Preminuo Momo Kapor

Nepodnosljiva lakoca pisanja! Tako bih nazvao talenat koji je Kapor imao..Pisao je jednostavno, lako emotivno.
I ne samo knjige vec su i njegovi novinski clanci vrh u toj bransi. A ono sto je Kapor pisao u NIN/u zadnjih nekoliko meseci je posebna prica. Otvoreno do suza i iskreno!!Da je Francuz, dobio bi aveniju u Parizu. Ovako staviti Kapora (bar) u školske programe! Pokoj ti dusi i laka ti zemlja, majstore.

Pocivaj u miru Momo!!

Jedan od najvecih Srba dvadesetog veka ,otisao tiho i dostojanstveno,morao je zadnjih dvadeset godina da zivi pod HIPOTEKOM Velikosrbina!!!!
Samo pametni ljudi znaju KO su i STA su!!!
Neka Ti je vecna SLAVA i HVALA dragi Momo!!!!

Imala sam tu cast da se sa Momom Kaporom druzim 80-ih godina, kada je bio najintrigantnija licnost na javnoj sceni nekadasnje Juge. Jos uvek cuvam predivan portret koji mi je uradio u 'pastelu', kao i tekstove u casopisu Duga, u kojima je, izmedju ostalog, na duhovit nacin opisivao i moju malenkost.Divio se lepoti i mladosti zena, a umeo je cesto da kaze, na njegov duhovit i prefinjen nacin, kako je ljubomoran na sve muskarce koji su sa lepim zenama.Bila su to nezaboravna druzenja,koja je Moma pretvarao u igru, u kojoj se slavila lepota, umetnost i zivot!On me je naucio da citam Prusta, Tomasa Mana, Dzojsa, Jejtsa,... Drago mi je sto je njegova umetnost i bogatstvo duha nadvisila, njegove politicke stavove.Ziveo je punim ovozemaljskim zivotom, svoj talenat pretvorio je u umetnicka dela, tako da mu sada pripada nebesko kraljevstvo! Cecilija

Momo Kaporio je bio hronicar Beograda, ne samo jednog vremena , vec nekoliko destleca verno i opisno je pisao o gradu koji je pretrpeo toliko kulturnih,arhitektonskih ,zivotnih promena. Nedostajace mi kada citam Jat reviju, sticu ga se kada prodjem Kicevskom ulicom, za koju je jednom rekao: " Zivim u ulici koju samo jedno slovo deli od Kicerske". Vidcemo ko ce nastaviti njegovim stopama.
Neka mu je vecna slava i hvala !

Za mene kao velikog poklonika njegovog rada ovo je zaista tuzna vest. Upravo citam Magiju Beograda i uzivam u njegovoj vecitoj vickavosti!

Otišao je veliki čovek, slikar i književnik ali njegov duh i delo ostaju zauvek utkani u Beograd i Srbiju...
Počivaj u miru dragi Momo!

Bio je VELIKI... Ponos našeg grada i celog srpskog naroda...
Neka mu je laka crna zemlja

Jedini koga sam mogao da čitam, a da ne zaspim...

Gospodine, profesore, mentoru... laka Vam zemlja.

Nastavićemo ode o Vašem gradu.

Hvala na svakoj rečenici, crtežu, storiji.

Hallucinoman

Znali smo da jednom i to mora da se desi. Covek cije pisanje nije moguce zaboraviti ono je tu sveprisutno u nasim zivotima, oko nas. Neko uz cije knjige sam zavoleo knjizevnost kroz lucidnost njegovog pisanja i sirine koju do tada a ni kasnije nisam pronasao u drugim knjigama. Obelezilo je nasa detinjstva i mladosti darujuci nam intrigantne poruke saopstene da kroz njih mozete mnogo da naucite toliko da utice na bolje delove nasih licnosti. Boje, mirisi i poruke koje ste mogli da osetite kroz njegove slike i knjige su asocijacije na ljude, vreme sa kojima smo ziveli. Laku noc maestro, hvala Vam...

