7. godišnjica smrti Zorana Đinđića

"Zivot je ono sto od njega napravimo. I Srbija je ono sto od nje napravimo. Svojim cinjenjem ili necinjenjem. Ako sami ne damo pozitivan sadrzaj svom zivotu, on verovatno nece biti dobar."
"Treba nam novi patriotizam koji ce na prvo mesto staviti ljude i njihove brige, plate, penzije, zdravlje i bezbednost, a ne velike mitove i praznu demagogiju."
"Patriotizam je da vasi unuci zive u nasoj zemlji i govore svoj maternji jezik."

Albanac sam, a toliko sam bio tuzan kad sam cuo da je ubijen.No,takvi ljudi se ne radjaju cesto.Saucesce svim dobronamernim Srbima,koji nisu njegovo ubistvo planirali,izvrsili i pozeleli.

A jel cuveni doktor pravnih nauka koji navodno jedini sme da nas pogleda u oci dosao da polozi venac na grob pokojnog premijera Djindjica?
Jel dosao da polozi venac na grob onaj koji je pokojnom Zoranu porucio da je i Tito pred smrt copao na jednu nogu?
Jel dosao onaj koji je pisao clanke u novinama dok je Zoran ziv Srbija je mrtva?
Jel oni znaju da je danas 12.mart 2003?

ko je osmislio, narucio i razlozi atentata?
nije se legija jedno juro probudio, obrijao, istusirao, i rekao "danas cu da ubijem premijera jer me bas nervira"

Meni mnogo nedostaje osecaj Predsednika Vlade. Secam se, na svakoj konferenciji za stampu, koji god ministar bi izasao nesto da kaze, pored njega bi bio Zoran Djindjic, drzao bi mu ledja. Na najneprijatnija pitanja, on je odgovarao.
Znao je kako nesto da uradi, nije krio svoje postupke, nego se ponosio njima, prihvatao je odgovornost za sve sto ne valja. Takav covek je nesto sto beskicmena boranija najvise prezire.
Samim postojanjem Zoran Djindjic je blamirao sve te bezvrednjakovice sto ga nadzivese.
Zao mi je sto sam mu mnogo zamerao dok je bio ziv... jer sam od Premijera trazio vise (zamislite sad to?). Eto, bio mi je prvi, izgledao neunistivo...
Sada bih bio presrecan i sa 10% ZDja.

Bio je uvek vedar, nasmejan i optimističan. Takvi političari u Srba nisu dobrodošli...

Oci su mi jos uvek pune suza za JEDINOM svetlom tackom nase politicke istorije.

Sedam punih godina je proslo od kako je ekipa u trenerkama i patikama ubila premijera.
Sedam punih godina cekamo da cujemo koja je ekipa u odelima i kravatama nalozila ovima u trenerkama da pucaju na pemijera.
Sedam punih godina pravosudje u Srbiji se nije setilo da preispita izjave i postupke pojedinaca koji su javno pred televizijskim ekranima pretili premijeru i porucivali mu svasta.
I cekacemo jos sedam godina, ali ce gradjani Srbije morati da dobiju odgovor na to pitanje.

Nikada ga necemo prezaliti...

Hvala,Zorane

Z.Djindjić nije umro prirodnom smrću! Danas je sedmogodišnjica Djindjićevog UBISTVA!

Nalogodavci atentata nisu otkriveni, DS više nije "onaj" DS, Srbija je stala. Dokle god krije ubice, bolje i ne zaslužuje.

" Od akvarijuma možete napraviti riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne možete napraviti akvarijum. Skuvali ste ribice, gotovo je. TAKVA JE I ISTORIJA"

Njega kada su ubili, mogli smo svi, da smo bili pametni pod ruku, i pjeshke preko granice,
A i nije mala stvar, ubili Zorana, a pobili nas sve.
NEKA MU JE VJECNA SLAVA, I HVALA MU NA ONO MALO TRENUTAKA KADA SMO BILI SRETNI, I OPTIMISTICNI.

Ljudi, uzmite 5 minuta, samo 5 minuta da razmisljate o njemu. A onda obrisite suze i recite sebi: Danas cu da uradim ono sto bi Zoran uradio na mom mestu.
Ako tako radimo svakog dana, Zoranova Srbija ce ziveti.

Proslo je punih sedam godina od kada si otisao. Nadam se da ti je tamo bolje nego sto ti je ovde ikada bilo. Nikad te necu zaboraviti.

Izgubili smo velikog čoveka, izgubili smo sve orijentire za brzi oporavak Srbije. Izgubili smo nadu i veru u bolje sutra. Usporeni su svi demokratski i progresivni procesi u Srbiji. Vlast se otuđila od građana i postala je cilj sama sebi. Građani su objekat koji se nemilice potkrada i pljačka. Vlast u Srbiji nije više transparentna i podložna kontroli. Vlada vladavina stranaka. Pravo i pravda su selektivni, spori i za običnog građanina nedostižni. To je Srbija danas 7 godina nakon smrti dr Zorana Đinđića.

teret koji je čovek preuzeo na svoja leđa bio je izuzetno težak...ali ga je ON sa lakoćom podnosio... večna slava i hvala...

I sta sada mi radimo? Pisemo komentare i kukamo nad sopstvenom sudbinom? Da li bi Zoran Djindjic to radio? Ili je to upravo ono sto je uvek govorio da je nas problem? Ne spavajte, radite 14 sati dnevno, gutajte zabe, potrudite se da od ove nesrecne zemlje nesto napravimo. A mi smo se pomirili i prihvtili njegove naslednike i danas ih slusamo. Poslusajte premijerove govore, uporedite ih sa besciljnim floskulama koje danasnja vlast svakodnevno servira. Uporedite energiju, jasnocu, sustinu, iskrenost, nacin na koji je ljudima objsanjavao probleme i kako ih treba resavati.

I probudite se, proslo je 7 GODINA. Dovoljno je da oni koji razumeju pocnu da rade ono sto je Zoran govorio. I to od danas, svaki dan. I tako ce njegova vizija ziveti i mi cemo i dalje imati sansu.

Na zalost danasenje rukovodstvo DS sve na celu sa predsednikom nije nista bolje od DSS-a ili radikala iz 2002/3 po pitanju Zoran Djindjica i kada je odnos prema njemu u pitanju. Setimo se samo Sluzbenog glasnika i njihovog neizdatog dela "Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju" i toga da za Zorana Djindjica tu nije bilo mesta i to dok je Slobodan Gavrilovic visoki funkcioner DS-a vodio ili jos uvek vodi Sluzbeni glasnik.

U novijoj istoriji Srbije, postojao je samo jedan Premijer!
Svi pre njega, ili posle njega, samo su Pajaci...

Mi smo "Mrtvi ili umiremo" a Zoran Djindic je ziv, zivi i zivece.

Sa ove distance sve je jasnije da je Zoran nažalost sam kriv jer je sebi dopustio iliuziju da sa onom gomilom može krenuti u reformu paklenog miloševićevog sistema gradjenog godinama. Ideš u rat protiv zveri a i imaš saradnike za koje ti je potreban poligraf da bi mogao da im veruješ. Sa većinom saradnika iz DOSa verovatno ni u kafani nebi sedeo a kamoli išao na jednu od najgorih zločinačkih organizacija u ovom delu Evrope. Izgubio on, porodica, narod...

Ubili smo njega,svi po malo,ubili smo buducnost..Dovidjenja narode..Sad sledecih 50 godina sledi tumaranje i lutanje..Sad bozja kazna,neda bog braco,i ne treba da nam da..
Glasajmo i dalje za patriote do zadnjeg naseg deteta,za kancelarijske miseve koji nam govore da ceo svet treba da se menja jedino mi ne..
Slava Zoranu Djindjicu,saucesce porodici i najblizima a Srbija..Srbija nije zasluzila takvu zrtvu..

Ljudi, uzmite 5 minuta, samo 5 minuta da razmisljate o njemu. A onda obrisite suze i recite sebi: Danas cu da uradim ono sto bi Zoran uradio na mom mestu.
Ako tako radimo svaki dan, Zoranova Srbija ce ziveti.

zorane, hvala ti za ono malo zivota koji si nam omogucio i nadu koju imasmo sa tobom

Pametnije bi im bilo da rade makar 1% od onog sto je Zoran radio i sto bi on zeleo da rade, nego sto se paradiraju tamo da bi bili u vestima.
I neka danas uhapse fasiste koji su prelepili danas njegov Bulevar, pa da i pomislim da ga zale. sram ih bilo.

Strašno je što se DS i dalje 'lepi' za Djindjića kad je to potpuno drugačija stranka od ondašnje Djikijeve...

Posto je neverovatno kako se covek tesko nosi sa ovim danom :(

Necu ga nikad zaboraviti!Vecna mu Slava!!!

