Život i zarada od pet krava

Pored ajvara i sljivovice evo jos brendova samo sto su ovi slepi i gluhi na vlasti da pare koje daju na raznorazne gluposti usmere u poljoprivredu!

Svaka cast domacinima pre svega na istrajnosti i opstanku u nasoj nam Srbiji s obzirom da je ovo luda zemlja.

Gde prestaje logika tu pocinje Srbija.

Gledala sam Znanje na poklon,a posto sam i sinoc pozitivno pominjala bas tu emisiju i njen uticaj na poljoprivrednike ( i nas druge) u regionu,samo cu kratko da kazem-prilog je dragulj. Govori i o problemima, o teskom radu, ali i o uspjesima, jer od svoga rada , ocito, dobro zive. Najimpresivnija su njihova zadovoljna lica i osmijesi (cak i kad baka prica da se moze desiti da sir, i pored velikog truda, ne uspije). Dokazali su da nisu tacne megalomanske teze da samo velike farme (ili veliki posjedi) mogu donositi pozitivan saldo. Na CG tv je, u sl emisiji, bio pilog bracnog para prosvjetnih penzionera koji su se povratkom na selo i vracanjem poljoprivredi oslobodili mnogih bolesti i nervoza, sinu i njegovoj porodici ostavili stan u gradu, te se lisili i svakodnevnih porodicnih razmirica u malom stanu i neimastini,proizvode na svom imanju zdrave proizvode i hiljadu puta kvalitetnije uzivaju u penzionerskim danima, a obnovili su i imanje koje je postalo osnov sigurnosti i za sledecu generaciju. Koliko samo znamo penzionera koji bi mogli (i imaju gdje) da ucine sl, ali tavore po stanovima i muce i sebe i okolinu nezadovoljstvom. Dakle, sa vrlo malo potpore i sa stalnim infomacijama putem medija mnoge kategorije bi se mogle vratiti selu. Jos jednom cestitke Vasoj tv na ovom serijalu, ali i na cjelokupnom progamu.

I zar ovo ne zasluzuje paznju drzave za pomoc domacoj privredi?
Ili ne moze jer tajkuni jos nije stvorili uslove u kojima ce kasnije to moci da prigrabe...

Divim se ovim ljudima, zaista svaka cast. Ali istovremeno sam tuzan jer ovaj prilog vise nego ista govori o tome u kakvoj zemlji zivimo. Narocito onaj deo kada covek kaze da bi hteo da prosiri proizvodnju ali nema sanse, zato sto ima jako mnogo propisa (i grabezljivih rucica u administraciji) zbog kojih se to ne isplati.

Pozdravljam od srca ovu radnu porodicu i volela bih da se na njih ugledaju i drugi.

Znam da ce se na mene okomiti mnoge "patriote" i oni koji velicaju srpstvo po svaku cenu, ali je cinjenica da su Srbi ili bolje: Srbijanci (mislim na uzi deo Srbije) lenj narod. Jeste da su posedi mali, jeste da drzava ne stimulise, jeste da ima hiljadu stvarnih i velikih problema, ali je osnovni problem sto mnogi nece da rade, pa su im oni drugi krivi.

Znam da su posedi mali i usitnjeni, znam da nema infrastrukture, znam ... ali i pouzdano znam da mnogi nece da rade ili ne daj Boze, da se iz grada u kome jedva prezviljavaju, vrate na selo i na napustenu dedovinu. Pedesetogodisnje ispiranje mozga da nam ne trebaju seljaci, vec radnici (oba pojma bi trebalo staviti pod znake navoda) stvorilo je razne Rakovice i Kragujevce, mesta nastanjena polu-gradjanima polu-seljacima, koji ni pod razno ne misle da se vrate na selo jer su jedva od njega pobegli. Pri tome mnogi imaju dobra i plodna imanja, ali oni vise vole stancic od 30 kvadrata i gradu i mizernu platicu (kad je i ako ima), nego rad, samostalnost i dostojanstvo kakvo nikada nece imati u gradu kao gradska sirotinja.

Znam da zivimo u jadnoj zemlji u kojoj se jedva prezivljava, ali sve dok se sedi, ne radi i ceka pomoc od drugog - boljeg zivota nece biti.

