Ekonomisti: Rast ekonomije u 2010.

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec kaže da su za postizanje privrednog rasta i otvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja u 2010. godini neophodne investicije u infrastrukturu, stvaranje povoljnijeg ambijenta za investiranje i više izvozno orijentisana privreda.

Vlada Srbije mora da radi u pomenutim pravcima da bi bio postignut predvidjeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto u ovoj godini, kazao je Bajec ističući da taj rast, iako relativno skroman, predstavlja pozitivan zaokret u odnosu na pad ekonomske aktivnosti u 2009. godini.

Bajec je ukazao i na važnost toga što će Vlada Srbije u 2010. godini nastaviti sa reformom javnog sektora, koja treba da doprinese trajnijem smanjenju učešća javne potrošnje u BDP-u, ukazujući na važnost zakona u vezi sa penzionim sistemom koji će uskoro biti doneti.

Arsić: Oporavak zavisi i od partnera

Član Ekonomskog saveta Milojko Arsić ocenio je da bi privreda Srbije u ovoj godini trebalo da počne da se oporavlja, ali da će taj oporavak u velikoj meri zavisiti od ekonomskih kretanja u partnerskim zemljama.

"Srpska privreda će tokom ove godine verovatno krenuti u oporavak ali je brzina i dinamika neizvesna zbog tog što u velikoj meri zavisi od kretanja u svetskoj privredi. Još uvek postoje veliki rizici da li je započeti oporavak samoodrživ ili je on posledica fiskalnih stimulansa od strane vlada vodećih zemalja", rekao je Arsić.

Prema njegovim rečima, projekcija privrednog rasta od 1,5 odsto u ovoj godini je "umerena" i moguće je da rast bude i veći, ali će zavisiti od ekonomskih kretanja u evropskim zemljama sa kojima imamo intenzivnu trgovinu i odakle dolazi najveći broj investitora. Arsić je ocenio i da bi životni standard građana, u proseku, mogao da poraste, ali ne za sve kategorije građana, naročito za one koji rade u javnom sektoru i penzionere čije će zarade biti "zamrznute" u 2010. godini.

U slučaju da ekonomski rast bude veći od projektovanog, država bi trebalo da smanji fiskalni deficit, a eventualni višak sredstava usmeri na izdavanja za socijalnu zaštitu, smatra Arsić. On, ipak, ne podržava mogućnost odmrzavanja plata i penzija, u slučaju da rast privrede bude veći od očekivanog.

Arsić tvrdi da su izdavanja za socijalnu zaštitu u Srbiji izuzetno mala i među najnižim u Evropi. "Postoji određeni broj stanovništva koji teško živi, na primer oko 300 hiljada ljudi starijih od 65 godina nema nikakva primanja", kazao je Arsić.

On jedino očekuje negativne trendove kada je u pitanju rast nezaposlenosti. "Jedna od osobina kretanja nezaposlenosti je da se ona povećava nakon što privreda zabeleži pad, a u periodu kada se privreda oporavlja nastavlja se rast nezaposlenosti", objasnio je Arsić.

Arsić je naglasio da ako se firme i dalje budu suočavale sa teškoćama može se razmatriti mogućnost ustupanja manjinskog učesća nekom poslovnom partneru.

Erić: Teška godina uz ekonomski rast

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić smatra da će prva polovina 2010. godine biti izuzetno teška jer će se preneti mnogi negativni efekti ekonomske krize iz protekle godine, ali da je realno očekivati da će u ovoj godini biti ostvaren ekonomski rast.

"Predviđanja da ćemo narednu godinu završiti sa ekonomskim rastom su realna, mada će to dosta zavisiti od dešavanja u međunarodnom okruženju", ocenio je Erić.

"Ako dođe do bržeg oporavka razvijenijih zemalja, vrlo moguće je da se ti pozitivni efekti brže prenesu i kod nas", precizirao je on i dodao da će jedan od najvećih problema u 2010. godini biti vrlo visoka nelikvidnost privrede i nedostatak poslova.

Imajući u vidu pad industrijske proizvodnje u protekloj godini, mora se učiniti puno napora na nalaženju novih poslova jer je jedino rešenje za srpsku ekonomiju povećanje proizvodnje, naročito one izvozno orijentisane, rekao je Erić. "Ovu situaciju moramo da iskoristimo i da neke postojeće probleme, posebno u domenu administrativnih barijera, koji otežavaju poslovanje, probamo da eliminišemo i da učinimo privredni ambijent mnogo povoljnijim", istakao je on.

Erić je ocenio da je najavljeno moguće odmrzavanja plata dobra vest, ali samo ako je praćeno realnim povećanjem bruto domaćeg proizvoda jer "ne smemo upasti u situaciju da delimo nešto što nismo zaradili, što je vrlo opasna zamka i može imati negativne posledice u budućnosti".