Najviše mi se dopadala Zoe. R.I.P.

Neka je vecno secanje na ovog genijalnog coveka. Slava mu!

Ogroman gubitak!Čitao sam sve što je pisao,a pisao je genijalno.Valjda će mu sad konačno priznati da je bio veliki pisac i slikar.Počivaj u miru,Momo!

Treba naglasiti da je u jednom trenutku bio i Senator u Republici Srpskoj i jedan od najblizih savetnika Radovana Karadzica i Ratka Mladica. ;)

Kako posle ovako tragicnog dogadjaja neko moze da komentarise njegov zivot i to iz Johanezburga. Samo da ne procitam da je zbog njega otisao iz zemlje

A upravo sam skoro ponovo procitao njegovu Ivanu.. R.I.P

Slava mu!

E, i pozdravi Dragosa gore!

Covjek je umro, a ja mu zavidim, jer njegove izraze i recenice citiraju i oni, koji nisu procitali ni jednu njegovu knjigu. Bio je i ostao Beogradski Sarajlija.

Veliki pisac a mali političar.Genijalne rečenice a loše političke ideje, velika ljubav prema gradu u kojem je živio a velika mržnja prema gradu u kojem je rođen.
Nadam se,ipak,da će biti zapamćen kao veliki pisac !

Veoma tužna vest, umro je posebno nadaren čovek, saučešće porodici!

Pocivaj u miru veliki Momo! Pamticemo te!

Слава му...

Bio super dok je pisac bio. Nazalost posle malo srbnuo...

Veljko je teatralno ušao u učionicu :
‚‚ Soba je mirisala na spermu ilegalnih drkadzija ‚‚
- Ko ti je to Veljko ?
- Momo Kapor
- Onaj iz Bazara, ona Ana ?
Tako sam upznao Momu i studentski život i pre nego sto je počeo.
Moj drug Veljko je otišao sasvim slučajno na železničku stanicu u Pančevo, pre par godina, i nije se vratio.
Sad je otišao i Momo, moj O`Hara.

A i nisam student zadnjih 30 godina.

Pozdravi Veljka a i sve naše Tamo. Tvojima moje iskreno saučešće. Izvinjavam se ako je suviše lično ali ovo doživljavam i kao lični gubitak.

eeeeee, steta...bas... meni licno dosta je znacio, nedostajace svakako...

Johanessburg, Zvonimir, Nada ... Pustite nas u nasoj tuzi i boli za jednim divnim covekom, barem danas . . .

Pocivaj u miru legendo.

Imam osećaj da već, sa šeretskim osmehom, gleda od gore na nas obične smrtnike i žali nas. Večna slava i hvala ovom majstoru pisane reči i još koje čega drugoga! Taj spisak darovitih ljudi poput Mome se tanji li tanji, a nadopune niotkuda.

neka mu je laka zemlja...bio je veliki Covek,veliki Knjizevnik i veliki Srbin...pocivaj u miru Momo...

Otišao je još jedan simbol Beograda.Neka Vam je laka zemlja,dragi gospodine beogradski.

pocivaj u miru veliki smekeru i hvala ti za sve ono sto si ucinio za sve dobre ljude...i za nas koji smo sticajem okolnosti i iskustrava shvatili tvoje rijeci jasnije no drugi... tvoj sugradjani iz ono malo sto je ostalo od Sarajeva

Neka ti je vječna slava

"Foliranti" zauvek!
R.I.P.

Kad god sam tuzna procitam neku od njegovih knjiga.Ovih dana Od istog pisca.Iskreno saucesce njegovoj porodici.Ruska i Mark.

Otišao je još jedan od onih koji su mi uvek činili zivot lepšim.Setiću ga se često,kao i Ace Popovića,i neću biti tuzan,već nasmejan.

