Srbin po difoltu

Ulazak i primena stranih reci u srpskom jeziku je neizbezan proces.

Mogu lignvisti i akademije sirom sveta koliko hoce da se bore protiv ulaska stranih reci, ali taj spontani proces postoji u apsolutno svim jezicima i on je neminovan i prirodan.

Uzmimo za primer Grcke reci: hiljada, tiganj, patos, parastos, madjarske: alas, ashov, bitanga...

Do kraja 18. veka kod nas je uticaj izvrsio turski jezik pa dan danas imamo stotine turskih reci: dzep, sarma, choban, kajmak, jastuk, visnja, pilichi.... Do kraja 19. veka uticaj je izvrsio francuski: bicikl, dosije, fotelja, shofer, abazur, televizija....Do kraja 2. Svetskog rata uticaj je izvrsio nemacki: srafciger, sofersajbna, hauba, treger....Od pedesetih do danas uticaj vrsi engleski: fudbal,kompjuter, menadzer, hit, pop, rok, test, diler, imejl, boks, bojler, atachment, interfejs, displej, internet sajt, ....

Vecina stranih reci u srpsko-hrvatskom su jednostavno neprovodive, a ako se i daju prevesti - zvucale bi neprirodno.

Bilo koji jezik je "ziva stvar" koja se menja.

Oduvek sam prezirala zatucanost jezičkog purizma.

daj covece mani me. cemu tolika paranoja? pa jezici su prezivljavali i menjali se i rasli uprkos svim svojim cuvarima.
zasto vam (vama, cuvarima) to toliko smeta? mislite da cemo nesto zaboraviti, da ce nesto umreti, nestati, det aur lenguidz iz gona saund lajk dis in di end?

chill out. ima pametnijih tema.

Vrlo dobro napisano. Pre nekog vremena sam video reč "merčendajzing" u Deltinoj reklami. Zgrozio sam se. Bukvalno silovanje jezika...

Glupo je kad se samo preuzme neka reč iz stranog jezika, iako već postoji odgovarajuća u našem jeziku...

"Jezik nam se polako gasi, skapava, odumire". Jezik je ziva "stvar", ziv koliko i ljudi koji ga koriste. A nas jezik nit se gas nit odumire vec se naprotiv - obogacuje. Novim recima.
Ako se vec koristi rec difolt - zasto da ja, ti, ili neko drugi izmisli neku drugu rec - kad je ona vec tu? Kako "guglati" prevesti na srpski (ili pak islandski)?
Smejemo se Hrvatima sto izmisljaju nove reci, a ovamo bi autor da i mi to isto radimo. Mislim da se ovakvi i slicni apeli nece primiti jer generaciji koja daunlouduje ne moze niko da odredi koje ce reci koristiti.

Ју ар причинг ту д коаир, мај френд.

Некритичко преузимање туђица је помодарство квазиобразованих и младих, и једини мени познат начин начин да неко престане да говори "сори" уместо "извините" је да проведе више година у емиграцији и савршено научи енглески. И мени је некада било "cool" и "fancy" да се разбацујем овим помодним терминима кад нисам знао да склопим пристојну реченицу на енглеском. Овде у Канади, кад прође читава седмица а да не проговорим реч на српском, језа ми крене уз кичму кад чујем којекакве водитељке како се на тарзанском инглишу разбацују изразима попут "партија", "баса" и сл.
Нисам присталица језичког инжењеринга исландског или хрватског типа, али мислим да да би медији морали да активно раде на подизању језичких стандарда и образовању јавног мњења.
А полуобразованим водитељима саветујем да престану да прикривају сопствено незнање помодарским серблишем.

Lep tekst. Nazalost srpski jezik jos uvek nema recnik pa je tesko traziti od ljudi jezicku cistocu.
Sa televizije, gde se jos i nadje neki lektor, slusamo gomilu nepismenih voditelja a stanje na internetu, gde svako sebi dozvoljava da pise, je katastrofalno.
Ali to nije ni cudo kada ne postoji niko ko se bavi srpskim jezikom i ukazuje na greske.

Najludji su prevodi za reklame. Ultimativni fleksibilni volumen vase kose.
Nemam nista protiv toga da se uzimaju strane reci kada nemamo nase, toga najvise ima u racunarskoj tehnici ali nekada imamo veoma upotrebljavane nase reci a oni ubace strane a najludje je kada ubace stranu rec koja bukvalno prenesena na nas jezik znaci nesto potpuno drugo. Smejao sam se kada sam procitao da je raketa napunjena tecnim hidrogenom, zapitao sam se da li kosmonauti gore izbeljuju (blajhaju) kosu
Bujna kosa - Kosa sa volumenom
Ultimativni - najbolji, krajnje dobar
Nitrogen - azot
karbon - ugljenik
hidrira - vlazi
hidrogen - vodonik
Molim Vas nastavite spisak besmislenih tudjica

nemci to zovu Dengliš. istu stvar imaju i oni. nemacke modne novine izgledaju skaradno jer sa naslovne strane covek ne moze da vidi da li su engleske ili nemacke?! well, 90% termina koje si pomenuo su vezane za kompjuter i internet, a to je uglavnom, na engleskom.

Solidan tekst, na sasvim dobru i ozbiljnu temu. I slažem se sa autorom.
Na svakom koraku uništavamo srpski jezik, pre svega iz neznanja i pomodarstva. Zagovornik sam da se ćirilica što više koristi, ipak ona u potpunosti odgovara srpskom jeziku (očigledan primer da latinica nije sto posto odgovarajuća su slova lj, nj, dž, gde se sa dva znaka označava jedan glas). Smeta mi i kada vidim da se u naziv neke firme, bez ikakvog razloga, ubacuje neka strana reč, najčešće iz enleskog jezika. Naravno, nova vremena su došla, i npr, na kompjuteru je mnogo lakše i praktičnije koristiti latinicu. U svakodnevnom govoru nam svima prosto izleti iz usta OK, ćao, kul.. Uostalom, i ja sam u ovom svom komentaru koristio nekoliko reči koje su stranog porekla, i toliko su postale uobičajene da ih je teško zameniti (tekst, tema, firma, komentar)
Ali ipak u svemu mora postojati umerenost. Takođe bih podsetio, i zamolio zaposlene na B92 (koju smatram za vrlo pismenu televiziju, i medij) da u latiničnom pismu postoji odgovarajuće slovo za glas đ (a ne dj), i da samo usled lenjosti traženja istog na tastaturi urušavamo ugled tog slova :), te da taj znak koriste.
Pozdrav (zdravo, mnogo lepše i sa dubljim značenjem nego ćao, zar ne :))

Primetio sam kod prijatelja da što su obrazovaniji - više tuđica koriste, naročito engleskih. Verovatno vlada mišljenje da su to stručne reči koje ne treba prevoditi na srpski, ili da ih što manje ljudi razume... pa umesto odbor kažu bord(board) - umesto druženje sa timom kažu tim bilding (team building) itd

pa sam engleski jezik je pokupio brda reci iz francuskog i nemackog npr. Jednostavno neke reci NE MOGU da se prevedu. Prevedite mi INTERNET. to je kul jer je uvrezeno, a daunloudovati nije jer jos uvek nije dovoljno. Sta je sa srpskim recima avion, tastatura, monitor, hard disk, aerodrom...
Istorija cini svoje, ljudi, a istorija je danas na strani engleskog, kao sto je nekad bila na strani francuskog, spanskog ili latinskog.

Svaka cast autoru ovog teksta, svaka cast. Upravo to sto se desava me toliko izludjuje da je to strasno. Potpuno ludilo. Eto, bas danas mi se neki lik obratio sa " rispekt", ja ga bledo pogledam i odgovorim mu " nista manje", pretpostavivsi da je hteo da mi kaze "postovanje". A dasa me gleda... Takvih primera je citavo more, i to je jezivo. Najcudniji su mi, ipak, starji likovi koji to koriste, ispadaju smesni. Ako je za opravdati to sto klince tresu hormoni, pa su skloni svakakvom mangupirnju, njima sigurno nije. Narocito kada se trude da izgovore rec koja je mnogo teza za izgovor i gde se solidno lomi jezik, u odnosu na nasu rec koja nosi to znacenje npr daunloudovati=skinuti. Ali, bitno je da si u тренду, to je sad neki novi вајб, ne razumemo mi to... Jos nam samo fali da umesto nase cuvene J... GA ubacimo фАК i ode sve ТУ ХЕЛ

Lepo, ali je jedini problem što retko ko zna koje su srpske reči. Čak iako zna koje nisu, "zamene" ne postoje (vidi dole).

Bez stranih reči u našem jeziku prosto ne bi mogli da razgovaramo.

Evo nekih koje nisu srpske, delić liste, moglo bi da se nabroji nekoliko hiljada (ove su poreklom persijske/turske, germanizmi, anglicizmi, itd. nisu navedene):

jogurt, bre, višnja, kazan, jorgan, komšija, bakar, čarapa, česma, duvan, papuče, džep, rakija, sarma, sat, zanat, čizme, sirće, kajsija, sunđer, kašika, burek, ćufte, ćevap, budala, opanak, čorba, čoban, kajmak, kusur...

Problem je taj što se poziv za odbranu jezika svodi na odbranu postojećeg stanja i izmišljanja novih reči, ali se zaboravlja da je jezik živ. Ono što narod usvoji i koristi u redovnom govoru postaje sastavna reč jednog jezika. Ne postoji ta sila ili institucija koja će izmeniti takav sled; jedino što može je da utiče, da oblikuje i usmerava jezik.

Da skratim, problem tzv. "odbrane" jezika je zapravo poziv na stopiranje razvoja jezika, poziv na bitku koju smo izgubili pre mnogo vekova.

Odlican tekst. Usiljeno koriscenje stranih reci kao sto su npr. heavy i by the way mi je uvek bio znak pomodarstva i \'\'urbanstine\'\'.

PS Rec koja mi je posebno odvratna u zadnje vreme je akcident (nesrecni slucaj).

Evo i jednog "pozitivnog" primera za jezicke cistunce: kusur je izbacen iz svih prodavnica i umesto njega, na kasama pise - "povracaj"! Sto me uvek inspirise da pitam kasirku da li je to naredba ili molba, da li u kesi ili po pultu... Kusure vrati se!

Tekst mi se sviđa jer načinje jednu jako neugodnu temu, pitanje opšte pismenosti građana Srbije. Moglo bi se diskutovati o tome zašto decu muče gramatikom, a ne nauče ih kako se piše "četristo (400)" i "šesto (600)" i dali se "da li" piše zajedno ili razdvojemo, šta znači "saću (sad ću)" i "zapremNina".

Ali imam i zamerku. U tekstu kaže: "vasi – džep a ljós – svetlost, dakle baterija :)" Ja bih rekao "džepna lampa". Baterija je nešto drugo. Kao što nije "tranzistor", nego "radio aparat", pa makar sve reči bile strane.

Za princip izmisljanja novih reci ne mora da se ide cak na Island. Nisam siguran da bi jezik bio lepsi kada bi za kais govorili okolotrbušni pantalodržač. Mesanje kultura daje bogatstvo, a ne "kvarenje" jezika. I zasto bi Islandjani za gibanicu smisljali novu rec? Neka je zovu brate gibanica.

Daunloadovati, mercendajzing i slicne reci nisu proizvod evolucije, vec degradacije jezika. Evolucija je nesto sasvim drugo i zasnovana je na interakciji, prilagodjavanju stranih reci koje traje duzi period, a ne cistom preslikavanju. Na taj nacin se unistava duh jezika.

malo mi je pateticno poceo ovaj tekst.
meni, kao studentu, je zabranjeno da se izrazavam nepropisno i desavalo se da i ispit moze da se padne zbog upotrebe pogresne reci.

ali autor je u pravu za jednu stvar sigurno: trebalo bi da koristimo nase reci kad god mozemo. znam da mnoge reci nemaju ekvivalent u srpskom jeziku i tada se moram koristi drugim jezicima (engleski i nemacki) ali uvek uvek uvek nasa rec kada moze!

niste nista vise cool (hajd nadjite rec za ovo! :) ako koristite anglicizme. sta vise ne dobijate ni s na snobizmu nego veliko d od dosade.

moram da navedem primer sa jednog foruma: "almost postojanje pattern-a nekakvog" covek je uvideo neki sablon u svom ponasanju. ruzno zvuci. a tek glupo....

Donekle se slažem sa autorom ovog teksta, jer se u srpskom jeziku sve češće upotrebljavaju strani izrazi i rečenice za koje već postoje adekvatni izrazi na našem jeziku. S druge strane, jezik je jednostavno takve prirode da konstantno evoluira, te je veoma teško kontrolisati njegovu mutaciju. S obzirom da srpski koreni iz porodice slovenskih jezika, mi imamo jako veliku prednost da uz relativno mali napor naučimo druge slovenske jezike zbog njihovih (kako fonetičkih tako i gramatičkih) sličnosti. Imajući u vidu da je Srbija veoma mala zemlja na raskršću između istoka i zapada sa dosta burnom istorijom, neminovno je da su mnogi narodi a samim tim i njihovi jezici uticali na naš (Rimljani, Turci, Austro-Ugari, itd).

U svakom slučaju, ja lično ne bih smatrao uvođenje novih reči kao minus, već naprotiv kao jednu veliku prednost. To mišljenje takoče delim i o našem dvoazbučnom pismu koje nam već od malih nogu omogućuje (ako ne da učimo druge jezike) onda jednostavno da se brzo i bez velike muke, snađemo u svetu. Iako razumem želju i inicijativu za islandskim puritanskim modelom, neke stvari jednostavno ne vredi prevoditi jer taj prevod treba da bude prihvaćen sa strane samog naroda, što me i dovodi na početak mog argumenta o tome da jezik evoluira. Kao prost primer, možemo uzeti reč "zrakoplov" (avion) u modernom hrvatskom jeziku koji vrlo malo ko koristi kolokvijalno.

Takođe smatram da ako idemo tim linearnim principom razmišljanja, većina na prostorima današnje Grčkoj bi trebala da priča staro-grčki a na romansko-govornim područijima (Italija, Francuska, Španija, Portugalija, Rumunija) - latinski. U svakom slučaju, jezik treba gajiti i negovati, ali ne i nepotrebni štititi. Jedini način da učimo, budemo u koraku sa svetom i razvijamo svoj jezik je uz komunikaciju, a za to je (kao što je i opšte poznato) potreban - jezik.

Ne slazem se! Evolucija jezika je prirodna stvar, ne treba je vestacki zaustavljati. Dokle god se glagol 'daunloudovati' moze menjati po vremenima i dokle god ga govornici razumeju, sto se mene tice, to postaje srpska rec engleskog porekla.

I ne zaboravite, dragi moji Srbi, da sve ovo može da se zapiše, i jeste zapisano latinicom! Poštujte bogatstvo našeg jednog jezika sa dva pisma tako što ćete priznati njihovu ravnopravnost!

