Jugonostalgija u Njujorku

Jako mi se svidja ritam ovog teksta. Cini mi se da smo zajedno prosetali ulicama NYC i osetili ono o cemu autor pise. Ohrabrujuce normalan i neopterecen tekst o necemu sto nam je u jednom trenutku bio zajednicki imenitelj. I dok se na samom ex-YU prostoru svi trude da zaborave to vreme, ono nastavlja da zivi u svoj svojoj raznovrsnosti i zanimljivosti, bas kako i dolikuje sarenolikom i kosmopolitskom Njujorku. Sta drugo da kazem osim da jedva cekam da i sam otkrijem njegove cari...p.s. citanje ovog teksta moze da bude dobro osvezenje na beogradskih 42 stepena :)

i ja zivim van prostora Balkana vec jedno duze vreme,ali me NIKAD nije uhvatila Jugonostalgija. Ukapirala sam da najvise jugonostalgicara ima kod ljudi koji poticu iz mesanih brakova i kod Bosanaca ( koji su najvise i izmesani ). Ja ni kad je postojala stara Yu nisam isla u Hr,Slo,Bosnu ( verovatno iz tog razloga ne osecama ama bas nikakvu bliskost sa ljudima koji tamo zive). Isla sam samo ponekad u Cg na more a u Makedoniju samo u tranzitu do Grcke. Da budem iskrena,sto se tice exYu,samo pamtim ono sto je lose bilo( nacionalna prepucavanja,ratove i mrznju),nesto se ne secam da je bilo nekih lepih stvari (izuzev par dobrih bendova i par filmova). Nerazumem kako neko moze da bude nostalgican za tako ocajnom komunistickom zemljom koja nikome nista nije dobro donela i koja je i sama jos ocajnije i zavrsila. Nadam se da se nikad vise experiment te vrste nece ponoviti.

@Bojan: Naravno da svim jugokomunjarama mi jugofobicari smo negativni,mrzovoljni ili sta vec...Veruj mi da me to uopste ne tangira ( takvima i ne zelim da se dopadnem i takvi samo neka mi lupaju minuse).Ja imam debeo razlog sto ne podnosim bilo sta vezano za Yu s'obzirom na pakao kroz koji je moja porodica prosla u toj diktatorskoj zemlji . Zahvaljujuci toj ''divnoj Yu'' 90 % moje porodice jos ranih 50-ih je morala da emigrira preko Atlantika glavom bez obzira iz te komunisticke pomrcine jer u suprotnom bi bili ili pobijeni ili u zatvoru ( svi su do jednog bili deklarisani antikomunisti koji su to vrlo javno pokazivali). I ono malo nas sto je ostalo,takodje su uspeli da oteraju. Nazalost pre svega po moju jedinu domovinu Srbiju jer su to skoro sve bili izuzetno skolovani ljudi koji su neki polupismeni boljsevici jedva docekali da oteraju i sve da im oduzmu. Uvek cu osecati gadjenje prema tom sistemu o cijim zrtvama se jos uvek nedovoljno zna. Sto se tice naroda iz bivse Yu ,to sto nisam isla u Slo,Hr,Bosnu.... ne znaci da ih ne poznajem. Ovde, gde zivim,ima jako puno ljudi iz cele bivse SFRj i uvek stavim prst na celo i pitam se koji kr...n je mogao i da pomisli da stavi sve te ljude zajedno i da zive kao normalno u "bratstvu i jedinstvu"?! Cinjenica da je nakon svega ostala samo cista mrznja ide u prilog onome o cemu sam vec pisala. Tvoje prozivanje tipa : otkud,za Boga miloga ,meni pravo da pisem komentar na temu jugonostalgije - pomiri se sa cinjenicom da nisu svi Srbi Jugonostalgicari ,ima nas mnogo i Jugofobicara i imamo pravo da kazemo svoje misljenje po cenu da se to tebi ne svidja ( sta ga onda citas i komentarises ).I na kraju : Zivela Srbija,nikad Jugoslavija !

Eto, nju hvata jugonostalgija, a mene sve cesce iskljucivo - srbonostalgija. Bese jednom jedna drzava Srbija, moja jedina otadzbina.

