Politika saučešća

...Kapiram ja poentu, al nije to tako kao sto predstavljas. So what ako je neka religija vecinska, to je normalno svuda. I to nije diskriminacija. Jednostavno nije. Pogledaj malo dalje od svog dvorista. U Grckoj se nedavno valda zaklela patrijarhu i ljubili mu ruke svi ministri. U Italiji visi papa i Hrist po ucionicama. Pa sta? U svim zemljama EU Bozic se slavi i neradan je dan. I sta sad? Svi Muslimani (a ima ih na milione) su onda diskriminisani i treba da dizu frku i da pisu tekstiove itd. Ma daj. Ne primajte se, ljudi. I sta ako se smrti ovog coveka koji ima velkiki duhovni i tradicionalni, kulturni znacaj za vecinu zemlje, a plus je 100% normalan, sta ako se toliko znacaj tome pridaje? Sto to toliko smeta? Skoro Michael Jackson umro i maltene stao svet. Da umre papa vido bi sta bi bilo. I to j eonda ok, a? Dakle - easy, u odnosu na druge mi smo totalna tolerancija, i nacionalna i verska! Dakle, samo opusteno, ispratimo coveka koji je bio iznad mnogih, i iz svog i iz svetovnog kruga, dostojno i idemo dalje. Bez galame i pametovanja. Uzged, ja nisam religiozan, nisam krsten niti sam se vencao u crkvi. Ali to ne znaci da pljujem na tradiciju i duhovnost i da cekam svaku priliku (pa cak i ovu) da je zloupotrebim i pevam svoju pesmu. Hvala

Bravo! Sve ono sto ja hocu a ne umem tako dobro da iskazem.

Netrpeljivost koja izbija iz ovog sočinjenija je užasna, a užasnija još i više zbog toga što promoviše nekakvu "ravnopravnost" i teži "pravednosti".

Nemaju istu važnost za ovu državu, za ovaj narod, neki kotlokrpa i jedan Patrijarh. Da, bio je star, da, nije se od njega baš moglo očekivati da igra košarku "u kraju", već je verovatnije da će da umre (šta čovek još može u bolnici, u 96. godini?), ali ipak - kotlokrpa?! Naravno da je Teofilu Pančiću na pamet palo da će neko ko pamti duže od zlatne ribice pitati - a zar za Đinđića nije bila trodnevna žalost, zar zbog toga nije stao grad, zar zbog toga nisu pomerane sednice, utakmice, zabranjena muzika? Stoga Pančić mudro, iskusno, unapred odbija takav napad - "Đinđićeva smrt je u drugim okolnostima" - jer je mlađi i jer je ubijen - te je stoga probitačno (mal ne rekoh - dragom Bogu milo) (kotl)okrpiti žalost za jednim čovekom čiji se uticaj na Srbiju može meriti sa Đinđićevim (Pančić se neće složiti - ja mislim i većim)? Jer, ako je Đinđić i morao "nekakve žabe gutati" (bio je političar, njima je to posao), Patrijarh nije - on je govorio baš onako kako je i živeo, stoga ga i voli ovaj narod. Zar nismo zbog Đinđića danima po ulicama bludeli, pljuvali kriminalce, zar nismo svi ili na sahrani bili ili je na tv-u gledali (tad nije bio problem pogasiti programe, sad odjednom jeste)? Tačno je - nisu svi u Srbiji pravoslavni, ali nisu svi ni glasali za Đinđića, zar ne?

Savrseno receno!

Mozda je izjavljivanje saucesca na licnom planu u ovom slucaju malo izmesteno, ali ne vidim zasto se pravi tolika buka oko dana zalosti. Potpuno je besmisleno reci da je SPC jedna od mnogih religijskih zajenica u Srbiji i u tom smislu ima istu istorijsku ulogu sa njima. Sve te zajednice treba da su jednke pred zakonom, ali da li sacica Jehovinih svedoka, na primer, ima u nasoj istoriji ikakvu ulogu? Nema. Da li se za njih vezuje pismenost i kultura ovog naroda (da ostanemo samo na tome i ne idemo dalje)? Ne. Ja sam za to da covek ima pravo danas u Srbiji da izabere koju hoce religiju, ali ne moze se poreci da SPC ima posebno mesto u nasoj duhovnoj tradiciji, svidelo se to nekome ili ne. I ta prica o sekularnoj drzavi pokazuje nerazumevanje istog na zapadu. Setite se smrti pape, kako bi bilo da umre poglavar Anglikanske crkve, ili Dalaj Lama... Nije drzava sekularna zato sto negira ili ne priznaje postojanje religije (to je bilo ono prethodno doba), nego je sekularna sto uredjuje svoje funkcionisanje po svetovnim , a ne religijskim zakonima. Dakle, sekularizam drzave nije ugrozen odavanjem postovanja poglavaru najvece religijske zajednice u zemlji od posebnog istorijsko-duhovnog znacaja za nju. Biti toleratan znaci biti u stanju prihvatiti ovu cinjenicu.