Lepo, ali, takvo očuvanje jezika Srbiji nije potrebno, jer bismo završili sa strojnicama, samokresima i Bog zna kakvim drugim veštačkim kovanicama. S druge strane, kada imamo svoju reč, predstava, zašto bismo koristili PERFORMANS? Kvarenje jezika dolazi od medija u kojima su neselektivno isplivale na površinu tzv. "urbane face" koje su svoje gledanje FTV, MTV i sličnih TV, proglasile za vrhunsko obrazovanje i model koji treba primeniti u Srbiji. Normalno "ruralni" su to vrlo lako i lepo prihvatili.

Super je da ovakav tekst postoji na sajtu B92, koji ne poshtuje nikakve lingvistichke norme koje se upravo tichu transkribovanja stranih reci.

Dobar tekst, jos me cudi da mogu ga procitati na B92.

Primiti strane reci za nove pojmove je normalna stvar, na primer televizor, avion pa i da se kaze kompjuter u mesto racunar ja nemam nista protiv.
Ali, koristiti strane reci kad srpske vec postoje, to je dokaz duhovne i kulturne bolesti naseg drustva. Najgora stvar, je to sto ljudi koji unistavaju srpski jezik su deo neke takozvane elite, koji verovatno zbok kompleksa nize vrednosti imaju potrebu da iskazu da nisu "iz" naroda, ali u stvari su jako jadni. Verovatno svi vi koji kritikujete taj clanak ste se nasli tu...

Očajan način na koji naši klinci počinju da govore potiče iz video igara i računarske kulture najviše. Ako uzmete Svet kompjutera i pronađete kolumnu Miodraga Kuzmanovića, videćete nepismenost na delu sa bar 50% stranih reči u tekstu. Sramota da takve novine, jedne od mnogih kod nas, na žalost, nemaju lektora.

Nećete da platite lektora, e pa dobićete iskvaren jezik.

Drugi primer su političari koji bi da ispadnu pametniji ako u svoj jezik ubace "edukaciju", "intencije" i ko zna kakve još posrbljene reči. Ako bi samo malo razmislili našli bi pravilan prevod tih reči i na srpski.

Ja neću da pričam tako, odvratno mi je, a te novine upravo zbog toga više ne kupujem.

Svaka čast na članku. Već duže vreme očekujem da pročitam i da neko konačno napiše nešto slično. Smatram da ovu temu treba potencirati što više. Kada već odgovorne institucije ne rade ništa po tom pitanju, hajde barem Vi sa B92, nastavite sa sličnim sadržajima i opravdajte renome koji već dugo godina imate ... najbolje TV i sajta. Pozdrav! ... želudac mi se okrene kada čujem reč "hejter"... a inače govorim perfektno engleski i italijanski jezik ...

Već viđeno, neoriginalno (treba li možda da kažem "neizvorno" da Srbin po difoltu shvati šta mu se želi reći?) i neduhovito. Plači, Teherane - ovakvog čuvara tradicije u svojim redovima naći nećeš.

Rešenje ovog problema je teško dati. Mi smo čini mi se narod koji više voli sve što nije srpsko i stidi se svojeg nasleđa. Kada kažem narod, ne mislim na nas obične smrtnike već "intelektualce" i političare. Za njih je najveći "okazion" da šopinguju, nekada, u Trstu sada svuda po svetu. Za narod kažu da je s....(srpska reč) i ne žele da isti obrazuju već mu puštaju Pink do iznemoglosti.Želim da kažem da oni koji treba da budu uzor to nisu i šta više reći.
Lepe savete nam je dao Arčibald Rajs još u prošlom veku...

"Kad god ste u prilici da umesto strane reči upotrebite srpsku, učinite to! A ako je nema, pokušajte da je izmislite. Ko zna, možda će i vaša reč ući u neki budući leksikon. Uostalom, i smaranje, žurku, neizdrž, bedak smislio je jedan čovek, poznatiji kao Anonimus.Srpski je predivan jezik, zadivljujućih mogućnosti. Ograničavamo ga samo mi, sopstvenom skučenošću. Jeste li primetili da zlopamtilo nema svoj antonim, tj. dobropamtilo? Pitam se zašto... "

Свака част на овако добром тексту. Језик јесте жива ствар и подложан је променама, али заиста би било боље да више водимо рачуна о свом матерњем, српском језику и не кваримо га туђицама. Али с обзиром да нам је држава у расулу, и не чуди што слабо ко мари за очување српскога језика.

Iako tu i tamo ima istine, tekst je jako površan. Daleko od toga da je ovo mišljenje jednog akademika i pravog poznavaoca teme koju je načeo.
Pročitajte šta o korišćenju tuđica imaju da kažu naši najveći jezički stručnjaci Fekete i Klajn, pa ako hoćete i Vuk Karadžić. Ono što je trenutno popularno (drim tim, tim bilding, involviranje, bord i slično) s vremenom će "izumreti". Međutim, korišćenje novih reči koje mi nemamo, to je samo bogatstvo i ništa više.
Evo nekih primera iz prošlosti, pa neka čitaoci sami prosude da li je trebalo usvojiti stranu reč ili upotrebiti srpsku kovanicu: protivučustvije (antipatija); lekovnica (apoteka); postrojnica (arhitektura); vazduhookružje (atmosfera); novčarka (banka); biljnoslovac (botaničar), itd. Među rečima koje je čuveni Jovan Sterija Popović hteo po svaku cenu da izbaci bile su: direktor, rektor, fond, cenzor, faktor, sekretar, replika, komisija, kontrola, sat, itd, itd. Evo kako Fekete zaključuje: "Kakva je bila sudbina reči nad kojima se Sterija zgražavao ne treba, naravno, ni pominjati. One su ušle u naš jezik i zadržale se u njemu kao neizbežni deo svakodnevnog jezičkog opštenja."
Više verujem Vuku i Feketeu. Podržavam borbu za čistotu jezika, ali pre svega na polju pravopisa. Borba jezičkih purista za očuvanje jezika kontradiktorna je i kontraproduktivna, dezinformiše ljude i zbunjuje ih.

Свака част на тексту. Погледао сам линк одакле је преузет текст и нарочито ми је драго што је са сајта који је намењен студентима, што сам и ја до скоро био. Нисам за то да се свака страна реч замени нашом, то би нас довело до смешних ситуација, али не би их требало тако лако прихватати као што сад чинимо. И то је већином из помодарства. Скоро слушам неку докторку која прича о суициду. Да није било бриге о језику не би било сладоледа за ово вруће време, а ни падобранаца и падобрана.

A da se mi lepo ugledamo na Islandjane, Fince i komsije Hrvate i prevodimo SVE. Dovoljno smo se upropastili sto smo se vratili na iskljucivo cirilicu. Sad moja krstenica ili bilo koji dokumenat more da se oficijelno prevodi jer niko zivi ne razume sta tamo pise.
Ah da, prevedi mi molim te "joystick" a da ne ispadne smesno ili vulgarno.

U zdravlje/cheers

Sleng postoji svuda, i u jezicima koji ne odumiru. Oduvek je postojao i ne mislim da je on los po jezik, da gusi jezik. Zna se gde se upotrebljava sleng a gde to bas i nije primereno.
Zanimljivo mi je kako autor ovog texta kaze 'Zagušeni slengom', a kasnije nas podstice na koriscenje nasih reci. Dakle, sta se desilo sa 'zargonom'?
Lingvisti ce vam reci da su mnoge reci, koje danas koristimo kao nase, zapravo bile tudjice pre 100 godina (ili vec). A mozda su bile i sleng :). Tako se jezik menja i postaje bogatiji. To je dobro, Islandjani me nisu impresionirali :)

Ovaj savet da sacuvamo jezik izmisljanjem reci me nasmejao. Imam ja jedan predlog za pocetak: Ajde da ne moze bas svako da radi kao prevodilac. Ili, ajde da ne moze bas svako da pise za novine. U ova dva primera lezi najveci uticaj na jezik.

E sad moje skromno misljenje - novi nacin govora koji se stvara internet komunikacijom, sve zajedno sa skracenicama i novim recima je 'fenomen' i NE treba ga gusiti. Treba ici napred.

Svaka čast za temu, vreme i prostor koji je ovome posvećen!

U susretu sa svim tuđicama koje nas okružuju, uvek sam rastrzan: da li da se smejem ili da plačem.

Davni problem ("Pokondirena tikva"), sada još izraženiji.

Za početak, ako sebi zvučimo mnogo pamentiji da pratimo trend setere i u skladu sa best prektisom globalizacije, involviramo neke svakodnevne termine asap, hajde da pokušamo da ih makar pišemo kako se čitaju. Voleo bih da vidim da na neki novim "hramovima" piše "Šoping centar", a ne da sopstvenom detetu u sopstvenom gradu moram da prevodim natpise.

Pogledajmo malo i prema Istoku: pogledajte natpise u Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj... Ne, ne mogu da prevedu McDonalds, ali ga makar pišu kako se čita.

Uzgred, da ne bude zabune, radim u stranim firmama jako dugo, jezici mi nisu nikakav problem, osim kvazi srpskog na koji se ježim...

Autor teksta bi mogao da stane na celo grupe koja se bori za zabranu Vujalklijinog leksikona STRANIH RECI I IZRAZA.

Mislim da poređenje sa islandskim jezikom nije baš najsrećnije odabrano od strane autora; ni geografski, ni istorijski...

Za kvarenje srpskog jezika dobrim delom su krivi nepismeni novinari a i gradjani iz unutrasnjosti koji cim dodju u bg odmah hoce da pricaju kao da tamo zive 10 godina, cast malobrojnim izuzecima.MotIka odmah postane mOtika ali valjda u strahu da ne pogrese oabvezno se pogresno akcentuje televizija, parlament, jugoslavija.....A smejali smo se hrvatima a oni samo vode racuna o svom jeziku.
I jos jedna stvar nevezana za temu a u vezi nas i hrvata. Nijednom nisam gledao DVD sa srpskom sinhronizacijom. Srpsku sinhronizaciju uopste nemam volju da slusam kad je poredim sa hrvatskom. Dali su glumci i spikeri toliko skupi?

Zasto niste spomenuli da, da biste ziveli na Islandu, bili njihov stanovnik,morate da promenite ime u Islandsko? Da li je to ocuvanje tradicije ili samo puki nacionalizam, da ne upotrebim neku jacu rec...
Vuk Karadzic nije nikakav paor vec je shvatio da je jezik jednog naroda onaj jezik kojim taj narod govori a ne neki drugi jezik koji se nalazi u nekim prasnjavim spisima.
U svakoj zemlji u Evropi i svetu se govori o istom problemu. To su najcesce strane reci-tudjice, koje su vezane za novu tehnologiju i nove trendove jer stvari se jednostavno brze otkrivaju nego sto je neko sposoban da sve to uopste isprati. I to jeste generalno problem. Licno smatram da treba pisati engleske reci u originalu, kao sto rade na primer u Hrvatskoj - tako ce uvek biti jasno da je rec strana, na primer "bili smo na fashion week-u". Prebacivanjem stranih reci na tzv. Vukov nacin pisanja je potpuno besmislen inace. Setimo se kako su se ranije pisale francuske fraze u srpskim tekstovima, uvek na originalnom francuskom i uvek se znalo da je to francuski. Problem kod nas danas, dakle problem je taj sto mnogi ljudi koji su zaista nepismeni uspevaju da dobiju poslove novinara i ciji se clanci objavljuju a da ne pominjem da ne postoji nikakva korektura. Pa tako eto, nastade problem tamo gde ga ne bi ni bilo da se vodilo racuna o pravopisu.

Istina je da su strane reči neizbežne, i da se jezik stalno razvija. Ipak, "Baj d vej", "fizibiliti studija", "sori" i "fešn vik" nemaju nikakve veze sa obogaćenjem jezika. Ja bih to pre nazvao gubitkom identiteta jezika. Sve zavisi od konteksta, neki od njih zvuče simpatično, neke stručne izraze stvarno nije lako prevesti. Adaptacija stranih reči traje dugo i ljudi su često prinuđeni da koriste nezgrapna rešenja u međuvremenu. Problem nastaje kad neko počne da odaje utisak da ne ume da koristi ni svoj jezik niti reči stranog porekla u njemu. Pogotovu ako je taj neko voditelj na televiziji, ili prevodilac jer to onda ljudi masovno preuzimaju.

Jezik je pitanje kulture, i to jako važno pitanje a jedan narod. U njegovom razvoju učestvuju svi, ali neko mora s vremena na vreme da skrene pažnju na pitanje stila i ukusa u svemu tome.

Tvorenje novih reci nije iskljucivo pravo hrvatskog jezika. I u ostalim slovenskim jezicima se pojavljuju nove reci, koje zvuce vise-manje vestacki dok se ne odomace u upotrebi.

To sto neobrazovani sugradjani od stranih jezika znaju samo za hrvatski a "intelektualci" jos i za tarzan inglis ne opravdava tvrdnju da je svaka nova rec nastala iz slovenskih korena "ustaska" (bez greske vam zapuse usta sprdajuci se sa "okolotrbusnim pantalodrzacima" i "munjovozima"). Tako dolazimo do toga da i obicni ljudi iz inostranstva primecuju da smo zapali u tesku jezicku oskudicu jer mnostvo usvojenih stranih reci umemo da prevedemo samo vestackim frazama od po pet-set reci koje, sasvim logicno, u govoru bas niko ne koristi.

Uticaj engleskog je neminovan i neizbezan, ali ako osim Hrvata i Slovaci, Rusi i Bugari smeju bar malo da kanalisu svoje jezike i da tvore neke nove reci, zasto SAMO MI TO NE SMEMO DA RADIMO i dozvoljavamo najglupljima da nam uvaljuju nepotrebno smece!?

Odlican tekst i veoma poucan.
Pravo osvezenje.Nadam se da ce sto vise mladog sveta ovo procitati a nadam se i neko iz gradske vlade.Dok setate Beogradom bombardovani ste stranim nazivima prodavnica,galerija,knjizara itd.Razumem kada se radi o lancu stranih radnji kao Zara ili Mango ali sta je sa domacim?

Dragi Igore, potpuno se slazem sa tobom ali bi ipak trebalo da postoji neki nezvanicni autoritet (cik nadji srpsku rec za "autoritet"?) koji bi mogao da savetuje po tom pitanju, bar one koji pisu na srpskom svakodnevno.
Evo da pronadjem "dlaku u jajetu": ne verujem da je "zurka" srpska rec, ali "zabava" svakako jeste. Kad je rec o pojmovima iz sveta racunara, tu su stvari malo slozenije. "Skinuti" je dosta neadekvatan prevod reci "download", jer "upload" svakako nece biti "obuci". "Svuci/navuci" mozda zvuci malo manje rogobatno.
Pseudonim (opet tesko naci srpsku rec) "Zlopamtilo" sam odabrao pre 10 godina, ali nisam znao da nema antonim - interesantno.

"Internet" bi MOGAO da se prevede, lakše nego neke druge reči, npr. "Svemreža" za Internet a "međumreža" za internet (sa malim "i", tip mreže), samo čemu to kada ni ta reč ne bi potpuno objasnila o čemu se radi, već bi to bio samo nagoveštaj značenja?

"Joystick" je reč iz avijacije i već je odavno prevedena: "komandna palica". Kad smo kod toga imamo i mi svoju verziju "zrakoplova" - vazduhoplov, samo što to ne znači avion, nego letelica (ako nije svemirska) uopšte, pa može biti na primer avion, helikopter, dirižabl, itd.