Dokle vise o tom jugoslovenstvu zbog kojeg uvek je Srbija stradala i gubila. Ovde na zapadnoj obali nisam sreo ni jednog jugoslovena, ili nekoga ko zali za jugoslavijom
Neko iz Los Angeles-a

Zivim i ja na Zapadu i imam prijatelje svih narodnosti iz ex YU. Ali nema tu nikakve nostalgije a ni zaljenja za dobrim starim vremenima. Cak ni sentimentalnosti. Price o politici se svesno izbegavaju jer svi znamo da dobro ne bi zavrsile. Svi su zadovoljni svojim novim drzavama a onda shvatih da treba i ja da se zadovoljim konacnom drzavnoscu Srbije. A Njujork? Pa, uzbudljiv je i dalek je, mozda zbog toga vise i nostalgije koja prati ljude tamo.

@Jelena: Najarogantniji, najmrzovoljniji i, priznajem, retko glup komentar koji sam skoro pročitao. Ne osećaš jugonostalgiju, nemaš baš nikakvu bliskost sa ljudima iz bivše Jugoslavije, nisi putovala po Hrvatskoj i Sloveniji... Toliko si mrzovoljna i negativna, zašto uopšte komentarišeš tekst kad nisi iz te priče? Misliš da nekoga interesuje tvoja nadmenost?

Ja sam u Njujorku bio svaki treci dan, nemam nostalgiju za istim a takodje ni za Jugoslavijom, niti Jugoslovenima.Takodje izbegavam i nase ljude, jer kad si preko, budi sa onima gde si dosao a usput ne sirim ni nekakav patriotizam kroz stavljanje nekih zastavica na auto i slicno, jer patriotama je mesto u svojoj zemlji.

Jelena,PET PUTA bravo za komentar,to nije diskriminacija bilo cega,nego potpuno zdravo razmisljanje,veliki pozdrav!

Fantastican clanak koji me odusevio.MUWPWJJako je pozitivno ovakvim ocima gledati zivot i druge ljude!

Burek je burek, sto znaci sa mesom, ostalo nije burek, to su pite,,,,a cevapi u bosni se nikada, ali nikada ne jedu sa ajvarom,,,,kajmak moze, a ajvar ili kecap ili senf, to ti je kao da si pljuno covjeku u lice ako trazis to :)

Divan tekst, normalan tekst, ali ja ne znam zasto to i pisem, verovatno ovim komnetatorima koji nisu shvatili o cemu se radi osim par njih. Nisu ni trebali da ga citaju cim su videli naslov. Ko razume shvatice, ko ne razume,neka mu njegova teskoba.

Najezila sam se, mada ne mogu da objasnim tačno zbog čega! Jako želim taj Njujork, mada nisam hrabra da ga okusim...

Zivim u NYC od 1988 godine.
Prije rata na YU-prostorima ovdje su zivjeli Hrvati,Srbi,Albanci sa Kosova i muslimani sa Sandzaka.
Nismo se druzili medjusobno uopce.Druzile su se samo familije zaposlenih u UN,ambasadi pri UN te konzulata SFRJ.Sada je situacija ista s time sto se doselilo dosta izbjeglica, muslimana iz Bosne.
Jugonostalgija ne postoji a caffe Brick posjecuju muslimani iz Bosne i ostali ljudi sa ex-YU prostora koji su nacionalno izmjesani ili im nacija nista ne znaci.

Život mora da je velika frustracija za one koji ne vide lepotu članka. A ako ne vidiš to pa normalno je da ne vidiš ni druge lepe stvari koje su se događale.. čak i u SFRJ. Sve drugo je priča o tome kako su neki stari Sloveni od jednog naroda u 1400 godina postali ono što su danas.

(Jelena, 30. avgust 2010 19:57)

Bog ti dao zdravlja za komentar! Svaka cast.

Pregledao sam njen web site, ona nikada nije bila u Srbiji znaci o nama nista nezna.

@Jelena, pa posto si "velika Srpkinja" a danas je Srbija nezavisna demokratska, nekomunisticka zemlja, lepo se vrati da bi radila i dala svoj doprinos razvoju zemlje.Nego, lakse je sa distance i iz zapecka izigravati patriJotu.