OK.Znam i ja da o mrtvima treba sve najbolje pricati, ali ovaj covjek,koliko god je bio veliki pisac,bio je i veliki u svoj MRZNJI prema svemu sto nije bilo srpsko.I samo zato sto je nekada bio cijenjen ipostovan od SVIH ne smije mu se zaboraviti koliko je mrzio neke koji su ga isto tako nekada cijenili i postovali.I ne mozemu se bas zbog toga sto je nekada biovoljen od SVIH sada, kada je umro zaboraviti koliko je iMRZIO inije biou pravuu mnogim svojim izjavama.Svega se sjecam i tako sam bila razocaranai u njega i u Cosica.Licno misli,ma koliko da su ljudi VELIKI ne smiju sebi dozvoliti da izdaju i neke druge koji su ih voljeli i citali,a ova dvojica su touradili i ja se iskrenonadam da Bog postoji i da cebar tamo svi biti JEDNAKI i odgovarati za sve.

R.I.P. :( Bio je divan covek i jedan od najboljih pisaca, licnosti, hronicara ovog naseg doba iz perspektive svakog pravog beogradjanina! Zao mi je sto je umro tako rano: tiho, bez pompe i iznenada. Nisam ni znala da je bio ozbiljno bolestan. Neka mu je vecni spokoj i laka zemlja! Ja nisam bas pripadnik generacije cije je doba obelezio jer sam tad bila jako mala, ali u mojoj porodici je bio veoma postovan. Jos kao malu su me zainteresovale njegove knjige jer ih imam dosta u kucnoj biblioteci i uvek ce mi biti asocijacija na detinjstvo.

Kakav gospodin. Saradnik Radovana Karadžića koji je kroz durbin posmatrao Sarajevo, svoj rodni grad.
O čemu pričate ?

Drago mi je sto sam bila savremenik jednog tako genijalnog pisca i umetnika. Nadaren duhom i osecajem za humor, izdvajao se u nasem knjizevnom svetu. Neka ga andjeli cuvaju!

Otisao je neponovljivi hronicar beogradskog duha i autenticni beogradski "shmeker". Jedna od retkih faca iz sveta poznatih koji je uspeo da spoji patriotizam, umetnost, popularnost, nezavisnost od sponzora i tajkuna, kao i neukaljanost svakodnevnom politikom. Mnogi su kad jednom odu iz Beograda ostajali zauvek ili su se pak vracali, ali svaki put mrzeci Beograd i Srbiju sve vise nakon sto vide sveta i malo se osete vaznim. Nasuprot tome, Momo je sirio svoje vidike putujuci po svetu i uvek vracao u svoj Beograd sa sve vise ljubavi prema gradu, ljudima, svom narodu i njegovom mentalitetu. Znao je Momo da ni narod, ni mentalitet pa ni njegov Beograd nisu savrseni, ali je sve te nedostatke na magican nacin u svojim pricama pretakao u romansiranu biografiju posleratnog srpskog drustva i na suptilan nacin nam govorio da se ponosimo onim ko smo, sta smo i odakle smo. Kao sto rece nedavno odgovarajuci na pitanje o patriotizmu u verovatno poslednjem intervjuu "to nije politicki stav, to je nesto sto te nauci baba, to se nosi iz porodice..."

Skitaj i pricaj i dalje na nekom boljem mestu, veliki covece.

Veoma tuzna vijest, otisao je veliki umjetnik,covjek koji je neograniceno volio svoj narod, a nikada, nikada nije nista lose rekao o bilo kom drugom narodu u biivsoj Jugoslaviji. Zar ga kriviti zbog toga, ne nikako nego samo jos vise postovati i kao covjeka i kao umjetnika i vjerovati u sve sto je rekao. Citam ndolicne komentare o tome da je kroz durbin gledao sarajevo, pa zar se niko ne zapita i ne pomisli, koliko je to tesko za svakoga ko svoj rodni grad gleda na taj nacin, a nije dobrodosao u grad u koji je rodjen. Neumjesni komentari, za covjeka koji je bio jedan od najvecih rodoljuba, i najvecih umjetnika naseg vremena.
Neka ti vjecna slava Momo i hvala ti za divne trenutke provedene uz tvoje slike.
Sarajka

I sta ostaje posle ljubavi (zivota)?Nista.Sranje.Hvala za UNU.

