Božović: Nasilje kao životni stil

"“Imamo zakon, imamo normu, ali nemamo normalnost i nemamo moralnost. Ovo nije obična situacija", kaže Božović".

Od ubistva Djindjića, ni jedna vlast nema "političku volju" za bilo kakvim promenama na bolje! Zato je otkrivanje nalogodavaca daleko važnije nego što izgleda, ali ni za to nema "političke volje"!

Da pogadjamo zašto nema?

Ponekad pomislim da bi se pre ta povorka mogla odrzati u Nisu,mi smo dole miran narod,niko se ne bi mlatarao da izadje da se bije sa nekim tek tako,mozda bi se neki seljaci podsmevali ucesnicima gay parade ali ih niko ne bi tukao!

Ono sto se desava strancima desava se i gradjanima ove zemlje, samo sto se o tome retko prica u medijima. Kada neko dobije batine zato sto je metalac, Rom, panker, debeo, nizak, nosi naocare ili se na bilo koji nacin razlikuje, to je podjednako nasilje kao i kad pretuku Francuza. Reagujte i tada.

Gopsodine Božoviću, da su se u Srbiji slušale reči ljudi poput Vas, svima bi bilo bolje. Međutim, slušajući neke druge, tvorce kupusi(jada), pro(jada), gusli(jada)... nasilje zaista postade stil života u Srbiji, jer se deca ovih manifestacija, sve jada do jade, namnožiše, ojačaše, a pametni se skloniše pred najezdom primitizma i strahom od batina.Rečju, skupo plaćamo danak izostanaku lustracije posle 5.oktobra.

Na fakultetu političkih nauka - gde radi prof. Božović - predaju neki koji uveliko "kumuju" atmosferi u kojoj živimo.Podsetimo se samo bivšeg ministra za KiM...

dobrodosli u srbiju, zemlju u kojoj je opasno po zivot govoriti francuski (ili neki drugi strani jezik koji ne razumemo i stoga mrzimo) u kafani i drzati se sa nekim za ruku (ukoliko ja ta osoba: istog pola, romske nacionalnosti, crne ili zute rase, jevrejin ili neko ko na navedene lici). ukoliko ste vec u srbiji i nesto od gore navedenog radite : govorite francuski, drzite se za ruke i sl. - radite to u svoja cetiri zida da ne biste upadali u oci i provocirali. to je vasa privatna stvar- porucuju vam vlasti zemlje srbije. hvala i laku noc!

Vrlo je bio interesantan ovaj nacionalno-psiho-emocionalni monolog ove psiholoskinje koja je bila gosta dnevnika. Eto mi smo jedan napacen narod koji pati neprestano i zavisi totalno od stranca koji bombarduje pa daje beli sengen i tako dalje i tako blize i eto zato su mladi svi zbunjeni pa malo rade da jacanju svog identiteta time sto nasilje vrse nad drugima koji im se ne svidjaju. Dosta je vise bilo za kulturom zrtve u srbiji, samo onda kada u Srbiji kultura zrtve postane kultura odgovornosti u ovoj zemlji ce biti bolje. Nama je milije da jadikujemo nego da nesto uradimo.

Napaćen narod - koješta. Uvek nam je neko drugi kriv.

Vreme je za 6. oktobar i LUSTRACIJU....Od tada, tj ubistva Premijera sve je retro a najveci doprinos daje stranka na vlasti REHABILITUJE AVETE PROSLOSTI i njihove potomke

Veliki, topao pozdrav dragom profesoru Božoviću. Hvala Vam što postojite!