Evo malo komentara sa americkog Dubokog Juga. Verujte mi, ovo sto sam primetio medju nasom dijasporom u Americi, to je da su gotovo ISKLJUCIVO najneobrazovaniji slojevi nase dijaspore (a samim tim i najvece sirotinje) jugonostalgicari. Nama ostalima, koji smo recimo srednja klasa, i ovima drugima koja su visa klasa, Srbija/Jugoslavija ne samo da ne nedostaje, nego se najezimo kada nas iko pomisli da li bismo se vratili nazad da zivimo. U posetu da, sto da ne, cak i mesec dana, ali zivot--teska posla.

Nije da nam apsolutno ne nedostaje stara zemlja, ali nam je sasvim dovoljno da se vidimo jednom nedeljno, popijemo kafu, neko skuva rucak, i dosta nam je. Ne ulazimo u neka srbovanja tipa da idemo po kafanama, opijamo se i placemo za rodnim krajem. Ne, zna se, u Americi si da bi se privikao na njihov nacin zivota. Ne stidis se odakle si, ali si svestan da sa ovim bivsim Jugoslovenima u principu imas isto zajednicko koliko sa ostalim Amerikancima--trudite se da zaradite sto vise i da imate kvalitetnije zivote.

nakraju se sve svodi na to sta si pojeo i kolko si se omastio..to nije jugonostalgija nego gastronostalgija..znaci jugonostalgija nepostoji

bravo na komentaru Soon2NYC

have fun in ny!

Anja je secer.

Poseti Austriju i Bec da vidis sta je zivot sestro! Sve ti po zelji stize sveze svake nedelje od kuce, koja crna Amerika?

Procitah sve komentare i mogu samo reći da je Srbija i dobro prošla kakvu dijasporu ima. Ko se korijena svojih stidi, neka mu je kuća daleko.....

@Igor
Sjajan komentar drugar. Pored Italijanske kuhinje da se tovarim masnom pitom??? Pa nisam lud! Jugonostalgiju nemam, ni ja ni moja supruga, drago mi je kad upoznam nase ljude, ali na tome se zavrsava. Povratak u otadzbinu? Nikad! Samo kao turista!

i ja zivim van prostora Balkana vec jedno duze vreme,ali me NIKAD nije uhvatila Jugonostalgija. Ukapirala sam da najvise jugonostalgicara ima kod ljudi koji poticu iz mesanih brakova i kod Bosanaca ( koji su najvise i izmesani ). Ja ni kad je postojala stara Yu nisam isla u Hr,Slo,Bosnu ( verovatno iz tog razloga ne osecama ama bas nikakvu bliskost sa ljudima koji tamo zive). Isla sam samo ponekad u Cg na more a u Makedoniju samo u tranzitu do Grcke. Da budem iskrena,sto se tice exYu,samo pamtim ono sto je lose bilo( nacionalna prepucavanja,ratove i mrznju),nesto se ne secam da je bilo nekih lepih stvari (izuzev par dobrih bendova i par filmova). Nerazumem kako neko moze da bude nostalgican za tako ocajnom komunistickom zemljom koja nikome nista nije dobro donela i koja je i sama jos ocajnije i zavrsila. Nadam se da se nikad vise experiment te vrste nece ponoviti.

Dokle vise o tom jugoslovenstvu zbog kojeg uvek je Srbija stradala i gubila. Ovde na zapadnoj obali nisam sreo ni jednog jugoslovena, ili nekoga ko zali za jugoslavijom
Neko iz Los Angeles-a