Otisao je veliki covek, umetnik i patriota.

Neka mu je pokoj dusi!

Treba naglasiti da je u jednom trenutku bio i Senator u Republici Srpskoj i jedan od najblizih savetnika Radovana Karadzica i Ratka Mladica. ;)
(Johannseburg, 3. mart 2010 17:57)
Da, pa šta...

Vest pracena tugom, ali i osmehom zbog velike topline vecine komentara.

Slava Momi, a hvala svima koji su napisali ovako dirljive komentare.

veliki covek i umetnik!!! neka mu je laka zemlja

10tak dana sam bio na putovanju bez ikakvih dodira sa vijestima iz nasih krajeva i prva vijest koja me na NTesli doceka je Umro Momo Kapor. E zivote, jbm li te... Ipak, zamisljam ga kako sad gore, dok drugi piju bozanski nektar i jedu urme, uz domacu sljivu pristavlja pasulj sa rebarcima i salatu od kiselog kupusa kao nekad na Menhetnu. Vjecnaja pamjat za naseg Momu!

Ovozemaljsko srpstvo je izgubilo, a nebesko dobilo jednog od najvećih, ako ne i najvećeg koji se ikad dohvatio i pera i kista!

Bojim se da posle Mome Kapora više nikoga nema ko ce nam tako ljupko i predano čuvati ovaj nas endemični, rustikalni balkanski identitet od najezde bezličnosti i bezmirisnosti modernog, globalizovanog polusvijeta. Ali, za raskošnu utjehu, sve dok ne izblijedi tinta na nebrojenim stranicama naseg besmrtnog čarobnjaka nježne i lepršave riječi, imaćemo čime hraniti nase tranzicijom ogladnjele duše i zalivati u tudjinskoj zemlji osušene korjene.

Hvala dovijeka Svevišnjem sto ga je obdario tako raskošnom paletom uzvišenih talenata i vrlina, ali i bezgraničnom, nesebičnom ljubavi prema životu, a onda takvog nadnaravnog, a opet božanski prostog i svakidašnjeg - poklonio nama, smrtnicima.

Sve sto zapisujemo, radimo zbog sebe ,a ne zbog onih koje u svoje zapise stavljamo.Ovaj, zapis se ne razlikuje o toga.ovaj zapis nije secanje na pisca, ni na delo, in je samo pokusaj da se secanje na zapisani dogadjaj procita.Procitao sam ,a pre toga proziveo dogadjaj.Da nisam procitao mozda ne bih bio siguran da li smem da drugima o svemu tome govorim, a posle procitanog postao sam sasvim siguran da nijer potrebno ikome ista govoriti jer je vec neko zapisao.Lako, je bilo izmisljati, al kako je to hrabro bilo pokraj zivota zapisivati, i hrabvro izmisljati i kukavicki beleziti, i covecno nita nikad ne zaboraviti.
moguce da je sve i bilo bas tako.M.P.Moca

Boemcina.Veliki covek.Voleo sam da ga slusam dok prica...slava ti

Velika steta.To je ono sto mi prvo pada na pamet.Posle jednog momenta pomislim da je to previse blago receno.Momin odlazak nije mjerljiva steta,prakticno je nenadoknadiv gubitak.Citam ga od malena,bio je sjajan covjek i pisac.On je vjerovatno poslednji cuvar beogradskog duha,koji je nedavno nestao zajedno sa svojim cuvarom.Ne mogu vise da pisem,isuvise sam tuzan...

