Nasilje u porodici

Ne radi se to dobro.Stalno se pominju materijalna situacija ili slično, zbog koje žena ne odlazi od nasilnika. Potpuno netačno. Žena od straha i totalne agonije nije u stanju ni da misli, a u Centru za soc. rad, kojekakvim "agencijama" i nevladinim org. kažu "Pa, ako vi nećete, onda, bla, bla...", kao da nemaju pojma u kakvom je ta žena haosu, pa joj ostavljaju da bire hoće li ili neće da nešto uradi. Naravno da hoće ali NE SME, a njihovu podršku će dobiti samo na papiru, ne i u kući dok je manijak maltretira. Zašto žene sa decom neretko iz svojih kuća moraju da beže od nasilnika?! Pa ne krše one Zakon već on. Je l' to Zakon, tj. društvo, ne može, ne ume ili neće drugačije da reši?

"Svi junaci nikom ponikose.....". Tipicno je da na ovakve teme u medijima Srbije nema komentara. To je jedan od najupecativljijih znakova svesti stanovnistva o nasilju nad zenama. Svi su bez reci, bez mesljenja o ovoj vrlo vaznoj temi. A i oni koji su protiv emancipacije zena ga sigurno korste sam po "malo" i kad "treba". Nad zenom, nad decom, vec po potrebi i svojoj sopstvenoj nemoci i neinteligenciji, imaju razradjene metode proganjanja i terorsanja koji ispunjavaju i dopunjuju njihove jadne i sitne duse. Sve "velicina" do "velicine". Ima ih medju svim "dragim" i "dobrim" komsijama, nekm policajcima, mozda oficirima, advokatma i doktorima, sluzbenicima i rudarima, kocijasima pevacima horova.....
To je ono sto povezuje naciju i cini je jedinstvenom :-(

Ja sam prinudjen da zivim s ocem nasilnikom i alkoholicarom jer nemam gde drugo da odem, ne mogu da pronadjem posao od kojeg bih mogao da se izdrzavam i sve me to jako pogadja i sve vise sam depresivan, u centru za soc. rad ih uopste ne zanimaju takvi slucajevi, a majka mi je otisla u inostranstvo i pobegla od problema odavno!

Rudo, bravo za komentar! Od silne agonije, straha i sl. strasno pada samopouzdanje i samopostovanje kao i volja za zivotom. Zbog toga mnoge zene, odnosno zlostavljane osobe jednostavno nisu u stanju ni da traze pomoc. Samo vecini ljudi je empatija slabo razvijena pa ne mogu to da shvate.

Da se zakon primenjuje ne bi ni trebale sigurne kuce, ali bi tada trebali centri u koje bi bili smesteni nasilnici uz prinudno lecenje od alkoholizma ili drugih poremecaja.Zene i deca bi ostajali u svojoj kuci imali sigurnost svoj miran dom. Obilazila sam i centar za socijalni rad, zensku alternativu za pomoc zenama, zvala policiju, konsultovala se sa socijalnom radnicom koja radi sa alkoholicarima, sa neuropsihijatrom kod koga odlazim zbog stresa kroz koji prolazim, lekara opste prakse samo u jednom cilju: Kako prinuditi alkoholicara na lecenje? Nisam nista uspela...Svi su pominjali da ih zakon sprecava, da nemaju nadleznost da bilo sta ucine a on osim kazni za voznju u pijanom stanju nigde nije registrovan kao alkoholicar. Ja sam se razvela, sada je postupak za podelu imovine, koji traaaajeeee... Ja necu napustiti moju kucu koja se sastoji i deljiva je na dva komforna stana nadam se da ce me zdravlje posluziti da docekam da moju polovinu sredim i da imam mir. A do tog vremena ja cu i dalje placati sve racune, on ce i dalje jesti rucak koji spremim, ja cu i dalje kupovati i cepati drva kojim ce se on grejati... a odgovor na pitanje :ZASTO ste se udali za njega (pre 30 godina)i zasto ste sami iskolovali sinove na fakultetu koje sada dobijam od svih onih kojima se obracam zbog uzasnog psihickog nasilja , je trazenje opravdanja za necinjenje...

ja (srecom) nikada nisam bila u slicnoj situaciji, ali moja prijateljica jeste. centar za socijalni rad birokratska ustanova u kojoj su svi od reda nezainteresovani, amosfera je kao po domovima zdravlja - od isfrustriranih "salterusa" do nezainteresovanih i bezobraznih psihologa i ostalih

Drage moje zene,znate li kako je sve ovo funkcionisalo 1996 god.kada sam se ja razvodila od supruga nasilnika i zlostavljaca?Da mi nije bilo roditelja mogla sam se ubiti!Kada sam se porodila i rodila bolesnog decaka,krece stravicno maltretiranje!Uz pomoc milicije uspevam da napustim zajednicki dom,ali uz pomoc centra za socijalni rad on nastavlja da me maltretira i naredne cetiri godine.Mogi sa sigurnoscu da kazem da je centar za socijalni rad dao zeleno svetlo bivsem suprugu za sva nedela koja je ucinio!Da bi na kraju dete odlazilo kod njega i bilo seksualno zlostavljano!Obisla sam sve moguce ustanove koje postoje u ovom gradu moleci za pomoc,ali centar za socijalni rad je drzava u drzavi!Kadija ti kadi kadija ti sudi.Mene su mogli i ubiti ali da dete gurnu u ruke napasniku i siledziji.Moj sin,i samo moj sin sada ima 14 god.i ima velike posledice zbog svega sto je preziveo,ali se borimo.Jedna od posledica je i neprihvatanje njegovog problema ni od strane nastavnika,pa i kroz celu osmogodisnju skolu prolazi kroz pakao,a meni ponestaje snaga...