Blago nama s nama samima.
Postoje vremena, kada: ODĆUTATU znači MUDROST. I obrnuto.
Ali...

Bez obzira da li je neko sa latentnim oportunistickim namerama doneo ovu odluku, ona sama po sebi nije i ne moze biti pogresna. Pravoslavni Srbi, ne RS, vec SRBI tuguju za Patrijarhom, a za RS je pristojno da takvu jednu tugu postuje i kroz ovakve formalne odluke, pa ne igra i ne peva ta tri dana. Kada je komsija u zalosti, da li bi trebalo da dozvolimo sebi da se iz nase kuce cuju pesma i igra? U ovom trenutku nekoliko miliona gradjana tuguje. Da li je pristojno da ostali gradjani pevaju i igraju? Ni od koga se danima zalosti ne trazi da tuguje, vec da POSTUJE tudju TUGU. Ni od koga se dakle ne trazi da bude pravoveran i zivi u Hristu, trazi se pristojnost, tolerantnost, civilizovanost. Moglo se svakako i drugacije postupiti, pa ne proglasiti trodnevnu zalost i prepustiti svesti i savesti manjine, da li ce postovati zalost vecine. Mogli bismo po istom principu i anarhisticki urediti drustvo. Ali, naravno, nismo i za tako nesto jos dugo necemo imati uslove. Gospodin koji vam je izjavio saucesce je jednostavno bio svestan da je velikom broju Srba u ovom trenutku pristojno izjaviti saucesce, samo je pogresio u konkretnom slucaju. A Vas komentar o godini u kojoj se Patrijarh upokojio je blago receno neumesan, kao i poredjenje sa podjednako velikom zaloscu Srbije povodom smrti Djindjica. Ne sprdajmo se sa tugom, cija god da je i za kim god da je i bez obzi ra na to da li je neko sa nekim "cuvao ovce". Ko je "cuvao ovce" sa Djindjicem? A da li bi trebalo povodom te tuge izjaviti i saucesce? Trebalo bi, jer ipak nije u pitanju premijer ili voljeni estradni umetnik onih koji osecaju zalost vec "Otac" ONIH KOJI OSECAJU ZALOST. Ukoliko nekoliko miliona ljudi oseca zalost (bez obzira na bilo cije psiholoske i filosofske polemike "zasto?") postujmo to!

I meni je drugarica, muslimanka, izjavila saucesce. Uzgred, nisu tri vec cetiri dana. U Beogradu je i cetvrtak proglasen za dan zalosti. Sekularna drzava... Uz postovanje prema preminulom, ne mogu a da ne kazem da mi ovakvo ponasanje lici na kolektivnu histeriju pracenu nevidjenim licemerjem vlasti, da nam promaknu vesti poput one o ljudima koji sede na pruzi i blokiraju saobracaj jer 10 meseci nisu primili platu. Kakva je situacija u SPC videce se sada, verujem da ce se izbor novog patrijarha odvijati kao opstinski izbori na Vozdovcu.

Iz Toronta gde se otkazuju probe folklora (!!!):
"Otkazuju se sve probe za sutra, sredu, 18. novembar, zbog trodnevne zalosti u Srbiji povodom smrti njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla"

Merenje tuge je Sizifov posao. Hrišćanskom verniku je smrt patrijarha tužan događaj. Nekima je žalosnija prečesta pogibija mladih ljudi na našim putevima. Druge je (zar ?) i nestanak tog Majkla Džeksona skamenio od bola.

Jedino zajedničko u svim slučajevima je da je tuga lično osećanje. Kada tuga postane kolektivna, vreme je za mrštenje.

Potpisujem svaku rec!

Dragi Teofile... Sve si video ... i džipove, vladike, kradje, političare i nepravedne dane žalosti... ali nisi video glavno. Da su ljudi u tišini iskazivali poštovanje, da je svako od nas mogao da oseti kako je uzvišen trenutak odlaska sa ovog sveta. Svako svojim očima gleda. Ja sam stvarno tugovao tri dana. Kao da je otišao neko drag iz moje porodice. Sve vreme sam razmišljao o prolaznosti i osećao sam kako se bliži trenutak kada ću i ja poći na taj put.
Kada su ti oči, Teofile prikovane za prolaznost, za džipove, za političare...prolaznost ćeš i videti.
Duša se povukla pod sveznajućim umom.