Treba naglasiti da je u jednom trenutku bio i Senator u Republici Srpskoj i jedan od najblizih savetnika Radovana Karadzica i Ratka Mladica. ;)

OK.Znam i ja da o mrtvima treba sve najbolje pricati, ali ovaj covjek,koliko god je bio veliki pisac,bio je i veliki u svoj MRZNJI prema svemu sto nije bilo srpsko.I samo zato sto je nekada bio cijenjen ipostovan od SVIH ne smije mu se zaboraviti koliko je mrzio neke koji su ga isto tako nekada cijenili i postovali.I ne mozemu se bas zbog toga sto je nekada biovoljen od SVIH sada, kada je umro zaboraviti koliko je iMRZIO inije biou pravuu mnogim svojim izjavama.Svega se sjecam i tako sam bila razocaranai u njega i u Cosica.Licno misli,ma koliko da su ljudi VELIKI ne smiju sebi dozvoliti da izdaju i neke druge koji su ih voljeli i citali,a ova dvojica su touradili i ja se iskrenonadam da Bog postoji i da cebar tamo svi biti JEDNAKI i odgovarati za sve.

Bio super dok je pisac bio. Nazalost posle malo srbnuo...

Kakav gospodin. Saradnik Radovana Karadžića koji je kroz durbin posmatrao Sarajevo, svoj rodni grad.
O čemu pričate ?

Veliki pisac a mali političar.Genijalne rečenice a loše političke ideje, velika ljubav prema gradu u kojem je živio a velika mržnja prema gradu u kojem je rođen.
Nadam se,ipak,da će biti zapamćen kao veliki pisac !

Jedan od najvecih Srba dvadesetog veka ,otisao tiho i dostojanstveno,morao je zadnjih dvadeset godina da zivi pod HIPOTEKOM Velikosrbina!!!!
Samo pametni ljudi znaju KO su i STA su!!!
Neka Ti je vecna SLAVA i HVALA dragi Momo!!!!

Pocivaj u miru Momo!!

Najviše mi se dopadala Zoe. R.I.P.

A upravo sam skoro ponovo procitao njegovu Ivanu.. R.I.P

Otišao je veliki čovek, slikar i književnik ali njegov duh i delo ostaju zauvek utkani u Beograd i Srbiju...
Počivaj u miru dragi Momo!

Znali smo da jednom i to mora da se desi. Covek cije pisanje nije moguce zaboraviti ono je tu sveprisutno u nasim zivotima, oko nas. Neko uz cije knjige sam zavoleo knjizevnost kroz lucidnost njegovog pisanja i sirine koju do tada a ni kasnije nisam pronasao u drugim knjigama. Obelezilo je nasa detinjstva i mladosti darujuci nam intrigantne poruke saopstene da kroz njih mozete mnogo da naucite toliko da utice na bolje delove nasih licnosti. Boje, mirisi i poruke koje ste mogli da osetite kroz njegove slike i knjige su asocijacije na ljude, vreme sa kojima smo ziveli. Laku noc maestro, hvala Vam...

Kako posle ovako tragicnog dogadjaja neko moze da komentarise njegov zivot i to iz Johanezburga. Samo da ne procitam da je zbog njega otisao iz zemlje

Imala sam tu cast da se sa Momom Kaporom druzim 80-ih godina, kada je bio najintrigantnija licnost na javnoj sceni nekadasnje Juge. Jos uvek cuvam predivan portret koji mi je uradio u 'pastelu', kao i tekstove u casopisu Duga, u kojima je, izmedju ostalog, na duhovit nacin opisivao i moju malenkost.Divio se lepoti i mladosti zena, a umeo je cesto da kaze, na njegov duhovit i prefinjen nacin, kako je ljubomoran na sve muskarce koji su sa lepim zenama.Bila su to nezaboravna druzenja,koja je Moma pretvarao u igru, u kojoj se slavila lepota, umetnost i zivot!On me je naucio da citam Prusta, Tomasa Mana, Dzojsa, Jejtsa,... Drago mi je sto je njegova umetnost i bogatstvo duha nadvisila, njegove politicke stavove.Ziveo je punim ovozemaljskim zivotom, svoj talenat pretvorio je u umetnicka dela, tako da mu sada pripada nebesko kraljevstvo! Cecilija

Jedini koga sam mogao da čitam, a da ne zaspim...