Nasilje se ne moze iskoreniti nasiljem, a borba protiv nasilja merama od strane drzave jeste takodje jedna vrsta nasilja, koja ne resava probleme u korenu, nego samo sputava njegove simptome, izaziva prividan mir, licemerstvo, a u sustini hrani samo zlo, jer nasilje izaziva nasilje, cak i ako ga privremeno sputava u izrazavanju. Setimo se kako se komunizam borio protiv nacionalizma, tabuima i represijom, pa nije uspeo da ga iskoreni ni posle skoro pet decenija. Pravo resenje u borbi protiv nasilnistva jeste prosvecivanje: osvedocenje ljudi o one stvarne motive koji se kriju iza njihovog nasilnickog ponasanja (gordost i njena povredjenost, licemerna projekcija...), a koje oni izgovaraju nekim svojim toboznjim plemenitim ciljevima, te zatim pozivanje na pokajanje za te motive. Medjutim, ta prosvecenost koja je izvukla civilizaciju Zapada iz hiljadugodisnje tame srednjeg veka, danas nije omiljena, pa se cak smatra nepristojnom, jer niko ne zeli sebe da menja iznutra, niti voli da se analiziraju njegovi sustinski motivi i da se njegova savest pokaziva na pokajanje (promenu). Umesto prosvecivanja mi bismo sve da resimo nasilnim putem, i to vodi ovu nasu civilizaciju nazad u srednji vek. Do pre samo par decenija smatralo da se direktor skole nije dobar pedagog (prosvetitelj u sustini) ukoliko je zbog necega morao da pozove policiju u skolu. Danas se smatra da je direktor uradio dobar posao ako je obezbedio dezurnog policajca. Ne pada nikome na pamet da on nije dobar pedagog, jer se prosvecivanjem danas nista ne resava. Onda ne treba da se cudimo sto pravog resenja nema na vidiku, i sto drzava postaje iz dana u dan sve totalitarnija, jer preuzima na sebe onu odgovornost koju bi covek trebao da nosi sam na sebi. Ne moze drzava da resava karakterne probleme naroda, vec jedino moze da cuva vecinu od manjine koja ih ima. Ako je vecina iskvarena onda niti ima snage koja bi valjano sprovodila pravni sistem, niti pravni sistem uopste moze da resava nase karakterne probleme. Karakterne probleme treba svako da resava sam sa sobom, a sama drzava nije u stanju da iskoreni moju licnu iskvarenost, neodgovornost, lenjost, podmitljivost, itd, ako ja sam necu da ih iz sebe iskorenim. Prosvecivanje naroda nema svoju drugu alternativu.

Samo sam u toku prosle nedelje videla 5-6 tuci u centru Beograda u sred bela dana, niko ne reaguje...na svu srecu , zivim negde drugde i necu se vratiti.

Sta je, tu je. Da ne valja - ne valja. Sta sad? Ovi, koji sve upropastise, nece pustiti nikoga drugog na vlast, to je jasno. Ali, ipak ima nade, ali je OGROMNO pitanje da li ima i vremena. Naime, poznato je, da najveci broj mafijasa, ekstremista i uopste losih ljudi, a koji imaju pare, pocnu svojoj porodici da pruzaju mnogo bolje obrazovanje i standard generalno nego sto ga pruzaju raji. Iz redova tih njihovih potomaka ce odredjeni procenat postati normalni i kulturni ljudi i pocece IZNUTRA da ruse nasilje. Ali, za to treba mnogo vremena i postoji opasnost da se nasa drzava pre toga urusi sama od sebe zbog svih ovih problema koji su sada prisutni, pa da taj prirodni mehanizam uopste ne uspe.

Vi koji pricate o lustraciji i slicnim metodima - zar ste zaboravili ono "Svraka svraki ne kljuje oci"? Ovde su poluge vlasti DOSLOVNO u rukama ljudi koji su protiv napretka, pa nece valjda ti ljudi da dozvole da ih neko smeni? Kao sto rekoh, jedina sansa je da sinovi pocnu da smenjuju oceve, druge sanse nemamo. Ili mozda MZ da dodje da nas oslobodi od nas samih?

Posledice izostanka lustracije posle 05-og oktobra i kompromis sa ekstremisitickim snagama daju svoj danak. I tek ce biti posledica. Bojim se da je sada kasno za lustraciju, izgleda da su se oni ponovo organizovali.

Tačno je, prof. Božoviću, sve ovo što ste rekli... Samo, ŠTA SAD?

Koliko god da sam mrzeo jednopartijsku diktaturu u kojoj sam rodjen i u kojoj sam proveo prvih 20 godina svog života, ne mogu danas da se setim tih godina bez odredjenog osećanja nostalgije!!! Jer, 1970-ih je Beograd bio jedan od najbezbednijih gradova na planeti... mogao si njegovim ulicama da se mirno šetaš i u 3 ujutro... A danas? Uveli smo silne ključeve, brave, ograde, alarmne sisteme... ne bismo li se osećali makar malo bezbednije. Jer, ova smešna država, odn. policija koju svi plaćamo, nije u stanju da nas zaštiti!! Navijači-huligani, kojekakvi "Obrazi" i patriJote, desničari, ultra-desničari, ultra-levičari, ultra-trtemrte... svi su napaljeni na nekakvo obračunavanje, na "šorku", na prebijanje...???