Po čemu se "Autoritet" razlikuje od "merodavnosti"? Priznajem, merodavnost rogobatnije zvuči i tesko je iz te složenice praviti dalje izvedenice kao što je moguće iz autoriteta.

Što se tiče "skidanja" (download), obrnuto u ovom slučaju (upload) nije "obući" nego "okačiti", bar tako sam čuo da se govori, mada to podrazumeva jednu mentalnu sliku nekakvog čiviluka (još jedna neprevodiva tuđica) ili table (i opet!) sa kukama za kačenje. Međutim ova dva pojma nisu uvek povezane sa "tablama" (serverima) već uopšteno sa smerom komunikacije između dve strane od kojih je jedna "unutrašnja" (centralna) a druga "spoljašnja" (periferna).

Sve pohvale autoru teksta.Srpski jezik zaista polako umire.Hajde da pokušamo da očuvamo naš jezik. On nas, pored i drugih nekih stvari, čini Srbima.

одличан чланак.

бтњ, овај хоћу рећи бај д веј, ма шта лупетам, успут речено илити узгред, многи који користе стране речи мисле да ће на тај начин испасти паметнији и речитији па имамо људе који спикају, овај причају, српско-енглеским језиком. мени је то претежно смешно, али када чујем на ТВ-у или у новинама, да не кажем њузпејперсима, почиње да ме иритира...

што се тиче писма на мрежи, да не кажем нету, је много лакше користити latinicu, али леви алт + схифт веома лако и брзо мењају са ћирилице на латиницу па се може и ћирилица, по мом скромном мишљењу најлепше писмо и најсавршеније писмо за српски језик, може користити.

толико од мене за сада.

причајте српски да вас цео свет разуме :))

Bravo za clanak!!
Nije toliko neobicno kad se u jeziku pojave strane (ili engleske) reci i pravopis, ali je ruzno to, sto su ranije to bile reci iz naucnih oblasti za koje prevodioci nisu uspevali da nadju prikladan prevod, a danas su to reci koje namecu jedva pismeni srpski biznismeni (citaj: posteni, obrazovani biznismeni) i njihove sponzor-muze, isto tol'ko obrazovane..Nemam nista protiv njihovog izrazavanja, ali mi je tuzno kad cujem ljude sa zavrsenim fakultetima kako govore o stajlingu, kateringu, kastingu, vrkshopu, shoping centru i ostalim glupostima, kao da nikad knjigu na srpskom nisu procitali..Po meni, ubacivanje stranih reci u govor, umesto srpskih ukazuje na povrsnost, lenjost i nesposobnost osobe da se izrazi na svom maternjem jeziku!!! Je l' na to treba da se ugledam?
A sta reci o celom sloju nasminkanih, isfoliranih, in, kul matorih u trendu koji iz - blama (citaj: prikrivenih kompleksa) forsiraju takvo izrazavanje, da ne bi ispao ljakse u drustvu ( i to kakvom drustvu!)...Nemam nista ni protiv tih ljudi i razumem i psiholoske sprege za njihovo ponasanje, ali ono sto zelim da kazem je - nisam za to da oni postavljaju standard izrazavanja...Srpski jezik je prelep i kompleksan i ta slozenost koja u engleskom ne postoji, daje mu ogromne izrazajne i poeticke mogucnosti..Mnoge od njih engleski ne poznaje..Zato sam protiv nametanja engleskih reci nasem jeziku, jer nestace puno duha u srpskom izrazavanju i sve vise ce nam se odnosi svoditi na merchendajzing, stajling, katering, kasting, shoping centar, i to po difoltu, nikako drugacije....

Ja mrzim rec benefit!

Islandski je našao svoju primenu u Hrvatskoj, ali to nije baš jezička politika za uzor, jer je u pitanju preterivanje. Finsko rešenje je daleko bolje. To bi autor teksta trebalo da zna.

Promene su neminovne. Ko se ne prilagodi-propada.

Politika subotom ima dodatak u kome je do skora jedan čovek, koji je nažalost preminuo pisao o čistoti srpskog jezika i njegovoj upotrebi. Sada je to na vrlo lep i pitak način nastavila jedna gospođa...Tekst sam namerno započeo ovako, jer smatram da treba dati doprinos borbi za očuvanje čistote srpskog jezika; to po meni nije nimalo nacionalistički i protiv sveta; to je samo jedan način više da kroz dobro poznavanje svog jezika steknemo mogućnost da razumemo i pravilno koristimo i druge, strane jezike. Trenutno doživljavamo poplavu voditelja i "novinara" po raznim televizijskim emisijama, čiji nivo obrazovanja vrlo često ne prelazi srednjoškolski a koji upotrebljavaju tuđice i strane izraze za koje, verujem, ako biste ih pitali da daju doslovan prevod ili tumačenje značenja, ne bi bili u stanju da učine. Mislim da je pitanje jezika pitanje države i da se treba ozbiljno pozabaviti time. Nažalost, lep i pravilan rečnik stiče se čitanjem ozbiljnih književnih dela a za to svi imaju sve manje slobodnog vremena. Stoga, bar lektira u osnovnoj i srednjoj školi treba da se pročita...mislim, ez far ez aj em konsrnd...

Za mene veći problem predstavlja naglasak koji se od pre par godina koristi na našim televizijana (naročito na nac. jav. serv. RTS-u)koji me dovodi do ludila....ja stvarno ne razumem potrebu za tim, a da ne pricamo o tome da nema smisla i da bode uši...
Pismo,i jedno idrugo to je naše bogatstvo, a jezik je živa stvar i niko ne može zaustviti njegove promene.Uostalom u poslovanju je veoma teško koristiti srpske reči za neke pojmove zato što za njih ne postoji opšte prihvaćena ili definisana reč pa nasumični prevodi stvaraju probleme...imamo primer EU terminologije (Regulatin čas je Regulativa čas Uredba) gde se i dobri poznavaoci ove oblasti zbune...
Ja na primer kada je tehnologija u pitanju (računar, mobilni telefon itd.)ne mogu da funkcionišem na srpsko....ne znam šta je šta....

Odlican tekst, koji se osvrce na poteskoce sa kojima se srpski jezik srece danas na pravi nacin! I samom mi usi dosta cesto zapara koriscenje strane "srbizovane" reci kada postoji savrseno dobra rec u nasem jeziku. Ovo ne samo da zvuci lose, vec i govori o nedostatku poznavanja sopstvenog jezika. Bilo bi dobro kada bi se nasa vlada, kao i Islandska, angazovala vise na resavanju ovog problema!

U redu je, nisam shvatio da je autor protiv osvezavanja, menjanja i prilagodjavanja jezika.

Ostaje medjutim pitanje da li je osvezavanje kada se trazi da nesto uradite "az sun as posibl", a ne odmah, ili kada je to pomenuto baj d vej, a ne uzgred, kada se trazi fidbek, a ne odgovor ili komentar, kada se kaze da involvirate kolege u posao, a ne da ih ukljucite... Molim vas, objasnite mi: gde je tu ta pozitivna promena koja osvezava jezik?

Isto kao i citalac "kenejdijan" vaznost ocuvanja jezika shvatio sam tek nakon par godina zivota preko okeana. U pocetku, radilo se o pukom izbegavanju "prozivanja" od strane prijatelja, kojima je moj jezik uvek kad dodjem na odmor "pod lupom" za eventualne usvojene engleske reci. Ako bi mi se desilo da mi izleti neka od njih, usledila bi celodnevna tortura i "prozivanje", tako da nisam imao izbora nego da svaku dobro promislim pre nego sto izgovorim.

A onda nakon usavrsavanja engleskog, postane coveku jasno koliko su jadni pokusaji priglupih kvazi-medijskih licnosti da zvuce "svetski" ubacujuci stajling, advertajzing i mercandajzing na mesto sasvim jasnih i ustanovljenih reci naseg jezika.

Iako nema veze sa engleskim tudjicama i naizgled je benigna, je rec AKCIJA! Sta se desilo sa popustima, rasprodajama i snizenjima? Mislim da je rec dosla sa multinacionalnim trgovinskim lancima koji su pogresno preneli rec iz poljskog i ceskog. Ili nije greska, nego jednostavno nije COOL kupiti stvar na rasprodaji, hip je ako si sopingovao na akciji?!?!

A zasto se nazivi polnih organa na Srpskom jeziku podvode pod psovke i insistira na stranim? Uopste to se odnosi na sve termine koji potpadaju u oblast polnih odnosa.

Pretpostavka: da bi bio/la smatran/a pristojnom osobom.

Moglo bi da se kaže da je savet dobar sveukupno, medjutim preskočena je jedna bitna činjenica - da li mi možemo da prevedemo neke strane reči koje su se ustalile i koje često koristimo , a tu mislim na koje su to odavno učinile, a ne ove sasvim savremene pozlmljenice? Možemo li, a prevodive su uglavnom sve te reči?

Negujmo srpski (književni) jezik(a učimo strane j.) , i ja se u potpunosti slažem...

Nisam strucnjak za Srpski jezik, ali ovaj tekst 100% izrazava moj stav, dakle svaka cast za tekst. Jedino sto bih ja download preveo kao "preuzeti" ili "snimiti" jer se sadrzaji sa Interneta preuzimaju, odnosno snimaju na vas racunar bilo da su to stranice, slike, filmovi, muzika. Mislim ipak da necemo uspeti da sacuvamo jezik jer pre svega i novinari, pa i obicni ljudi su lenji da porazmisle o adekvatno prevodu i lakse im je da usvoje strane reci, pre svega jer ne razumeju stvari o kojima pisu, nego da upotrebe sasvim prikladnu rec iz srpskog jezika. Kako je krenulo, uskor se necemo razaumeti ni na cistom srpskom, primetio sam da me mnogi zacudjeno pogledaju kad aim kazem da cu im poslati nesto elektronskom postom, pa za svaki slucaj pitaju "mislis e-mailom?"

Mislim da je tekst veoma dobar i u velikoj meri se slažem sa autorom. Iznela bih nekoliko primera koji bi mogli da dopune diskusiju o ovoj temi. Meni se čini da u potpuno neopravdanoj upotrebi nakaradnih tuđica nesumnjivo prednjače zaposleni u bankama. Tako neko u jednoj banci obično počinje da radi kao "akaunt", da bi zatim bio unapređen u "morgidža" i najzad, ako mu upadne sekira u med može da dogura i do pozicije "platforma". Jednom prilikom sam u banci tražila uputstvo za uplatu iz inostranstva (dokument se izdaje na engleskom jeziku i zove se "Instructions for payment"). Službenica u banci nije razumela kakvo ja to upustvo tražim i tek nakon nekoliko minuta objašnjavanja konačno joj je sinulo, te je sva ozarena uzviknula: "A, Vama treba INSTRUKCIJA!" Činjenica je da je upotreba stranih reči u nekim situacijama neizbežna, a nekad i poželjna jer bi izmišljanje srpske reči po svaku cenu dovelo do nakaradnih izraza, ali suština je u tome da ne treba ići linijom manjeg otpora i koristiti englesku reč bez ikakve potrebe naročito kad to zvuči zaista grozno. Neko je već pomenuo "merčandajzera": gnusno! Da ne pominjemo one koji rade kao "ejčarovi" i "ajtii"... Dakle, upotreba tuđica nije sama po sebi negativna pojava, ali svakako treba imati meru i koristiti reči stranog porekla samo onda kada to ima smisla. To nikako nije slučaj u primerima koje sam navela, a takvih ima na pretek...

Po mom skromnom misljenju, "fleksibilni volumen kose" posledica je tendenciozne sprege jezickog amaterizma i masovne "instant" industrije (usluge profija kostaju a korporacije gledaju kako da sto jeftinije prodju placajuci "umotvorine" samozvanih prevodilaca). Sa "uploadovima" je nesto drugo u pitanju, to su termini koje naprosto nema smisla prevoditi jer oni, cak i takvi kakvi su, u srpskom jeziku imaju svoje precizno znacenje. Meni, evo, mozete hiljadu puta reci "iseci i zalepi", ja necu shvatiti da to znaci "cut and paste". Da ne govorimo dalje o subjektivnom dozivljaju i objektivnim okolnostima pod kojima se razvija moc jezickog izrazavanja svakog od nas, pojedinacno i u grupi. Zasto su Jevreji Sefardi u Sarajevu stotinama godina izmedju sebe govorili jezikom Spanije XV veka, a zasto neka srpska deca iz dijaspore ne znaju da "beknu" jezik zemlje iz koje su dosli njihovi roditelji? Ima tu i politike, i socio-psihologije, i kulturologije, pa i pokondirenosti pojedinih. Ali, nema generalizacije. I, kao sto neki vec rekose, svaki jezik ima svoj razvojni put i nema tog cistunca koji je na taj put uspesno uticao. Da nije tako, i danas bismo svi mi govorili prvobitni jezik nasih predaka, ko god da su oni bili.

Vecinu reci koje je autor naveo koristi relativno uska grupa ljudi, ljudi koji su vezani za internet, racunare, IT sektor uopste... Moja mama sigurno nece reci "daunload" jer ni ne zna sta znaci ta rec. Al ce zato upotrebiti gomilu turkih, francuskih i nemackih reci, ne zato sto zna te jezike vec zato sto reci iz tih jezika koristi vec decenijama. Kao i svi mi uostalom.
Kao sto ce narednih decenija nove generacije koristiti neke nove reci. I ne vidim tu nikakav problem.
Btw (aha!), sto se tice sve veceg broja anglicizma, nemali uticaj imaju i strane kompanije (preduzeca) u zemlji. U mojoj firmi se govori gotovo na svakom koraku engleski (zbog stranaca) pa ponekad pregori prekidac za prebacivanje jezika i krenu da se mesaju jezici. Nesto od toga ostane i kad krenemo kuci i reci same izlecu.
Ipak ne mozemo stalno da se grizemo za jezik dok pricamo, jer tecni govor ne priznaje pauze za razmisljanje i pretragu odgovarajucih srspkih reci.
Ako ja svaki dan na poslu koristim npr. rec "upload", "sharing", "PR", "advertising", potpuno je normalno i ocekivano da pocnem povremeno da ih koristim umesto srpskih. "Povremeno" je kljucna rec, zato ne treba dizati preveliku dzevu.

Mislim da nam tolika paranoja nije potrebna, ali nije ni insistiranje na 'fenseraju', 'stajlingu',
'eventima' i slicnim bedastocama. Meni to uvijek ostavi utisak suprotan onom koji se zeli postici - blazirano i malogradjanski.

svaka čast majstoreeeee.A političare više i ne razumem šta pričaju a ne smatram sebe neobrazovanim

Постоји само један проблемчић у вези са етимологијом и одржавањем линије континуитета језика (који се стално мијења), а то је Вукова реформа. Захваљујући Вуку тј Јернеју Копитару који је све то смислио а Вук промовисао наш језик је значајно осиромашен. Изгубљена је веза са коријеном ријечи, због тога смо и изгубили много ријечи или су временом у потпуности промјениле значење. За корисну литературу која ово лијепо објашњава са примјерима пронађите "Тајне Вукове реформе" Милосава Самарџића, књига је доступна на мрежи.