Gospodine, profesore, mentoru... laka Vam zemlja.

Nastavićemo ode o Vašem gradu.

Hvala na svakoj rečenici, crtežu, storiji.

Hallucinoman

Neka ti je vječna slava

Kad god sam tuzna procitam neku od njegovih knjiga.Ovih dana Od istog pisca.Iskreno saucesce njegovoj porodici.Ruska i Mark.

Momo Kaporio je bio hronicar Beograda, ne samo jednog vremena , vec nekoliko destleca verno i opisno je pisao o gradu koji je pretrpeo toliko kulturnih,arhitektonskih ,zivotnih promena. Nedostajace mi kada citam Jat reviju, sticu ga se kada prodjem Kicevskom ulicom, za koju je jednom rekao: " Zivim u ulici koju samo jedno slovo deli od Kicerske". Vidcemo ko ce nastaviti njegovim stopama.
Neka mu je vecna slava i hvala !

Neka je vecno secanje na ovog genijalnog coveka. Slava mu!

Bio je VELIKI... Ponos našeg grada i celog srpskog naroda...
Neka mu je laka crna zemlja

Pocivaj u miru legendo.

Drago mi je sto sam bila savremenik jednog tako genijalnog pisca i umetnika. Nadaren duhom i osecajem za humor, izdvajao se u nasem knjizevnom svetu. Neka ga andjeli cuvaju!

Ovozemaljsko srpstvo je izgubilo, a nebesko dobilo jednog od najvećih, ako ne i najvećeg koji se ikad dohvatio i pera i kista!

Bojim se da posle Mome Kapora više nikoga nema ko ce nam tako ljupko i predano čuvati ovaj nas endemični, rustikalni balkanski identitet od najezde bezličnosti i bezmirisnosti modernog, globalizovanog polusvijeta. Ali, za raskošnu utjehu, sve dok ne izblijedi tinta na nebrojenim stranicama naseg besmrtnog čarobnjaka nježne i lepršave riječi, imaćemo čime hraniti nase tranzicijom ogladnjele duše i zalivati u tudjinskoj zemlji osušene korjene.

Hvala dovijeka Svevišnjem sto ga je obdario tako raskošnom paletom uzvišenih talenata i vrlina, ali i bezgraničnom, nesebičnom ljubavi prema životu, a onda takvog nadnaravnog, a opet božanski prostog i svakidašnjeg - poklonio nama, smrtnicima.

Slava mu!

E, i pozdravi Dragosa gore!

Pocivaj u miru veliki Momo! Pamticemo te!

"Foliranti" zauvek!
R.I.P.

Otišao je još jedan simbol Beograda.Neka Vam je laka zemlja,dragi gospodine beogradski.

Veljko je teatralno ušao u učionicu :
‚‚ Soba je mirisala na spermu ilegalnih drkadzija ‚‚
- Ko ti je to Veljko ?
- Momo Kapor
- Onaj iz Bazara, ona Ana ?
Tako sam upznao Momu i studentski život i pre nego sto je počeo.
Moj drug Veljko je otišao sasvim slučajno na železničku stanicu u Pančevo, pre par godina, i nije se vratio.
Sad je otišao i Momo, moj O`Hara.

A i nisam student zadnjih 30 godina.

Pozdravi Veljka a i sve naše Tamo. Tvojima moje iskreno saučešće. Izvinjavam se ako je suviše lično ali ovo doživljavam i kao lični gubitak.