Savrseno receno!

Bravo! Sve ono sto ja hocu a ne umem tako dobro da iskazem.

...Kapiram ja poentu, al nije to tako kao sto predstavljas. So what ako je neka religija vecinska, to je normalno svuda. I to nije diskriminacija. Jednostavno nije. Pogledaj malo dalje od svog dvorista. U Grckoj se nedavno valda zaklela patrijarhu i ljubili mu ruke svi ministri. U Italiji visi papa i Hrist po ucionicama. Pa sta? U svim zemljama EU Bozic se slavi i neradan je dan. I sta sad? Svi Muslimani (a ima ih na milione) su onda diskriminisani i treba da dizu frku i da pisu tekstiove itd. Ma daj. Ne primajte se, ljudi. I sta ako se smrti ovog coveka koji ima velkiki duhovni i tradicionalni, kulturni znacaj za vecinu zemlje, a plus je 100% normalan, sta ako se toliko znacaj tome pridaje? Sto to toliko smeta? Skoro Michael Jackson umro i maltene stao svet. Da umre papa vido bi sta bi bilo. I to j eonda ok, a? Dakle - easy, u odnosu na druge mi smo totalna tolerancija, i nacionalna i verska! Dakle, samo opusteno, ispratimo coveka koji je bio iznad mnogih, i iz svog i iz svetovnog kruga, dostojno i idemo dalje. Bez galame i pametovanja. Uzged, ja nisam religiozan, nisam krsten niti sam se vencao u crkvi. Ali to ne znaci da pljujem na tradiciju i duhovnost i da cekam svaku priliku (pa cak i ovu) da je zloupotrebim i pevam svoju pesmu. Hvala

I meni je drugarica, muslimanka, izjavila saucesce. Uzgred, nisu tri vec cetiri dana. U Beogradu je i cetvrtak proglasen za dan zalosti. Sekularna drzava... Uz postovanje prema preminulom, ne mogu a da ne kazem da mi ovakvo ponasanje lici na kolektivnu histeriju pracenu nevidjenim licemerjem vlasti, da nam promaknu vesti poput one o ljudima koji sede na pruzi i blokiraju saobracaj jer 10 meseci nisu primili platu. Kakva je situacija u SPC videce se sada, verujem da ce se izbor novog patrijarha odvijati kao opstinski izbori na Vozdovcu.

Netrpeljivost koja izbija iz ovog sočinjenija je užasna, a užasnija još i više zbog toga što promoviše nekakvu "ravnopravnost" i teži "pravednosti".

Nemaju istu važnost za ovu državu, za ovaj narod, neki kotlokrpa i jedan Patrijarh. Da, bio je star, da, nije se od njega baš moglo očekivati da igra košarku "u kraju", već je verovatnije da će da umre (šta čovek još može u bolnici, u 96. godini?), ali ipak - kotlokrpa?! Naravno da je Teofilu Pančiću na pamet palo da će neko ko pamti duže od zlatne ribice pitati - a zar za Đinđića nije bila trodnevna žalost, zar zbog toga nije stao grad, zar zbog toga nisu pomerane sednice, utakmice, zabranjena muzika? Stoga Pančić mudro, iskusno, unapred odbija takav napad - "Đinđićeva smrt je u drugim okolnostima" - jer je mlađi i jer je ubijen - te je stoga probitačno (mal ne rekoh - dragom Bogu milo) (kotl)okrpiti žalost za jednim čovekom čiji se uticaj na Srbiju može meriti sa Đinđićevim (Pančić se neće složiti - ja mislim i većim)? Jer, ako je Đinđić i morao "nekakve žabe gutati" (bio je političar, njima je to posao), Patrijarh nije - on je govorio baš onako kako je i živeo, stoga ga i voli ovaj narod. Zar nismo zbog Đinđića danima po ulicama bludeli, pljuvali kriminalce, zar nismo svi ili na sahrani bili ili je na tv-u gledali (tad nije bio problem pogasiti programe, sad odjednom jeste)? Tačno je - nisu svi u Srbiji pravoslavni, ali nisu svi ni glasali za Đinđića, zar ne?

Potpisujem svaku rec!

