Proizvođači mleka: Potreban dogovor

Ja mleko kupujem direktno od seljaka,150 dinara za 2 litre.
posto mi je prejako ja ga razblazim sa vodom i dobijem za 150 dinara 4-5 litara mleka identicne mlecne strukture kao
u prodavnici.
Vi priozvodjaci stvarno vas ne razumem.
Napravite mini hladnjace, toliko kredita bar mozete da uzmete i otvorite stand priozvodnju svezeg, pravog mleka,mini gabriku flaza plasticnih vec imate u pazovi i eto vam lanca.
2L-150dinara,ako donese ambalazu -10 dinara+ prevoz neka po flasi bude 1 dinar
eto vam ciste zarade. prestanete da budete zavisni od drzave,mlekara i budete svoji ljudi.A 90% naroda ce da kupi pravo mleko nego obrano i razredjeno sto inace oni nazivaju mleko.
Torte i kolaci,a da ner pominjem ostalo,pravo seljacko mleko daje extra ukus i vrhunski kvalitet.A poenta je da ni drzava nema pravo da vam naplati porez jer ne ucestvuje u toj proizvodnji(subvencijama ili bar dobrim premijama).
A dragin moze da se besi sto je proizvodnju mleka doveo na rub propasti, zajedno sa ministarstvom finansija.
I tadic sta trabunja, ne obazirite se vise na to, i milosevic je na samom kraju radio isto sto i ovaj sad.
10 godina strpljenja za bolje i naseg cekanja je previse

Svi bre nesto racunaju u evro centima. Sta ce ti evro centi? Firme zakonski ne smeju da prave trgovinu u stranoj valuti (osim ako nisu ovlascene menjacnice). Kod nas krave bre jedu evre!

Što se pozivaš na zakon kad ga ne poznaješ.Kod nas može sve da bude uračunato u stranoj valuti, samo je na dan isplate cena u dinarima prema kursu NBS.

Aj da vidimo kako će ovo proći... Lepo je što se konačno proizvođači suprotstavljaju monopolisti. Tu ima samo dva problema.

Prvi problem je što monopolista ima zalihe mleka u prahu, pa može i malo da sačeka, dok krave treba musti svaki dan.

Drugi problem je malo finije prirode. Konzorcijum = monopol. Jedna monopol se suprotstavlja drugom. Ja bih voleo da vidim tržište bez monopola. Voleo bih više igrača na sceni.

Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najavljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet). Šta naš farmer pita?
Kolika će biti cena pšenice? Zašto nema premije za žito? Zašto je pala cena maline? Mogu da proizvedem, ne mogu da prodam!? Zašto se cena mleka nije promenila nekoliko godina? Cena dizel goriva, mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja, semena i hrane za stoku je porasla za više od sto posto, a cena mog proizvoda je ostala ista. Zašto su narušeni pariteti?
Zašto nema jasnog programa za nas, zašto poljoprivredne proizvođače u Evropi država dotira, a mi...?
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.
• Diskriminacija krupnih ulagača u agroindustriju
• Više stotina školovanih agronoma bez zaposlenja na birou NSZ ...Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. "Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra."
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27.
Olako obećanu brzinu za brži evropski korak srpskog agrara ipak treba uzeti sa debelom rezervom. Poljoprivredni zakoni, ma koliko god sličili modernim, evropskim, neće ništa pomeriti nabolje bez njihove prkatične primene. A da bi se valjano inpmplementirali nužno je rešiti mnoge nagomilane rebuse među kojima usitnjenost i rasparčanost poseda, koji sigurno spada među prioritete.
Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87 je u privatnom vlasništvu, a samo 13 odsto pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je tri, a u Danskoj, primera radi, 42,6, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 odsto obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola.

A onda to isto mleko u CG je poprilicno jeftinije. Kako to?

Kad imaš neodgovornu državu imaš i ovakve probleme. Dokle god državu a specijalno poljoprivredu budu vodili ljudi koji nikad nisu živeli od iste ićićemo sve dublje u problem.
Srbija samo treba da zabrani uvoz mleka ako misli da ima ili može da ima dovoljno mleka za celu zemlju,i da prestane da prisiljava proizvođače i prerađivače na socijalnu cenu mleka ako želi jakog poljoprivrednika.