Uvek sam tuzna na ovaj dan. Sama pomisao na to, sta smo svi mi, sta je Srbija izgubila tog 12-og marta 2003., dovoljan je razlog za tugu. Ipak, Zoran nas je naucio da se ne predajemo, da verujemo u bolju Srbiju, ma kako danas to izgledalo nemoguce. Ne zaboravite, Zoran nije otisao tek tako, ostavio nam je nesto veliko u nasledstvo...svoje ideje, svoje govore...
Te godine, kada je Zoran ubijen, moja kcerka je imala 13 godina. Osecala sam da ce Srbija usporiti, i tada sam znala sta mi je ciniti...Vaspitavala sam je na Zoranovim besedama, zajedno slusale i tumacile onaj cuveni cd "KAPIRAJ I KOPIRAJ". Shvatila je da je znanje moc, da treba biti uporan i beskompromisan, stremeci ka svom cilju, da treba mnogo raditi,pre svega na sebi. Mnogo mojih prijatelja, i njihovih prijatelja je radilo to isto...
Danas ta deca, vodjena Zoranovim poukama stasavaju, jos su studenti, ali sa visokim prosekom, i primenljivim znanjem (nisu streberi). Verujte, stasava jedna generacija, koja ce ispuniti i ostvariti one ciljeve koje je Zoran sebi i nama zacrtao....
Zoran je voleo ovu zemlju, bas kao sto je i ja volim najvise na svetu, i ni ja ni moje potomstvo nece ici nikuda odavde. Ima nas jos mnogo kji mislimo da Srbija moze biti Evropska moderna drzava, ali nase vreme jos nije doslo...Dokle god ima ljudi koji pamte Zoranove poruke, za Srbiju ima nade

Posle 7 godina slusanja i citanja nebrojenih komentara povodom Zoranovog ubistva, moram da primetim jednu stvar (a cini mi se da bi i on to slicno analizirao). Ukratko, primecujem nekoliko glavnih reakcija:

- jedni i dalje placu i zale
- drugi se zahvaljuju za nadu, primer, optimizam
- trecima je sve propalo, nema buducnosti za Srbiju
- cetvrti su besni na zlocince, politicke protivnike ili naslednike

Sve je to razumljivo i uostalom i ja osecam sve od navedenog svih ovih godina. Ali nista od svega toga Djindjic ne bi radio. Njega bi samo interesovalo ima li ko kakav predlog sta i kako dalje, i plan akcije. Zar smo tako malo od njega naucili? Evo moj predlog je, za pocetak, organizovati javnost da vrsi pritisak na vlast da se otkrije politicka odgovornost za atentat, i naravno, preuzeti konkretno licnu odgovornost, bilo politickom aktivnoscu ili u svom profesionalnom radu, za buducnost svih nas pojedinacno i Srbije kao drzave.

To je jedini nacin da se oduzimo Zoranu Djindjicu.

Nekima je deklarativno zao sto Djindjica nema, nekima je iskreno zao ali realno stanje stvari nam govori da je Srbija danas sve suprotno od onoga sto je Djindjic hteo. Srbija danas ima na vlasti politicare, tajkune i kriminalce iz devedesetih i tumara u istom mraku koji nas je obavijao i onda. Nominalno je svima zao a realno su svi pa cak i DS odbacili njegove ideje i prigrlili indulgenciju propasti kakva je vladala pre 2000. godine. Pitam se ko ce ponovo imati hrabrosti i znanja da pokrene stvari napred kada pogleda primer coveka koji je ubijen a potom i zaboravljen kada je hteo da napravi od ove zemlje bolje mesto. Osim polaganja cveca i pomena datuma atentata nista konkretno od dela Z.Djindjica nije sprovedeno u delo. Vredi li podnositi toliku zrtvu zarad drzave kojoj je najbitnije da ostane inertna, uspavana i neprosvecena u svojoj tami u kojoj mirno spava dok jedna ista oligarhija decenijama neometano isisava zivot iz nje?

Zalosno je sto je i lider promena dao zivot za utopiju.
Evo citata iz vesti:
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih 10 godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

Danas su interesne grupe u zemlji brutalnije nego ikad a spoljni uticaji nista manji. Partijski uticaji i veze su jace od bilo kojih drugih ljudskih vrednosti.

A 5.oktobar je davno prosao. Tuzan sam, jer vise nemam ni nadu. Samo razocarenje i gorcinu do kraja zivota. Ja koji sam odbio da odem iz Srbije onda kada su mnogi odlazili jer sam zeleo da ostanem da je branim i gradim pravu demokratsku Srbiju gde ce se vrednovati rad, znanje, postenje sada molim svoju postenu, radnu, disciplinovanu i obrazovanu decu da idu i da ne naprave gresku koju sam ja napravio.
Ovu godisnjicu smrti oznacavam i kao godisnjicu kraja mojim nadama.

Lepo ja danas rekao Misa Vasic u intervju-u datom B92.
Istragu treba zapoceti od podrske pobuni crvenih beretki.
A svi znamo ko je pred tv ekranima izasao i rekao da svi imaju pravo da strajkuju u svojim radnim uniformama.
Kako lekari strajkuju u belim uniformama tako i crvene beretke mogu starjkovati u svojim uniformama.
Jel jos uvek neko misli da taj covek nije bio obavesten ko je Legija i Zvezdan Jovanovic?

Srbija je tog 12. marta izgubila velikog covjeka i vizionara sa kojim je mogla naprijed. Ocigledno se nije imao za koga boriti. A govor Rista Radovica? Samo kad se sjetim. Sramota. Vjecna mu slava i hvala sto je postojao. Pozdrav iz Herceg Novog.

Nedostajes nam puno!

Šta reći, a ne zaplakati...?

Niko od politicara koji su sad na vlasti nece doziveti ne sekund ZORANOVE slave! Mozda ih i to boli najvise!
Ali genijalaca je malo !

Ljudi i nakon smrt ostaju među živima. Jučer je bila četvrta godišnjica smrti Slobodana Miloševića i Srbija i cijela Evropa je u nasljeđe dobila Kosovo kao nerješivi problem zbog postupaka koje je učinio upravo Slobodan Milošević, da ne govorimo da se izvukao odlaskom na vječna lovišta od kazne za sve što je učinio na prvom mjestu svom narodu pa onda Albancima, Bošnjacima i Hrvatima. Iza Zorana Đinđića ostaoje San koji se počeo provoditi o svjetskoj i evropskoj Srbiji i Balkanu. I svatko od nas Srba, Albanaca, Bošnjaka i Hrvata trebao bi nastaviti provoditi taj San, malim koracima oplemjenjujući naše anonimne i vrijedne živote ma gdje živjeli. Ostalo je destrukcija, prošlost, Tanathus, egoizam, besmisao.

Kako je grozno gledati ovu sliku svake godine na kojoj Tadic pravi grimase.
Meni je postalo jasno da od DJindjicevog puta nema nista.
Da atentata nije bilo i da je covek danas ziv sve bi doslo na isto, na ovo sadasnje stanje.
Nema pomoci ovom narodu dok ne bude 1000 odlucnih ljudi kao DJIndjic na najvaznijim mestima u drzavi i drustvu.

Platio si zivotom za nesto cemu jos nismo dorasli...

Trebalo bi pogledati (Poslednji) Djindjicev intervju "Zoran Djindjic - intervju" dat 21 02 2003 (moze se naci na youtube-u) o idalje aktuelnim pitanjima.

Bilo bi korisno za sve, a pogotovo za one koji ga svojataju (bez osnova).
Gledajte i ucite, kako se drzi do sebe.

12.marta 2003. nestali su svi odgovori. Ostala su samo pitanja.

na zalost, umesto da zivimo sa tobom, ostade nam samo da ti se divimo.

U principu sve je vec receno, neke stvari su jasne i bez da su javno izrecene. Ko je kriv ko nije kriv bice manje vazno ako se potrudimo da sledimo njegove reci, i da postupamo kako je on govorio. Ako zapnemo, bice nam bolje. Srecom pa smo ga imali.

Onoga dana kada su ubili Zorana umrla je i Srbija. Ne vidim nikoga da nas izvuce iz ovoga blata. Oko nas samo tuga i beznadje...

STETA!!!
Covjek sa vizijom, pragmatizmom i osjecajem za pozitivizam.
Budite ponosni sto ste ga imali, a tuzni sto ga niste dovoljno cuvali!?

Njegov san je bio malo veći...

momci iz Sandžačke demokratske partije-svaka čast

I kao sto rece jedan decak tog 12-tog marta : "Zoran je lepo ime."

Ala smo mu se odužili, svaka nam čast. Nije mi žao Srbije, žao mi je dece njegove.
Neka mu je večna slava.

Gubitak Zorana Djindjica nije samo veliki gubitak za Srbiju vec je i gubitak za cijeli svijet.
Bez uvelicavanja.

nismo ni bili svesni kakvog premijera smo imali...da nije bio najbolji od nas ne bi ga se ni secali posle sedam godina...nedostaju mi njegovi govori, njegova poredjenja...

Jedini politicar koji me je naterao da glasam za njega i da ga podrzim i kad se nisam u svemu slagao sa onim sto je radio.

Ubili su Zorana, unistili DS, postavili krtice da vladaju, i ima da nas jašu još 50 god!A naručioci se znaju, ali ne mozemo od njih da tražimo da sami sebe hapse! Gledajte Insajder večeras, i ako malo razmislite znaćete ko je kriv! A i Karić je javno reko, prenego sto je pobego! Sa Zoranom je umrla moja mladost!

Svaki put kada bih video Zorana (na trgu ili TV-u) prosto sam punio svoje akomulatore. Pokretao je optimizam i energiju..nadu. Bio sam srecan sto pripadamo istom narodu, zivimo u isto vreme, u istoj zemlji.
Danas ovaj narod jos nema snage da utvrdi ko je ubio najboljeg. To govori o narodu, o nama. Stidim se sve vise i zbog sve vise stvari sam duboko razocaran. Da mogu zaboravio bih svoju pripadnost ovom narodu i postao neko drugi.
Zoran Djindjic je bio poslednja mogucnost ovog naroda da se izvuce iz blata. Njegovim odlaskom ta mogucnost je nestala.
Voleo bih da sam optimista bas onako kako je govorio Zoran. Ne mogu. Imam previse iskustva i necu sebe da lazem.

Prošlo je 7 godina, a mi kao država i nacija nismo izvukli pouke iz ubistva premijera Zorana Đinđića. Nismo obelodanili ko je i zašto naručio atentat na premijera.

"Bio si naš prozor u svet!
Srbijo šteta!
Srbijo sramota!
Srbijo grehota!"
Ovaj komentar je neko zakačio na zgradi Vlade onog užasnog dana.Svaki put kad se setim Zorana na žalost vidim ovu poruku pred očima i propao bih u crnu zemlju od sramote!
U našim srcima će Zoran živeti večno.
Slava mu!

