Seksualna zavisnost: Komedija ili drama?

Smorili ste za medalju. Ko ima volje da procita tekst do kraja iskreno mu cestitam. Napraviste nauku od serije za razbibrigu.

Serija je zakon i to je to!

Svaka cast pokusajima analize seksualne zavisnosti, ali mi se cini da to ipak nikada nece biti ozbiljno shvaceno kao "bolest" - mogu da zamislim kakve zloupotrebe mogu nastati zbog ovakve kvalifikacije necega sto je, u sustini, samo neumereni hedonizam. I kod drugih poremecaja ponasanja (narkomanija, alkoholizam, preterivanje u hrani) termin "bolest" treba uzeti sa rezervom, a pitanje je da li se bolescu moze smatrati nesto sto je tako zabavno, (u vecini slucajeva) bez posledica po zdravlje i, na kraju krajeva, prirodno - pre bi se za apstinenciju moglo reci da je odstupanje od normale. Zbog toga se u prici o ovom fenomenu ne mora ici dalje od "Californication" i knjiga / filmova kao sto je n.p.r. "Choked", gde je "Sexocholics Anonymous" grupna terapija prikazana u svoj svojoj apsurdnosti.

Ako sam dobro razumeo članak, znači, zajedničko za sve ove poremećaje je dopaminski "tobogan" - nenormalno povišeni nivo dopamina koji se izaziva svesnom namernom akcijom, praćen bržim ili sporijim padom nivoa sve do ispod normalne vrednosti, kada nastupa kriza i pritisak da se akcija ponovi (uz to, a to nije ovde navedeno, dolazi do "dopaminske rezistencije", odnosno uobičajeni nivoi nisu više dovoljni za "normalu").

Ako je unutrašnji mehanizam delovanja isti kod svih tipova zavisnosti, zašto se onda sve to ne deklariše kao jedna: bolest (u jednini) zavisnosti, hormonski poremećaj, koji može imati neograničen broj pojavnih oblika, odnosno onoliko pojavnih oblika koliko ima načina za postizanje zadovoljstva?

Serija je zakon i to je to!

Ako sam dobro razumeo članak, znači, zajedničko za sve ove poremećaje je dopaminski "tobogan" - nenormalno povišeni nivo dopamina koji se izaziva svesnom namernom akcijom, praćen bržim ili sporijim padom nivoa sve do ispod normalne vrednosti, kada nastupa kriza i pritisak da se akcija ponovi (uz to, a to nije ovde navedeno, dolazi do "dopaminske rezistencije", odnosno uobičajeni nivoi nisu više dovoljni za "normalu").

Ako je unutrašnji mehanizam delovanja isti kod svih tipova zavisnosti, zašto se onda sve to ne deklariše kao jedna: bolest (u jednini) zavisnosti, hormonski poremećaj, koji može imati neograničen broj pojavnih oblika, odnosno onoliko pojavnih oblika koliko ima načina za postizanje zadovoljstva?

Svaka cast pokusajima analize seksualne zavisnosti, ali mi se cini da to ipak nikada nece biti ozbiljno shvaceno kao "bolest" - mogu da zamislim kakve zloupotrebe mogu nastati zbog ovakve kvalifikacije necega sto je, u sustini, samo neumereni hedonizam. I kod drugih poremecaja ponasanja (narkomanija, alkoholizam, preterivanje u hrani) termin "bolest" treba uzeti sa rezervom, a pitanje je da li se bolescu moze smatrati nesto sto je tako zabavno, (u vecini slucajeva) bez posledica po zdravlje i, na kraju krajeva, prirodno - pre bi se za apstinenciju moglo reci da je odstupanje od normale. Zbog toga se u prici o ovom fenomenu ne mora ici dalje od "Californication" i knjiga / filmova kao sto je n.p.r. "Choked", gde je "Sexocholics Anonymous" grupna terapija prikazana u svoj svojoj apsurdnosti.

Smorili ste za medalju. Ko ima volje da procita tekst do kraja iskreno mu cestitam. Napraviste nauku od serije za razbibrigu.