Kovačić za B92: “Nadam se boljim danima za tekvondo“

Srpski borci su na nedavno završenim Univerzitetskim igrama osvojili ukupno tri medalje, Ninoslav Babiović je osvojio srebro, Stevan Rašić bronzu, dok se ženska selekcija Srbije u ekipnoj konkurenciji okitila, takođe, bronzanom medaljom.

Šta je taekvondo? Kakav je to sport?

-Tekvondo je veština, umetnost borenja rukama i nogama, duhovni put borbe.

Prepoznatljiv je po atraktivnim potezima u borbi nogama, skokovima, akrobatskim veštinama.

Da li je to skup sport?

-Jeftiniji je od većine drugih sportova. Najvažnija je dobra volja, od opreme su potrebni trenerka i majica, kada se savlada određeni nivo, onda se koristi kimono. Za takmičarski tekvondo potrebna je i neka dodatna oprema, ali je finansijski priuštiva.

Koji je profil ljudi koji sa danas u Srbiji odlučuju za taekvondo i taj vid rekreacije?

- Poslednjih pet-šest godina ovaj sport je postao veoma popularan. Zanimljivo je da mnogu decu roditelji dovode na treninge, a starosna granica je četiri godine. Ima dosta vežbi za popravku motorike, vežbe istezanja utiču na pravilno držanje tela i fleksibilnost. Devojke i žene, kao i muškarci do 50. godine, takođe se interesuju za ovaj sport.

Koji su problemi sa kojima se susrećete u Savezu?

-Tekvondo se smatra malim sportom, pa se ne doživljava ozbiljno. Nadam se da će se nešto popraviti nakon uspeha na Univerzijadi. Za sada je drugačije samo to što smo više prisutni u medijima, ali očekujem još bolju saradnju sa Ministarstvom za sport, Olimpijskim komitetom, kao i neku materijalnu pomoć.

Ninoslav Babić, reprezentativac Srbije u tekvondou, osvajač bronzane medalje na nedavno završenoj Univerzijadi u Beogradu rekao je da je nešto posebno kada se prima medalja na jednom tako velikom takmičenju.

-Osećaj je neverovatan. Do tada nisam trošio previše emocija, tako da je bio posebno.

Koja su bila tvoja razmišljanja i nadanja pre same borbe?

-Razmišljao sam samo o medalji. Priželjkivao sam i finale i zlato, to mi nikako nije izbijalo iz glave, i verujem da mi je to mnogo pomoglo da ostvarim ovaj rezultat.

Kako si se pripremao za poslednji meč i za Univerzijadu?

-Poslednja tri meseca nisam izlazio iz sale, nisam imao vremena ni za šta, čak sam i godinu na fakultetu ’zamrzao’ zbog toga. Šest nedelja pred početak Igara sve je postalo mnogo intenzivnije. Pojačao sam treninge, dolazili su treneri iz Irana sa kojima smo vežbali, imali smo pripreme sa reprezentacijom na Vlasinskom jezeru i sva ta fizička priprema je bila od velikog značaja, što se na kraju i videlo. Priprema za prvi meč bila mi je teška, više psihički, jer sam ja očekivao rezultat, priželjkivao medalju i svaka sledeća borba bila mi je sve teža. Tako je bilo do one poslednje kada sam napokon osvojio odličje. Polufinalna borba bila je veliko rasterećenje, pa sam tu pokazao najviše i taj pristup je u velikoj meri uticao na plasman u finale.

Kako izgleda jedan tvoj dan? U kojoj meri si posvećen sportu i kada nisi na

treningu?

-Uglavnom razmišljam o običnim stvarima, fakultetu, zabavi... Ali, kada se dođe na trening, kada se uđe u salu, sve se skloni u stranu i samo se koncentrišem na trening.

Kako se boriš sa pritiskom?

-Ušao sam u kontinuitet ovakvog načina života, prihvatio sam to. Najvažnije je imati jasan cilj pred sobom. Ja u ovom periodu želim maksimalno da se posvetim tekvondou, zato mi nije teško palo da na kratko odustanem od studiranja, od sebe, jer pre svega, očekujem rezultat. Mogu još mnogo da napredujem, na Univerzijadi se to videlo i želim da pružim maksimum svojih mogućnosti i vidim koliko mogu.

Koliko osvajanje medalje može da ti pomogne u svemu tome?

- Ovim rezultatom želim da pomognem tekvondou kao sportu, u celini. Ako se srpski sport popne na viši nivo, klubovi će ulagati u tekvondo i država će stati iza ovog sporta, što će dovesti do većeg interesovanja mladih.

Šta je taekvondo za tebe?

-Veština i borba sa protivnikom, ali i sa samim sobom, ljubav, emocije.

Šta je sa odricanjima?

-Nema odricanja. Ono što sam propustio zbog sporta nije vredno pomena zbog uspeha koji sam napravio i onih koje tek želim da ostvarim.