Imam kucu na selu (koju sam izgradila, a ne nasledila) i sa obe strane komsije. Placevi relativno mali (15tak ari), ali na jednom komsija (sada ima 74 godina) vec petnaestak godina stalno zivi, ima bastu, gaji pilice, cvece i od toga sam zivi, po nesto proda i time pomaze sina dembelana i njegovu porodicu koji zive u gradu i nista ne rade. Sa druge strane, drugi komsija (i on i zena pobegli sa sela) jedva prezviljava. Ima malu penziju i sina od trideset godina koji "radi" u propaloj gradjevinskoj firmi i ne prima platu. Ali ni njemu ni negovom sinu ne pada na pamet da bar malo obrade to parce zemlje i nesto pivrede. Kada im se to kaze, jako se naljute jer oni su gradjani i ne rade zemlju. Vise vole da odu na svoj Vidikovac i citav dan sede uz televizor uz jedan jogurt i parce hleba.

Sve dok je tako, nema napretka.

Mnogo toga se moze nauciti od Slovaka iz Vojvodine.

Ma da znaš samo kako žive! Kao bogovi! Od 5 krava..Ej druže..
Kad bi svi tako..Alaj bi se nauživali..Nema rata, nema gladi..Pa još specijaliteti od sira...tuga bre!

E sada kada ste ih lepo "druknuli" opstinskim azdajama slobodno smatrajte da rolovanog sira vise nema. Sada ljudi nece moci da isteraju iz svog dvorista desetine inspekcija i kontrola, a kada ih oni stisnu tada ce neka druga informativna kuca objaviti sasvim suprotnu vest. To je vec ko zna koliko puta ponovljena prica sa raznim proizvodima i raznim poslovima. Ko ne moze da da drzavi onoliko koliko njoj treba ne moze da radi ni za sebe.

"Rolovani sir porodice Balca često se šverucuje u Nemačku". Nema u ovoj drzavi nista bez sverca.

Kako je vreme došlo i koliko država uzima od građana zaživeće uveliko sistem robne razmene, ja tebi litar mleka ti meni veknu hleba, ja tebi kilogram paradajza a ti meni kilogram paprike... kako će onda da uzimaju porez?

Kada ste potpuno u blatu i kada uspete da izdignete nos, kako bi ste barem disali onda je to veliki uspeh, ali istovremeno i tuga, chemer i jad, jer ste i dalje u blatu.
Ovaj prilog me podseca na to!
Ej, Srbijo chemerna i jadna!!!

Uvek i svuda od lične marljivosti i sposobnosti zavisi život pojedinca! Mi smo, evidentno, prilično lenj narod, ali to se da rešiti upravo zakonima koji vladaju u većini evropskih država. Npr. nakon uredjenja zemljišnih knjiga, kada se utvrde vlasnici, svako ko ima zaparloženo poljoprivredno imanje, plaćaće mnogo veći porez od onoga koji zemlju obradjuje, socijalna davanja (soc.stanove pogotovo) takodje neće moći da dobiju takvi poreski obveznici i sl.!

Šta je to "živeti", hraniti se kao biljka? Da je takva zarada svi kravari bi proizvodili rolovani sir.Kupio Rokfeler jabuku... i na kraju nasledio milione

Svaka cast porodici, zivi od svog rada. Poznajem ljude koji kukaju kako se ne isplati ziveti od zemlje, i to jos u okolini Beograda, sa imanjem od 25 hektara, i sanjaju kako ce prodati zemlju pored auto puta za stotine hiljada hektara. Kada bi ljudi shvatili, da i od malo zemlje sa malo stoke, moze se solidno ziveti, ne bi cekali da im drzava obezbedi sta i kako ce to prodati.To niko i nikada ni u jednoj zemlji sveta docekao nije. Zalosno je i to da ljudi "cuvaju tehnologiju" izrade nekog proizvoda, jer samim time i sebe guse, jer niko u manifakturnoj proizvodnji ne moze napraviti isti proizvod. Kvalitet sira ne zavisi samo od nacina izrade, vec i od kvaliteta krava, ispase i jos mnogo cega.sto se vise tog proizvoda pravi, siri se trziste, a cena sigurno nece pasti, samo ce se povecati prostor za plasiranje proizvoda.