A koliko bi onda mleko trebalo da kosta po proracunu Konzorcijuma. Verovatno za sveze mleko placali 100 dinara a za dugotrajno 130. Preteraste . Onda neka drzava dozvoli uvoz mleka uz smanjeni PDV i da zivimo kao ljudi. Poljoprivrednici samo nesto kukaju. Kada ih pitas na pijaci zasto je paradajz 200 dinara odgovor jednih su poplave a drugih susa. Svake godine im nesto smeta. A niko nece da ulozi u navodnjavanje,. Da li to drzava treba da im uradi. Malinari kukaju, traze cenu od skoro 2 evra a tolika je cena na trzistu u Evropi. Za psenicu opet traze nenormalnu cenu svake godine. Sto se onda ne kockaju. Evo cena psenice drasticno skocila na berzi. Sto nisu cekali. Nadrljaju poljoprivrednici sa sitnim posedom. Ovi sa velikim i traktor i kombajn i vrsalica i kuca od 500 kvadrata i auto. Rade bogami ali i imaju i ne kukaju. Lubenice 50 dinara kilogram i ono sto se nikada nije desavalo da seku na kriske ili polovinu i tako prodaju. Svi se vezuju za Evro kao da sade evro i ocekuju dobar prinos od njega

Svi bre nesto racunaju u evro centima. Sta ce ti evro centi? Firme zakonski ne smeju da prave trgovinu u stranoj valuti (osim ako nisu ovlascene menjacnice). Kod nas krave bre jedu evre!

Ja mleko kupujem direktno od seljaka,150 dinara za 2 litre.
posto mi je prejako ja ga razblazim sa vodom i dobijem za 150 dinara 4-5 litara mleka identicne mlecne strukture kao
u prodavnici.
Vi priozvodjaci stvarno vas ne razumem.
Napravite mini hladnjace, toliko kredita bar mozete da uzmete i otvorite stand priozvodnju svezeg, pravog mleka,mini gabriku flaza plasticnih vec imate u pazovi i eto vam lanca.
2L-150dinara,ako donese ambalazu -10 dinara+ prevoz neka po flasi bude 1 dinar
eto vam ciste zarade. prestanete da budete zavisni od drzave,mlekara i budete svoji ljudi.A 90% naroda ce da kupi pravo mleko nego obrano i razredjeno sto inace oni nazivaju mleko.
Torte i kolaci,a da ner pominjem ostalo,pravo seljacko mleko daje extra ukus i vrhunski kvalitet.A poenta je da ni drzava nema pravo da vam naplati porez jer ne ucestvuje u toj proizvodnji(subvencijama ili bar dobrim premijama).
A dragin moze da se besi sto je proizvodnju mleka doveo na rub propasti, zajedno sa ministarstvom finansija.
I tadic sta trabunja, ne obazirite se vise na to, i milosevic je na samom kraju radio isto sto i ovaj sad.
10 godina strpljenja za bolje i naseg cekanja je previse

Aj da vidimo kako će ovo proći... Lepo je što se konačno proizvođači suprotstavljaju monopolisti. Tu ima samo dva problema.

Prvi problem je što monopolista ima zalihe mleka u prahu, pa može i malo da sačeka, dok krave treba musti svaki dan.

Drugi problem je malo finije prirode. Konzorcijum = monopol. Jedna monopol se suprotstavlja drugom. Ja bih voleo da vidim tržište bez monopola. Voleo bih više igrača na sceni.

A koliko bi onda mleko trebalo da kosta po proracunu Konzorcijuma. Verovatno za sveze mleko placali 100 dinara a za dugotrajno 130. Preteraste . Onda neka drzava dozvoli uvoz mleka uz smanjeni PDV i da zivimo kao ljudi. Poljoprivrednici samo nesto kukaju. Kada ih pitas na pijaci zasto je paradajz 200 dinara odgovor jednih su poplave a drugih susa. Svake godine im nesto smeta. A niko nece da ulozi u navodnjavanje,. Da li to drzava treba da im uradi. Malinari kukaju, traze cenu od skoro 2 evra a tolika je cena na trzistu u Evropi. Za psenicu opet traze nenormalnu cenu svake godine. Sto se onda ne kockaju. Evo cena psenice drasticno skocila na berzi. Sto nisu cekali. Nadrljaju poljoprivrednici sa sitnim posedom. Ovi sa velikim i traktor i kombajn i vrsalica i kuca od 500 kvadrata i auto. Rade bogami ali i imaju i ne kukaju. Lubenice 50 dinara kilogram i ono sto se nikada nije desavalo da seku na kriske ili polovinu i tako prodaju. Svi se vezuju za Evro kao da sade evro i ocekuju dobar prinos od njega

Što se pozivaš na zakon kad ga ne poznaješ.Kod nas može sve da bude uračunato u stranoj valuti, samo je na dan isplate cena u dinarima prema kursu NBS.

Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva poljoprivrede. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi Republike Srbije, neće biti suštinskog poboljšanja. Vlasnička struktura zemljoposednika u Srbiji je poprilično šarolika, jer je onih koji zvanično obrađuju zemlju sve manje, a paora "iz hobija" sa subvencijama Ministarstva poljoprivrede - što je trend - sve više! Veliki posedi u Srbiji, raspadom i loše vođenom privatizacijom većine agrokombinata i velikih poljoprivrednih preduzeća, praktično su, čast izuzecima, uništeni. Kako reče jedan uvaženi stručnjak država je zaklala vola, a zauzvrat dobila tanku šniclu. Dugogodišnja politika usitnjavanja i rasparčavanja poseda sada naplaćuje danak ostvarivanjem sitnosopstveničkih umesto opštih državnih interesa koji osiguravaju prehrambenu sigurnost nacije. Podržavljenje PKB Beograd i PIK Zemun i najavljena vlasnička (pre)transformacija PIK Bečaja, čini se, više je bacanje spasonosnog pojasa davljeniku nego ozbiljnost namere države da se zaustavi proces retrogradnog usitnjavanja poseda i krene sa njihovim ukrupnjavanjem.Bez koncentracije velikih poljoprivrednih površina, po mišljenju velikog broja stručnjaka, nemamo mnogo šanse na uspeh u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU. Proizvodnja za probirljivo tržište Evropske unije zahteva primenu formule 3 K (kvalitet, kvantitet, kontinuitet). Šta naš farmer pita?
Kolika će biti cena pšenice? Zašto nema premije za žito? Zašto je pala cena maline? Mogu da proizvedem, ne mogu da prodam!? Zašto se cena mleka nije promenila nekoliko godina? Cena dizel goriva, mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja, semena i hrane za stoku je porasla za više od sto posto, a cena mog proizvoda je ostala ista. Zašto su narušeni pariteti?
Zašto nema jasnog programa za nas, zašto poljoprivredne proizvođače u Evropi država dotira, a mi...?
Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi?
• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta.
• Diskriminacija krupnih ulagača u agroindustriju
• Više stotina školovanih agronoma bez zaposlenja na birou NSZ ...Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimaju tzv. veliki proizvođači, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato, na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju i kakve napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje, ulažu one zemlje, koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. "Oko 80% agrarnog budžeta Hrvatske je usmereno na podršku komercijalnim gazdinstvima, nekomercijalnim farmerima i projektima kapitalnog značaja. U 2005. godini, ukupni podsticaji su iznosili blizu 300 miliona evra (u Srbiji manje od 50 miliona evra). Podsticaji se usmeravaju kao direktna davanja po jedinici površine i grlu stoke, slično kao u EU.
Nekomercijalni proizvođači, od 700 do 1700 evra godišnje.Programi za povećanje govedarske proizvodnje sa 200 evra po grlu. Sufinansiranje izgradnje hladnjača i drugih skladišnih i prerađivačkih objekata, gde je podrška po jednom korisniku i do 350.000 evra. Direktni podsticaji su za ha pšenice 160 evra, ha uljarice 150 evra, ha šećerne repe 400 evra, podsticaj za industrijsku proizvodnju povrća je 400 evra/ha, po mlečnoj kravi 110 evra, a za tele još oko 90 evra, za utovljenu junad iz domaće proizvodnje 130 evra, a za telad u tovu iz uvoza oko 100 evra."
Budžet Evropske unije u 2005. godini je iznosio 105 milijardi evra. U okviru njega, agrarni budžet je iznosio oko 46 milijardi evra ili 44%. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo uspešno potpisivanje za poljoprivredu Srbije znači veliki napredak koji će omogućiti zonu slobodne trgovine sa zemljama EU-27.
Olako obećanu brzinu za brži evropski korak srpskog agrara ipak treba uzeti sa debelom rezervom. Poljoprivredni zakoni, ma koliko god sličili modernim, evropskim, neće ništa pomeriti nabolje bez njihove prkatične primene. A da bi se valjano inpmplementirali nužno je rešiti mnoge nagomilane rebuse među kojima usitnjenost i rasparčanost poseda, koji sigurno spada među prioritete.
Činjenice govore same za sebe: od 4,2 miliona hektara obradive površine u Srbiji 87 je u privatnom vlasništvu, a samo 13 odsto pripadaju državi i poljoprivrednim preduzećima. Prosečna veličina gazdinstva u Srbiji je tri, a u Danskoj, primera radi, 42,6, u Velikoj Britaniji 69,3 hektara! Uporedni podaci deluju još drastičnije ako se zna da samo 2,9 odsto obradivog zemljišta u Srbiji čine posedi veći od 5.000 hektara, a da je broj gazdinstva 700.000, od čega je registrovano tek nešto oko pola.

A onda to isto mleko u CG je poprilicno jeftinije. Kako to?

Kad imaš neodgovornu državu imaš i ovakve probleme. Dokle god državu a specijalno poljoprivredu budu vodili ljudi koji nikad nisu živeli od iste ićićemo sve dublje u problem.
Srbija samo treba da zabrani uvoz mleka ako misli da ima ili može da ima dovoljno mleka za celu zemlju,i da prestane da prisiljava proizvođače i prerađivače na socijalnu cenu mleka ako želi jakog poljoprivrednika.