Obaveza zapošljavanja invalida

A sta ako firma ne moze da nadje invalida koji zna posao kojim se ta firma bavi? Mora li da izmisli radno mesto?
Dobro je sto drzava vodi racuna o invalidima ali ovo ne deluje kao pravo resenje.

Neću da branim državu, trebalo bi je kritikovati zbog mnogo čega, ali kritike bez osnovnog poznavanja materije su zaista glupost. Ukoliko ne može da pronadje osobu sa invaliditetom za odredjeni posao, poslodavac uplaćuje novac Fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Fond je osnovan 13. maja o.g.

Država mora pomoći u rešavanju problema oko zaposlenja invalida, ali ovo svakako nije način. Državna administracija bi prva trebala dati primer koji ostali trebaju slediti, ali sada ovom trenutku....
U firmi u kojoj radim sprema se otpustanje 15% radnika zbog manjeg obima posla. Pričamo o porodičnim ljudima koji su svoj posao obavljali revnosno i odgovorno, li nema posla! E sada, šlag na tortu država je donela zakon da moramo zaposliti još 5% invalida, ili uplaćivati doprinose! I sada treba biti pametan ukoliko je to moguće??
Pravi način je, tek da potsetim, dotacija države svakoj firmi koja zaposli osobu sa invaliditetom, u skladu sa stepenom invaliditeta, a za vojne invalide mora obezbediti izdržavanje, jer je u većoj meri država za njih i odgovorna. Ali u Srbiji sve ide nekim drugim tokom.

Umesto da drzava motivise zaposljavanje invalida i ljudi sa posebnim potrebama, da olaksa njihovo zaposlajvanje, da da neku stimulaciju, ona uradi potpuno suprotno...

Drzava sa sebe skida odgovornost, ako ne zaposlis invalida, bez obzira na razloge, placas doprinose. Nista se ne postize silom. Umesto da se invalidi integrisu u drustvo i postanu njegovi korisni clanovi, ovakvim metodama prinude drzava samo postize da ih dozivljavamo kao teret, a to je suprotan efekat od onoga koji se postize ako se oni zaposljavaju tamo gde su potrebni i korisni. Ovde, definitivno, svaka dobra zamisao dozivi poraz, jer je u delo sprovode nespretni i bahati birokrate.

zakon je donet pre godinu dana! zato imali su privrednic vremen da malo razmisle oko toga, nego klasicno, cekamo dok ne bude kasno. povrh toga u zakonu je regulisano da kvota 1 osoba sa invaliditetom na 20 zaposlenih ne vazi za firme gde se traze specificna zanimanja (rudari, kontrola leta, itd). drugo, umesto toga, moze da se sklopi posao sa DESovima (juče su njihovi radnici protestovali, npr) ili sa drugom firmom koja zaposljava osobe sa invaliditetom. Molim da prvo pogledate zakon pa onda dajte komentare.
i za kraj, svi podrzavaju intergaciju osoba sa invaliditetom, ali kada treba da se to pokaze na delu, tj. da se zaposle, onda je to problem...
Zato smo i ovakva drzava

Evo procitala sam komentare. Na zalost da drzava nije donela ovaj zakon, osobe sa invaliditetom ne bi imale nade. To sto drzavna administracija ne zaposljava, govori o njihovom licemerju. Pa ipak u jednoj firmi jedna osoba sa invaliditetom moze mnogo toga da uradi, zasto bezati od toga. Ili cemo postati drzava normalnih ljudskih standarda ili cemo postati krajnje iskljucivi i netolerantni, da ne upotrebim neki drugi izraz... Mislim da kod nas nedostaje svest da su i osobe sa invaliditetom gradjani ove zemlje i da i oni mogu doprinositi. Ja iskreno nikada i ne bih volela da radim u nekoj drzavnoj administraciji. Pa tamo i ne rade sposobni i vredni, vec ljudi koji su se tu nasli preko neke veze u glavnom... Po delima se dakle vidi koliko su efikasni. Ali ja verujem da mnoge strane firme, kompanije, banke mogu da jednoj osobi sa invaliditetom pruze sansu, takodje i ukoliko je potrebno i edukaciju da nauci ono sto nije imala prilike da nauči.
To sto osobe sa invaliditetom nisu obucene za odredjeni posao je krivica dosadasnjeg tretmana od strane institucija, pre svega slanje tih osoba da nauce neka zanimanja koja nisu vise u upotrebi i posle cega osoba sa invaliditetom postaje socijalni slucaj na teretu celog drustva.
Zato mislim da je vazno dati sansu svima, pa neka se svako bori da bude bolji i dostojan onoga sto mu je pruzeno.