Pored ajvara i sljivovice evo jos brendova samo sto su ovi slepi i gluhi na vlasti da pare koje daju na raznorazne gluposti usmere u poljoprivredu!

Svaka cast domacinima pre svega na istrajnosti i opstanku u nasoj nam Srbiji s obzirom da je ovo luda zemlja.

Gde prestaje logika tu pocinje Srbija.

I zar ovo ne zasluzuje paznju drzave za pomoc domacoj privredi?
Ili ne moze jer tajkuni jos nije stvorili uslove u kojima ce kasnije to moci da prigrabe...

Šta je to "živeti", hraniti se kao biljka? Da je takva zarada svi kravari bi proizvodili rolovani sir.Kupio Rokfeler jabuku... i na kraju nasledio milione

Gledala sam Znanje na poklon,a posto sam i sinoc pozitivno pominjala bas tu emisiju i njen uticaj na poljoprivrednike ( i nas druge) u regionu,samo cu kratko da kazem-prilog je dragulj. Govori i o problemima, o teskom radu, ali i o uspjesima, jer od svoga rada , ocito, dobro zive. Najimpresivnija su njihova zadovoljna lica i osmijesi (cak i kad baka prica da se moze desiti da sir, i pored velikog truda, ne uspije). Dokazali su da nisu tacne megalomanske teze da samo velike farme (ili veliki posjedi) mogu donositi pozitivan saldo. Na CG tv je, u sl emisiji, bio pilog bracnog para prosvjetnih penzionera koji su se povratkom na selo i vracanjem poljoprivredi oslobodili mnogih bolesti i nervoza, sinu i njegovoj porodici ostavili stan u gradu, te se lisili i svakodnevnih porodicnih razmirica u malom stanu i neimastini,proizvode na svom imanju zdrave proizvode i hiljadu puta kvalitetnije uzivaju u penzionerskim danima, a obnovili su i imanje koje je postalo osnov sigurnosti i za sledecu generaciju. Koliko samo znamo penzionera koji bi mogli (i imaju gdje) da ucine sl, ali tavore po stanovima i muce i sebe i okolinu nezadovoljstvom. Dakle, sa vrlo malo potpore i sa stalnim infomacijama putem medija mnoge kategorije bi se mogle vratiti selu. Jos jednom cestitke Vasoj tv na ovom serijalu, ali i na cjelokupnom progamu.

Ma da znaš samo kako žive! Kao bogovi! Od 5 krava..Ej druže..
Kad bi svi tako..Alaj bi se nauživali..Nema rata, nema gladi..Pa još specijaliteti od sira...tuga bre!

E sada kada ste ih lepo "druknuli" opstinskim azdajama slobodno smatrajte da rolovanog sira vise nema. Sada ljudi nece moci da isteraju iz svog dvorista desetine inspekcija i kontrola, a kada ih oni stisnu tada ce neka druga informativna kuca objaviti sasvim suprotnu vest. To je vec ko zna koliko puta ponovljena prica sa raznim proizvodima i raznim poslovima. Ko ne moze da da drzavi onoliko koliko njoj treba ne moze da radi ni za sebe.

Uvek i svuda od lične marljivosti i sposobnosti zavisi život pojedinca! Mi smo, evidentno, prilično lenj narod, ali to se da rešiti upravo zakonima koji vladaju u većini evropskih država. Npr. nakon uredjenja zemljišnih knjiga, kada se utvrde vlasnici, svako ko ima zaparloženo poljoprivredno imanje, plaćaće mnogo veći porez od onoga koji zemlju obradjuje, socijalna davanja (soc.stanove pogotovo) takodje neće moći da dobiju takvi poreski obveznici i sl.!

Kada ste potpuno u blatu i kada uspete da izdignete nos, kako bi ste barem disali onda je to veliki uspeh, ali istovremeno i tuga, chemer i jad, jer ste i dalje u blatu.
Ovaj prilog me podseca na to!
Ej, Srbijo chemerna i jadna!!!

Kako je vreme došlo i koliko država uzima od građana zaživeće uveliko sistem robne razmene, ja tebi litar mleka ti meni veknu hleba, ja tebi kilogram paradajza a ti meni kilogram paprike... kako će onda da uzimaju porez?