Možemo li konačno da započnemo jedan ozbiljan nacionalni diskurs, šta i kako dalje? I to da se uključe svi - od političkih stranaka i NVO do Pravoslavne crkve i kojekakvih udruženja i asocijacija?
Možemo li - hoćemo li - da svi kolektivno stanemo pred ogledalo i da prvo sami sebi priznamo da smo opasno NAZADOVALI i da je KRAJNJE VREME da nešto URADIMO? Jer, kad god u jednom društvu krene da caruje MRŽNJA, to je znak da je vrag odneo šalu i da pod hitno treba reagovati pre nego što sve ode u propast.

Klinci koji su rodjeni i odrastali u onim užasnim ratnim godinama su danas već punoletni. A to još znači: pucaju od snage i MRŽNJE! Uz majčino mleko oni su upijali i propagandu po kojoj su svi oni koji ne misle kao ja/mi - neprijatelji sa kojima se treba "obračunati"!
Ali, ako su već oni rodjeni i formirani u jednom iščašenom sistemu vrednosti, to ne znači da sad svi mi treba da prekrstimo ruke i kapituliramo.
Koliko god da ih je - nasilnici su MANJINA! Ogromna većina Srba želi da živi normalno, u miru, pa makar čekali na birou za zaposlenje još 5 godina!

Ali, treba prvo neko da se isprsi i preuzme vodjstvo u borbi protiv ološa. A to je već posao države, odn. vlade. Lepo je i nadasve pohvalno što se oni i dalje zalažu za Kosovo (!!!) i što dobijaju značajne "diplomatske poene na medjunarodnoj sceni". Nego, šta ćemo sa našom, domaćom, "scenom"?

Zorane Zorane! Nedostajes nam:(
a ova g-dja jos nije shvatila da ne moze uvek nama neko drugi da bude kriv. Drago mi je samo sto ima ovakvih ljudi kao g-n Bozovic

Nije vreme vise za socioloske studije zasto se ovako strasne stvari desavaju. Potrebno je da se primene izuzetno visoke kazne. Ovakve nece zaustaviti ubedjivanja, samo duge zatvorske kazne. Dok ne dozive sudbinu od koje ce se svaki slican manijak uplasiti i dobro razmisliti da li da uradi ovako nesto, desavace nam se ovako nesto stalno.

Gopsodine Božoviću, da su se u Srbiji slušale reči ljudi poput Vas, svima bi bilo bolje. Međutim, slušajući neke druge, tvorce kupusi(jada), pro(jada), gusli(jada)... nasilje zaista postade stil života u Srbiji, jer se deca ovih manifestacija, sve jada do jade, namnožiše, ojačaše, a pametni se skloniše pred najezdom primitizma i strahom od batina.Rečju, skupo plaćamo danak izostanaku lustracije posle 5.oktobra.

Nasilje se ne moze iskoreniti nasiljem, a borba protiv nasilja merama od strane drzave jeste takodje jedna vrsta nasilja, koja ne resava probleme u korenu, nego samo sputava njegove simptome, izaziva prividan mir, licemerstvo, a u sustini hrani samo zlo, jer nasilje izaziva nasilje, cak i ako ga privremeno sputava u izrazavanju. Setimo se kako se komunizam borio protiv nacionalizma, tabuima i represijom, pa nije uspeo da ga iskoreni ni posle skoro pet decenija. Pravo resenje u borbi protiv nasilnistva jeste prosvecivanje: osvedocenje ljudi o one stvarne motive koji se kriju iza njihovog nasilnickog ponasanja (gordost i njena povredjenost, licemerna projekcija...), a koje oni izgovaraju nekim svojim toboznjim plemenitim ciljevima, te zatim pozivanje na pokajanje za te motive. Medjutim, ta prosvecenost koja je izvukla civilizaciju Zapada iz hiljadugodisnje tame srednjeg veka, danas nije omiljena, pa se cak smatra nepristojnom, jer niko ne zeli sebe da menja iznutra, niti voli da se analiziraju njegovi sustinski motivi i da se njegova savest pokaziva na pokajanje (promenu). Umesto prosvecivanja mi bismo sve da resimo nasilnim putem, i to vodi ovu nasu civilizaciju nazad u srednji vek. Do pre samo par decenija smatralo da se direktor skole nije dobar pedagog (prosvetitelj u sustini) ukoliko je zbog necega morao da pozove policiju u skolu. Danas se smatra da je direktor uradio dobar posao ako je obezbedio dezurnog policajca. Ne pada nikome na pamet da on nije dobar pedagog, jer se prosvecivanjem danas nista ne resava. Onda ne treba da se cudimo sto pravog resenja nema na vidiku, i sto drzava postaje iz dana u dan sve totalitarnija, jer preuzima na sebe onu odgovornost koju bi covek trebao da nosi sam na sebi. Ne moze drzava da resava karakterne probleme naroda, vec jedino moze da cuva vecinu od manjine koja ih ima. Ako je vecina iskvarena onda niti ima snage koja bi valjano sprovodila pravni sistem, niti pravni sistem uopste moze da resava nase karakterne probleme. Karakterne probleme treba svako da resava sam sa sobom, a sama drzava nije u stanju da iskoreni moju licnu iskvarenost, neodgovornost, lenjost, podmitljivost, itd, ako ja sam necu da ih iz sebe iskorenim. Prosvecivanje naroda nema svoju drugu alternativu.