Voleli ili ne voleli lik i delo Zorana Djindjica, moramo priznati da je tog dana ubijen ne samo on, vec i pokretacka snaga Srbije kao i ono sto je jedino vredelo a isticalo se na srpskoj politickoj sceni! Krivicu pored zlocinaca, terorista i kriminalaca za ubistvo indirektno snose saradnici pokojnog premijera iz cijih nadleznosti su dosli atentatori! Losi saradnici pocev od DS (kasnije i LDP), DSS, G17, NS i ostale stranke okupljene oko DOS-a, i kasnije su pokazali svoju nesposobnost, kad su nasledili reformisticku politiku Zorana Djindjica, jer su se svi gore navedeni izmenjali na vlasti i ne samo da nisu nastavili politiku koja je Srbiju vodila napred, nego su svojim politikama vracali i danas vracaju Srbiju unazad! Zoran Djindjic i Slobodan Milosevic su tolko raliciti da se ne mogu porediti niti se njihove politike mogu porediti, ali imaju jedno zajdnicko verovali su svojim saradnicima koji nista ne vrede! Nazalost danas ne vidim nikog da nastavlja sa ideologijom Zorana Djindjica doduse pokusavaju DS i LDP ali to cine sasvim bezuspesno!

Kad vidim da posle 7 godina 12.marta secanje na smrt Zorana Djindjica glavna vest, budi se u meni optimizam jer znam da ga dobri ljudi nisu zaboravili i da u njima jos uvek zivi Djindjiceva vizija. Ima nas mnogo, iako smo povuceni i tihi.

taj metak je bio namenjen svima nama. a On ga je primio za nas...

Samo se nadam da nas sada vidi kako placemo dok citamo komentare, a ON se i dalje smesi onako optimisticki kao da zna da je u nama zauvek usadio duh koji nece prestati da trazi svoj pravi put sve dok se ne izrodi Srbija kakvu bi svi voleli. Ne moramo u drugim politicarima traziti Djindjica, jer tesko da ce se takav ikada ponovo roditi. Narod je taj koji je Djindjic i zajedno mozemo uspeti, ali nista i niko ga vise ne moze ubiti tako vecnog medju nama. U redu je plakati jer ga ne mozemo dodirnuti i zato sto njegova deca oca nemaju, ali nemojmo malodusno odustajati od borbe, jer bi sa nama i ON zauvek isceznuo.

Sramota da te je Borise, kazes da si na putu Zorana Djindjica a u vladi ti sede ljudi koji velicaju slobodana Milisevica (ruzic, Mrkonjic) sramota, Izdali ste Zorana!!!!!!!!!!!!

Da ne bude da nade nema. Zoki je ostavio svoj predlog. Sve smo do sada isprobali, ali Cedi Jovanovicu moramo dati sansu, ako nam je stalo da se oduzumo Zokiju i pokusamo nesto da uradimo za svoju buducnost. Vredi pokusati, a ne potpuno se predati sivilu. Zato na sledecim izborima pomislite za koga bi Zoki glasao i tako i vi postupite.

Слава му.

Kada je u Srbiji na vlasti bio DOS u BiH je na vlasti bila Alijansa. Tada sam imao osjecaj da bi ovaj region konacno mogao da krene naprijed. Medjutim desio se atentat koji me je totalno sokirao. Zalosno je sto se jos ne zna naručilac ovog zločina. Srbija je izgubila mozda jednog od najvecih ljudi koji je mogao da pokrene pozitivnu energiju u cijelom regionu. Vjeruj da bi odnosi izmedju ovdasnjih drzava bi bili umnogome drugaciji.

Prosto neverovatno ili ipak nije, ali meni se i posle sedam godina isto place, isto boli. Zao mi je njega, njegove porodice, nas i nase buducnosti. Kako bi sve bilo drugacije da je on tu. NIkada, nikada ga zaboraviti necemo. Slava mu! Hvala mu!

Zorane, nikada te necemo zaboraviti. Bio si i ostao jedina svetla tacka na politickoj sceni Srbije.
Sa tobom, otisla je i poslednja nada za bolji i srecnji zivot gradjana Srbije. Svi oni koji se danas pozivaju na tebe i tvoje delo nisu ti ni do kolena.
Nadam se da cemo jednog dana saznati ko je stajao iza tvog ubistva.
Neka ti je vecna slava.

Rekao je:
Ako Srbija sada stane trebace joj 10 godina da se opet pokrene.

Zakljucak:
Srbija jeste stala, jos te 2003 kada su ga ubili.

Poruka:
Srbi, jos samo 3 godine i onda cemo se pokenuti, ali ne znam u kom pravcu!!

krajnje je vreme da se pokrene istraga o politickoj pozadini (naruciocima) ubistva. to je neki minimum koji je zasluzio! Ujedno to bi ubrzalo put Srbije ka EU., jer bi se svi Oni koji su bili protiv Srbije u EU nasli iza resetaka!

I ako velika vecina voli i postuje Zorana Djindjica, nismo mu se dobro oduzili.

a zašto predsednik stranke dr. koštinica nije prisustvovao komemoraciji?

Nikada ga necemo zaboraviti i prezaliti zato sto je sa njim poginula i buducnost ove zemlje.

I dalje cekam na razotkrivanje politicke pozadine njegovog ubistva!

Brate Zorane, ustani da vidiš, ovi danas nisu ti ni do kolena! E kad bi vreme moglo da se vrati!!! Počivaj u miru, srešćemo se u budućnosti...

Zorane, placemo jos uvek za tobom.

I dalje cekamo na razotkrivanje politicke pozadine ubistva Zorana Djindjica.

Sto se mene licno tice za sada samo mogu da cekam, ali u medjuvremenu uporno radim na tome da jednog dana ostvarim kapacitet da to mogu i da zahtevam.

Zoran mi je bio i ostao izvor inspiracije.

Zorane, hvala ti za nadu!

Slava mu i hvala!

prevelika zrtva, ali nazalost ni za sta. Nismo shvatili sustinu, nismo se promenili, opet nas vode mediokriteti i polupismeni partijski aparatcici. Ova zemlja ne zna sta hoce za godinu sest meseci ili sutra a da ne govorimo da ni blizu ne postoji vizija i neka vrsta drustvenog dogovora kakva treba da nam bude zemlja kad nam deca odrastu. Buducnost se ni ne nazire,strategiju nemamo nada nestaje i sve je ociglednije da nista, bas nista nismo shvatili. Neka je Zoranu slava, saucesce njegovoj porodici a svima nama neka nam je Bog u pomoci.

Strašno je mučan utisak, da je Zoran Đinđić ''dobio većinu'' tek pošto su ga ubili. Ovaj nesrecni narod nije umeo na vreme da prepozna Zoranove sposobnosti i volju, da od Srbije napravi uređenu državu. Cena je ovo što imamo danas. Nisu više važni ni Ivica, ni Marica ni Tomica... Sve su to gluposti, suština se raspala u paramparčad...

uz sve druge emocije koje se uvek jednako teske probude na ovaj datum, uvek pomislim na to koliko smo bili srecni sto smo ga imali te dve prekratke godine. Filozof na celu drzave, Platonov ideal stvarnost Srbije 21. veka. Pobedio i menjao Srbiju uprkos minimalnoj podrsci. Veciti optimizam i najvise istinskog evropejstva na toj funkciji u najgoroj drzavi Evrope.

to je bila nasa stvarnost. od nas zavisi da li ce biti ponovo. pa setite se ponekad, makar.

Sve pohvale B 92 što će reprizirati emisiju iz marta 2005. Žalosna je činjenica da smo ponovo u trenutku kada svi saginju glavu pred nevidljivom silom koja ponovo hoće da uspostavi Srbiju, za koju smo onog petog oktobra mislili da se ne može ponoviti. B 92 je ponovo jedini medij koji gleda, nažalost jedini.

Ja nisam neko koga, s obzirom na godine i obrazovanje koje imama, može neki političar da ubjedi u nešto što će biti bolje. Ti si me svakom svojom riječju, pokretom, gestom i svime što si činio ubjeđivao u bolje. Zato si bio najbolji i neko koga ću do kraja svog života pamtiti ko me je svakodnevno ubjeđivao u bolje. Vječna ti slava i hvala, za ono što si činio Zorane Đinđiću.

Pocivaj u miru Zorane. Saucesce Srbiji. Tog dana ubijena je Srbija gde bi za koju godinu vlado red, zakon gde bi se cenio rad i znanje tj oni bi bili idoli a ne kriminalci, kontroverzni biznismeni, ratni zlocinci... Ali izgleda da Srbiji takvi i ne trebaju. Istina boli.

Kako smo tog 5og Okt.na Hilandaru slavili sa monasima POBEDU. Kako je posle POBEDE lepo bilo slusati ovde nemacke medije da posle 10god o Srbiji lepo govore,da nas hvale,ej! Kako smo SVI normalni bili srecni i u zemlji i u dijaspori,zbog toga.Zahvaljujuci TEBI,ZOKI!
A onda sok! Sa tobom ubise i buducnost Srbije.Ako nisu tada svesni bili,shvataju li sada ti,ti bezboznici.
Bices zauvek u nasim srcima i HVALA za te trenutke iluzije,malo lepih snova.Posle tebe MRAK sa ovima.Pogledaj Zoki sta su od tvoje vizije napravili,mene je stid,a njih bas briga,pa nisu te ubili tek tako,ne bi mogli ovo od drzave da naprave

Postoje trenuci u zivotu koje pametimo zauvek i kojih se uvek secamo, kao i svega u vezi sa njima. Onoga sto smo toga dana nosili, mirisa prostorije, ljudi, njihovih izraza lica, izgovorenih reci, Svega, do najsitnijih detalja. Tako ja pamtim taj 12. mart 2003. To je dan koji nas je sve nekako uzdrmao. Voleli ga ili ne voleli, svakako je zasluzio postovanje jer je bio covek koji se ne srece svakoga dana. Dr Zoran Djindjic je bio vanserijska osoba koja je dala zivot za stvaranje demokratije u ovoj rastrzanoj zemlji. Mislim da apsolutno ne postoji politicar u ovoj zemlji koji bi mogao da mu parira i da nadmasi njegovu velicinu. Nas sa druge strane treba da bude sramota jer smo donekle odustali od puta kojim nas je Zoran vodio i dozvolili jednoj skupini pohlepnih da preuzmu stvar u svoje ruke. I sam DS nije vise isti jer bez Zorana to vise nije to. I kao sto neko rece tog 12. marta:"Kuda si otisao? Kome si nas ostavio?" Veliko hvala, Zorane!