Ne radi se to dobro.Stalno se pominju materijalna situacija ili slično, zbog koje žena ne odlazi od nasilnika. Potpuno netačno. Žena od straha i totalne agonije nije u stanju ni da misli, a u Centru za soc. rad, kojekakvim "agencijama" i nevladinim org. kažu "Pa, ako vi nećete, onda, bla, bla...", kao da nemaju pojma u kakvom je ta žena haosu, pa joj ostavljaju da bire hoće li ili neće da nešto uradi. Naravno da hoće ali NE SME, a njihovu podršku će dobiti samo na papiru, ne i u kući dok je manijak maltretira. Zašto žene sa decom neretko iz svojih kuća moraju da beže od nasilnika?! Pa ne krše one Zakon već on. Je l' to Zakon, tj. društvo, ne može, ne ume ili neće drugačije da reši?

Drage moje zene,znate li kako je sve ovo funkcionisalo 1996 god.kada sam se ja razvodila od supruga nasilnika i zlostavljaca?Da mi nije bilo roditelja mogla sam se ubiti!Kada sam se porodila i rodila bolesnog decaka,krece stravicno maltretiranje!Uz pomoc milicije uspevam da napustim zajednicki dom,ali uz pomoc centra za socijalni rad on nastavlja da me maltretira i naredne cetiri godine.Mogi sa sigurnoscu da kazem da je centar za socijalni rad dao zeleno svetlo bivsem suprugu za sva nedela koja je ucinio!Da bi na kraju dete odlazilo kod njega i bilo seksualno zlostavljano!Obisla sam sve moguce ustanove koje postoje u ovom gradu moleci za pomoc,ali centar za socijalni rad je drzava u drzavi!Kadija ti kadi kadija ti sudi.Mene su mogli i ubiti ali da dete gurnu u ruke napasniku i siledziji.Moj sin,i samo moj sin sada ima 14 god.i ima velike posledice zbog svega sto je preziveo,ali se borimo.Jedna od posledica je i neprihvatanje njegovog problema ni od strane nastavnika,pa i kroz celu osmogodisnju skolu prolazi kroz pakao,a meni ponestaje snaga...

ja (srecom) nikada nisam bila u slicnoj situaciji, ali moja prijateljica jeste. centar za socijalni rad birokratska ustanova u kojoj su svi od reda nezainteresovani, amosfera je kao po domovima zdravlja - od isfrustriranih "salterusa" do nezainteresovanih i bezobraznih psihologa i ostalih

"Svi junaci nikom ponikose.....". Tipicno je da na ovakve teme u medijima Srbije nema komentara. To je jedan od najupecativljijih znakova svesti stanovnistva o nasilju nad zenama. Svi su bez reci, bez mesljenja o ovoj vrlo vaznoj temi. A i oni koji su protiv emancipacije zena ga sigurno korste sam po "malo" i kad "treba". Nad zenom, nad decom, vec po potrebi i svojoj sopstvenoj nemoci i neinteligenciji, imaju razradjene metode proganjanja i terorsanja koji ispunjavaju i dopunjuju njihove jadne i sitne duse. Sve "velicina" do "velicine". Ima ih medju svim "dragim" i "dobrim" komsijama, nekm policajcima, mozda oficirima, advokatma i doktorima, sluzbenicima i rudarima, kocijasima pevacima horova.....
To je ono sto povezuje naciju i cini je jedinstvenom :-(

Ja sam prinudjen da zivim s ocem nasilnikom i alkoholicarom jer nemam gde drugo da odem, ne mogu da pronadjem posao od kojeg bih mogao da se izdrzavam i sve me to jako pogadja i sve vise sam depresivan, u centru za soc. rad ih uopste ne zanimaju takvi slucajevi, a majka mi je otisla u inostranstvo i pobegla od problema odavno!

Da se zakon primenjuje ne bi ni trebale sigurne kuce, ali bi tada trebali centri u koje bi bili smesteni nasilnici uz prinudno lecenje od alkoholizma ili drugih poremecaja.Zene i deca bi ostajali u svojoj kuci imali sigurnost svoj miran dom. Obilazila sam i centar za socijalni rad, zensku alternativu za pomoc zenama, zvala policiju, konsultovala se sa socijalnom radnicom koja radi sa alkoholicarima, sa neuropsihijatrom kod koga odlazim zbog stresa kroz koji prolazim, lekara opste prakse samo u jednom cilju: Kako prinuditi alkoholicara na lecenje? Nisam nista uspela...Svi su pominjali da ih zakon sprecava, da nemaju nadleznost da bilo sta ucine a on osim kazni za voznju u pijanom stanju nigde nije registrovan kao alkoholicar. Ja sam se razvela, sada je postupak za podelu imovine, koji traaaajeeee... Ja necu napustiti moju kucu koja se sastoji i deljiva je na dva komforna stana nadam se da ce me zdravlje posluziti da docekam da moju polovinu sredim i da imam mir. A do tog vremena ja cu i dalje placati sve racune, on ce i dalje jesti rucak koji spremim, ja cu i dalje kupovati i cepati drva kojim ce se on grejati... a odgovor na pitanje :ZASTO ste se udali za njega (pre 30 godina)i zasto ste sami iskolovali sinove na fakultetu koje sada dobijam od svih onih kojima se obracam zbog uzasnog psihickog nasilja , je trazenje opravdanja za necinjenje...

Rudo, bravo za komentar! Od silne agonije, straha i sl. strasno pada samopouzdanje i samopostovanje kao i volja za zivotom. Zbog toga mnoge zene, odnosno zlostavljane osobe jednostavno nisu u stanju ni da traze pomoc. Samo vecini ljudi je empatija slabo razvijena pa ne mogu to da shvate.