A sta ako firma ne moze da nadje invalida koji zna posao kojim se ta firma bavi? Mora li da izmisli radno mesto?
Dobro je sto drzava vodi racuna o invalidima ali ovo ne deluje kao pravo resenje.

Neću da branim državu, trebalo bi je kritikovati zbog mnogo čega, ali kritike bez osnovnog poznavanja materije su zaista glupost. Ukoliko ne može da pronadje osobu sa invaliditetom za odredjeni posao, poslodavac uplaćuje novac Fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Fond je osnovan 13. maja o.g.

Država mora pomoći u rešavanju problema oko zaposlenja invalida, ali ovo svakako nije način. Državna administracija bi prva trebala dati primer koji ostali trebaju slediti, ali sada ovom trenutku....
U firmi u kojoj radim sprema se otpustanje 15% radnika zbog manjeg obima posla. Pričamo o porodičnim ljudima koji su svoj posao obavljali revnosno i odgovorno, li nema posla! E sada, šlag na tortu država je donela zakon da moramo zaposliti još 5% invalida, ili uplaćivati doprinose! I sada treba biti pametan ukoliko je to moguće??
Pravi način je, tek da potsetim, dotacija države svakoj firmi koja zaposli osobu sa invaliditetom, u skladu sa stepenom invaliditeta, a za vojne invalide mora obezbediti izdržavanje, jer je u većoj meri država za njih i odgovorna. Ali u Srbiji sve ide nekim drugim tokom.

Umesto da drzava motivise zaposljavanje invalida i ljudi sa posebnim potrebama, da olaksa njihovo zaposlajvanje, da da neku stimulaciju, ona uradi potpuno suprotno...

Drzava sa sebe skida odgovornost, ako ne zaposlis invalida, bez obzira na razloge, placas doprinose. Nista se ne postize silom. Umesto da se invalidi integrisu u drustvo i postanu njegovi korisni clanovi, ovakvim metodama prinude drzava samo postize da ih dozivljavamo kao teret, a to je suprotan efekat od onoga koji se postize ako se oni zaposljavaju tamo gde su potrebni i korisni. Ovde, definitivno, svaka dobra zamisao dozivi poraz, jer je u delo sprovode nespretni i bahati birokrate.

Evo procitala sam komentare. Na zalost da drzava nije donela ovaj zakon, osobe sa invaliditetom ne bi imale nade. To sto drzavna administracija ne zaposljava, govori o njihovom licemerju. Pa ipak u jednoj firmi jedna osoba sa invaliditetom moze mnogo toga da uradi, zasto bezati od toga. Ili cemo postati drzava normalnih ljudskih standarda ili cemo postati krajnje iskljucivi i netolerantni, da ne upotrebim neki drugi izraz... Mislim da kod nas nedostaje svest da su i osobe sa invaliditetom gradjani ove zemlje i da i oni mogu doprinositi. Ja iskreno nikada i ne bih volela da radim u nekoj drzavnoj administraciji. Pa tamo i ne rade sposobni i vredni, vec ljudi koji su se tu nasli preko neke veze u glavnom... Po delima se dakle vidi koliko su efikasni. Ali ja verujem da mnoge strane firme, kompanije, banke mogu da jednoj osobi sa invaliditetom pruze sansu, takodje i ukoliko je potrebno i edukaciju da nauci ono sto nije imala prilike da nauči.
To sto osobe sa invaliditetom nisu obucene za odredjeni posao je krivica dosadasnjeg tretmana od strane institucija, pre svega slanje tih osoba da nauce neka zanimanja koja nisu vise u upotrebi i posle cega osoba sa invaliditetom postaje socijalni slucaj na teretu celog drustva.
Zato mislim da je vazno dati sansu svima, pa neka se svako bori da bude bolji i dostojan onoga sto mu je pruzeno.

zakon je donet pre godinu dana! zato imali su privrednic vremen da malo razmisle oko toga, nego klasicno, cekamo dok ne bude kasno. povrh toga u zakonu je regulisano da kvota 1 osoba sa invaliditetom na 20 zaposlenih ne vazi za firme gde se traze specificna zanimanja (rudari, kontrola leta, itd). drugo, umesto toga, moze da se sklopi posao sa DESovima (juče su njihovi radnici protestovali, npr) ili sa drugom firmom koja zaposljava osobe sa invaliditetom. Molim da prvo pogledate zakon pa onda dajte komentare.
i za kraj, svi podrzavaju intergaciju osoba sa invaliditetom, ali kada treba da se to pokaze na delu, tj. da se zaposle, onda je to problem...
Zato smo i ovakva drzava