Ne preostaje mi nista drugo, nego da kazem: neka mu je laka zemlja i nadam se da ce ljudi na vlasti uspeti da nauce nesto od njega.

Zorane, tvoja zrtva nece biti uzaludna! Ti zivish u nama!!!

Vratice se Zoran, verujem!

Naš premijer je bio stoik. Ko malo zna, zna kakvi su vladari bili stoici.

Mladi, pročitajte tanku knjižicu Marka Aurelija ~Samom Sebi~, i videćete kakav je on bio tip. Moderna verzija M.A.

Strašno je to da se posle toliko godina lepe plakati Mladića u Bulevaru Zorana Đinđića, i to baš na dan njegovog ubistva. Strašno je to za ovo društvo, jer je to povratak u sumornu prošlost, ali i otvoren i agresivan izazov svima onima koji ne misle da bi ovaj dan trebao biti obeležen posterima Ratka Mladića. Državno i političko rukovodstvo, ali i značajnije društvene institucije, bi morali znati da je tolika agresivnost otvoreno provociranje sukoba, i vodi u dalje deljenje društva. Krajnje bi vreme bilo da društvene institucije izadju sa jasnim stavom ko je za ovo društvo bio heroj, a ko to nije bio, ili rečeno rečnikom te agresivne grupacije, ko jeste a ko nije bio izdajnik prema svom narodu. Dilema ili zabluda po tom pitanju nas uvodi u opasne društvene vode, gde bi se to, nepotrebno, moglo rešavati ozbiljnijim društvenim sukobima i prebrojavanjima. Žalosno.

Cast i slava uvek nek prati ime Dzindzica ! Pokojni, nek pociva na miru, porodici, moje iskreno saucesce !

Mnogo je žrtava ugrađeno u temelje ove države, bespotrebno i zarad kojekakvih interesa. Takav samar prošlosti je pretežak i neizbrisivo težak za sve buduće generacije. Dajmo se malo u pamet i nemojmo biti negativan primer drugima koji su gori od nas u mnogim stvarima.

Novija sramotna istorija brdovitog Balkana sa ratovima, ratnim huskacima i nikad umornim Nacional-patriyotama, nekako je krunisana Zoranovim ubistvom. Jedini covek koji je mogao i jos bitnije - hteo da donese promenu je eliminisan na najsuroviji nacin. Da li je bio savrsen? Verovatno ne. Ali njegov politicki rad je mogao da istrgne Srbiju iz krvavog mulja u koji je samu sebe utopila. Zoranovo ubistvo je bila zadnja kap u casi svih mojih mladalackih iluzija i laznog blagostanja u kojem sam srecno odrastao u gradu koji sam voleo i osecao kao dom, u zemlji kojom sam se ponosio - verovatno kao i sam Djindjic. Cak i sad, ovoliko vremena posle svega, ovako daleko, ne mogu se otrgnuti osecanju razocarenja i besa sto mi je oduzeto sve lepo sto mi je pripadalo - od strane maloumnih, podivljalih slojeva te iste zemlje, povampirenih po ko zna koji put u njenoj istoriji. Deo zablude i arogantnog domaceg uverenja je da se ubistva predsednika desavaju samo u 'suludim' drzavama poput Libana, Izraela ili Somalije. Srbija se po svemu spustila na najnizi moguci sloj drustvenog morala i parira svim zemljama verskog extremizma i nacional-komunizma. Ako je ikad revolucija bila potrebna i cak pozeljna, to je sada, u Srbiji. ... A jos da se nesto i zaista desilo 9. Marta... mozda bi sve bilo drugacije? Zoran bi mozda vodio Srbiju u neku srecniju buducnost...

"U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva".

Kako je moguće da nas, poštovalaca njegovog lika i nastavljača njegovog dela, ima u tolikom, fascinantnom broju, a da je, zapravo, naše postojanje i delovanje marginalizovano i minimizovano, dakle, kao da nas nema..... Gde smo? Ko smo, danas, 7 godina posle? Prepoznajete li se? Dakle,pitanja se roje, gomilaju, guše me...Šta sanjam, a šta mi se dešava?!

Vecna Ti slava i hvala, dragi prijatelju Zorane, za naseg veka, znam sigurno, nece se ponoviti da imamo premijera i politicara tvoje velicine. Nadam se samo da cemo, uprkos onima koji su danas osramotili ime Tvoje stranke, smoci snage da kao narod ostvarimo viziju slobodne Evropske Srbije, za koju si dao svoj zivot.

Kakvu smo mi na ovim prostorima sadasnjost zasluzili svedoci smo svakodnevno. Zoran je hteo da se problemi resavaju odmah, da se ne uvija , da se svede sve na pojedinacnu odgovornost, da se radi i planira . Konkretne akcije,malo price,dosta rada.Danas 12.03.2010. nismo ni korak blizi onome o cemo je on govorio jos kao svezi doktor filozofije u Nemackoj. Vratio se u Srbiju , dao nama sansu i ostavio najbolje godine ovde, za vreme bombi, suzavca,tajnih sluzbi, jada i bede. Uvek sam , uvek u manjini , uvek napredan i godinama ispred. Lepo smo mu se oduzili, nema sta!

Srbija je stala!!!
I vec krenula da kliza u nazad!!!

Ubise idioti jednog od najvecih sinova srpskog roda.Taj covek nam je kroz svo ovo vreme trebao kao nasusni hleb.Na zalost,valjda,ovaj narod nema pravo,da su mu na celu pametni i sposobni,veliki...
Jos uvek je,valjda,misterija,ko je Zorana ubio.Pitanje je, da li ce Zoranova generacija doci do tog odgovora...

Hvala je bogu sto sam bio Tvoj savremenik, hvala mu sto mi je dao dve godine nade i optimizma sa tobom, hvala bogu sto sam Ti verovao.Izvini imenjace sto sam prema tebi mozda ,nekad,bio sumnjicav,znas i sam kakva su vremena bila.Hteo sam da napisem nesto pametnije i lepse ali danas to ne umem.Jedino znam da ,sto kaze nas Djole,krivi smo mi koji smo cutali.

Beskrajno mi je zao Zorana Djindjica. Beskrajno mi je zao zato sto je poklonio svoj zivot nekome ko to nije zasluzio. Mogao je , da je hteo, da sa svojom porodicom zivi u modernom drustvu, u nekoj modernoj zemlji.mogao je, da je hteo, da prenosi svoje znanje nekim drugim ljudima koji bi mu na tome bili zahvalni. Ali nije...hteo je da bude medju svojima, da sa njima radi i gradi, da njih uci i od njih da uci...to je Zoran zeleo. I tu je kraj... Zorane, nismo te nikada zasluzili, nismo bili ni spremni ni sposobni da koracamo rame uz rame sa tobom. Jednostavno, nismo. Mi smo, ipak , to sto jesmo. Mi smo, ipak pagansko drustvo prepuno zlobe, ljubomore, pokvarenluka, bahatosti. Tu za tebe nije bilo mesta. Sve to te je ubilo, eto to. Pocivaj u miru.

Kao prvo: večna Ti slava!

Kao drugo: zar je moguće da čak i na obične izjave saučešća ima negativnih komentara? Gde nam je duša?

Ko je narucio ubistvo?
Samo odgovor na ovo pitanje nas moze probuditi iz kome u kojoj smo od 12.03.2003.

Dugo će i jako još, ovu nesrećnu zemlju Srbiju, boleti zločinačko ubistvo Zorana Đinđića...!!!

Recite, da li nije cudo da ni Kosovo saradjuje sa Srbijom!.
Zar se moze saradjivati sa tih ljudi na vlast koji su sami ubili ne samo Zorana Đinđića, nego celu Srbiju i pokopili Demokratiju, volju, zelju, poverenje i razum svog naroda.
Ko je danas na Srbiju Demakrata i ko laze i nadase da Demokrate jos po Srbiju ima.
Ubili ste vasu licnost, i voleo bih da znam kako se moze diviti ili oseteti taj ubica sto je ubio Zorana Đinđića kad su ga i Albanaci njega voleli, a sam Srbin ga je ubio svog Premiera.
Ubico, nemoj da se sramotis samo od Srbima za to sto si ucinio, jer jos gorka sramota je sto te i Albanci tuze za to sto si tvog covjeka ubio.
Ovo ti je najsramni poklon.
Sram ti bilo.

E da vam opisem jedan istinit slucaj.Kad sam bio prvi razred 1991 obili su skolu,nesto pokrali a u dzackim knjizicama ocene mesto 5 prepravili na 1 a 1 prepravili na 5.To je zadesilo i Srbiju u realnosti poceli su da se cene najgori a da se omalovazavaju najbolji.Djindjic je to hteo da promeni al ubise ga najgori.

Sa njim je trebalo da svane, a onda se dogodio opet (su)mrak.

Tragedija je sto nas narod vise postuje kada neko nastrada i postane mucenik. Zaboravlja se koliko si se za zivota upinjao da preskocimo provaliju i to na tvojim ledjima. Cenim sto si dao ubrzanje i pokrenuo slobodne ljude da razmisljaju o sebi i svojoj buducnosti. Sve ostalo nije bitno, sve ostalo i posle tebe govori samo za sebe.

Tragedija je sto nas narod vise postuje kada neko nastrada i postane mucenik. Zaboravlja se koliko si se za zivota upinjao da preskocimo provaliju i to na tvojim ledjima. Cenim sto si dao ubrzanje i pokrenuo slobodne ljude da razmisljaju o sebi i svojoj buducnosti. Sve ostalo nije bitno, sve ostalo i posle tebe govori samo za sebe.