Bez obzira da li je neko sa latentnim oportunistickim namerama doneo ovu odluku, ona sama po sebi nije i ne moze biti pogresna. Pravoslavni Srbi, ne RS, vec SRBI tuguju za Patrijarhom, a za RS je pristojno da takvu jednu tugu postuje i kroz ovakve formalne odluke, pa ne igra i ne peva ta tri dana. Kada je komsija u zalosti, da li bi trebalo da dozvolimo sebi da se iz nase kuce cuju pesma i igra? U ovom trenutku nekoliko miliona gradjana tuguje. Da li je pristojno da ostali gradjani pevaju i igraju? Ni od koga se danima zalosti ne trazi da tuguje, vec da POSTUJE tudju TUGU. Ni od koga se dakle ne trazi da bude pravoveran i zivi u Hristu, trazi se pristojnost, tolerantnost, civilizovanost. Moglo se svakako i drugacije postupiti, pa ne proglasiti trodnevnu zalost i prepustiti svesti i savesti manjine, da li ce postovati zalost vecine. Mogli bismo po istom principu i anarhisticki urediti drustvo. Ali, naravno, nismo i za tako nesto jos dugo necemo imati uslove. Gospodin koji vam je izjavio saucesce je jednostavno bio svestan da je velikom broju Srba u ovom trenutku pristojno izjaviti saucesce, samo je pogresio u konkretnom slucaju. A Vas komentar o godini u kojoj se Patrijarh upokojio je blago receno neumesan, kao i poredjenje sa podjednako velikom zaloscu Srbije povodom smrti Djindjica. Ne sprdajmo se sa tugom, cija god da je i za kim god da je i bez obzi ra na to da li je neko sa nekim "cuvao ovce". Ko je "cuvao ovce" sa Djindjicem? A da li bi trebalo povodom te tuge izjaviti i saucesce? Trebalo bi, jer ipak nije u pitanju premijer ili voljeni estradni umetnik onih koji osecaju zalost vec "Otac" ONIH KOJI OSECAJU ZALOST. Ukoliko nekoliko miliona ljudi oseca zalost (bez obzira na bilo cije psiholoske i filosofske polemike "zasto?") postujmo to!

Blago nama s nama samima.
Postoje vremena, kada: ODĆUTATU znači MUDROST. I obrnuto.
Ali...

Mozda je izjavljivanje saucesca na licnom planu u ovom slucaju malo izmesteno, ali ne vidim zasto se pravi tolika buka oko dana zalosti. Potpuno je besmisleno reci da je SPC jedna od mnogih religijskih zajenica u Srbiji i u tom smislu ima istu istorijsku ulogu sa njima. Sve te zajednice treba da su jednke pred zakonom, ali da li sacica Jehovinih svedoka, na primer, ima u nasoj istoriji ikakvu ulogu? Nema. Da li se za njih vezuje pismenost i kultura ovog naroda (da ostanemo samo na tome i ne idemo dalje)? Ne. Ja sam za to da covek ima pravo danas u Srbiji da izabere koju hoce religiju, ali ne moze se poreci da SPC ima posebno mesto u nasoj duhovnoj tradiciji, svidelo se to nekome ili ne. I ta prica o sekularnoj drzavi pokazuje nerazumevanje istog na zapadu. Setite se smrti pape, kako bi bilo da umre poglavar Anglikanske crkve, ili Dalaj Lama... Nije drzava sekularna zato sto negira ili ne priznaje postojanje religije (to je bilo ono prethodno doba), nego je sekularna sto uredjuje svoje funkcionisanje po svetovnim , a ne religijskim zakonima. Dakle, sekularizam drzave nije ugrozen odavanjem postovanja poglavaru najvece religijske zajednice u zemlji od posebnog istorijsko-duhovnog znacaja za nju. Biti toleratan znaci biti u stanju prihvatiti ovu cinjenicu.

Merenje tuge je Sizifov posao. Hrišćanskom verniku je smrt patrijarha tužan događaj. Nekima je žalosnija prečesta pogibija mladih ljudi na našim putevima. Druge je (zar ?) i nestanak tog Majkla Džeksona skamenio od bola.

Jedino zajedničko u svim slučajevima je da je tuga lično osećanje. Kada tuga postane kolektivna, vreme je za mrštenje.

Iz Toronta gde se otkazuju probe folklora (!!!):
"Otkazuju se sve probe za sutra, sredu, 18. novembar, zbog trodnevne zalosti u Srbiji povodom smrti njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla"

Dragi Teofile... Sve si video ... i džipove, vladike, kradje, političare i nepravedne dane žalosti... ali nisi video glavno. Da su ljudi u tišini iskazivali poštovanje, da je svako od nas mogao da oseti kako je uzvišen trenutak odlaska sa ovog sveta. Svako svojim očima gleda. Ja sam stvarno tugovao tri dana. Kao da je otišao neko drag iz moje porodice. Sve vreme sam razmišljao o prolaznosti i osećao sam kako se bliži trenutak kada ću i ja poći na taj put.
Kada su ti oči, Teofile prikovane za prolaznost, za džipove, za političare...prolaznost ćeš i videti.
Duša se povukla pod sveznajućim umom.