Ponekad pomislim da bi se pre ta povorka mogla odrzati u Nisu,mi smo dole miran narod,niko se ne bi mlatarao da izadje da se bije sa nekim tek tako,mozda bi se neki seljaci podsmevali ucesnicima gay parade ali ih niko ne bi tukao!

Veliki, topao pozdrav dragom profesoru Božoviću. Hvala Vam što postojite!

Na fakultetu političkih nauka - gde radi prof. Božović - predaju neki koji uveliko "kumuju" atmosferi u kojoj živimo.Podsetimo se samo bivšeg ministra za KiM...

dobrodosli u srbiju, zemlju u kojoj je opasno po zivot govoriti francuski (ili neki drugi strani jezik koji ne razumemo i stoga mrzimo) u kafani i drzati se sa nekim za ruku (ukoliko ja ta osoba: istog pola, romske nacionalnosti, crne ili zute rase, jevrejin ili neko ko na navedene lici). ukoliko ste vec u srbiji i nesto od gore navedenog radite : govorite francuski, drzite se za ruke i sl. - radite to u svoja cetiri zida da ne biste upadali u oci i provocirali. to je vasa privatna stvar- porucuju vam vlasti zemlje srbije. hvala i laku noc!

"“Imamo zakon, imamo normu, ali nemamo normalnost i nemamo moralnost. Ovo nije obična situacija", kaže Božović".

Od ubistva Djindjića, ni jedna vlast nema "političku volju" za bilo kakvim promenama na bolje! Zato je otkrivanje nalogodavaca daleko važnije nego što izgleda, ali ni za to nema "političke volje"!

Da pogadjamo zašto nema?

Vreme je za 6. oktobar i LUSTRACIJU....Od tada, tj ubistva Premijera sve je retro a najveci doprinos daje stranka na vlasti REHABILITUJE AVETE PROSLOSTI i njihove potomke

Napaćen narod - koješta. Uvek nam je neko drugi kriv.

Vrlo je bio interesantan ovaj nacionalno-psiho-emocionalni monolog ove psiholoskinje koja je bila gosta dnevnika. Eto mi smo jedan napacen narod koji pati neprestano i zavisi totalno od stranca koji bombarduje pa daje beli sengen i tako dalje i tako blize i eto zato su mladi svi zbunjeni pa malo rade da jacanju svog identiteta time sto nasilje vrse nad drugima koji im se ne svidjaju. Dosta je vise bilo za kulturom zrtve u srbiji, samo onda kada u Srbiji kultura zrtve postane kultura odgovornosti u ovoj zemlji ce biti bolje. Nama je milije da jadikujemo nego da nesto uradimo.

Ono sto se desava strancima desava se i gradjanima ove zemlje, samo sto se o tome retko prica u medijima. Kada neko dobije batine zato sto je metalac, Rom, panker, debeo, nizak, nosi naocare ili se na bilo koji nacin razlikuje, to je podjednako nasilje kao i kad pretuku Francuza. Reagujte i tada.

Nije vreme vise za socioloske studije zasto se ovako strasne stvari desavaju. Potrebno je da se primene izuzetno visoke kazne. Ovakve nece zaustaviti ubedjivanja, samo duge zatvorske kazne. Dok ne dozive sudbinu od koje ce se svaki slican manijak uplasiti i dobro razmisliti da li da uradi ovako nesto, desavace nam se ovako nesto stalno.