A jel cuveni doktor pravnih nauka koji navodno jedini sme da nas pogleda u oci dosao da polozi venac na grob pokojnog premijera Djindjica?
Jel dosao da polozi venac na grob onaj koji je pokojnom Zoranu porucio da je i Tito pred smrt copao na jednu nogu?
Jel dosao onaj koji je pisao clanke u novinama dok je Zoran ziv Srbija je mrtva?
Jel oni znaju da je danas 12.mart 2003?

Albanac sam, a toliko sam bio tuzan kad sam cuo da je ubijen.No,takvi ljudi se ne radjaju cesto.Saucesce svim dobronamernim Srbima,koji nisu njegovo ubistvo planirali,izvrsili i pozeleli.

Proslo je punih sedam godina od kada si otisao. Nadam se da ti je tamo bolje nego sto ti je ovde ikada bilo. Nikad te necu zaboraviti.

Nikada ga necemo prezaliti...

a zašto predsednik stranke dr. koštinica nije prisustvovao komemoraciji?

"Zivot je ono sto od njega napravimo. I Srbija je ono sto od nje napravimo. Svojim cinjenjem ili necinjenjem. Ako sami ne damo pozitivan sadrzaj svom zivotu, on verovatno nece biti dobar."
"Treba nam novi patriotizam koji ce na prvo mesto staviti ljude i njihove brige, plate, penzije, zdravlje i bezbednost, a ne velike mitove i praznu demagogiju."
"Patriotizam je da vasi unuci zive u nasoj zemlji i govore svoj maternji jezik."

Ljudi i nakon smrt ostaju među živima. Jučer je bila četvrta godišnjica smrti Slobodana Miloševića i Srbija i cijela Evropa je u nasljeđe dobila Kosovo kao nerješivi problem zbog postupaka koje je učinio upravo Slobodan Milošević, da ne govorimo da se izvukao odlaskom na vječna lovišta od kazne za sve što je učinio na prvom mjestu svom narodu pa onda Albancima, Bošnjacima i Hrvatima. Iza Zorana Đinđića ostaoje San koji se počeo provoditi o svjetskoj i evropskoj Srbiji i Balkanu. I svatko od nas Srba, Albanaca, Bošnjaka i Hrvata trebao bi nastaviti provoditi taj San, malim koracima oplemjenjujući naše anonimne i vrijedne živote ma gdje živjeli. Ostalo je destrukcija, prošlost, Tanathus, egoizam, besmisao.

Vratice se Zoran, verujem!

Mi smo "Mrtvi ili umiremo" a Zoran Djindic je ziv, zivi i zivece.

ko je osmislio, narucio i razlozi atentata?
nije se legija jedno juro probudio, obrijao, istusirao, i rekao "danas cu da ubijem premijera jer me bas nervira"

Onoga dana kada su ubili Zorana umrla je i Srbija. Ne vidim nikoga da nas izvuce iz ovoga blata. Oko nas samo tuga i beznadje...

Kako je grozno gledati ovu sliku svake godine na kojoj Tadic pravi grimase.
Meni je postalo jasno da od DJindjicevog puta nema nista.
Da atentata nije bilo i da je covek danas ziv sve bi doslo na isto, na ovo sadasnje stanje.
Nema pomoci ovom narodu dok ne bude 1000 odlucnih ljudi kao DJIndjic na najvaznijim mestima u drzavi i drustvu.

Oci su mi jos uvek pune suza za JEDINOM svetlom tackom nase politicke istorije.

Njega kada su ubili, mogli smo svi, da smo bili pametni pod ruku, i pjeshke preko granice,
A i nije mala stvar, ubili Zorana, a pobili nas sve.
NEKA MU JE VJECNA SLAVA, I HVALA MU NA ONO MALO TRENUTAKA KADA SMO BILI SRETNI, I OPTIMISTICNI.

Da ne bude da nade nema. Zoki je ostavio svoj predlog. Sve smo do sada isprobali, ali Cedi Jovanovicu moramo dati sansu, ako nam je stalo da se oduzumo Zokiju i pokusamo nesto da uradimo za svoju buducnost. Vredi pokusati, a ne potpuno se predati sivilu. Zato na sledecim izborima pomislite za koga bi Zoki glasao i tako i vi postupite.

Bio je uvek vedar, nasmejan i optimističan. Takvi političari u Srba nisu dobrodošli...

Ljudi, uzmite 5 minuta, samo 5 minuta da razmisljate o njemu. A onda obrisite suze i recite sebi: Danas cu da uradim ono sto bi Zoran uradio na mom mestu.
Ako tako radimo svakog dana, Zoranova Srbija ce ziveti.

Izgubili smo velikog čoveka, izgubili smo sve orijentire za brzi oporavak Srbije. Izgubili smo nadu i veru u bolje sutra. Usporeni su svi demokratski i progresivni procesi u Srbiji. Vlast se otuđila od građana i postala je cilj sama sebi. Građani su objekat koji se nemilice potkrada i pljačka. Vlast u Srbiji nije više transparentna i podložna kontroli. Vlada vladavina stranaka. Pravo i pravda su selektivni, spori i za običnog građanina nedostižni. To je Srbija danas 7 godina nakon smrti dr Zorana Đinđića.

I kao sto rece jedan decak tog 12-tog marta : "Zoran je lepo ime."

Zorane, placemo jos uvek za tobom.

Na zalost danasenje rukovodstvo DS sve na celu sa predsednikom nije nista bolje od DSS-a ili radikala iz 2002/3 po pitanju Zoran Djindjica i kada je odnos prema njemu u pitanju. Setimo se samo Sluzbenog glasnika i njihovog neizdatog dela "Biografije ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju" i toga da za Zorana Djindjica tu nije bilo mesta i to dok je Slobodan Gavrilovic visoki funkcioner DS-a vodio ili jos uvek vodi Sluzbeni glasnik.

STETA!!!
Covjek sa vizijom, pragmatizmom i osjecajem za pozitivizam.
Budite ponosni sto ste ga imali, a tuzni sto ga niste dovoljno cuvali!?

Ubili smo njega,svi po malo,ubili smo buducnost..Dovidjenja narode..Sad sledecih 50 godina sledi tumaranje i lutanje..Sad bozja kazna,neda bog braco,i ne treba da nam da..
Glasajmo i dalje za patriote do zadnjeg naseg deteta,za kancelarijske miseve koji nam govore da ceo svet treba da se menja jedino mi ne..
Slava Zoranu Djindjicu,saucesce porodici i najblizima a Srbija..Srbija nije zasluzila takvu zrtvu..

Meni mnogo nedostaje osecaj Predsednika Vlade. Secam se, na svakoj konferenciji za stampu, koji god ministar bi izasao nesto da kaze, pored njega bi bio Zoran Djindjic, drzao bi mu ledja. Na najneprijatnija pitanja, on je odgovarao.
Znao je kako nesto da uradi, nije krio svoje postupke, nego se ponosio njima, prihvatao je odgovornost za sve sto ne valja. Takav covek je nesto sto beskicmena boranija najvise prezire.
Samim postojanjem Zoran Djindjic je blamirao sve te bezvrednjakovice sto ga nadzivese.
Zao mi je sto sam mu mnogo zamerao dok je bio ziv... jer sam od Premijera trazio vise (zamislite sad to?). Eto, bio mi je prvi, izgledao neunistivo...
Sada bih bio presrecan i sa 10% ZDja.

Sa ove distance sve je jasnije da je Zoran nažalost sam kriv jer je sebi dopustio iliuziju da sa onom gomilom može krenuti u reformu paklenog miloševićevog sistema gradjenog godinama. Ideš u rat protiv zveri a i imaš saradnike za koje ti je potreban poligraf da bi mogao da im veruješ. Sa većinom saradnika iz DOSa verovatno ni u kafani nebi sedeo a kamoli išao na jednu od najgorih zločinačkih organizacija u ovom delu Evrope. Izgubio on, porodica, narod...

Srbija je tog 12. marta izgubila velikog covjeka i vizionara sa kojim je mogla naprijed. Ocigledno se nije imao za koga boriti. A govor Rista Radovica? Samo kad se sjetim. Sramota. Vjecna mu slava i hvala sto je postojao. Pozdrav iz Herceg Novog.

zorane, hvala ti za ono malo zivota koji si nam omogucio i nadu koju imasmo sa tobom

Ljudi, uzmite 5 minuta, samo 5 minuta da razmisljate o njemu. A onda obrisite suze i recite sebi: Danas cu da uradim ono sto bi Zoran uradio na mom mestu.
Ako tako radimo svaki dan, Zoranova Srbija ce ziveti.

Voleli ili ne voleli lik i delo Zorana Djindjica, moramo priznati da je tog dana ubijen ne samo on, vec i pokretacka snaga Srbije kao i ono sto je jedino vredelo a isticalo se na srpskoj politickoj sceni! Krivicu pored zlocinaca, terorista i kriminalaca za ubistvo indirektno snose saradnici pokojnog premijera iz cijih nadleznosti su dosli atentatori! Losi saradnici pocev od DS (kasnije i LDP), DSS, G17, NS i ostale stranke okupljene oko DOS-a, i kasnije su pokazali svoju nesposobnost, kad su nasledili reformisticku politiku Zorana Djindjica, jer su se svi gore navedeni izmenjali na vlasti i ne samo da nisu nastavili politiku koja je Srbiju vodila napred, nego su svojim politikama vracali i danas vracaju Srbiju unazad! Zoran Djindjic i Slobodan Milosevic su tolko raliciti da se ne mogu porediti niti se njihove politike mogu porediti, ali imaju jedno zajdnicko verovali su svojim saradnicima koji nista ne vrede! Nazalost danas ne vidim nikog da nastavlja sa ideologijom Zorana Djindjica doduse pokusavaju DS i LDP ali to cine sasvim bezuspesno!