Прије неког времена сам разговарао са једном Турчином и Пакистанцем, и утврдио сам да је њихова прича донекле слична нашој. Оно чиме смо се ми дичили деценијама, како имамо "најсавршенију азбуку на свијету" заправо је смијешно. Ми смо по фонетском правопису изједначени са колонизованим народима и њиховим језицима. Турцима су исто тако 20-их година прекинули карику у језику. Већи дио Турске је увођењем нових правила преко ноћи постао неписмен. Данас ни један Турчин не зна да прочита документ од прије 150 година, осим ако се можда није стручно само за то школовао.

Колико сам ја чуо наше језичке институције су "окупиране". То значи да људи који би требали да раде свој посао не раде га како треба и у језичком питању већ 50 година тапкамо у мјесту. Мислим да је битно да се било шта покрене, било шта промјени, јер ако не буде кретања, промјене, динамике, језик ће нам стварно за коју деценију нестати.

Iskreno, borci za čistunstvo jezika su najčešće nacionalisti. Kad počnu da da brane svoj stav na kraju dođu do zaključka da je mnogo bolje biti Srbin nego pripadnik druge nacije a to je u stvari osnova za šovinizam. Nijedan jezik nije sam po sebi bolji od drugog kao što nijedna nacija nije superiornija od drugih. Pošto sam kasno učio strani jezik znam da je brojno korišćenje stranih reči olakšavajuća okolnost a uz to i obogaćuje jezik jer bi u suprotnom imali ili veliki broj značenja za jednu reč ili bi imali opisne rečenice umesto reći. Živim u gradu sa većinskim mađarskim stanovništvom i znam da se i oni rugaju sinhronizovanim filmovima, uvek slušaju iste glasove a i glupo zvuči John eđ palinka u kaubojskom filmu. Živimo u istoj sredini i prirodno mi je da upotrebim mindeđ i bazmeg kao i mojim prijateljima gomilu srpskih reči. Oni koji izbegavaju srpske reči uglavnom i ne žele suživota pretpostavljam i da bi autor teksta bio na kraju proizveo isti efekat.

Hvala na ovom tekstu. Ovde ne mogu a da se ne setim profesora Slaviše Prešića, jednog od naših najvećih matematičara, ali i velikog borca za srpski jezik. Svako njegovo predavanje bilo je prepuno novih i neobičnih srpskih reči. Nažalost, svakodnevica je prevladala, te tako ja sada teško da mogu da se setim neke.....

Људи, немојте сада да се хватате за мање проблематичне ријечи (интернет и сл) које у принципу није потребно и преводити. Ми имамо много већи проблем са покондиреним тиквама, квази-образованим младим људима и неписменим водитељима који промовишу језичку накарадност. Људи који имају сиромашан фонд ријечи па га надопуњују у ходу прилагођеним туђицама из више језика... врло кул.

Наш проблем је непостојање (или нефункционисање) тијела које уређује језик. У свакој озбиљној држави постоји тијело које се бави питањима језика и његовог развоја. Нигдје се људима не забрањује да лично говоре како желе и употребљавају језик како им се прохте. Ипак, у званичној комуникацији, што укључује службене списе, новине, књиге, образовни материјал, рекламе итд у високо развијеним западним друштвима недопустиво је користити накарадан језик. Овдје гдје сам тренутно, у Аустрији, свака покрајина има свој нагласак, па да не кажем да имају и свој правопис и није риједак случај да се људи не разумију међусобно.. али сви врло добро знају шта је "хохдојч", само то се учи у школама и озбиљни људи када организују предавања не држе их на тамо неком квази-језику уличара и кул-популације већ на озбиљном, прецизном и лако разумљивом језику.
Само то тражим - нека свако прича и пише како жели, а језичка тијела нека раде свој посао и нека се заједно са одговарајућим органима побрину да се у јавном употреби користи стандардизовани и квалитетнији језик.

Slažem se potpuno sa autorom da treba koristiti što više srpskih reči gde god i kad god je to moguće, ali jednostavno ne treba biti isključiv, jer kao što su mnogi pre mene komentarisali, jezik je živ i stalno evoluira, taj proces niko ne može zaustaviti i to je jednostavno tako.
Ne znam da li je neko od vas primetio ali ja jesam i smejao sam se od srca jer mi je zvučalo vrlo simpatično, radi se o emisiji "Sasuke" (Nindža ratnici na TV Fox) i sada u pozadini se čuje japanski komentator i kad talmičari dođu u treću fazu on u jednom trenutku kaže "fajnal stejđi " (final stage) što zaista zvuči simpatično kada to izgovori jedan Japanac, poenta je da je čak i japanski jezik podložan uticajima engleskog jezika, pa zašto bismo se mi sad tu kao nešto ljutili kad je naš jezik u pitanju?

Za ovu temu se dugo bijem sa ostalim svetom. Jedno je evolucija a drugo je "devolucija" - a kod nas se podrzava upravo poslednje i to najvise od novinara i televizije - najvise Vas gospodo krivim, Vi koji stvarno treba da znate mnogo bolje i da nam budete za primer. Ja sam ta koja zivi i radi u Britaniji i koja se trudi da odrzi jezik. Nisam imuna da mi ponekad umakne koja engleska rec u razgovoru sa nasim svetom (koji ovde zivi), ali se toga cuvam kad dodjem u Srbiju. Secam se kako su mi nasi gastrbajteri zvucali smesno kad dodju, pa mi "prosipaju pamet" sa stranim recima(a decu imenovali u fazonu Robert Jovanovic, Brigit Zivkovic itd..- e ti klinci su na zalost placali ceh ,uvek im padne da budu nemci a mi partizani). Shalu na stranu, svaki jezik evoluira - nista nije staticno i s'tim sam u redu, kad nam fali rec, uzmimo najvise prihvacenu od vecine u svetu. Ali kad postoji nasa rec - koristi je. Neces biti veci frajer ili macka tako sto ces da mi se foliras sa nekim recima koje samo "odabrano drustvo" moze da razume (povodljivi - stado; ne vidim tu obrazovanje). Sta meni to govori je da nisi siguran u sebe kao licnost i mislis da ce te prihvatiti ako se tako ponasas? Globalno preneseno je upravo ono sto nam se desava u drzavi : kriza identiteta. Da se sto pre obrenemo u jevropski svet,ali nekako naopako, nezdravo. Mi jesmo u Evropi - ako nekom treba karta neka proveri - mi smo na Balkanu(ne zapadni, samo Balkan) i mi govorimo srpski - sta je tu lose? Mislim da cela nacija treba da razmisli koje vrednosti zeli da reklamira i kako zeli da se razvije u buducnosti kao drustvo sposobno da ide upored sa drugima, dok neguje sebe. Vlada treba da odgovara Vama svima po tom pitanju a ne Vi njoj.A Vi postavite vladi sta hocete da se uradi po tom pitanju.

Bjork, pevačica sa "jezički čistog" Islanda, peva na Engleskom, ako se ne varam. Srpski i Hrvatski su, lingvistički gledano, isti jezik, pa tako ne može biti pozajmica iz jednog u drugi; jedina razlika je što je zapadna varijanta (Hrvatski) prilično unakarađena 90-ih pokušajima nasilnog nametanja "domaćih" reči i još nasilnijim razdvajanjem vokabulara na srpske i hrvatske izraze (for your information, Srbi u Bosni su do pre samo petnaestak godina govorili "kruh" i "tjedan", a Hrvati u Dalmaciji i danas govore "hiljada"). Svaki jezik je živi organizam i ne može se pozajmljivanjem iz drugih jezika ni uništiti ni pokvariti, može se samo obogatiti (za šta je najbolji primer Engleski koji, gle čuda, ima najveći fond reči i najviše tuđica)! Nek se jezički čistunci zapizaju koliko je njihov "maternji" čist svaki put kad kažu burek, majmun, ekser, hartija (ili papir), stomak, banana, pantalone (ili hlače, čakšire itd.), ekran, plakat, bioskop, gitara, so, biber, čaršav, hauba, šofer, kutija... Primera je bezbroj.

Ja se izvinjavam na pitanju, ali koja je naša reč za "default"?

E, sad moram da se pohvalim, do juce sam mislio da je "neizdrz" cisto moj izum, a onda sam je juce cuo na televiziji (i sad citam ovde). Mislim, rec koristim oood...2002, tako nesto.
Konvergencija ljudske misli je sjajna...

veoma dobar tekst i signal onima koji zele da se, takoreci, modernizuju. vidim po nekim komentarima da smo mi i dalje nacija koja ne prepoznaje te signale kad je potrebno i toliko tvrdoglava, da nam strucnost i ne treba! ma, da...
svejedno, veoma lepo sastavljeno, kao i veoma poucno. svaka cast!

Dobar primer je i hrvatski jezik čija bi rešenja mogla(tj. zbog velike približnosti dva jezika i morala)da se primenjuju.Naravno ne kao:okolotrbušnipantalodržač(kaiš) ili okolokućnitrvopas(ovca).Zadržaću se na primeru izuzetno često upotrebljavane reči-fudbal.Ta reč kao kovanica nastala na osnovu izgovora engleske reči football slično nastaje u većini jezika(svi na osnovu engleske reči).Kod nas već postoji reč koja označava sport koji se igra rukom(i loptom) i glasi RUKOMET ,isto kao kod Hrvata.Potrebno je isto "rešenje" primeniti(u praksi jer verovatno i kod nas postoji u rečniku) i na igru koja se igra nogom i fudbal zvati NOGOMET.Sama reč "fudbal" nastala na osnovu izgovora reči football je isto "nejasna".Izgovor reči football je fu:tba:l -reč je nastala od dve reči foot-noga i ball-lopta i trebalo bi da znači igranje loptom nogama,metenje lopte nogama-nogomet a reč fudbal bi mogla biti izgovor reči foodball(food-hrana) što bi možda značilo pravljenje lopte od prehrmbenih namirnica,igranje loptom u cilju kišeljenja kupusa ili nešto treće.

Obratite se SANU koji četrdeset godina piše jedan jedini rečnik koji nikako da štampa i popularizuje. 40 godina!A onda i svima ostalima koji su se petnaest godina nakon pojave windows-a odlučili da ga prevode na srpski, pa ni to nisu uradili kako treba, nego su pola značenja pokrali od Hrvata. Pa kad to rade zvanične institucije, čemu tolika buka kada se neki novinar, voditelj, javna ličnost, koristi novim izrazima. A onda stavite i na papir koliko je "starih srpskih reci" zaista poteklo s ovih prostora. Bavimo se nabulozama, jedino u čemu jezik treba da bude jasan je u gramatici i korišćenju interpunkcije, sve ostalo je stvar licnog izbora, ćirilica, latinica, atačment ili prilog, WHO CARES. Ali ovde ne postoje ni osnovna pravila koriščenja padeža, naglašavanja slogova i svega ostalog, sve je prepušteno totalnoj anarhiji. Jezici su preživeli svašta i preživljvaće i ubuduće, ne vidim samo šta je toliko nepodnošljivo u stranim rečima, neke jednostavno bolje zvuče i jasnije su, na stranu što je engleski jezik pet puta bogatiji od našeg.

Već nekoliko godina imam jednu: da li je pravilno (ili pravilnije) reći PROCESUIRATI ili PROCESIRATI?

Internet. Sasvim je dovoljno objasnjenje samo po sebi. Ko je na internetu prelazi na engleski pre ili kasnije. Sasvim je druga prica sto jezik koji ljudi govore neformalno postaje formalni jezik u Srbiji. Za to je kriva nekultura pisane reci. Gde su jezicki urednici po firmama, da li uopste postoje takva zanimanja?

Mislim da je i ova problematika, u vidu novog komounikacionog stila stvar: globalizacije, nedovoljno vere u sopstvene vrednosti i želje da zvučimo savremeno. Oduvek je toga bilo počev od francuskih, italijanskih i danas eto engleskih reči, čak kao "statusnog" komunikacionog simobla . Međutim, mislim da danas nije problem u rečima koje koristimo već u potrebi da "plivamo" za većinom bez straha da ćemo se izgubiti...ali time se nažalost upravo gubimo.Treba više ulagati u sebe, otkriti sopstvene vrednosti i verovati u njih i biće manje potrebno da se u komunikaciji dokazujemo i razumemo dodatkom stranih reči kako bi naša vrednost bila veća.

Kamo srece kad bi cela zemaljska kugla pricala jednim jezikom. A ubacivanjem anglicizama buducim generacijama olaksavamo ucenje stranih jezika...

Uostalom dokle god se razumemo sobro je...

za 28. (Dusan, 17. jun 2009 09:07)
gde ti stade ja jedva produzih

aplikacija-prijava
edukacija -obrazovanje

itd
predlozi za srpske reci
downlodovati - skidati ili neko rece preuzimati
uplodovati-postaviti
e-mail-elpo (skraceno od elektronske poste)

za srafciger imamo odvijac ali ga retko ko koristi

Engleski francuski nemacki su prisutni u oblastima tehnike, nauke, mode, i mnogim drugim jer se u tim zemljama najvise stvaraju nove vrednosti i tehnologije, sto vuce za sobom i terminologiju. Kad se kod nas nesto novo originalno a svima potrebno, bude stvorilo, onda ce naziv toga da bude siroko prihvacen a dotle smo kao i do sada pomodarci, il na ingliskom 'followers'.

Kod nas sve lici na ulicni (klosarski) recnik, kao da ste na snimanju nekog mafijaskog filma.
Trazim nekog da me dobro "uglavi", ako nemas "dobra ledja" propao si, kao mafijasi.
Sve je iskvareno, upotreba engleskih i drugih stranih reci je verovatno zato sto sada svi govore vise stranih jezika, pa se zaboravi kada se kojim jezikom govori i onda nastane zbrka u glavi i sve se pomesa, to se samo treba malo usavrsiti i resen problem.

Kad je tako, sto se onda izrugujemo hrvatskom 'zrakomlatu' i sl. dometima?

"Default" je prevedeno kao "prepodešeno".

Šrafciger bi mogao biti odvijač samo ako s njim ne bih mogao da zavrnem šraf (zavrtanj ili odvrtanj?; ili bolje: vijak).

Vidite, što se tiče novih reči nastalih u doba informatike, postoji rečnik koji je uglavnom izvrstan. Nije ga napravila nijedna naša institucija već - Microsoft!

Angažovali su stručnjake, resurse, vreme, uložili pare i Amerikanci su za nas napravili solidan rečnik.

Problem je taj što su oni rečnik napravili za svoje potrebe, pa se teško nađe.