Sta je, tu je. Da ne valja - ne valja. Sta sad? Ovi, koji sve upropastise, nece pustiti nikoga drugog na vlast, to je jasno. Ali, ipak ima nade, ali je OGROMNO pitanje da li ima i vremena. Naime, poznato je, da najveci broj mafijasa, ekstremista i uopste losih ljudi, a koji imaju pare, pocnu svojoj porodici da pruzaju mnogo bolje obrazovanje i standard generalno nego sto ga pruzaju raji. Iz redova tih njihovih potomaka ce odredjeni procenat postati normalni i kulturni ljudi i pocece IZNUTRA da ruse nasilje. Ali, za to treba mnogo vremena i postoji opasnost da se nasa drzava pre toga urusi sama od sebe zbog svih ovih problema koji su sada prisutni, pa da taj prirodni mehanizam uopste ne uspe.

Vi koji pricate o lustraciji i slicnim metodima - zar ste zaboravili ono "Svraka svraki ne kljuje oci"? Ovde su poluge vlasti DOSLOVNO u rukama ljudi koji su protiv napretka, pa nece valjda ti ljudi da dozvole da ih neko smeni? Kao sto rekoh, jedina sansa je da sinovi pocnu da smenjuju oceve, druge sanse nemamo. Ili mozda MZ da dodje da nas oslobodi od nas samih?

Samo sam u toku prosle nedelje videla 5-6 tuci u centru Beograda u sred bela dana, niko ne reaguje...na svu srecu , zivim negde drugde i necu se vratiti.

Zorane Zorane! Nedostajes nam:(
a ova g-dja jos nije shvatila da ne moze uvek nama neko drugi da bude kriv. Drago mi je samo sto ima ovakvih ljudi kao g-n Bozovic

Posledice izostanka lustracije posle 05-og oktobra i kompromis sa ekstremisitickim snagama daju svoj danak. I tek ce biti posledica. Bojim se da je sada kasno za lustraciju, izgleda da su se oni ponovo organizovali.

Tačno je, prof. Božoviću, sve ovo što ste rekli... Samo, ŠTA SAD?

Koliko god da sam mrzeo jednopartijsku diktaturu u kojoj sam rodjen i u kojoj sam proveo prvih 20 godina svog života, ne mogu danas da se setim tih godina bez odredjenog osećanja nostalgije!!! Jer, 1970-ih je Beograd bio jedan od najbezbednijih gradova na planeti... mogao si njegovim ulicama da se mirno šetaš i u 3 ujutro... A danas? Uveli smo silne ključeve, brave, ograde, alarmne sisteme... ne bismo li se osećali makar malo bezbednije. Jer, ova smešna država, odn. policija koju svi plaćamo, nije u stanju da nas zaštiti!! Navijači-huligani, kojekakvi "Obrazi" i patriJote, desničari, ultra-desničari, ultra-levičari, ultra-trtemrte... svi su napaljeni na nekakvo obračunavanje, na "šorku", na prebijanje...???

Možemo li konačno da započnemo jedan ozbiljan nacionalni diskurs, šta i kako dalje? I to da se uključe svi - od političkih stranaka i NVO do Pravoslavne crkve i kojekakvih udruženja i asocijacija?
Možemo li - hoćemo li - da svi kolektivno stanemo pred ogledalo i da prvo sami sebi priznamo da smo opasno NAZADOVALI i da je KRAJNJE VREME da nešto URADIMO? Jer, kad god u jednom društvu krene da caruje MRŽNJA, to je znak da je vrag odneo šalu i da pod hitno treba reagovati pre nego što sve ode u propast.

Klinci koji su rodjeni i odrastali u onim užasnim ratnim godinama su danas već punoletni. A to još znači: pucaju od snage i MRŽNJE! Uz majčino mleko oni su upijali i propagandu po kojoj su svi oni koji ne misle kao ja/mi - neprijatelji sa kojima se treba "obračunati"!
Ali, ako su već oni rodjeni i formirani u jednom iščašenom sistemu vrednosti, to ne znači da sad svi mi treba da prekrstimo ruke i kapituliramo.
Koliko god da ih je - nasilnici su MANJINA! Ogromna većina Srba želi da živi normalno, u miru, pa makar čekali na birou za zaposlenje još 5 godina!

Ali, treba prvo neko da se isprsi i preuzme vodjstvo u borbi protiv ološa. A to je već posao države, odn. vlade. Lepo je i nadasve pohvalno što se oni i dalje zalažu za Kosovo (!!!) i što dobijaju značajne "diplomatske poene na medjunarodnoj sceni". Nego, šta ćemo sa našom, domaćom, "scenom"?