Prosto neverovatno ili ipak nije, ali meni se i posle sedam godina isto place, isto boli. Zao mi je njega, njegove porodice, nas i nase buducnosti. Kako bi sve bilo drugacije da je on tu. NIkada, nikada ga zaboraviti necemo. Slava mu! Hvala mu!

Nikada ga necemo zaboraviti i prezaliti zato sto je sa njim poginula i buducnost ove zemlje.

I dalje cekam na razotkrivanje politicke pozadine njegovog ubistva!

" Od akvarijuma možete napraviti riblju čorbu, ali od riblje čorbe ne možete napraviti akvarijum. Skuvali ste ribice, gotovo je. TAKVA JE I ISTORIJA"

Pametnije bi im bilo da rade makar 1% od onog sto je Zoran radio i sto bi on zeleo da rade, nego sto se paradiraju tamo da bi bili u vestima.
I neka danas uhapse fasiste koji su prelepili danas njegov Bulevar, pa da i pomislim da ga zale. sram ih bilo.

Zorane, hvala ti za nadu!

Sedam punih godina je proslo od kako je ekipa u trenerkama i patikama ubila premijera.
Sedam punih godina cekamo da cujemo koja je ekipa u odelima i kravatama nalozila ovima u trenerkama da pucaju na pemijera.
Sedam punih godina pravosudje u Srbiji se nije setilo da preispita izjave i postupke pojedinaca koji su javno pred televizijskim ekranima pretili premijeru i porucivali mu svasta.
I cekacemo jos sedam godina, ali ce gradjani Srbije morati da dobiju odgovor na to pitanje.

Posto je neverovatno kako se covek tesko nosi sa ovim danom :(

Sve pohvale B 92 što će reprizirati emisiju iz marta 2005. Žalosna je činjenica da smo ponovo u trenutku kada svi saginju glavu pred nevidljivom silom koja ponovo hoće da uspostavi Srbiju, za koju smo onog petog oktobra mislili da se ne može ponoviti. B 92 je ponovo jedini medij koji gleda, nažalost jedini.

Njegov san je bio malo veći...

Kad vidim da posle 7 godina 12.marta secanje na smrt Zorana Djindjica glavna vest, budi se u meni optimizam jer znam da ga dobri ljudi nisu zaboravili i da u njima jos uvek zivi Djindjiceva vizija. Ima nas mnogo, iako smo povuceni i tihi.

Hvala,Zorane

Svaki put kada bih video Zorana (na trgu ili TV-u) prosto sam punio svoje akomulatore. Pokretao je optimizam i energiju..nadu. Bio sam srecan sto pripadamo istom narodu, zivimo u isto vreme, u istoj zemlji.
Danas ovaj narod jos nema snage da utvrdi ko je ubio najboljeg. To govori o narodu, o nama. Stidim se sve vise i zbog sve vise stvari sam duboko razocaran. Da mogu zaboravio bih svoju pripadnost ovom narodu i postao neko drugi.
Zoran Djindjic je bio poslednja mogucnost ovog naroda da se izvuce iz blata. Njegovim odlaskom ta mogucnost je nestala.
Voleo bih da sam optimista bas onako kako je govorio Zoran. Ne mogu. Imam previse iskustva i necu sebe da lazem.

Postoje trenuci u zivotu koje pametimo zauvek i kojih se uvek secamo, kao i svega u vezi sa njima. Onoga sto smo toga dana nosili, mirisa prostorije, ljudi, njihovih izraza lica, izgovorenih reci, Svega, do najsitnijih detalja. Tako ja pamtim taj 12. mart 2003. To je dan koji nas je sve nekako uzdrmao. Voleli ga ili ne voleli, svakako je zasluzio postovanje jer je bio covek koji se ne srece svakoga dana. Dr Zoran Djindjic je bio vanserijska osoba koja je dala zivot za stvaranje demokratije u ovoj rastrzanoj zemlji. Mislim da apsolutno ne postoji politicar u ovoj zemlji koji bi mogao da mu parira i da nadmasi njegovu velicinu. Nas sa druge strane treba da bude sramota jer smo donekle odustali od puta kojim nas je Zoran vodio i dozvolili jednoj skupini pohlepnih da preuzmu stvar u svoje ruke. I sam DS nije vise isti jer bez Zorana to vise nije to. I kao sto neko rece tog 12. marta:"Kuda si otisao? Kome si nas ostavio?" Veliko hvala, Zorane!

krajnje je vreme da se pokrene istraga o politickoj pozadini (naruciocima) ubistva. to je neki minimum koji je zasluzio! Ujedno to bi ubrzalo put Srbije ka EU., jer bi se svi Oni koji su bili protiv Srbije u EU nasli iza resetaka!

U novijoj istoriji Srbije, postojao je samo jedan Premijer!
Svi pre njega, ili posle njega, samo su Pajaci...

teret koji je čovek preuzeo na svoja leđa bio je izuzetno težak...ali ga je ON sa lakoćom podnosio... večna slava i hvala...

Z.Djindjić nije umro prirodnom smrću! Danas je sedmogodišnjica Djindjićevog UBISTVA!

Nalogodavci atentata nisu otkriveni, DS više nije "onaj" DS, Srbija je stala. Dokle god krije ubice, bolje i ne zaslužuje.

Samo se nadam da nas sada vidi kako placemo dok citamo komentare, a ON se i dalje smesi onako optimisticki kao da zna da je u nama zauvek usadio duh koji nece prestati da trazi svoj pravi put sve dok se ne izrodi Srbija kakvu bi svi voleli. Ne moramo u drugim politicarima traziti Djindjica, jer tesko da ce se takav ikada ponovo roditi. Narod je taj koji je Djindjic i zajedno mozemo uspeti, ali nista i niko ga vise ne moze ubiti tako vecnog medju nama. U redu je plakati jer ga ne mozemo dodirnuti i zato sto njegova deca oca nemaju, ali nemojmo malodusno odustajati od borbe, jer bi sa nama i ON zauvek isceznuo.

Nedostajes nam puno!

Zalosno je sto je i lider promena dao zivot za utopiju.
Evo citata iz vesti:
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih 10 godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

Danas su interesne grupe u zemlji brutalnije nego ikad a spoljni uticaji nista manji. Partijski uticaji i veze su jace od bilo kojih drugih ljudskih vrednosti.

A 5.oktobar je davno prosao. Tuzan sam, jer vise nemam ni nadu. Samo razocarenje i gorcinu do kraja zivota. Ja koji sam odbio da odem iz Srbije onda kada su mnogi odlazili jer sam zeleo da ostanem da je branim i gradim pravu demokratsku Srbiju gde ce se vrednovati rad, znanje, postenje sada molim svoju postenu, radnu, disciplinovanu i obrazovanu decu da idu i da ne naprave gresku koju sam ja napravio.
Ovu godisnjicu smrti oznacavam i kao godisnjicu kraja mojim nadama.

Lepo ja danas rekao Misa Vasic u intervju-u datom B92.
Istragu treba zapoceti od podrske pobuni crvenih beretki.
A svi znamo ko je pred tv ekranima izasao i rekao da svi imaju pravo da strajkuju u svojim radnim uniformama.
Kako lekari strajkuju u belim uniformama tako i crvene beretke mogu starjkovati u svojim uniformama.
Jel jos uvek neko misli da taj covek nije bio obavesten ko je Legija i Zvezdan Jovanovic?

"Bio si naš prozor u svet!
Srbijo šteta!
Srbijo sramota!
Srbijo grehota!"
Ovaj komentar je neko zakačio na zgradi Vlade onog užasnog dana.Svaki put kad se setim Zorana na žalost vidim ovu poruku pred očima i propao bih u crnu zemlju od sramote!
U našim srcima će Zoran živeti večno.
Slava mu!

U principu sve je vec receno, neke stvari su jasne i bez da su javno izrecene. Ko je kriv ko nije kriv bice manje vazno ako se potrudimo da sledimo njegove reci, i da postupamo kako je on govorio. Ako zapnemo, bice nam bolje. Srecom pa smo ga imali.

uz sve druge emocije koje se uvek jednako teske probude na ovaj datum, uvek pomislim na to koliko smo bili srecni sto smo ga imali te dve prekratke godine. Filozof na celu drzave, Platonov ideal stvarnost Srbije 21. veka. Pobedio i menjao Srbiju uprkos minimalnoj podrsci. Veciti optimizam i najvise istinskog evropejstva na toj funkciji u najgoroj drzavi Evrope.

to je bila nasa stvarnost. od nas zavisi da li ce biti ponovo. pa setite se ponekad, makar.

Šta reći, a ne zaplakati...?

Mnogo je žrtava ugrađeno u temelje ove države, bespotrebno i zarad kojekakvih interesa. Takav samar prošlosti je pretežak i neizbrisivo težak za sve buduće generacije. Dajmo se malo u pamet i nemojmo biti negativan primer drugima koji su gori od nas u mnogim stvarima.

Zorane, nikada te necemo zaboraviti. Bio si i ostao jedina svetla tacka na politickoj sceni Srbije.
Sa tobom, otisla je i poslednja nada za bolji i srecnji zivot gradjana Srbije. Svi oni koji se danas pozivaju na tebe i tvoje delo nisu ti ni do kolena.
Nadam se da cemo jednog dana saznati ko je stajao iza tvog ubistva.
Neka ti je vecna slava.

Necu ga nikad zaboraviti!Vecna mu Slava!!!

Ne preostaje mi nista drugo, nego da kazem: neka mu je laka zemlja i nadam se da ce ljudi na vlasti uspeti da nauce nesto od njega.