Dobro je da je neko potegao temu izumiranja naseg jezika, iako se ne slazem sa svim tvrdnjama autora.
Pitanje odumiranja naseg jezika treba da pokrene debatu iz razloga sto je vrlo moguce da se u buducnosti uoci polagano odumiranje. Odumiranje jezika nije prisutno samo u nasem jeziku vec i u mnogim jednako ´´malim´´ jezicim kao nas, tj jezicima koje ne govori veliki broj ljudi, kao npr. svedski, koji je sta vise mnogo vise pod uticajem stranih jezika.
Sa moje tacke gledista, par engleskih reci ne moze previse naskoditi, cak je i dobro da postoje, ali se treba izbeci posrbljeno pisanje i time izbeci mogucnost da ta rec postane srpska.
A sa druge strane, ne zaboravite koliko ima nepismenih ljudi u Srbiji i onih koji ne govore ispravno. Mozda bi trebalo promeniti svest kod ljudi i otvoriti debatu o tome koliko je bitno poznavanje svopstvenog jezika za jednu naciju i time smanjiti nepismenost i neobrazovanost i time prosirite vidike mnogobrojnima.
Na kraju cu reci, obrazujte ljude korektnim srpskim jezikom, ucite strane jezike i pisite ih izvornio, ali ne zaboravite da je vas na prvom mestu i ne zaboravite da i u srpskom jeziku postoje broje strane reci, npr turske,nemaceke i sl ne zaboravite da postujte to.
Pre svega volite nas jezik.

daj covece mani me. cemu tolika paranoja? pa jezici su prezivljavali i menjali se i rasli uprkos svim svojim cuvarima.
zasto vam (vama, cuvarima) to toliko smeta? mislite da cemo nesto zaboraviti, da ce nesto umreti, nestati, det aur lenguidz iz gona saund lajk dis in di end?

chill out. ima pametnijih tema.

"Jezik nam se polako gasi, skapava, odumire". Jezik je ziva "stvar", ziv koliko i ljudi koji ga koriste. A nas jezik nit se gas nit odumire vec se naprotiv - obogacuje. Novim recima.
Ako se vec koristi rec difolt - zasto da ja, ti, ili neko drugi izmisli neku drugu rec - kad je ona vec tu? Kako "guglati" prevesti na srpski (ili pak islandski)?
Smejemo se Hrvatima sto izmisljaju nove reci, a ovamo bi autor da i mi to isto radimo. Mislim da se ovakvi i slicni apeli nece primiti jer generaciji koja daunlouduje ne moze niko da odredi koje ce reci koristiti.

Oduvek sam prezirala zatucanost jezičkog purizma.

Sve pohvale autoru teksta.Srpski jezik zaista polako umire.Hajde da pokušamo da očuvamo naš jezik. On nas, pored i drugih nekih stvari, čini Srbima.

Solidan tekst, na sasvim dobru i ozbiljnu temu. I slažem se sa autorom.
Na svakom koraku uništavamo srpski jezik, pre svega iz neznanja i pomodarstva. Zagovornik sam da se ćirilica što više koristi, ipak ona u potpunosti odgovara srpskom jeziku (očigledan primer da latinica nije sto posto odgovarajuća su slova lj, nj, dž, gde se sa dva znaka označava jedan glas). Smeta mi i kada vidim da se u naziv neke firme, bez ikakvog razloga, ubacuje neka strana reč, najčešće iz enleskog jezika. Naravno, nova vremena su došla, i npr, na kompjuteru je mnogo lakše i praktičnije koristiti latinicu. U svakodnevnom govoru nam svima prosto izleti iz usta OK, ćao, kul.. Uostalom, i ja sam u ovom svom komentaru koristio nekoliko reči koje su stranog porekla, i toliko su postale uobičajene da ih je teško zameniti (tekst, tema, firma, komentar)
Ali ipak u svemu mora postojati umerenost. Takođe bih podsetio, i zamolio zaposlene na B92 (koju smatram za vrlo pismenu televiziju, i medij) da u latiničnom pismu postoji odgovarajuće slovo za glas đ (a ne dj), i da samo usled lenjosti traženja istog na tastaturi urušavamo ugled tog slova :), te da taj znak koriste.
Pozdrav (zdravo, mnogo lepše i sa dubljim značenjem nego ćao, zar ne :))

Već viđeno, neoriginalno (treba li možda da kažem "neizvorno" da Srbin po difoltu shvati šta mu se želi reći?) i neduhovito. Plači, Teherane - ovakvog čuvara tradicije u svojim redovima naći nećeš.

A da se mi lepo ugledamo na Islandjane, Fince i komsije Hrvate i prevodimo SVE. Dovoljno smo se upropastili sto smo se vratili na iskljucivo cirilicu. Sad moja krstenica ili bilo koji dokumenat more da se oficijelno prevodi jer niko zivi ne razume sta tamo pise.
Ah da, prevedi mi molim te "joystick" a da ne ispadne smesno ili vulgarno.

U zdravlje/cheers

Ulazak i primena stranih reci u srpskom jeziku je neizbezan proces.

Mogu lignvisti i akademije sirom sveta koliko hoce da se bore protiv ulaska stranih reci, ali taj spontani proces postoji u apsolutno svim jezicima i on je neminovan i prirodan.

Uzmimo za primer Grcke reci: hiljada, tiganj, patos, parastos, madjarske: alas, ashov, bitanga...

Do kraja 18. veka kod nas je uticaj izvrsio turski jezik pa dan danas imamo stotine turskih reci: dzep, sarma, choban, kajmak, jastuk, visnja, pilichi.... Do kraja 19. veka uticaj je izvrsio francuski: bicikl, dosije, fotelja, shofer, abazur, televizija....Do kraja 2. Svetskog rata uticaj je izvrsio nemacki: srafciger, sofersajbna, hauba, treger....Od pedesetih do danas uticaj vrsi engleski: fudbal,kompjuter, menadzer, hit, pop, rok, test, diler, imejl, boks, bojler, atachment, interfejs, displej, internet sajt, ....

Vecina stranih reci u srpsko-hrvatskom su jednostavno neprovodive, a ako se i daju prevesti - zvucale bi neprirodno.

Bilo koji jezik je "ziva stvar" koja se menja.

Svaka čast na članku. Već duže vreme očekujem da pročitam i da neko konačno napiše nešto slično. Smatram da ovu temu treba potencirati što više. Kada već odgovorne institucije ne rade ništa po tom pitanju, hajde barem Vi sa B92, nastavite sa sličnim sadržajima i opravdajte renome koji već dugo godina imate ... najbolje TV i sajta. Pozdrav! ... želudac mi se okrene kada čujem reč "hejter"... a inače govorim perfektno engleski i italijanski jezik ...

Ne slazem se! Evolucija jezika je prirodna stvar, ne treba je vestacki zaustavljati. Dokle god se glagol 'daunloudovati' moze menjati po vremenima i dokle god ga govornici razumeju, sto se mene tice, to postaje srpska rec engleskog porekla.

Lep tekst. Nazalost srpski jezik jos uvek nema recnik pa je tesko traziti od ljudi jezicku cistocu.
Sa televizije, gde se jos i nadje neki lektor, slusamo gomilu nepismenih voditelja a stanje na internetu, gde svako sebi dozvoljava da pise, je katastrofalno.
Ali to nije ni cudo kada ne postoji niko ko se bavi srpskim jezikom i ukazuje na greske.

Za kvarenje srpskog jezika dobrim delom su krivi nepismeni novinari a i gradjani iz unutrasnjosti koji cim dodju u bg odmah hoce da pricaju kao da tamo zive 10 godina, cast malobrojnim izuzecima.MotIka odmah postane mOtika ali valjda u strahu da ne pogrese oabvezno se pogresno akcentuje televizija, parlament, jugoslavija.....A smejali smo se hrvatima a oni samo vode racuna o svom jeziku.
I jos jedna stvar nevezana za temu a u vezi nas i hrvata. Nijednom nisam gledao DVD sa srpskom sinhronizacijom. Srpsku sinhronizaciju uopste nemam volju da slusam kad je poredim sa hrvatskom. Dali su glumci i spikeri toliko skupi?

Vrlo dobro napisano. Pre nekog vremena sam video reč "merčendajzing" u Deltinoj reklami. Zgrozio sam se. Bukvalno silovanje jezika...

Glupo je kad se samo preuzme neka reč iz stranog jezika, iako već postoji odgovarajuća u našem jeziku...

pa sam engleski jezik je pokupio brda reci iz francuskog i nemackog npr. Jednostavno neke reci NE MOGU da se prevedu. Prevedite mi INTERNET. to je kul jer je uvrezeno, a daunloudovati nije jer jos uvek nije dovoljno. Sta je sa srpskim recima avion, tastatura, monitor, hard disk, aerodrom...
Istorija cini svoje, ljudi, a istorija je danas na strani engleskog, kao sto je nekad bila na strani francuskog, spanskog ili latinskog.

Svaka cast autoru ovog teksta, svaka cast. Upravo to sto se desava me toliko izludjuje da je to strasno. Potpuno ludilo. Eto, bas danas mi se neki lik obratio sa " rispekt", ja ga bledo pogledam i odgovorim mu " nista manje", pretpostavivsi da je hteo da mi kaze "postovanje". A dasa me gleda... Takvih primera je citavo more, i to je jezivo. Najcudniji su mi, ipak, starji likovi koji to koriste, ispadaju smesni. Ako je za opravdati to sto klince tresu hormoni, pa su skloni svakakvom mangupirnju, njima sigurno nije. Narocito kada se trude da izgovore rec koja je mnogo teza za izgovor i gde se solidno lomi jezik, u odnosu na nasu rec koja nosi to znacenje npr daunloudovati=skinuti. Ali, bitno je da si u тренду, to je sad neki novi вајб, ne razumemo mi to... Jos nam samo fali da umesto nase cuvene J... GA ubacimo фАК i ode sve ТУ ХЕЛ

Autor teksta bi mogao da stane na celo grupe koja se bori za zabranu Vujalklijinog leksikona STRANIH RECI I IZRAZA.

nemci to zovu Dengliš. istu stvar imaju i oni. nemacke modne novine izgledaju skaradno jer sa naslovne strane covek ne moze da vidi da li su engleske ili nemacke?! well, 90% termina koje si pomenuo su vezane za kompjuter i internet, a to je uglavnom, na engleskom.

Primetio sam kod prijatelja da što su obrazovaniji - više tuđica koriste, naročito engleskih. Verovatno vlada mišljenje da su to stručne reči koje ne treba prevoditi na srpski, ili da ih što manje ljudi razume... pa umesto odbor kažu bord(board) - umesto druženje sa timom kažu tim bilding (team building) itd

Bravo za clanak!!
Nije toliko neobicno kad se u jeziku pojave strane (ili engleske) reci i pravopis, ali je ruzno to, sto su ranije to bile reci iz naucnih oblasti za koje prevodioci nisu uspevali da nadju prikladan prevod, a danas su to reci koje namecu jedva pismeni srpski biznismeni (citaj: posteni, obrazovani biznismeni) i njihove sponzor-muze, isto tol'ko obrazovane..Nemam nista protiv njihovog izrazavanja, ali mi je tuzno kad cujem ljude sa zavrsenim fakultetima kako govore o stajlingu, kateringu, kastingu, vrkshopu, shoping centru i ostalim glupostima, kao da nikad knjigu na srpskom nisu procitali..Po meni, ubacivanje stranih reci u govor, umesto srpskih ukazuje na povrsnost, lenjost i nesposobnost osobe da se izrazi na svom maternjem jeziku!!! Je l' na to treba da se ugledam?
A sta reci o celom sloju nasminkanih, isfoliranih, in, kul matorih u trendu koji iz - blama (citaj: prikrivenih kompleksa) forsiraju takvo izrazavanje, da ne bi ispao ljakse u drustvu ( i to kakvom drustvu!)...Nemam nista ni protiv tih ljudi i razumem i psiholoske sprege za njihovo ponasanje, ali ono sto zelim da kazem je - nisam za to da oni postavljaju standard izrazavanja...Srpski jezik je prelep i kompleksan i ta slozenost koja u engleskom ne postoji, daje mu ogromne izrazajne i poeticke mogucnosti..Mnoge od njih engleski ne poznaje..Zato sam protiv nametanja engleskih reci nasem jeziku, jer nestace puno duha u srpskom izrazavanju i sve vise ce nam se odnosi svoditi na merchendajzing, stajling, katering, kasting, shoping centar, i to po difoltu, nikako drugacije....

Постоји само један проблемчић у вези са етимологијом и одржавањем линије континуитета језика (који се стално мијења), а то је Вукова реформа. Захваљујући Вуку тј Јернеју Копитару који је све то смислио а Вук промовисао наш језик је значајно осиромашен. Изгубљена је веза са коријеном ријечи, због тога смо и изгубили много ријечи или су временом у потпуности промјениле значење. За корисну литературу која ово лијепо објашњава са примјерима пронађите "Тајне Вукове реформе" Милосава Самарџића, књига је доступна на мрежи.

Прије неког времена сам разговарао са једном Турчином и Пакистанцем, и утврдио сам да је њихова прича донекле слична нашој. Оно чиме смо се ми дичили деценијама, како имамо "најсавршенију азбуку на свијету" заправо је смијешно. Ми смо по фонетском правопису изједначени са колонизованим народима и њиховим језицима. Турцима су исто тако 20-их година прекинули карику у језику. Већи дио Турске је увођењем нових правила преко ноћи постао неписмен. Данас ни један Турчин не зна да прочита документ од прије 150 година, осим ако се можда није стручно само за то школовао.

Колико сам ја чуо наше језичке институције су "окупиране". То значи да људи који би требали да раде свој посао не раде га како треба и у језичком питању већ 50 година тапкамо у мјесту. Мислим да је битно да се било шта покрене, било шта промјени, јер ако не буде кретања, промјене, динамике, језик ће нам стварно за коју деценију нестати.

Promene su neminovne. Ko se ne prilagodi-propada.

Dobar tekst, jos me cudi da mogu ga procitati na B92.

Primiti strane reci za nove pojmove je normalna stvar, na primer televizor, avion pa i da se kaze kompjuter u mesto racunar ja nemam nista protiv.
Ali, koristiti strane reci kad srpske vec postoje, to je dokaz duhovne i kulturne bolesti naseg drustva. Najgora stvar, je to sto ljudi koji unistavaju srpski jezik su deo neke takozvane elite, koji verovatno zbok kompleksa nize vrednosti imaju potrebu da iskazu da nisu "iz" naroda, ali u stvari su jako jadni. Verovatno svi vi koji kritikujete taj clanak ste se nasli tu...

одличан чланак.

бтњ, овај хоћу рећи бај д веј, ма шта лупетам, успут речено илити узгред, многи који користе стране речи мисле да ће на тај начин испасти паметнији и речитији па имамо људе који спикају, овај причају, српско-енглеским језиком. мени је то претежно смешно, али када чујем на ТВ-у или у новинама, да не кажем њузпејперсима, почиње да ме иритира...

што се тиче писма на мрежи, да не кажем нету, је много лакше користити latinicu, али леви алт + схифт веома лако и брзо мењају са ћирилице на латиницу па се може и ћирилица, по мом скромном мишљењу најлепше писмо и најсавршеније писмо за српски језик, може користити.

толико од мене за сада.

причајте српски да вас цео свет разуме :))

Kamo srece kad bi cela zemaljska kugla pricala jednim jezikom. A ubacivanjem anglicizama buducim generacijama olaksavamo ucenje stranih jezika...

Uostalom dokle god se razumemo sobro je...

Za princip izmisljanja novih reci ne mora da se ide cak na Island. Nisam siguran da bi jezik bio lepsi kada bi za kais govorili okolotrbušni pantalodržač. Mesanje kultura daje bogatstvo, a ne "kvarenje" jezika. I zasto bi Islandjani za gibanicu smisljali novu rec? Neka je zovu brate gibanica.