Nepodnosljiva lakoca pisanja! Tako bih nazvao talenat koji je Kapor imao..Pisao je jednostavno, lako emotivno.
I ne samo knjige vec su i njegovi novinski clanci vrh u toj bransi. A ono sto je Kapor pisao u NIN/u zadnjih nekoliko meseci je posebna prica. Otvoreno do suza i iskreno!!Da je Francuz, dobio bi aveniju u Parizu. Ovako staviti Kapora (bar) u školske programe! Pokoj ti dusi i laka ti zemlja, majstore.

Otisao je veliki covek, umetnik i patriota.

Neka mu je pokoj dusi!

Слава му...

Covjek je umro, a ja mu zavidim, jer njegove izraze i recenice citiraju i oni, koji nisu procitali ni jednu njegovu knjigu. Bio je i ostao Beogradski Sarajlija.

neka mu je laka zemlja...bio je veliki Covek,veliki Knjizevnik i veliki Srbin...pocivaj u miru Momo...

Veoma tuzna vijest, otisao je veliki umjetnik,covjek koji je neograniceno volio svoj narod, a nikada, nikada nije nista lose rekao o bilo kom drugom narodu u biivsoj Jugoslaviji. Zar ga kriviti zbog toga, ne nikako nego samo jos vise postovati i kao covjeka i kao umjetnika i vjerovati u sve sto je rekao. Citam ndolicne komentare o tome da je kroz durbin gledao sarajevo, pa zar se niko ne zapita i ne pomisli, koliko je to tesko za svakoga ko svoj rodni grad gleda na taj nacin, a nije dobrodosao u grad u koji je rodjen. Neumjesni komentari, za covjeka koji je bio jedan od najvecih rodoljuba, i najvecih umjetnika naseg vremena.
Neka ti vjecna slava Momo i hvala ti za divne trenutke provedene uz tvoje slike.
Sarajka

Ogroman gubitak!Čitao sam sve što je pisao,a pisao je genijalno.Valjda će mu sad konačno priznati da je bio veliki pisac i slikar.Počivaj u miru,Momo!

R.I.P. :( Bio je divan covek i jedan od najboljih pisaca, licnosti, hronicara ovog naseg doba iz perspektive svakog pravog beogradjanina! Zao mi je sto je umro tako rano: tiho, bez pompe i iznenada. Nisam ni znala da je bio ozbiljno bolestan. Neka mu je vecni spokoj i laka zemlja! Ja nisam bas pripadnik generacije cije je doba obelezio jer sam tad bila jako mala, ali u mojoj porodici je bio veoma postovan. Jos kao malu su me zainteresovale njegove knjige jer ih imam dosta u kucnoj biblioteci i uvek ce mi biti asocijacija na detinjstvo.

pocivaj u miru veliki smekeru i hvala ti za sve ono sto si ucinio za sve dobre ljude...i za nas koji smo sticajem okolnosti i iskustrava shvatili tvoje rijeci jasnije no drugi... tvoj sugradjani iz ono malo sto je ostalo od Sarajeva

Johanessburg, Zvonimir, Nada ... Pustite nas u nasoj tuzi i boli za jednim divnim covekom, barem danas . . .

Vest pracena tugom, ali i osmehom zbog velike topline vecine komentara.

Slava Momi, a hvala svima koji su napisali ovako dirljive komentare.

veliki covek i umetnik!!! neka mu je laka zemlja

Sve sto zapisujemo, radimo zbog sebe ,a ne zbog onih koje u svoje zapise stavljamo.Ovaj, zapis se ne razlikuje o toga.ovaj zapis nije secanje na pisca, ni na delo, in je samo pokusaj da se secanje na zapisani dogadjaj procita.Procitao sam ,a pre toga proziveo dogadjaj.Da nisam procitao mozda ne bih bio siguran da li smem da drugima o svemu tome govorim, a posle procitanog postao sam sasvim siguran da nijer potrebno ikome ista govoriti jer je vec neko zapisao.Lako, je bilo izmisljati, al kako je to hrabro bilo pokraj zivota zapisivati, i hrabvro izmisljati i kukavicki beleziti, i covecno nita nikad ne zaboraviti.
moguce da je sve i bilo bas tako.M.P.Moca