Nekima je deklarativno zao sto Djindjica nema, nekima je iskreno zao ali realno stanje stvari nam govori da je Srbija danas sve suprotno od onoga sto je Djindjic hteo. Srbija danas ima na vlasti politicare, tajkune i kriminalce iz devedesetih i tumara u istom mraku koji nas je obavijao i onda. Nominalno je svima zao a realno su svi pa cak i DS odbacili njegove ideje i prigrlili indulgenciju propasti kakva je vladala pre 2000. godine. Pitam se ko ce ponovo imati hrabrosti i znanja da pokrene stvari napred kada pogleda primer coveka koji je ubijen a potom i zaboravljen kada je hteo da napravi od ove zemlje bolje mesto. Osim polaganja cveca i pomena datuma atentata nista konkretno od dela Z.Djindjica nije sprovedeno u delo. Vredi li podnositi toliku zrtvu zarad drzave kojoj je najbitnije da ostane inertna, uspavana i neprosvecena u svojoj tami u kojoj mirno spava dok jedna ista oligarhija decenijama neometano isisava zivot iz nje?

Trebalo bi pogledati (Poslednji) Djindjicev intervju "Zoran Djindjic - intervju" dat 21 02 2003 (moze se naci na youtube-u) o idalje aktuelnim pitanjima.

Bilo bi korisno za sve, a pogotovo za one koji ga svojataju (bez osnova).
Gledajte i ucite, kako se drzi do sebe.

Niko od politicara koji su sad na vlasti nece doziveti ne sekund ZORANOVE slave! Mozda ih i to boli najvise!
Ali genijalaca je malo !

Uvek sam tuzna na ovaj dan. Sama pomisao na to, sta smo svi mi, sta je Srbija izgubila tog 12-og marta 2003., dovoljan je razlog za tugu. Ipak, Zoran nas je naucio da se ne predajemo, da verujemo u bolju Srbiju, ma kako danas to izgledalo nemoguce. Ne zaboravite, Zoran nije otisao tek tako, ostavio nam je nesto veliko u nasledstvo...svoje ideje, svoje govore...
Te godine, kada je Zoran ubijen, moja kcerka je imala 13 godina. Osecala sam da ce Srbija usporiti, i tada sam znala sta mi je ciniti...Vaspitavala sam je na Zoranovim besedama, zajedno slusale i tumacile onaj cuveni cd "KAPIRAJ I KOPIRAJ". Shvatila je da je znanje moc, da treba biti uporan i beskompromisan, stremeci ka svom cilju, da treba mnogo raditi,pre svega na sebi. Mnogo mojih prijatelja, i njihovih prijatelja je radilo to isto...
Danas ta deca, vodjena Zoranovim poukama stasavaju, jos su studenti, ali sa visokim prosekom, i primenljivim znanjem (nisu streberi). Verujte, stasava jedna generacija, koja ce ispuniti i ostvariti one ciljeve koje je Zoran sebi i nama zacrtao....
Zoran je voleo ovu zemlju, bas kao sto je i ja volim najvise na svetu, i ni ja ni moje potomstvo nece ici nikuda odavde. Ima nas jos mnogo kji mislimo da Srbija moze biti Evropska moderna drzava, ali nase vreme jos nije doslo...Dokle god ima ljudi koji pamte Zoranove poruke, za Srbiju ima nade

na zalost, umesto da zivimo sa tobom, ostade nam samo da ti se divimo.

Ubili su Zorana, unistili DS, postavili krtice da vladaju, i ima da nas jašu još 50 god!A naručioci se znaju, ali ne mozemo od njih da tražimo da sami sebe hapse! Gledajte Insajder večeras, i ako malo razmislite znaćete ko je kriv! A i Karić je javno reko, prenego sto je pobego! Sa Zoranom je umrla moja mladost!

I dalje cekamo na razotkrivanje politicke pozadine ubistva Zorana Djindjica.

Sto se mene licno tice za sada samo mogu da cekam, ali u medjuvremenu uporno radim na tome da jednog dana ostvarim kapacitet da to mogu i da zahtevam.

Zoran mi je bio i ostao izvor inspiracije.

Gubitak Zorana Djindjica nije samo veliki gubitak za Srbiju vec je i gubitak za cijeli svijet.
Bez uvelicavanja.

Слава му.

nismo ni bili svesni kakvog premijera smo imali...da nije bio najbolji od nas ne bi ga se ni secali posle sedam godina...nedostaju mi njegovi govori, njegova poredjenja...

Jedini politicar koji me je naterao da glasam za njega i da ga podrzim i kad se nisam u svemu slagao sa onim sto je radio.

momci iz Sandžačke demokratske partije-svaka čast

I sta sada mi radimo? Pisemo komentare i kukamo nad sopstvenom sudbinom? Da li bi Zoran Djindjic to radio? Ili je to upravo ono sto je uvek govorio da je nas problem? Ne spavajte, radite 14 sati dnevno, gutajte zabe, potrudite se da od ove nesrecne zemlje nesto napravimo. A mi smo se pomirili i prihvtili njegove naslednike i danas ih slusamo. Poslusajte premijerove govore, uporedite ih sa besciljnim floskulama koje danasnja vlast svakodnevno servira. Uporedite energiju, jasnocu, sustinu, iskrenost, nacin na koji je ljudima objsanjavao probleme i kako ih treba resavati.

I probudite se, proslo je 7 GODINA. Dovoljno je da oni koji razumeju pocnu da rade ono sto je Zoran govorio. I to od danas, svaki dan. I tako ce njegova vizija ziveti i mi cemo i dalje imati sansu.

Strašno je što se DS i dalje 'lepi' za Djindjića kad je to potpuno drugačija stranka od ondašnje Djikijeve...

Ala smo mu se odužili, svaka nam čast. Nije mi žao Srbije, žao mi je dece njegove.
Neka mu je večna slava.

Slava mu i hvala!

Strašno je to da se posle toliko godina lepe plakati Mladića u Bulevaru Zorana Đinđića, i to baš na dan njegovog ubistva. Strašno je to za ovo društvo, jer je to povratak u sumornu prošlost, ali i otvoren i agresivan izazov svima onima koji ne misle da bi ovaj dan trebao biti obeležen posterima Ratka Mladića. Državno i političko rukovodstvo, ali i značajnije društvene institucije, bi morali znati da je tolika agresivnost otvoreno provociranje sukoba, i vodi u dalje deljenje društva. Krajnje bi vreme bilo da društvene institucije izadju sa jasnim stavom ko je za ovo društvo bio heroj, a ko to nije bio, ili rečeno rečnikom te agresivne grupacije, ko jeste a ko nije bio izdajnik prema svom narodu. Dilema ili zabluda po tom pitanju nas uvodi u opasne društvene vode, gde bi se to, nepotrebno, moglo rešavati ozbiljnijim društvenim sukobima i prebrojavanjima. Žalosno.

Brate Zorane, ustani da vidiš, ovi danas nisu ti ni do kolena! E kad bi vreme moglo da se vrati!!! Počivaj u miru, srešćemo se u budućnosti...

Kada je u Srbiji na vlasti bio DOS u BiH je na vlasti bila Alijansa. Tada sam imao osjecaj da bi ovaj region konacno mogao da krene naprijed. Medjutim desio se atentat koji me je totalno sokirao. Zalosno je sto se jos ne zna naručilac ovog zločina. Srbija je izgubila mozda jednog od najvecih ljudi koji je mogao da pokrene pozitivnu energiju u cijelom regionu. Vjeruj da bi odnosi izmedju ovdasnjih drzava bi bili umnogome drugaciji.

12.marta 2003. nestali su svi odgovori. Ostala su samo pitanja.

Platio si zivotom za nesto cemu jos nismo dorasli...

Kako smo tog 5og Okt.na Hilandaru slavili sa monasima POBEDU. Kako je posle POBEDE lepo bilo slusati ovde nemacke medije da posle 10god o Srbiji lepo govore,da nas hvale,ej! Kako smo SVI normalni bili srecni i u zemlji i u dijaspori,zbog toga.Zahvaljujuci TEBI,ZOKI!
A onda sok! Sa tobom ubise i buducnost Srbije.Ako nisu tada svesni bili,shvataju li sada ti,ti bezboznici.
Bices zauvek u nasim srcima i HVALA za te trenutke iluzije,malo lepih snova.Posle tebe MRAK sa ovima.Pogledaj Zoki sta su od tvoje vizije napravili,mene je stid,a njih bas briga,pa nisu te ubili tek tako,ne bi mogli ovo od drzave da naprave

taj metak je bio namenjen svima nama. a On ga je primio za nas...

Prošlo je 7 godina, a mi kao država i nacija nismo izvukli pouke iz ubistva premijera Zorana Đinđića. Nismo obelodanili ko je i zašto naručio atentat na premijera.

Sramota da te je Borise, kazes da si na putu Zorana Djindjica a u vladi ti sede ljudi koji velicaju slobodana Milisevica (ruzic, Mrkonjic) sramota, Izdali ste Zorana!!!!!!!!!!!!

Zorane, tvoja zrtva nece biti uzaludna! Ti zivish u nama!!!

Cast i slava uvek nek prati ime Dzindzica ! Pokojni, nek pociva na miru, porodici, moje iskreno saucesce !

Posle 7 godina slusanja i citanja nebrojenih komentara povodom Zoranovog ubistva, moram da primetim jednu stvar (a cini mi se da bi i on to slicno analizirao). Ukratko, primecujem nekoliko glavnih reakcija:

- jedni i dalje placu i zale
- drugi se zahvaljuju za nadu, primer, optimizam
- trecima je sve propalo, nema buducnosti za Srbiju
- cetvrti su besni na zlocince, politicke protivnike ili naslednike

Sve je to razumljivo i uostalom i ja osecam sve od navedenog svih ovih godina. Ali nista od svega toga Djindjic ne bi radio. Njega bi samo interesovalo ima li ko kakav predlog sta i kako dalje, i plan akcije. Zar smo tako malo od njega naucili? Evo moj predlog je, za pocetak, organizovati javnost da vrsi pritisak na vlast da se otkrije politicka odgovornost za atentat, i naravno, preuzeti konkretno licnu odgovornost, bilo politickom aktivnoscu ili u svom profesionalnom radu, za buducnost svih nas pojedinacno i Srbije kao drzave.

To je jedini nacin da se oduzimo Zoranu Djindjicu.