@Bojan: Naravno da svim jugokomunjarama mi jugofobicari smo negativni,mrzovoljni ili sta vec...Veruj mi da me to uopste ne tangira ( takvima i ne zelim da se dopadnem i takvi samo neka mi lupaju minuse).Ja imam debeo razlog sto ne podnosim bilo sta vezano za Yu s'obzirom na pakao kroz koji je moja porodica prosla u toj diktatorskoj zemlji . Zahvaljujuci toj ''divnoj Yu'' 90 % moje porodice jos ranih 50-ih je morala da emigrira preko Atlantika glavom bez obzira iz te komunisticke pomrcine jer u suprotnom bi bili ili pobijeni ili u zatvoru ( svi su do jednog bili deklarisani antikomunisti koji su to vrlo javno pokazivali). I ono malo nas sto je ostalo,takodje su uspeli da oteraju. Nazalost pre svega po moju jedinu domovinu Srbiju jer su to skoro sve bili izuzetno skolovani ljudi koji su neki polupismeni boljsevici jedva docekali da oteraju i sve da im oduzmu. Uvek cu osecati gadjenje prema tom sistemu o cijim zrtvama se jos uvek nedovoljno zna. Sto se tice naroda iz bivse Yu ,to sto nisam isla u Slo,Hr,Bosnu.... ne znaci da ih ne poznajem. Ovde, gde zivim,ima jako puno ljudi iz cele bivse SFRj i uvek stavim prst na celo i pitam se koji kr...n je mogao i da pomisli da stavi sve te ljude zajedno i da zive kao normalno u "bratstvu i jedinstvu"?! Cinjenica da je nakon svega ostala samo cista mrznja ide u prilog onome o cemu sam vec pisala. Tvoje prozivanje tipa : otkud,za Boga miloga ,meni pravo da pisem komentar na temu jugonostalgije - pomiri se sa cinjenicom da nisu svi Srbi Jugonostalgicari ,ima nas mnogo i Jugofobicara i imamo pravo da kazemo svoje misljenje po cenu da se to tebi ne svidja ( sta ga onda citas i komentarises ).I na kraju : Zivela Srbija,nikad Jugoslavija !

Eto, nju hvata jugonostalgija, a mene sve cesce iskljucivo - srbonostalgija. Bese jednom jedna drzava Srbija, moja jedina otadzbina.

Burek je burek, sto znaci sa mesom, ostalo nije burek, to su pite,,,,a cevapi u bosni se nikada, ali nikada ne jedu sa ajvarom,,,,kajmak moze, a ajvar ili kecap ili senf, to ti je kao da si pljuno covjeku u lice ako trazis to :)

@Jelena: Najarogantniji, najmrzovoljniji i, priznajem, retko glup komentar koji sam skoro pročitao. Ne osećaš jugonostalgiju, nemaš baš nikakvu bliskost sa ljudima iz bivše Jugoslavije, nisi putovala po Hrvatskoj i Sloveniji... Toliko si mrzovoljna i negativna, zašto uopšte komentarišeš tekst kad nisi iz te priče? Misliš da nekoga interesuje tvoja nadmenost?

Jelena,PET PUTA bravo za komentar,to nije diskriminacija bilo cega,nego potpuno zdravo razmisljanje,veliki pozdrav!

Najezila sam se, mada ne mogu da objasnim tačno zbog čega! Jako želim taj Njujork, mada nisam hrabra da ga okusim...

Fantastican clanak koji me odusevio.MUWPWJJako je pozitivno ovakvim ocima gledati zivot i druge ljude!

Ja sam u Njujorku bio svaki treci dan, nemam nostalgiju za istim a takodje ni za Jugoslavijom, niti Jugoslovenima.Takodje izbegavam i nase ljude, jer kad si preko, budi sa onima gde si dosao a usput ne sirim ni nekakav patriotizam kroz stavljanje nekih zastavica na auto i slicno, jer patriotama je mesto u svojoj zemlji.

Jako mi se svidja ritam ovog teksta. Cini mi se da smo zajedno prosetali ulicama NYC i osetili ono o cemu autor pise. Ohrabrujuce normalan i neopterecen tekst o necemu sto nam je u jednom trenutku bio zajednicki imenitelj. I dok se na samom ex-YU prostoru svi trude da zaborave to vreme, ono nastavlja da zivi u svoj svojoj raznovrsnosti i zanimljivosti, bas kako i dolikuje sarenolikom i kosmopolitskom Njujorku. Sta drugo da kazem osim da jedva cekam da i sam otkrijem njegove cari...p.s. citanje ovog teksta moze da bude dobro osvezenje na beogradskih 42 stepena :)

bravo na komentaru Soon2NYC

have fun in ny!