Otisao je neponovljivi hronicar beogradskog duha i autenticni beogradski "shmeker". Jedna od retkih faca iz sveta poznatih koji je uspeo da spoji patriotizam, umetnost, popularnost, nezavisnost od sponzora i tajkuna, kao i neukaljanost svakodnevnom politikom. Mnogi su kad jednom odu iz Beograda ostajali zauvek ili su se pak vracali, ali svaki put mrzeci Beograd i Srbiju sve vise nakon sto vide sveta i malo se osete vaznim. Nasuprot tome, Momo je sirio svoje vidike putujuci po svetu i uvek vracao u svoj Beograd sa sve vise ljubavi prema gradu, ljudima, svom narodu i njegovom mentalitetu. Znao je Momo da ni narod, ni mentalitet pa ni njegov Beograd nisu savrseni, ali je sve te nedostatke na magican nacin u svojim pricama pretakao u romansiranu biografiju posleratnog srpskog drustva i na suptilan nacin nam govorio da se ponosimo onim ko smo, sta smo i odakle smo. Kao sto rece nedavno odgovarajuci na pitanje o patriotizmu u verovatno poslednjem intervjuu "to nije politicki stav, to je nesto sto te nauci baba, to se nosi iz porodice..."

Skitaj i pricaj i dalje na nekom boljem mestu, veliki covece.

Otišao je još jedan od onih koji su mi uvek činili zivot lepšim.Setiću ga se često,kao i Ace Popovića,i neću biti tuzan,već nasmejan.

Imam osećaj da već, sa šeretskim osmehom, gleda od gore na nas obične smrtnike i žali nas. Večna slava i hvala ovom majstoru pisane reči i još koje čega drugoga! Taj spisak darovitih ljudi poput Mome se tanji li tanji, a nadopune niotkuda.

10tak dana sam bio na putovanju bez ikakvih dodira sa vijestima iz nasih krajeva i prva vijest koja me na NTesli doceka je Umro Momo Kapor. E zivote, jbm li te... Ipak, zamisljam ga kako sad gore, dok drugi piju bozanski nektar i jedu urme, uz domacu sljivu pristavlja pasulj sa rebarcima i salatu od kiselog kupusa kao nekad na Menhetnu. Vjecnaja pamjat za naseg Momu!

Veoma tužna vest, umro je posebno nadaren čovek, saučešće porodici!

Boemcina.Veliki covek.Voleo sam da ga slusam dok prica...slava ti

Treba naglasiti da je u jednom trenutku bio i Senator u Republici Srpskoj i jedan od najblizih savetnika Radovana Karadzica i Ratka Mladica. ;)
(Johannseburg, 3. mart 2010 17:57)
Da, pa šta...

Za mene kao velikog poklonika njegovog rada ovo je zaista tuzna vest. Upravo citam Magiju Beograda i uzivam u njegovoj vecitoj vickavosti!

I sta ostaje posle ljubavi (zivota)?Nista.Sranje.Hvala za UNU.

eeeeee, steta...bas... meni licno dosta je znacio, nedostajace svakako...

Velika steta.To je ono sto mi prvo pada na pamet.Posle jednog momenta pomislim da je to previse blago receno.Momin odlazak nije mjerljiva steta,prakticno je nenadoknadiv gubitak.Citam ga od malena,bio je sjajan covjek i pisac.On je vjerovatno poslednji cuvar beogradskog duha,koji je nedavno nestao zajedno sa svojim cuvarom.Ne mogu vise da pisem,isuvise sam tuzan...