Strašno je mučan utisak, da je Zoran Đinđić ''dobio većinu'' tek pošto su ga ubili. Ovaj nesrecni narod nije umeo na vreme da prepozna Zoranove sposobnosti i volju, da od Srbije napravi uređenu državu. Cena je ovo što imamo danas. Nisu više važni ni Ivica, ni Marica ni Tomica... Sve su to gluposti, suština se raspala u paramparčad...

prevelika zrtva, ali nazalost ni za sta. Nismo shvatili sustinu, nismo se promenili, opet nas vode mediokriteti i polupismeni partijski aparatcici. Ova zemlja ne zna sta hoce za godinu sest meseci ili sutra a da ne govorimo da ni blizu ne postoji vizija i neka vrsta drustvenog dogovora kakva treba da nam bude zemlja kad nam deca odrastu. Buducnost se ni ne nazire,strategiju nemamo nada nestaje i sve je ociglednije da nista, bas nista nismo shvatili. Neka je Zoranu slava, saucesce njegovoj porodici a svima nama neka nam je Bog u pomoci.

Rekao je:
Ako Srbija sada stane trebace joj 10 godina da se opet pokrene.

Zakljucak:
Srbija jeste stala, jos te 2003 kada su ga ubili.

Poruka:
Srbi, jos samo 3 godine i onda cemo se pokenuti, ali ne znam u kom pravcu!!

Pocivaj u miru Zorane. Saucesce Srbiji. Tog dana ubijena je Srbija gde bi za koju godinu vlado red, zakon gde bi se cenio rad i znanje tj oni bi bili idoli a ne kriminalci, kontroverzni biznismeni, ratni zlocinci... Ali izgleda da Srbiji takvi i ne trebaju. Istina boli.

I ako velika vecina voli i postuje Zorana Djindjica, nismo mu se dobro oduzili.

Ja nisam neko koga, s obzirom na godine i obrazovanje koje imama, može neki političar da ubjedi u nešto što će biti bolje. Ti si me svakom svojom riječju, pokretom, gestom i svime što si činio ubjeđivao u bolje. Zato si bio najbolji i neko koga ću do kraja svog života pamtiti ko me je svakodnevno ubjeđivao u bolje. Vječna ti slava i hvala, za ono što si činio Zorane Đinđiću.

Hvala je bogu sto sam bio Tvoj savremenik, hvala mu sto mi je dao dve godine nade i optimizma sa tobom, hvala bogu sto sam Ti verovao.Izvini imenjace sto sam prema tebi mozda ,nekad,bio sumnjicav,znas i sam kakva su vremena bila.Hteo sam da napisem nesto pametnije i lepse ali danas to ne umem.Jedino znam da ,sto kaze nas Djole,krivi smo mi koji smo cutali.

Naš premijer je bio stoik. Ko malo zna, zna kakvi su vladari bili stoici.

Mladi, pročitajte tanku knjižicu Marka Aurelija ~Samom Sebi~, i videćete kakav je on bio tip. Moderna verzija M.A.

Kao prvo: večna Ti slava!

Kao drugo: zar je moguće da čak i na obične izjave saučešća ima negativnih komentara? Gde nam je duša?

Srbija je stala!!!
I vec krenula da kliza u nazad!!!

Ubise idioti jednog od najvecih sinova srpskog roda.Taj covek nam je kroz svo ovo vreme trebao kao nasusni hleb.Na zalost,valjda,ovaj narod nema pravo,da su mu na celu pametni i sposobni,veliki...
Jos uvek je,valjda,misterija,ko je Zorana ubio.Pitanje je, da li ce Zoranova generacija doci do tog odgovora...

Vecna Ti slava i hvala, dragi prijatelju Zorane, za naseg veka, znam sigurno, nece se ponoviti da imamo premijera i politicara tvoje velicine. Nadam se samo da cemo, uprkos onima koji su danas osramotili ime Tvoje stranke, smoci snage da kao narod ostvarimo viziju slobodne Evropske Srbije, za koju si dao svoj zivot.

"U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva".

Novija sramotna istorija brdovitog Balkana sa ratovima, ratnim huskacima i nikad umornim Nacional-patriyotama, nekako je krunisana Zoranovim ubistvom. Jedini covek koji je mogao i jos bitnije - hteo da donese promenu je eliminisan na najsuroviji nacin. Da li je bio savrsen? Verovatno ne. Ali njegov politicki rad je mogao da istrgne Srbiju iz krvavog mulja u koji je samu sebe utopila. Zoranovo ubistvo je bila zadnja kap u casi svih mojih mladalackih iluzija i laznog blagostanja u kojem sam srecno odrastao u gradu koji sam voleo i osecao kao dom, u zemlji kojom sam se ponosio - verovatno kao i sam Djindjic. Cak i sad, ovoliko vremena posle svega, ovako daleko, ne mogu se otrgnuti osecanju razocarenja i besa sto mi je oduzeto sve lepo sto mi je pripadalo - od strane maloumnih, podivljalih slojeva te iste zemlje, povampirenih po ko zna koji put u njenoj istoriji. Deo zablude i arogantnog domaceg uverenja je da se ubistva predsednika desavaju samo u 'suludim' drzavama poput Libana, Izraela ili Somalije. Srbija se po svemu spustila na najnizi moguci sloj drustvenog morala i parira svim zemljama verskog extremizma i nacional-komunizma. Ako je ikad revolucija bila potrebna i cak pozeljna, to je sada, u Srbiji. ... A jos da se nesto i zaista desilo 9. Marta... mozda bi sve bilo drugacije? Zoran bi mozda vodio Srbiju u neku srecniju buducnost...

Dugo će i jako još, ovu nesrećnu zemlju Srbiju, boleti zločinačko ubistvo Zorana Đinđića...!!!

Recite, da li nije cudo da ni Kosovo saradjuje sa Srbijom!.
Zar se moze saradjivati sa tih ljudi na vlast koji su sami ubili ne samo Zorana Đinđića, nego celu Srbiju i pokopili Demokratiju, volju, zelju, poverenje i razum svog naroda.
Ko je danas na Srbiju Demakrata i ko laze i nadase da Demokrate jos po Srbiju ima.
Ubili ste vasu licnost, i voleo bih da znam kako se moze diviti ili oseteti taj ubica sto je ubio Zorana Đinđića kad su ga i Albanaci njega voleli, a sam Srbin ga je ubio svog Premiera.
Ubico, nemoj da se sramotis samo od Srbima za to sto si ucinio, jer jos gorka sramota je sto te i Albanci tuze za to sto si tvog covjeka ubio.
Ovo ti je najsramni poklon.
Sram ti bilo.

Sa njim je trebalo da svane, a onda se dogodio opet (su)mrak.

Ko je narucio ubistvo?
Samo odgovor na ovo pitanje nas moze probuditi iz kome u kojoj smo od 12.03.2003.

Kako je moguće da nas, poštovalaca njegovog lika i nastavljača njegovog dela, ima u tolikom, fascinantnom broju, a da je, zapravo, naše postojanje i delovanje marginalizovano i minimizovano, dakle, kao da nas nema..... Gde smo? Ko smo, danas, 7 godina posle? Prepoznajete li se? Dakle,pitanja se roje, gomilaju, guše me...Šta sanjam, a šta mi se dešava?!

Beskrajno mi je zao Zorana Djindjica. Beskrajno mi je zao zato sto je poklonio svoj zivot nekome ko to nije zasluzio. Mogao je , da je hteo, da sa svojom porodicom zivi u modernom drustvu, u nekoj modernoj zemlji.mogao je, da je hteo, da prenosi svoje znanje nekim drugim ljudima koji bi mu na tome bili zahvalni. Ali nije...hteo je da bude medju svojima, da sa njima radi i gradi, da njih uci i od njih da uci...to je Zoran zeleo. I tu je kraj... Zorane, nismo te nikada zasluzili, nismo bili ni spremni ni sposobni da koracamo rame uz rame sa tobom. Jednostavno, nismo. Mi smo, ipak , to sto jesmo. Mi smo, ipak pagansko drustvo prepuno zlobe, ljubomore, pokvarenluka, bahatosti. Tu za tebe nije bilo mesta. Sve to te je ubilo, eto to. Pocivaj u miru.

Kakvu smo mi na ovim prostorima sadasnjost zasluzili svedoci smo svakodnevno. Zoran je hteo da se problemi resavaju odmah, da se ne uvija , da se svede sve na pojedinacnu odgovornost, da se radi i planira . Konkretne akcije,malo price,dosta rada.Danas 12.03.2010. nismo ni korak blizi onome o cemo je on govorio jos kao svezi doktor filozofije u Nemackoj. Vratio se u Srbiju , dao nama sansu i ostavio najbolje godine ovde, za vreme bombi, suzavca,tajnih sluzbi, jada i bede. Uvek sam , uvek u manjini , uvek napredan i godinama ispred. Lepo smo mu se oduzili, nema sta!

Tragedija je sto nas narod vise postuje kada neko nastrada i postane mucenik. Zaboravlja se koliko si se za zivota upinjao da preskocimo provaliju i to na tvojim ledjima. Cenim sto si dao ubrzanje i pokrenuo slobodne ljude da razmisljaju o sebi i svojoj buducnosti. Sve ostalo nije bitno, sve ostalo i posle tebe govori samo za sebe.

E da vam opisem jedan istinit slucaj.Kad sam bio prvi razred 1991 obili su skolu,nesto pokrali a u dzackim knjizicama ocene mesto 5 prepravili na 1 a 1 prepravili na 5.To je zadesilo i Srbiju u realnosti poceli su da se cene najgori a da se omalovazavaju najbolji.Djindjic je to hteo da promeni al ubise ga najgori.

Tragedija je sto nas narod vise postuje kada neko nastrada i postane mucenik. Zaboravlja se koliko si se za zivota upinjao da preskocimo provaliju i to na tvojim ledjima. Cenim sto si dao ubrzanje i pokrenuo slobodne ljude da razmisljaju o sebi i svojoj buducnosti. Sve ostalo nije bitno, sve ostalo i posle tebe govori samo za sebe.