Mladi preduzetnici

Ni slucajno u preduzetnike!!! Drzava nas guli.

Otvorio sam IT biznis prosle godine u Novom Sadu i bezim iz njega glavom bez obzira. Nameti, nameti i samo nameti, nema ni malo predaha od njih. Najnovije u Novom Sadu je da se za reklame firmi placa od 500-1000 evra na godisnjem nivou. Moj se biznis gasi sada u martu i nikada vise!!!

Pa to je isto kao i kada pravimo razliku izmedju kuce i stana. Ziveti se moze u kuci na selu ili stanu u gradu. Kuca na selu znaci: brigu o krovu, ogradi, stepenistu, zidovima, fasadi, kokoskama, svinjama, jabukama ... Stan u gradu znaci: useljavam se u fioku, sve izvan te fioke me ne zanima. Kad pukne krov o tome neka vodi racuna drzava. O fasadi - drzava, o ulici - drzava. O seljacima koji treba da mi prodaju jabuke, kokoske i svinje - drzava. Ili Miskovic. Svejedno. Kada radnje budu prazne ja cu da strajkujem ispred Nemanjine i da trazim svoja prava. Drzava mora da me cuva. E pa sad - saberite dva i dva. Sta je bolje? Vecina ljudi ce reci ovo drugo. Navika iz stare Juge: malo radis, malo zabusavas, ali imas letovanje, zimovanje, mozes da putujes gde hoces i uzivas. E tako vam je to ...

nikad više!Možda je to nekad bilo dobro ali danas nije!

A ja baš planirao kad završim fax da započnem neki IT biznis.

:(

Problem je neuredjeno drustvo, gde svako radi sta hoce, pa tako da i najveci optimista, koji krece sa svojim poslom, ubrzo postane najveci pesimista.Nasa ekonomija ne funkcionise, sto vidimo i sa kursom dinara, jer nemamo proizvodnju, ne izvozimo nista osim jeftine radne snage, dok drzava ocigledno to ne kapira i nema razumevanja da se pomognu mali privatnici, koji tek pocinju sa svojim poslom, jer i oni pomazu drzavi, tako sto se smanjuje broj nezaposlenih.

Ajde norvezani pomazite, gurajte to napred.

Pa kako da zapocnem posao kad vec u startu svu ustedjevinu moram da izdvojim za drzavu?

Ni slucajno u preduzetnike!!! Drzava nas guli.

Otvorio sam IT biznis prosle godine u Novom Sadu i bezim iz njega glavom bez obzira. Nameti, nameti i samo nameti, nema ni malo predaha od njih. Najnovije u Novom Sadu je da se za reklame firmi placa od 500-1000 evra na godisnjem nivou. Moj se biznis gasi sada u martu i nikada vise!!!

Pa to je isto kao i kada pravimo razliku izmedju kuce i stana. Ziveti se moze u kuci na selu ili stanu u gradu. Kuca na selu znaci: brigu o krovu, ogradi, stepenistu, zidovima, fasadi, kokoskama, svinjama, jabukama ... Stan u gradu znaci: useljavam se u fioku, sve izvan te fioke me ne zanima. Kad pukne krov o tome neka vodi racuna drzava. O fasadi - drzava, o ulici - drzava. O seljacima koji treba da mi prodaju jabuke, kokoske i svinje - drzava. Ili Miskovic. Svejedno. Kada radnje budu prazne ja cu da strajkujem ispred Nemanjine i da trazim svoja prava. Drzava mora da me cuva. E pa sad - saberite dva i dva. Sta je bolje? Vecina ljudi ce reci ovo drugo. Navika iz stare Juge: malo radis, malo zabusavas, ali imas letovanje, zimovanje, mozes da putujes gde hoces i uzivas. E tako vam je to ...

A ja baš planirao kad završim fax da započnem neki IT biznis.

:(

Ajde norvezani pomazite, gurajte to napred.

nikad više!Možda je to nekad bilo dobro ali danas nije!

Problem je neuredjeno drustvo, gde svako radi sta hoce, pa tako da i najveci optimista, koji krece sa svojim poslom, ubrzo postane najveci pesimista.Nasa ekonomija ne funkcionise, sto vidimo i sa kursom dinara, jer nemamo proizvodnju, ne izvozimo nista osim jeftine radne snage, dok drzava ocigledno to ne kapira i nema razumevanja da se pomognu mali privatnici, koji tek pocinju sa svojim poslom, jer i oni pomazu drzavi, tako sto se smanjuje broj nezaposlenih.

Pa kako da zapocnem posao kad vec u startu svu ustedjevinu moram da izdvojim za drzavu?