Zivim i ja na Zapadu i imam prijatelje svih narodnosti iz ex YU. Ali nema tu nikakve nostalgije a ni zaljenja za dobrim starim vremenima. Cak ni sentimentalnosti. Price o politici se svesno izbegavaju jer svi znamo da dobro ne bi zavrsile. Svi su zadovoljni svojim novim drzavama a onda shvatih da treba i ja da se zadovoljim konacnom drzavnoscu Srbije. A Njujork? Pa, uzbudljiv je i dalek je, mozda zbog toga vise i nostalgije koja prati ljude tamo.

Pregledao sam njen web site, ona nikada nije bila u Srbiji znaci o nama nista nezna.

Divan tekst, normalan tekst, ali ja ne znam zasto to i pisem, verovatno ovim komnetatorima koji nisu shvatili o cemu se radi osim par njih. Nisu ni trebali da ga citaju cim su videli naslov. Ko razume shvatice, ko ne razume,neka mu njegova teskoba.

(Jelena, 30. avgust 2010 19:57)

Bog ti dao zdravlja za komentar! Svaka cast.

@Igor
Sjajan komentar drugar. Pored Italijanske kuhinje da se tovarim masnom pitom??? Pa nisam lud! Jugonostalgiju nemam, ni ja ni moja supruga, drago mi je kad upoznam nase ljude, ali na tome se zavrsava. Povratak u otadzbinu? Nikad! Samo kao turista!

Evo malo komentara sa americkog Dubokog Juga. Verujte mi, ovo sto sam primetio medju nasom dijasporom u Americi, to je da su gotovo ISKLJUCIVO najneobrazovaniji slojevi nase dijaspore (a samim tim i najvece sirotinje) jugonostalgicari. Nama ostalima, koji smo recimo srednja klasa, i ovima drugima koja su visa klasa, Srbija/Jugoslavija ne samo da ne nedostaje, nego se najezimo kada nas iko pomisli da li bismo se vratili nazad da zivimo. U posetu da, sto da ne, cak i mesec dana, ali zivot--teska posla.

Nije da nam apsolutno ne nedostaje stara zemlja, ali nam je sasvim dovoljno da se vidimo jednom nedeljno, popijemo kafu, neko skuva rucak, i dosta nam je. Ne ulazimo u neka srbovanja tipa da idemo po kafanama, opijamo se i placemo za rodnim krajem. Ne, zna se, u Americi si da bi se privikao na njihov nacin zivota. Ne stidis se odakle si, ali si svestan da sa ovim bivsim Jugoslovenima u principu imas isto zajednicko koliko sa ostalim Amerikancima--trudite se da zaradite sto vise i da imate kvalitetnije zivote.

Zivim u NYC od 1988 godine.
Prije rata na YU-prostorima ovdje su zivjeli Hrvati,Srbi,Albanci sa Kosova i muslimani sa Sandzaka.
Nismo se druzili medjusobno uopce.Druzile su se samo familije zaposlenih u UN,ambasadi pri UN te konzulata SFRJ.Sada je situacija ista s time sto se doselilo dosta izbjeglica, muslimana iz Bosne.
Jugonostalgija ne postoji a caffe Brick posjecuju muslimani iz Bosne i ostali ljudi sa ex-YU prostora koji su nacionalno izmjesani ili im nacija nista ne znaci.

nakraju se sve svodi na to sta si pojeo i kolko si se omastio..to nije jugonostalgija nego gastronostalgija..znaci jugonostalgija nepostoji

@Jelena, pa posto si "velika Srpkinja" a danas je Srbija nezavisna demokratska, nekomunisticka zemlja, lepo se vrati da bi radila i dala svoj doprinos razvoju zemlje.Nego, lakse je sa distance i iz zapecka izigravati patriJotu.

Poseti Austriju i Bec da vidis sta je zivot sestro! Sve ti po zelji stize sveze svake nedelje od kuce, koja crna Amerika?

Procitah sve komentare i mogu samo reći da je Srbija i dobro prošla kakvu dijasporu ima. Ko se korijena svojih stidi, neka mu je kuća daleko.....

Život mora da je velika frustracija za one koji ne vide lepotu članka. A ako ne vidiš to pa normalno je da ne vidiš ni druge lepe stvari koje su se događale.. čak i u SFRJ. Sve drugo je priča o tome kako su neki stari Sloveni od jednog naroda u 1400 godina postali ono što su danas.

Anja je secer.