Zasto niste spomenuli da, da biste ziveli na Islandu, bili njihov stanovnik,morate da promenite ime u Islandsko? Da li je to ocuvanje tradicije ili samo puki nacionalizam, da ne upotrebim neku jacu rec...
Vuk Karadzic nije nikakav paor vec je shvatio da je jezik jednog naroda onaj jezik kojim taj narod govori a ne neki drugi jezik koji se nalazi u nekim prasnjavim spisima.
U svakoj zemlji u Evropi i svetu se govori o istom problemu. To su najcesce strane reci-tudjice, koje su vezane za novu tehnologiju i nove trendove jer stvari se jednostavno brze otkrivaju nego sto je neko sposoban da sve to uopste isprati. I to jeste generalno problem. Licno smatram da treba pisati engleske reci u originalu, kao sto rade na primer u Hrvatskoj - tako ce uvek biti jasno da je rec strana, na primer "bili smo na fashion week-u". Prebacivanjem stranih reci na tzv. Vukov nacin pisanja je potpuno besmislen inace. Setimo se kako su se ranije pisale francuske fraze u srpskim tekstovima, uvek na originalnom francuskom i uvek se znalo da je to francuski. Problem kod nas danas, dakle problem je taj sto mnogi ljudi koji su zaista nepismeni uspevaju da dobiju poslove novinara i ciji se clanci objavljuju a da ne pominjem da ne postoji nikakva korektura. Pa tako eto, nastade problem tamo gde ga ne bi ni bilo da se vodilo racuna o pravopisu.

I ne zaboravite, dragi moji Srbi, da sve ovo može da se zapiše, i jeste zapisano latinicom! Poštujte bogatstvo našeg jednog jezika sa dva pisma tako što ćete priznati njihovu ravnopravnost!

Ју ар причинг ту д коаир, мај френд.

Некритичко преузимање туђица је помодарство квазиобразованих и младих, и једини мени познат начин начин да неко престане да говори "сори" уместо "извините" је да проведе више година у емиграцији и савршено научи енглески. И мени је некада било "cool" и "fancy" да се разбацујем овим помодним терминима кад нисам знао да склопим пристојну реченицу на енглеском. Овде у Канади, кад прође читава седмица а да не проговорим реч на српском, језа ми крене уз кичму кад чујем којекакве водитељке како се на тарзанском инглишу разбацују изразима попут "партија", "баса" и сл.
Нисам присталица језичког инжењеринга исландског или хрватског типа, али мислим да да би медији морали да активно раде на подизању језичких стандарда и образовању јавног мњења.
А полуобразованим водитељима саветујем да престану да прикривају сопствено незнање помодарским серблишем.

Rešenje ovog problema je teško dati. Mi smo čini mi se narod koji više voli sve što nije srpsko i stidi se svojeg nasleđa. Kada kažem narod, ne mislim na nas obične smrtnike već "intelektualce" i političare. Za njih je najveći "okazion" da šopinguju, nekada, u Trstu sada svuda po svetu. Za narod kažu da je s....(srpska reč) i ne žele da isti obrazuju već mu puštaju Pink do iznemoglosti.Želim da kažem da oni koji treba da budu uzor to nisu i šta više reći.
Lepe savete nam je dao Arčibald Rajs još u prošlom veku...

Iskreno, borci za čistunstvo jezika su najčešće nacionalisti. Kad počnu da da brane svoj stav na kraju dođu do zaključka da je mnogo bolje biti Srbin nego pripadnik druge nacije a to je u stvari osnova za šovinizam. Nijedan jezik nije sam po sebi bolji od drugog kao što nijedna nacija nije superiornija od drugih. Pošto sam kasno učio strani jezik znam da je brojno korišćenje stranih reči olakšavajuća okolnost a uz to i obogaćuje jezik jer bi u suprotnom imali ili veliki broj značenja za jednu reč ili bi imali opisne rečenice umesto reći. Živim u gradu sa većinskim mađarskim stanovništvom i znam da se i oni rugaju sinhronizovanim filmovima, uvek slušaju iste glasove a i glupo zvuči John eđ palinka u kaubojskom filmu. Živimo u istoj sredini i prirodno mi je da upotrebim mindeđ i bazmeg kao i mojim prijateljima gomilu srpskih reči. Oni koji izbegavaju srpske reči uglavnom i ne žele suživota pretpostavljam i da bi autor teksta bio na kraju proizveo isti efekat.

Kad je tako, sto se onda izrugujemo hrvatskom 'zrakomlatu' i sl. dometima?

Odlican tekst, koji se osvrce na poteskoce sa kojima se srpski jezik srece danas na pravi nacin! I samom mi usi dosta cesto zapara koriscenje strane "srbizovane" reci kada postoji savrseno dobra rec u nasem jeziku. Ovo ne samo da zvuci lose, vec i govori o nedostatku poznavanja sopstvenog jezika. Bilo bi dobro kada bi se nasa vlada, kao i Islandska, angazovala vise na resavanju ovog problema!

Iako tu i tamo ima istine, tekst je jako površan. Daleko od toga da je ovo mišljenje jednog akademika i pravog poznavaoca teme koju je načeo.
Pročitajte šta o korišćenju tuđica imaju da kažu naši najveći jezički stručnjaci Fekete i Klajn, pa ako hoćete i Vuk Karadžić. Ono što je trenutno popularno (drim tim, tim bilding, involviranje, bord i slično) s vremenom će "izumreti". Međutim, korišćenje novih reči koje mi nemamo, to je samo bogatstvo i ništa više.
Evo nekih primera iz prošlosti, pa neka čitaoci sami prosude da li je trebalo usvojiti stranu reč ili upotrebiti srpsku kovanicu: protivučustvije (antipatija); lekovnica (apoteka); postrojnica (arhitektura); vazduhookružje (atmosfera); novčarka (banka); biljnoslovac (botaničar), itd. Među rečima koje je čuveni Jovan Sterija Popović hteo po svaku cenu da izbaci bile su: direktor, rektor, fond, cenzor, faktor, sekretar, replika, komisija, kontrola, sat, itd, itd. Evo kako Fekete zaključuje: "Kakva je bila sudbina reči nad kojima se Sterija zgražavao ne treba, naravno, ni pominjati. One su ušle u naš jezik i zadržale se u njemu kao neizbežni deo svakodnevnog jezičkog opštenja."
Više verujem Vuku i Feketeu. Podržavam borbu za čistotu jezika, ali pre svega na polju pravopisa. Borba jezičkih purista za očuvanje jezika kontradiktorna je i kontraproduktivna, dezinformiše ljude i zbunjuje ih.

Donekle se slažem sa autorom ovog teksta, jer se u srpskom jeziku sve češće upotrebljavaju strani izrazi i rečenice za koje već postoje adekvatni izrazi na našem jeziku. S druge strane, jezik je jednostavno takve prirode da konstantno evoluira, te je veoma teško kontrolisati njegovu mutaciju. S obzirom da srpski koreni iz porodice slovenskih jezika, mi imamo jako veliku prednost da uz relativno mali napor naučimo druge slovenske jezike zbog njihovih (kako fonetičkih tako i gramatičkih) sličnosti. Imajući u vidu da je Srbija veoma mala zemlja na raskršću između istoka i zapada sa dosta burnom istorijom, neminovno je da su mnogi narodi a samim tim i njihovi jezici uticali na naš (Rimljani, Turci, Austro-Ugari, itd).

U svakom slučaju, ja lično ne bih smatrao uvođenje novih reči kao minus, već naprotiv kao jednu veliku prednost. To mišljenje takoče delim i o našem dvoazbučnom pismu koje nam već od malih nogu omogućuje (ako ne da učimo druge jezike) onda jednostavno da se brzo i bez velike muke, snađemo u svetu. Iako razumem želju i inicijativu za islandskim puritanskim modelom, neke stvari jednostavno ne vredi prevoditi jer taj prevod treba da bude prihvaćen sa strane samog naroda, što me i dovodi na početak mog argumenta o tome da jezik evoluira. Kao prost primer, možemo uzeti reč "zrakoplov" (avion) u modernom hrvatskom jeziku koji vrlo malo ko koristi kolokvijalno.

Takođe smatram da ako idemo tim linearnim principom razmišljanja, većina na prostorima današnje Grčkoj bi trebala da priča staro-grčki a na romansko-govornim područijima (Italija, Francuska, Španija, Portugalija, Rumunija) - latinski. U svakom slučaju, jezik treba gajiti i negovati, ali ne i nepotrebni štititi. Jedini način da učimo, budemo u koraku sa svetom i razvijamo svoj jezik je uz komunikaciju, a za to je (kao što je i opšte poznato) potreban - jezik.

Lepo, ali je jedini problem što retko ko zna koje su srpske reči. Čak iako zna koje nisu, "zamene" ne postoje (vidi dole).

Bez stranih reči u našem jeziku prosto ne bi mogli da razgovaramo.

Evo nekih koje nisu srpske, delić liste, moglo bi da se nabroji nekoliko hiljada (ove su poreklom persijske/turske, germanizmi, anglicizmi, itd. nisu navedene):

jogurt, bre, višnja, kazan, jorgan, komšija, bakar, čarapa, česma, duvan, papuče, džep, rakija, sarma, sat, zanat, čizme, sirće, kajsija, sunđer, kašika, burek, ćufte, ćevap, budala, opanak, čorba, čoban, kajmak, kusur...

Problem je taj što se poziv za odbranu jezika svodi na odbranu postojećeg stanja i izmišljanja novih reči, ali se zaboravlja da je jezik živ. Ono što narod usvoji i koristi u redovnom govoru postaje sastavna reč jednog jezika. Ne postoji ta sila ili institucija koja će izmeniti takav sled; jedino što može je da utiče, da oblikuje i usmerava jezik.

Da skratim, problem tzv. "odbrane" jezika je zapravo poziv na stopiranje razvoja jezika, poziv na bitku koju smo izgubili pre mnogo vekova.

Svaka čast za temu, vreme i prostor koji je ovome posvećen!

U susretu sa svim tuđicama koje nas okružuju, uvek sam rastrzan: da li da se smejem ili da plačem.

Davni problem ("Pokondirena tikva"), sada još izraženiji.

Za početak, ako sebi zvučimo mnogo pamentiji da pratimo trend setere i u skladu sa best prektisom globalizacije, involviramo neke svakodnevne termine asap, hajde da pokušamo da ih makar pišemo kako se čitaju. Voleo bih da vidim da na neki novim "hramovima" piše "Šoping centar", a ne da sopstvenom detetu u sopstvenom gradu moram da prevodim natpise.

Pogledajmo malo i prema Istoku: pogledajte natpise u Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj... Ne, ne mogu da prevedu McDonalds, ali ga makar pišu kako se čita.

Uzgred, da ne bude zabune, radim u stranim firmama jako dugo, jezici mi nisu nikakav problem, osim kvazi srpskog na koji se ježim...

"Kad god ste u prilici da umesto strane reči upotrebite srpsku, učinite to! A ako je nema, pokušajte da je izmislite. Ko zna, možda će i vaša reč ući u neki budući leksikon. Uostalom, i smaranje, žurku, neizdrž, bedak smislio je jedan čovek, poznatiji kao Anonimus.Srpski je predivan jezik, zadivljujućih mogućnosti. Ograničavamo ga samo mi, sopstvenom skučenošću. Jeste li primetili da zlopamtilo nema svoj antonim, tj. dobropamtilo? Pitam se zašto... "

Свака част на овако добром тексту. Језик јесте жива ствар и подложан је променама, али заиста би било боље да више водимо рачуна о свом матерњем, српском језику и не кваримо га туђицама. Али с обзиром да нам је држава у расулу, и не чуди што слабо ко мари за очување српскога језика.

Obratite se SANU koji četrdeset godina piše jedan jedini rečnik koji nikako da štampa i popularizuje. 40 godina!A onda i svima ostalima koji su se petnaest godina nakon pojave windows-a odlučili da ga prevode na srpski, pa ni to nisu uradili kako treba, nego su pola značenja pokrali od Hrvata. Pa kad to rade zvanične institucije, čemu tolika buka kada se neki novinar, voditelj, javna ličnost, koristi novim izrazima. A onda stavite i na papir koliko je "starih srpskih reci" zaista poteklo s ovih prostora. Bavimo se nabulozama, jedino u čemu jezik treba da bude jasan je u gramatici i korišćenju interpunkcije, sve ostalo je stvar licnog izbora, ćirilica, latinica, atačment ili prilog, WHO CARES. Ali ovde ne postoje ni osnovna pravila koriščenja padeža, naglašavanja slogova i svega ostalog, sve je prepušteno totalnoj anarhiji. Jezici su preživeli svašta i preživljvaće i ubuduće, ne vidim samo šta je toliko nepodnošljivo u stranim rečima, neke jednostavno bolje zvuče i jasnije su, na stranu što je engleski jezik pet puta bogatiji od našeg.

Odlican tekst. Usiljeno koriscenje stranih reci kao sto su npr. heavy i by the way mi je uvek bio znak pomodarstva i \'\'urbanstine\'\'.

PS Rec koja mi je posebno odvratna u zadnje vreme je akcident (nesrecni slucaj).

Super je da ovakav tekst postoji na sajtu B92, koji ne poshtuje nikakve lingvistichke norme koje se upravo tichu transkribovanja stranih reci.

Kod nas sve lici na ulicni (klosarski) recnik, kao da ste na snimanju nekog mafijaskog filma.
Trazim nekog da me dobro "uglavi", ako nemas "dobra ledja" propao si, kao mafijasi.
Sve je iskvareno, upotreba engleskih i drugih stranih reci je verovatno zato sto sada svi govore vise stranih jezika, pa se zaboravi kada se kojim jezikom govori i onda nastane zbrka u glavi i sve se pomesa, to se samo treba malo usavrsiti i resen problem.

Najludji su prevodi za reklame. Ultimativni fleksibilni volumen vase kose.
Nemam nista protiv toga da se uzimaju strane reci kada nemamo nase, toga najvise ima u racunarskoj tehnici ali nekada imamo veoma upotrebljavane nase reci a oni ubace strane a najludje je kada ubace stranu rec koja bukvalno prenesena na nas jezik znaci nesto potpuno drugo. Smejao sam se kada sam procitao da je raketa napunjena tecnim hidrogenom, zapitao sam se da li kosmonauti gore izbeljuju (blajhaju) kosu
Bujna kosa - Kosa sa volumenom
Ultimativni - najbolji, krajnje dobar
Nitrogen - azot
karbon - ugljenik
hidrira - vlazi
hidrogen - vodonik
Molim Vas nastavite spisak besmislenih tudjica

svaka čast majstoreeeee.A političare više i ne razumem šta pričaju a ne smatram sebe neobrazovanim

Očajan način na koji naši klinci počinju da govore potiče iz video igara i računarske kulture najviše. Ako uzmete Svet kompjutera i pronađete kolumnu Miodraga Kuzmanovića, videćete nepismenost na delu sa bar 50% stranih reči u tekstu. Sramota da takve novine, jedne od mnogih kod nas, na žalost, nemaju lektora.

