelji u Beogradu jeste da je na Beogradu 'pritisak' za prihvat dece koji zbog skolovanja ili lecenja dolaze u Beograd. Nazalost Ministarstvo daje istu nadoknadu za bebu, malo dete, osnovca ili recimo studenta i onda je normalno da hranitelji ne zele da prime veliko dete jer svi zele mladje dete - em su manji problemi, em su troskovi manji. Druga nelogicnost je da prvak u osnovnoj skoli koji je na hraiteljstvu i student na hraniteljstvu imaju isti dzeparac. Mislim da cemo se sloziti da njihove potrebe nisu iste. Ja imam na smestaju jednog osnovca i ono sto drzava pokriva pokriva i njegove realne troskove. Ipak nisam siguran da ta sredstva pokrivaju troskove srednjoskolaca i studenata. Da se razumemo, pokriva se hrana ali deci je potrebno mnogo vise nego hrana a zivot u Beogradu je kud i kamo skuplji od recimo zivota u Ivanjici ili Leskovcu - a naknade su identicne. Mozda bi upravo razmisljanje u pravcu razlicitih potreba dece na hraniteljstvu u Beogadu trebalo razmisljati kako motivisati beogradjane da prihvate ovu decu s kojim se zivot surovo poigrao.
Mozda ce neko sada reci da se hraniteljstvom treba baviti iz ljubavi, ali je cinjenica da radnici CSR maksimalno nastoje da ubede hranitelej da je to posao i da se emotivno ne vezuju za tu decu (sto je meni takodje suludo).
Dakle dragi nadlezni, razmislite sta mozete da ucinite za stariju decu koju pokusavate da smestite u Beograd inace ce uvek biti manjka hraniteljskih porodica u gradskim beogradskim opstinama koje mogu i zele da preuzmu decu s posebnim potrebama ili onu koja su starija i bog samog uzrasta i potreba koje imaju 'vise trose'.

Vidim da "dara prevršava meru". Kao prvo, moja supruga je šest godina hraniteljica sa regularnom početnom obukom za hranitelje i za to vreme neguje dečaka sa cerebralnom paralizom (nesposobnost 100%). Osim ostvarenog prava deteta za tuđu negu supruga nema uvećanu naknadu za rad. Kao drugo, u Zaječaru ima desetina hranitelja (obučenih) koji godinama čekaju da im se dodeli dete. O čemu to priča dotična gospođa? Možda misli da Zaječar pripada Vidinskom pašaluku pa te njene priče za ovdašnje hranitelje ne važe. I kao treće, licemerno je da hranitelje traže među nezaposlenima sa biroa dok se isto vremeno odbijaju preporuke hraniteljskih udruženja. I na kraju, zar stvarno deca moraju postati bilo čije sredstvo umesto da konačno postanu nacionalni interes.