Väderöarna, zaboravljena ostrva Švedske

Autorka naučno-fantastičnih crteža Karin Holmstrom živi na kraju sveta, ali do nje ipak nije tako teško doći. Odvojite nekoliko kruna za čamdžiju u selu Fjällbacka na zapadnoj obali Švedske i on će vas odvesti 20 kilometara ka pučini, do mesta gde iz vode izbija nisko golo stenje. Na jednom takvom ostrvcu, maltene bez ijednog drveta, živi Karin.

More je često nemirno tako da vožnja čamcem može da bude prilično neudobna, ali kad stignete na ostrvo, senke oblaka koji promiču neverovatnom brzinom će vas oboriti s nogu. Imaćete utisak da ništa ne može zaustaviti vetar.

Čitavo područje od grada Geteborga do granice sa Norveškom 300 kilometara severno, izgleda slično: niske šume, stenje razlupane talasima i vetrom, i sela sa drvenim kućicama i diskretnim mini-lukama. Ništa drugo ne možete videti – osim 8.000 neverovatnih ostrva. Velika, mala, privlačna, uzbudljiva, udaljena... Neka su dovoljno velika da tu mogu da stanu dve ili tri brvnare, a druga toliko mala da jedva možete staviti ćebe za piknik, a da se ne ukvasite. Na nekoliko ostrva raste drveće, dok su mnoga sasvim gola. Razbacana su uz obalu kao konfeti posle venčanja.

Od 2010. godine, švedska lokalna vlasta i turist biro rešili su da uvedu redovnu liniju feribota koja će ići duž obale, od Geteborga do mesta Strömstat na granici s Norveškom, i na taj način povezati ostrva. Sedite na brod, provozajte se desetak kilometara, iskrcajte se na ostrvo koje izaberete, ostanite tu nekoliko dana, i zatim sačekajte sledeći feribot za nazad.

Mi smo rešili da istražimo samo centralni deo arhipelaga. Prvo smo krenuli autom severno od Gothenburga i nakon sat vremena stigli do ribarskog sela Ellös. Selo se nalazi na ostrvu Orust koje je mostovima povezano s kopnom, i tu smo se ukrcali na savršeno sređeni dvospratni brod sa 50 sedišta.

Odatle, brod nas je odvezao do sela Fjällbacka, gde se do polovine 18. veka govorio samo norveški jezik. Celo ovo područje pripadalo je Norveškoj, a lokalci su počeli da govore Švedski tek 1840. kada je postao obavezan u školama.

Ali ono što fascinira svakog došljaka je neverovatan pejzaž ovih ostrva. Sela su skoro u potpunosti izgrađena od drveta, a krovovi su listom dosadne rđa-crvene boje, sa ponekom štraftom žute ili zelene. Nema nijednog neonskog svetla. Nijedne reklame.

Photo: jan_krutisch / Flickr

S druge strane, svuda unaokolo su razbacane malene, idilične uvale sa dokovima za jahte, a lokalci tvrde da se stalni vez dobija jako teško, kao i da na listi čekanja ima 20.000 imena. Svakog leta Norvežani ovamo stižu bukvalno u flotama jahti, i goste se u lokalnim restoranima, sunčaju po stenju, skaču goli u hladno more i voze kajake između ostrvaca.

U julu, kada je najtoplije, sela kao što je Smögen, puna su ljudi koji prave žurke non-stop, ali lokalci kažu da im to ne smeta i da je atmosfera obično zabavna, kao i da cela ta gužva vrlo kratko traje. Pre i posle tog perioda, i obala, i ostrva i seoca održavaju svoj stoički šarm i nekomercijalnu lepotu.

Posebna zabava je voziti se čamcem kroz arhipelag i otkrivati ovu spektakularnu konfiguraciju. Osećali smo se kao da smo stotinama kilometara udaljeni od ostatka Evrope. Kad smo se vratili nazad u Smögen, svratili smo u restoran Skärets na keju pored mora, i satima se gostili morskim specijalitetima, povremeno gledajući u spokojnu luku, okruženu ostrvima, čamcima, i prazninom.

Doživljajima ovde nema kraja. Jednom smo čamcem prolazili kroz kanal Soten, a okolne stene su bile toliko blizu da smo ih maltene mogli dodirnuti. A u hotelu u Kungshamu sam se jednog jutra probudio i video kako ribarski čamac pluta bukvalno ispred prozora moje sobe.

Ali najzanimljiviji trenutak bila je poslednja poseta Karininom hotelu na udaljenim ostrvima Väderöarna, 20 km od mesta Fjällbacka, gde je jedno vreme živela Ingrid Bergman. Sadašnje linije feribota ne uključuju ova ostrva, ali ukoliko ideja o kompletnom povezivanju zaživi, moći ćemo da odemo na bukvalno svako od ovih ostrvaca, kao da se vozimo vodenim taksijem. I kad jednom stignete na ostrva Väderöarna, moći ćete samo da zakopčate jaknu u pokušaju da se bar malo zaštitite od vetra.

Hotel slikarke Karin Holmstrom zove se Väderoarnas Värdshus, a smešten je u žutoj drvenoj zgradi okruženoj sličnim takvim građevinama, podignutim u periodu kada su tu živeli pomorski peljari, čiji je posao bio da usidravaju brodove. Ali ako krenete samo petnaestak koraka dalje, civilizacija će nestati i ispred vas će ostati samo granitne stene, nešto bodljikavog šipražja koje raste iz pukotina u stenama, i poneka jaruga i bara. Ali obratite pažnju na boje koje su neverovatne. Stene menjaju nijanse iz sekunda u sekund, isto kao i more.

A na vrhu u sred ostrva, vetar je toliko jak da suze ne prestaju da se slivaju niz lice. Ali dole u zavetrini, u malenoj uvali između stena, toliko je tiho da možete zaspati. Kad se probudite videćete talase, stene i oblake – srce Švedske.

ŠTA TREBA ZNATI PRE PUTA

Dvodnevno krstarenje obalom pokrajine Bohuslän košta oko 230 €, uključujući autobusku kartu od Gothenburga do mesta Ellös, vožnju brodom do sela Fjällbacka, autobus nazad, pansion i jednu noć u hotelu.

SMEŠTAJ

Elite Park Avenue, u centru Gothenburga; dvokrevetne su od 125 € (elite.se).

Strandflickorna Hotel, Lysekil. Butik-hotel na kopnu, 50 metara od mora. Menadžerke hotela su istovremeno i vlasnice, a sebe nazivaju beach girls i često se oblače identično (na radost gostiju). Dvokrevetne su od 125 €(strandflickorna.se).

Hotel Smögens Havsbad. Nalazi se na ostrvu Smögen koji je s kopnom povezan mostovima. Velikim, miran i moderan hotel sa bazenom i saunom, okružen stenama. Dvokrevetne su od 170 € (smogenshavsbad.se).

Väderöarnas (pansion i restoran) – Veselo, bazičan ali komforan hotel na ostrvima Väderöarna, 180 € po osobi za noć, uključujući pun pansion. Dodajte tome još oko 30 € za feribot (vaderoarna.com; veb sajt je na švedskom, ali vlasnici govore engleski).

(Times)
Prevod: Uroš Veličković