Nećete da platite lektora, e pa dobićete iskvaren jezik.

Drugi primer su političari koji bi da ispadnu pametniji ako u svoj jezik ubace "edukaciju", "intencije" i ko zna kakve još posrbljene reči. Ako bi samo malo razmislili našli bi pravilan prevod tih reči i na srpski.

Ja neću da pričam tako, odvratno mi je, a te novine upravo zbog toga više ne kupujem.

veoma dobar tekst i signal onima koji zele da se, takoreci, modernizuju. vidim po nekim komentarima da smo mi i dalje nacija koja ne prepoznaje te signale kad je potrebno i toliko tvrdoglava, da nam strucnost i ne treba! ma, da...
svejedno, veoma lepo sastavljeno, kao i veoma poucno. svaka cast!

Odlican tekst i veoma poucan.
Pravo osvezenje.Nadam se da ce sto vise mladog sveta ovo procitati a nadam se i neko iz gradske vlade.Dok setate Beogradom bombardovani ste stranim nazivima prodavnica,galerija,knjizara itd.Razumem kada se radi o lancu stranih radnji kao Zara ili Mango ali sta je sa domacim?

Sleng postoji svuda, i u jezicima koji ne odumiru. Oduvek je postojao i ne mislim da je on los po jezik, da gusi jezik. Zna se gde se upotrebljava sleng a gde to bas i nije primereno.
Zanimljivo mi je kako autor ovog texta kaze 'Zagušeni slengom', a kasnije nas podstice na koriscenje nasih reci. Dakle, sta se desilo sa 'zargonom'?
Lingvisti ce vam reci da su mnoge reci, koje danas koristimo kao nase, zapravo bile tudjice pre 100 godina (ili vec). A mozda su bile i sleng :). Tako se jezik menja i postaje bogatiji. To je dobro, Islandjani me nisu impresionirali :)

Ovaj savet da sacuvamo jezik izmisljanjem reci me nasmejao. Imam ja jedan predlog za pocetak: Ajde da ne moze bas svako da radi kao prevodilac. Ili, ajde da ne moze bas svako da pise za novine. U ova dva primera lezi najveci uticaj na jezik.

E sad moje skromno misljenje - novi nacin govora koji se stvara internet komunikacijom, sve zajedno sa skracenicama i novim recima je 'fenomen' i NE treba ga gusiti. Treba ici napred.

Nisam strucnjak za Srpski jezik, ali ovaj tekst 100% izrazava moj stav, dakle svaka cast za tekst. Jedino sto bih ja download preveo kao "preuzeti" ili "snimiti" jer se sadrzaji sa Interneta preuzimaju, odnosno snimaju na vas racunar bilo da su to stranice, slike, filmovi, muzika. Mislim ipak da necemo uspeti da sacuvamo jezik jer pre svega i novinari, pa i obicni ljudi su lenji da porazmisle o adekvatno prevodu i lakse im je da usvoje strane reci, pre svega jer ne razumeju stvari o kojima pisu, nego da upotrebe sasvim prikladnu rec iz srpskog jezika. Kako je krenulo, uskor se necemo razaumeti ni na cistom srpskom, primetio sam da me mnogi zacudjeno pogledaju kad aim kazem da cu im poslati nesto elektronskom postom, pa za svaki slucaj pitaju "mislis e-mailom?"

Evo i jednog "pozitivnog" primera za jezicke cistunce: kusur je izbacen iz svih prodavnica i umesto njega, na kasama pise - "povracaj"! Sto me uvek inspirise da pitam kasirku da li je to naredba ili molba, da li u kesi ili po pultu... Kusure vrati se!

Ja se izvinjavam na pitanju, ali koja je naša reč za "default"?

za 28. (Dusan, 17. jun 2009 09:07)
gde ti stade ja jedva produzih

aplikacija-prijava
edukacija -obrazovanje

itd
predlozi za srpske reci
downlodovati - skidati ili neko rece preuzimati
uplodovati-postaviti
e-mail-elpo (skraceno od elektronske poste)

za srafciger imamo odvijac ali ga retko ko koristi

Engleski francuski nemacki su prisutni u oblastima tehnike, nauke, mode, i mnogim drugim jer se u tim zemljama najvise stvaraju nove vrednosti i tehnologije, sto vuce za sobom i terminologiju. Kad se kod nas nesto novo originalno a svima potrebno, bude stvorilo, onda ce naziv toga da bude siroko prihvacen a dotle smo kao i do sada pomodarci, il na ingliskom 'followers'.

Lepo, ali, takvo očuvanje jezika Srbiji nije potrebno, jer bismo završili sa strojnicama, samokresima i Bog zna kakvim drugim veštačkim kovanicama. S druge strane, kada imamo svoju reč, predstava, zašto bismo koristili PERFORMANS? Kvarenje jezika dolazi od medija u kojima su neselektivno isplivale na površinu tzv. "urbane face" koje su svoje gledanje FTV, MTV i sličnih TV, proglasile za vrhunsko obrazovanje i model koji treba primeniti u Srbiji. Normalno "ruralni" su to vrlo lako i lepo prihvatili.

U redu je, nisam shvatio da je autor protiv osvezavanja, menjanja i prilagodjavanja jezika.

Ostaje medjutim pitanje da li je osvezavanje kada se trazi da nesto uradite "az sun as posibl", a ne odmah, ili kada je to pomenuto baj d vej, a ne uzgred, kada se trazi fidbek, a ne odgovor ili komentar, kada se kaze da involvirate kolege u posao, a ne da ih ukljucite... Molim vas, objasnite mi: gde je tu ta pozitivna promena koja osvezava jezik?

Vecinu reci koje je autor naveo koristi relativno uska grupa ljudi, ljudi koji su vezani za internet, racunare, IT sektor uopste... Moja mama sigurno nece reci "daunload" jer ni ne zna sta znaci ta rec. Al ce zato upotrebiti gomilu turkih, francuskih i nemackih reci, ne zato sto zna te jezike vec zato sto reci iz tih jezika koristi vec decenijama. Kao i svi mi uostalom.
Kao sto ce narednih decenija nove generacije koristiti neke nove reci. I ne vidim tu nikakav problem.
Btw (aha!), sto se tice sve veceg broja anglicizma, nemali uticaj imaju i strane kompanije (preduzeca) u zemlji. U mojoj firmi se govori gotovo na svakom koraku engleski (zbog stranaca) pa ponekad pregori prekidac za prebacivanje jezika i krenu da se mesaju jezici. Nesto od toga ostane i kad krenemo kuci i reci same izlecu.
Ipak ne mozemo stalno da se grizemo za jezik dok pricamo, jer tecni govor ne priznaje pauze za razmisljanje i pretragu odgovarajucih srspkih reci.
Ako ja svaki dan na poslu koristim npr. rec "upload", "sharing", "PR", "advertising", potpuno je normalno i ocekivano da pocnem povremeno da ih koristim umesto srpskih. "Povremeno" je kljucna rec, zato ne treba dizati preveliku dzevu.

Tekst mi se sviđa jer načinje jednu jako neugodnu temu, pitanje opšte pismenosti građana Srbije. Moglo bi se diskutovati o tome zašto decu muče gramatikom, a ne nauče ih kako se piše "četristo (400)" i "šesto (600)" i dali se "da li" piše zajedno ili razdvojemo, šta znači "saću (sad ću)" i "zapremNina".

Ali imam i zamerku. U tekstu kaže: "vasi – džep a ljós – svetlost, dakle baterija :)" Ja bih rekao "džepna lampa". Baterija je nešto drugo. Kao što nije "tranzistor", nego "radio aparat", pa makar sve reči bile strane.

malo mi je pateticno poceo ovaj tekst.
meni, kao studentu, je zabranjeno da se izrazavam nepropisno i desavalo se da i ispit moze da se padne zbog upotrebe pogresne reci.

ali autor je u pravu za jednu stvar sigurno: trebalo bi da koristimo nase reci kad god mozemo. znam da mnoge reci nemaju ekvivalent u srpskom jeziku i tada se moram koristi drugim jezicima (engleski i nemacki) ali uvek uvek uvek nasa rec kada moze!

niste nista vise cool (hajd nadjite rec za ovo! :) ako koristite anglicizme. sta vise ne dobijate ni s na snobizmu nego veliko d od dosade.

moram da navedem primer sa jednog foruma: "almost postojanje pattern-a nekakvog" covek je uvideo neki sablon u svom ponasanju. ruzno zvuci. a tek glupo....

Hvala na ovom tekstu. Ovde ne mogu a da se ne setim profesora Slaviše Prešića, jednog od naših najvećih matematičara, ali i velikog borca za srpski jezik. Svako njegovo predavanje bilo je prepuno novih i neobičnih srpskih reči. Nažalost, svakodnevica je prevladala, te tako ja sada teško da mogu da se setim neke.....

Свака част на тексту. Погледао сам линк одакле је преузет текст и нарочито ми је драго што је са сајта који је намењен студентима, што сам и ја до скоро био. Нисам за то да се свака страна реч замени нашом, то би нас довело до смешних ситуација, али не би их требало тако лако прихватати као што сад чинимо. И то је већином из помодарства. Скоро слушам неку докторку која прича о суициду. Да није било бриге о језику не би било сладоледа за ово вруће време, а ни падобранаца и падобрана.

Za mene veći problem predstavlja naglasak koji se od pre par godina koristi na našim televizijana (naročito na nac. jav. serv. RTS-u)koji me dovodi do ludila....ja stvarno ne razumem potrebu za tim, a da ne pricamo o tome da nema smisla i da bode uši...
Pismo,i jedno idrugo to je naše bogatstvo, a jezik je živa stvar i niko ne može zaustviti njegove promene.Uostalom u poslovanju je veoma teško koristiti srpske reči za neke pojmove zato što za njih ne postoji opšte prihvaćena ili definisana reč pa nasumični prevodi stvaraju probleme...imamo primer EU terminologije (Regulatin čas je Regulativa čas Uredba) gde se i dobri poznavaoci ove oblasti zbune...
Ja na primer kada je tehnologija u pitanju (računar, mobilni telefon itd.)ne mogu da funkcionišem na srpsko....ne znam šta je šta....

Slažem se potpuno sa autorom da treba koristiti što više srpskih reči gde god i kad god je to moguće, ali jednostavno ne treba biti isključiv, jer kao što su mnogi pre mene komentarisali, jezik je živ i stalno evoluira, taj proces niko ne može zaustaviti i to je jednostavno tako.
Ne znam da li je neko od vas primetio ali ja jesam i smejao sam se od srca jer mi je zvučalo vrlo simpatično, radi se o emisiji "Sasuke" (Nindža ratnici na TV Fox) i sada u pozadini se čuje japanski komentator i kad talmičari dođu u treću fazu on u jednom trenutku kaže "fajnal stejđi " (final stage) što zaista zvuči simpatično kada to izgovori jedan Japanac, poenta je da je čak i japanski jezik podložan uticajima engleskog jezika, pa zašto bismo se mi sad tu kao nešto ljutili kad je naš jezik u pitanju?

"Internet" bi MOGAO da se prevede, lakše nego neke druge reči, npr. "Svemreža" za Internet a "međumreža" za internet (sa malim "i", tip mreže), samo čemu to kada ni ta reč ne bi potpuno objasnila o čemu se radi, već bi to bio samo nagoveštaj značenja?

"Joystick" je reč iz avijacije i već je odavno prevedena: "komandna palica". Kad smo kod toga imamo i mi svoju verziju "zrakoplova" - vazduhoplov, samo što to ne znači avion, nego letelica (ako nije svemirska) uopšte, pa može biti na primer avion, helikopter, dirižabl, itd.

Po čemu se "Autoritet" razlikuje od "merodavnosti"? Priznajem, merodavnost rogobatnije zvuči i tesko je iz te složenice praviti dalje izvedenice kao što je moguće iz autoriteta.

Što se tiče "skidanja" (download), obrnuto u ovom slučaju (upload) nije "obući" nego "okačiti", bar tako sam čuo da se govori, mada to podrazumeva jednu mentalnu sliku nekakvog čiviluka (još jedna neprevodiva tuđica) ili table (i opet!) sa kukama za kačenje. Međutim ova dva pojma nisu uvek povezane sa "tablama" (serverima) već uopšteno sa smerom komunikacije između dve strane od kojih je jedna "unutrašnja" (centralna) a druga "spoljašnja" (periferna).

Ja mrzim rec benefit!

Tvorenje novih reci nije iskljucivo pravo hrvatskog jezika. I u ostalim slovenskim jezicima se pojavljuju nove reci, koje zvuce vise-manje vestacki dok se ne odomace u upotrebi.

To sto neobrazovani sugradjani od stranih jezika znaju samo za hrvatski a "intelektualci" jos i za tarzan inglis ne opravdava tvrdnju da je svaka nova rec nastala iz slovenskih korena "ustaska" (bez greske vam zapuse usta sprdajuci se sa "okolotrbusnim pantalodrzacima" i "munjovozima"). Tako dolazimo do toga da i obicni ljudi iz inostranstva primecuju da smo zapali u tesku jezicku oskudicu jer mnostvo usvojenih stranih reci umemo da prevedemo samo vestackim frazama od po pet-set reci koje, sasvim logicno, u govoru bas niko ne koristi.

Uticaj engleskog je neminovan i neizbezan, ali ako osim Hrvata i Slovaci, Rusi i Bugari smeju bar malo da kanalisu svoje jezike i da tvore neke nove reci, zasto SAMO MI TO NE SMEMO DA RADIMO i dozvoljavamo najglupljima da nam uvaljuju nepotrebno smece!?

Mislim da poređenje sa islandskim jezikom nije baš najsrećnije odabrano od strane autora; ni geografski, ni istorijski...

Daunloadovati, mercendajzing i slicne reci nisu proizvod evolucije, vec degradacije jezika. Evolucija je nesto sasvim drugo i zasnovana je na interakciji, prilagodjavanju stranih reci koje traje duzi period, a ne cistom preslikavanju. Na taj nacin se unistava duh jezika.

Već nekoliko godina imam jednu: da li je pravilno (ili pravilnije) reći PROCESUIRATI ili PROCESIRATI?

Mislim da je i ova problematika, u vidu novog komounikacionog stila stvar: globalizacije, nedovoljno vere u sopstvene vrednosti i želje da zvučimo savremeno. Oduvek je toga bilo počev od francuskih, italijanskih i danas eto engleskih reči, čak kao "statusnog" komunikacionog simobla . Međutim, mislim da danas nije problem u rečima koje koristimo već u potrebi da "plivamo" za većinom bez straha da ćemo se izgubiti...ali time se nažalost upravo gubimo.Treba više ulagati u sebe, otkriti sopstvene vrednosti i verovati u njih i biće manje potrebno da se u komunikaciji dokazujemo i razumemo dodatkom stranih reči kako bi naša vrednost bila veća.