Divim se ovim ljudima, zaista svaka cast. Ali istovremeno sam tuzan jer ovaj prilog vise nego ista govori o tome u kakvoj zemlji zivimo. Narocito onaj deo kada covek kaze da bi hteo da prosiri proizvodnju ali nema sanse, zato sto ima jako mnogo propisa (i grabezljivih rucica u administraciji) zbog kojih se to ne isplati.

Mnogo toga se moze nauciti od Slovaka iz Vojvodine.

"Rolovani sir porodice Balca često se šverucuje u Nemačku". Nema u ovoj drzavi nista bez sverca.

Pozdravljam od srca ovu radnu porodicu i volela bih da se na njih ugledaju i drugi.

Znam da ce se na mene okomiti mnoge "patriote" i oni koji velicaju srpstvo po svaku cenu, ali je cinjenica da su Srbi ili bolje: Srbijanci (mislim na uzi deo Srbije) lenj narod. Jeste da su posedi mali, jeste da drzava ne stimulise, jeste da ima hiljadu stvarnih i velikih problema, ali je osnovni problem sto mnogi nece da rade, pa su im oni drugi krivi.

Znam da su posedi mali i usitnjeni, znam da nema infrastrukture, znam ... ali i pouzdano znam da mnogi nece da rade ili ne daj Boze, da se iz grada u kome jedva prezviljavaju, vrate na selo i na napustenu dedovinu. Pedesetogodisnje ispiranje mozga da nam ne trebaju seljaci, vec radnici (oba pojma bi trebalo staviti pod znake navoda) stvorilo je razne Rakovice i Kragujevce, mesta nastanjena polu-gradjanima polu-seljacima, koji ni pod razno ne misle da se vrate na selo jer su jedva od njega pobegli. Pri tome mnogi imaju dobra i plodna imanja, ali oni vise vole stancic od 30 kvadrata i gradu i mizernu platicu (kad je i ako ima), nego rad, samostalnost i dostojanstvo kakvo nikada nece imati u gradu kao gradska sirotinja.

Znam da zivimo u jadnoj zemlji u kojoj se jedva prezivljava, ali sve dok se sedi, ne radi i ceka pomoc od drugog - boljeg zivota nece biti.

Imam kucu na selu (koju sam izgradila, a ne nasledila) i sa obe strane komsije. Placevi relativno mali (15tak ari), ali na jednom komsija (sada ima 74 godina) vec petnaestak godina stalno zivi, ima bastu, gaji pilice, cvece i od toga sam zivi, po nesto proda i time pomaze sina dembelana i njegovu porodicu koji zive u gradu i nista ne rade. Sa druge strane, drugi komsija (i on i zena pobegli sa sela) jedva prezviljava. Ima malu penziju i sina od trideset godina koji "radi" u propaloj gradjevinskoj firmi i ne prima platu. Ali ni njemu ni negovom sinu ne pada na pamet da bar malo obrade to parce zemlje i nesto pivrede. Kada im se to kaze, jako se naljute jer oni su gradjani i ne rade zemlju. Vise vole da odu na svoj Vidikovac i citav dan sede uz televizor uz jedan jogurt i parce hleba.

Sve dok je tako, nema napretka.

Svaka cast porodici, zivi od svog rada. Poznajem ljude koji kukaju kako se ne isplati ziveti od zemlje, i to jos u okolini Beograda, sa imanjem od 25 hektara, i sanjaju kako ce prodati zemlju pored auto puta za stotine hiljada hektara. Kada bi ljudi shvatili, da i od malo zemlje sa malo stoke, moze se solidno ziveti, ne bi cekali da im drzava obezbedi sta i kako ce to prodati.To niko i nikada ni u jednoj zemlji sveta docekao nije. Zalosno je i to da ljudi "cuvaju tehnologiju" izrade nekog proizvoda, jer samim time i sebe guse, jer niko u manifakturnoj proizvodnji ne moze napraviti isti proizvod. Kvalitet sira ne zavisi samo od nacina izrade, vec i od kvaliteta krava, ispase i jos mnogo cega.sto se vise tog proizvoda pravi, siri se trziste, a cena sigurno nece pasti, samo ce se povecati prostor za plasiranje proizvoda.