Oštrije protiv nasilja nad decom

"Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao je da tekstovi u kojima se govori o nasilju podstiču nasilje i pozvao novinare da ne daju veliki medijski prostor onima koji vrše nasilje nad decom".

Ovo proizvoljno tumačenje, tek da se nešto kaže, je potpuno pogrešno! Stvari se ne popravljaju tako što se o njima ne priča, već suprotno! Nasilnike upravo treba medijski pratiti i javno osudjivati, kako bi kazne (koje trebaju biti daleko oštrije) preventivno delovale tj. da svako ko čini nasilje nad decom, ili ima tu nameru, zna unapred šta ga čeka. Ne postoji drugi način da društvo pokaže da ne toleriše nasilje!

U postojeći zakon trebalo bi uvesti i odredbe koje se tiču ukazivanja na intencije u roditeljskoj alijenaciji i obavezno psihijatrijsko veštačenje osoba koje se na neposredan način staraju o detetu a koje nisu njegovi roditelji. No, po mom iskustvu zakon je mrtvo slovo na papiru jer sudska ekspeditivnost, sudska praksa, a ponajrpe stručnost nadležnih službi (pa i podložnost koruptivnim metodama) više imaju veze sa srednjim vekom nego s modernim evropskim načelima u zaštiti prava deteta. Deca su naš dar a ne lična svojina. Sva deca - i moj sin i svi njegovi, i svi njihovi drugari.

Potpuno podržavam inicijativu za donošenje novog zakona protiv nasilja nad decom. Ali, u ovoj zemlji postoji veliki problem primene postojećih zakona i pojedinih zakonskih odredbi! Na primer, zakonom je zabranjeno proći automobilom na crveno svetlo semafora, ali mnogi, mnogi tu zakonsku odredbu krše svakodnevno bez ikakvih posledica (danas sam u periodu od nekih sat vremena vožnje kroz grad svojim očima video barem 10 vozača koji su namerno prošli kroz crveno svetlo). Generalno gledano nasilja ima na svakom koraku, sakodnevno, sve više i više. Nasilje nad decom samo je deo opšte turobne slike društva u kome živimo. Uzroci su sistemski i sistematski, samo slovo zakona, nažalost, neće rešiti gotovo ništa...

Stvarno ne mogu da verujem da Ministar Pravde dopusta sebi takve budalastine poput ove izjave. Naravno da treba o ovome da se govori da bi ljudima pocelo da ulazi u glavu da je batinanje dece ne samo pogresno, nego i izraz nemoci, slabosti i bede licnosti, isto kao i svako drugo nasilje nad slabijim i nemocnim. Ali to smo na kraju krajeva svi ucili u skoli, mi stariji a ovi mladji su verovatno culi u Crkvi. Problem nije u deci, problem lezi u frustracijama cele nacije i to ce se izleciti onda kad ljudi budu srecni i zadovoljni sobom. Mozda mediji pomognu da se stvori slika kako u Srbiji nije sve tako crno ali ne tako sto ce se problemi gurati pod tepih, nego tako sto ce se raditi na promeni sistema (ne)vrednosti koje imamo danas u drustvu. Dakle, nije kul biti batinas nego je kul biti fin itd.

A sta bi sa onom narodnim: 'Batina je iz raja izasla' i 'i mene su tukli moji roditelji pa sta mi sada fali?'. Ako je to nas mentalitet ( a jeste), onda nas (djuture) treba reedukovati, uciti roditelje nekim drugacijim vaspitnim metodama osim sibe. Verujem (ili barem zelim) da su sluzbe koje stite decu pocele sa radom i da je njihov uspeh to sto pronalaze zrtve nasilja a ne da postoji tako izrazit porast nasilja u prodici/starteljskom domu?

A sta bi sa onom narodnim: 'Batina je iz raja izasla' i 'i mene su tukli moji roditelji pa sta mi sada fali?'. Ako je to nas mentalitet ( a jeste), onda nas (djuture) treba reedukovati, uciti roditelje nekim drugacijim vaspitnim metodama osim sibe. Verujem (ili barem zelim) da su sluzbe koje stite decu pocele sa radom i da je njihov uspeh to sto pronalaze zrtve nasilja a ne da postoji tako izrazit porast nasilja u prodici/starteljskom domu?

U postojeći zakon trebalo bi uvesti i odredbe koje se tiču ukazivanja na intencije u roditeljskoj alijenaciji i obavezno psihijatrijsko veštačenje osoba koje se na neposredan način staraju o detetu a koje nisu njegovi roditelji. No, po mom iskustvu zakon je mrtvo slovo na papiru jer sudska ekspeditivnost, sudska praksa, a ponajrpe stručnost nadležnih službi (pa i podložnost koruptivnim metodama) više imaju veze sa srednjim vekom nego s modernim evropskim načelima u zaštiti prava deteta. Deca su naš dar a ne lična svojina. Sva deca - i moj sin i svi njegovi, i svi njihovi drugari.

Stvarno ne mogu da verujem da Ministar Pravde dopusta sebi takve budalastine poput ove izjave. Naravno da treba o ovome da se govori da bi ljudima pocelo da ulazi u glavu da je batinanje dece ne samo pogresno, nego i izraz nemoci, slabosti i bede licnosti, isto kao i svako drugo nasilje nad slabijim i nemocnim. Ali to smo na kraju krajeva svi ucili u skoli, mi stariji a ovi mladji su verovatno culi u Crkvi. Problem nije u deci, problem lezi u frustracijama cele nacije i to ce se izleciti onda kad ljudi budu srecni i zadovoljni sobom. Mozda mediji pomognu da se stvori slika kako u Srbiji nije sve tako crno ali ne tako sto ce se problemi gurati pod tepih, nego tako sto ce se raditi na promeni sistema (ne)vrednosti koje imamo danas u drustvu. Dakle, nije kul biti batinas nego je kul biti fin itd.

"Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao je da tekstovi u kojima se govori o nasilju podstiču nasilje i pozvao novinare da ne daju veliki medijski prostor onima koji vrše nasilje nad decom".

Ovo proizvoljno tumačenje, tek da se nešto kaže, je potpuno pogrešno! Stvari se ne popravljaju tako što se o njima ne priča, već suprotno! Nasilnike upravo treba medijski pratiti i javno osudjivati, kako bi kazne (koje trebaju biti daleko oštrije) preventivno delovale tj. da svako ko čini nasilje nad decom, ili ima tu nameru, zna unapred šta ga čeka. Ne postoji drugi način da društvo pokaže da ne toleriše nasilje!

Potpuno podržavam inicijativu za donošenje novog zakona protiv nasilja nad decom. Ali, u ovoj zemlji postoji veliki problem primene postojećih zakona i pojedinih zakonskih odredbi! Na primer, zakonom je zabranjeno proći automobilom na crveno svetlo semafora, ali mnogi, mnogi tu zakonsku odredbu krše svakodnevno bez ikakvih posledica (danas sam u periodu od nekih sat vremena vožnje kroz grad svojim očima video barem 10 vozača koji su namerno prošli kroz crveno svetlo). Generalno gledano nasilja ima na svakom koraku, sakodnevno, sve više i više. Nasilje nad decom samo je deo opšte turobne slike društva u kome živimo. Uzroci su sistemski i sistematski, samo slovo zakona, nažalost, neće rešiti gotovo ništa...