Bjork, pevačica sa "jezički čistog" Islanda, peva na Engleskom, ako se ne varam. Srpski i Hrvatski su, lingvistički gledano, isti jezik, pa tako ne može biti pozajmica iz jednog u drugi; jedina razlika je što je zapadna varijanta (Hrvatski) prilično unakarađena 90-ih pokušajima nasilnog nametanja "domaćih" reči i još nasilnijim razdvajanjem vokabulara na srpske i hrvatske izraze (for your information, Srbi u Bosni su do pre samo petnaestak godina govorili "kruh" i "tjedan", a Hrvati u Dalmaciji i danas govore "hiljada"). Svaki jezik je živi organizam i ne može se pozajmljivanjem iz drugih jezika ni uništiti ni pokvariti, može se samo obogatiti (za šta je najbolji primer Engleski koji, gle čuda, ima najveći fond reči i najviše tuđica)! Nek se jezički čistunci zapizaju koliko je njihov "maternji" čist svaki put kad kažu burek, majmun, ekser, hartija (ili papir), stomak, banana, pantalone (ili hlače, čakšire itd.), ekran, plakat, bioskop, gitara, so, biber, čaršav, hauba, šofer, kutija... Primera je bezbroj.

Dobro je da je neko potegao temu izumiranja naseg jezika, iako se ne slazem sa svim tvrdnjama autora.
Pitanje odumiranja naseg jezika treba da pokrene debatu iz razloga sto je vrlo moguce da se u buducnosti uoci polagano odumiranje. Odumiranje jezika nije prisutno samo u nasem jeziku vec i u mnogim jednako ´´malim´´ jezicim kao nas, tj jezicima koje ne govori veliki broj ljudi, kao npr. svedski, koji je sta vise mnogo vise pod uticajem stranih jezika.
Sa moje tacke gledista, par engleskih reci ne moze previse naskoditi, cak je i dobro da postoje, ali se treba izbeci posrbljeno pisanje i time izbeci mogucnost da ta rec postane srpska.
A sa druge strane, ne zaboravite koliko ima nepismenih ljudi u Srbiji i onih koji ne govore ispravno. Mozda bi trebalo promeniti svest kod ljudi i otvoriti debatu o tome koliko je bitno poznavanje svopstvenog jezika za jednu naciju i time smanjiti nepismenost i neobrazovanost i time prosirite vidike mnogobrojnima.
Na kraju cu reci, obrazujte ljude korektnim srpskim jezikom, ucite strane jezike i pisite ih izvornio, ali ne zaboravite da je vas na prvom mestu i ne zaboravite da i u srpskom jeziku postoje broje strane reci, npr turske,nemaceke i sl ne zaboravite da postujte to.
Pre svega volite nas jezik.

Politika subotom ima dodatak u kome je do skora jedan čovek, koji je nažalost preminuo pisao o čistoti srpskog jezika i njegovoj upotrebi. Sada je to na vrlo lep i pitak način nastavila jedna gospođa...Tekst sam namerno započeo ovako, jer smatram da treba dati doprinos borbi za očuvanje čistote srpskog jezika; to po meni nije nimalo nacionalistički i protiv sveta; to je samo jedan način više da kroz dobro poznavanje svog jezika steknemo mogućnost da razumemo i pravilno koristimo i druge, strane jezike. Trenutno doživljavamo poplavu voditelja i "novinara" po raznim televizijskim emisijama, čiji nivo obrazovanja vrlo često ne prelazi srednjoškolski a koji upotrebljavaju tuđice i strane izraze za koje, verujem, ako biste ih pitali da daju doslovan prevod ili tumačenje značenja, ne bi bili u stanju da učine. Mislim da je pitanje jezika pitanje države i da se treba ozbiljno pozabaviti time. Nažalost, lep i pravilan rečnik stiče se čitanjem ozbiljnih književnih dela a za to svi imaju sve manje slobodnog vremena. Stoga, bar lektira u osnovnoj i srednjoj školi treba da se pročita...mislim, ez far ez aj em konsrnd...

E, sad moram da se pohvalim, do juce sam mislio da je "neizdrz" cisto moj izum, a onda sam je juce cuo na televiziji (i sad citam ovde). Mislim, rec koristim oood...2002, tako nesto.
Konvergencija ljudske misli je sjajna...

Dobar primer je i hrvatski jezik čija bi rešenja mogla(tj. zbog velike približnosti dva jezika i morala)da se primenjuju.Naravno ne kao:okolotrbušnipantalodržač(kaiš) ili okolokućnitrvopas(ovca).Zadržaću se na primeru izuzetno često upotrebljavane reči-fudbal.Ta reč kao kovanica nastala na osnovu izgovora engleske reči football slično nastaje u većini jezika(svi na osnovu engleske reči).Kod nas već postoji reč koja označava sport koji se igra rukom(i loptom) i glasi RUKOMET ,isto kao kod Hrvata.Potrebno je isto "rešenje" primeniti(u praksi jer verovatno i kod nas postoji u rečniku) i na igru koja se igra nogom i fudbal zvati NOGOMET.Sama reč "fudbal" nastala na osnovu izgovora reči football je isto "nejasna".Izgovor reči football je fu:tba:l -reč je nastala od dve reči foot-noga i ball-lopta i trebalo bi da znači igranje loptom nogama,metenje lopte nogama-nogomet a reč fudbal bi mogla biti izgovor reči foodball(food-hrana) što bi možda značilo pravljenje lopte od prehrmbenih namirnica,igranje loptom u cilju kišeljenja kupusa ili nešto treće.

Islandski je našao svoju primenu u Hrvatskoj, ali to nije baš jezička politika za uzor, jer je u pitanju preterivanje. Finsko rešenje je daleko bolje. To bi autor teksta trebalo da zna.

Dragi Igore, potpuno se slazem sa tobom ali bi ipak trebalo da postoji neki nezvanicni autoritet (cik nadji srpsku rec za "autoritet"?) koji bi mogao da savetuje po tom pitanju, bar one koji pisu na srpskom svakodnevno.
Evo da pronadjem "dlaku u jajetu": ne verujem da je "zurka" srpska rec, ali "zabava" svakako jeste. Kad je rec o pojmovima iz sveta racunara, tu su stvari malo slozenije. "Skinuti" je dosta neadekvatan prevod reci "download", jer "upload" svakako nece biti "obuci". "Svuci/navuci" mozda zvuci malo manje rogobatno.
Pseudonim (opet tesko naci srpsku rec) "Zlopamtilo" sam odabrao pre 10 godina, ali nisam znao da nema antonim - interesantno.

Moglo bi da se kaže da je savet dobar sveukupno, medjutim preskočena je jedna bitna činjenica - da li mi možemo da prevedemo neke strane reči koje su se ustalile i koje često koristimo , a tu mislim na koje su to odavno učinile, a ne ove sasvim savremene pozlmljenice? Možemo li, a prevodive su uglavnom sve te reči?

Negujmo srpski (književni) jezik(a učimo strane j.) , i ja se u potpunosti slažem...

Људи, немојте сада да се хватате за мање проблематичне ријечи (интернет и сл) које у принципу није потребно и преводити. Ми имамо много већи проблем са покондиреним тиквама, квази-образованим младим људима и неписменим водитељима који промовишу језичку накарадност. Људи који имају сиромашан фонд ријечи па га надопуњују у ходу прилагођеним туђицама из више језика... врло кул.

Наш проблем је непостојање (или нефункционисање) тијела које уређује језик. У свакој озбиљној држави постоји тијело које се бави питањима језика и његовог развоја. Нигдје се људима не забрањује да лично говоре како желе и употребљавају језик како им се прохте. Ипак, у званичној комуникацији, што укључује службене списе, новине, књиге, образовни материјал, рекламе итд у високо развијеним западним друштвима недопустиво је користити накарадан језик. Овдје гдје сам тренутно, у Аустрији, свака покрајина има свој нагласак, па да не кажем да имају и свој правопис и није риједак случај да се људи не разумију међусобно.. али сви врло добро знају шта је "хохдојч", само то се учи у школама и озбиљни људи када организују предавања не држе их на тамо неком квази-језику уличара и кул-популације већ на озбиљном, прецизном и лако разумљивом језику.
Само то тражим - нека свако прича и пише како жели, а језичка тијела нека раде свој посао и нека се заједно са одговарајућим органима побрину да се у јавном употреби користи стандардизовани и квалитетнији језик.

Istina je da su strane reči neizbežne, i da se jezik stalno razvija. Ipak, "Baj d vej", "fizibiliti studija", "sori" i "fešn vik" nemaju nikakve veze sa obogaćenjem jezika. Ja bih to pre nazvao gubitkom identiteta jezika. Sve zavisi od konteksta, neki od njih zvuče simpatično, neke stručne izraze stvarno nije lako prevesti. Adaptacija stranih reči traje dugo i ljudi su često prinuđeni da koriste nezgrapna rešenja u međuvremenu. Problem nastaje kad neko počne da odaje utisak da ne ume da koristi ni svoj jezik niti reči stranog porekla u njemu. Pogotovu ako je taj neko voditelj na televiziji, ili prevodilac jer to onda ljudi masovno preuzimaju.

Jezik je pitanje kulture, i to jako važno pitanje a jedan narod. U njegovom razvoju učestvuju svi, ali neko mora s vremena na vreme da skrene pažnju na pitanje stila i ukusa u svemu tome.

Internet. Sasvim je dovoljno objasnjenje samo po sebi. Ko je na internetu prelazi na engleski pre ili kasnije. Sasvim je druga prica sto jezik koji ljudi govore neformalno postaje formalni jezik u Srbiji. Za to je kriva nekultura pisane reci. Gde su jezicki urednici po firmama, da li uopste postoje takva zanimanja?

Za ovu temu se dugo bijem sa ostalim svetom. Jedno je evolucija a drugo je "devolucija" - a kod nas se podrzava upravo poslednje i to najvise od novinara i televizije - najvise Vas gospodo krivim, Vi koji stvarno treba da znate mnogo bolje i da nam budete za primer. Ja sam ta koja zivi i radi u Britaniji i koja se trudi da odrzi jezik. Nisam imuna da mi ponekad umakne koja engleska rec u razgovoru sa nasim svetom (koji ovde zivi), ali se toga cuvam kad dodjem u Srbiju. Secam se kako su mi nasi gastrbajteri zvucali smesno kad dodju, pa mi "prosipaju pamet" sa stranim recima(a decu imenovali u fazonu Robert Jovanovic, Brigit Zivkovic itd..- e ti klinci su na zalost placali ceh ,uvek im padne da budu nemci a mi partizani). Shalu na stranu, svaki jezik evoluira - nista nije staticno i s'tim sam u redu, kad nam fali rec, uzmimo najvise prihvacenu od vecine u svetu. Ali kad postoji nasa rec - koristi je. Neces biti veci frajer ili macka tako sto ces da mi se foliras sa nekim recima koje samo "odabrano drustvo" moze da razume (povodljivi - stado; ne vidim tu obrazovanje). Sta meni to govori je da nisi siguran u sebe kao licnost i mislis da ce te prihvatiti ako se tako ponasas? Globalno preneseno je upravo ono sto nam se desava u drzavi : kriza identiteta. Da se sto pre obrenemo u jevropski svet,ali nekako naopako, nezdravo. Mi jesmo u Evropi - ako nekom treba karta neka proveri - mi smo na Balkanu(ne zapadni, samo Balkan) i mi govorimo srpski - sta je tu lose? Mislim da cela nacija treba da razmisli koje vrednosti zeli da reklamira i kako zeli da se razvije u buducnosti kao drustvo sposobno da ide upored sa drugima, dok neguje sebe. Vlada treba da odgovara Vama svima po tom pitanju a ne Vi njoj.A Vi postavite vladi sta hocete da se uradi po tom pitanju.

Mislim da je tekst veoma dobar i u velikoj meri se slažem sa autorom. Iznela bih nekoliko primera koji bi mogli da dopune diskusiju o ovoj temi. Meni se čini da u potpuno neopravdanoj upotrebi nakaradnih tuđica nesumnjivo prednjače zaposleni u bankama. Tako neko u jednoj banci obično počinje da radi kao "akaunt", da bi zatim bio unapređen u "morgidža" i najzad, ako mu upadne sekira u med može da dogura i do pozicije "platforma". Jednom prilikom sam u banci tražila uputstvo za uplatu iz inostranstva (dokument se izdaje na engleskom jeziku i zove se "Instructions for payment"). Službenica u banci nije razumela kakvo ja to upustvo tražim i tek nakon nekoliko minuta objašnjavanja konačno joj je sinulo, te je sva ozarena uzviknula: "A, Vama treba INSTRUKCIJA!" Činjenica je da je upotreba stranih reči u nekim situacijama neizbežna, a nekad i poželjna jer bi izmišljanje srpske reči po svaku cenu dovelo do nakaradnih izraza, ali suština je u tome da ne treba ići linijom manjeg otpora i koristiti englesku reč bez ikakve potrebe naročito kad to zvuči zaista grozno. Neko je već pomenuo "merčandajzera": gnusno! Da ne pominjemo one koji rade kao "ejčarovi" i "ajtii"... Dakle, upotreba tuđica nije sama po sebi negativna pojava, ali svakako treba imati meru i koristiti reči stranog porekla samo onda kada to ima smisla. To nikako nije slučaj u primerima koje sam navela, a takvih ima na pretek...

Isto kao i citalac "kenejdijan" vaznost ocuvanja jezika shvatio sam tek nakon par godina zivota preko okeana. U pocetku, radilo se o pukom izbegavanju "prozivanja" od strane prijatelja, kojima je moj jezik uvek kad dodjem na odmor "pod lupom" za eventualne usvojene engleske reci. Ako bi mi se desilo da mi izleti neka od njih, usledila bi celodnevna tortura i "prozivanje", tako da nisam imao izbora nego da svaku dobro promislim pre nego sto izgovorim.

A onda nakon usavrsavanja engleskog, postane coveku jasno koliko su jadni pokusaji priglupih kvazi-medijskih licnosti da zvuce "svetski" ubacujuci stajling, advertajzing i mercandajzing na mesto sasvim jasnih i ustanovljenih reci naseg jezika.

Iako nema veze sa engleskim tudjicama i naizgled je benigna, je rec AKCIJA! Sta se desilo sa popustima, rasprodajama i snizenjima? Mislim da je rec dosla sa multinacionalnim trgovinskim lancima koji su pogresno preneli rec iz poljskog i ceskog. Ili nije greska, nego jednostavno nije COOL kupiti stvar na rasprodaji, hip je ako si sopingovao na akciji?!?!

Po mom skromnom misljenju, "fleksibilni volumen kose" posledica je tendenciozne sprege jezickog amaterizma i masovne "instant" industrije (usluge profija kostaju a korporacije gledaju kako da sto jeftinije prodju placajuci "umotvorine" samozvanih prevodilaca). Sa "uploadovima" je nesto drugo u pitanju, to su termini koje naprosto nema smisla prevoditi jer oni, cak i takvi kakvi su, u srpskom jeziku imaju svoje precizno znacenje. Meni, evo, mozete hiljadu puta reci "iseci i zalepi", ja necu shvatiti da to znaci "cut and paste". Da ne govorimo dalje o subjektivnom dozivljaju i objektivnim okolnostima pod kojima se razvija moc jezickog izrazavanja svakog od nas, pojedinacno i u grupi. Zasto su Jevreji Sefardi u Sarajevu stotinama godina izmedju sebe govorili jezikom Spanije XV veka, a zasto neka srpska deca iz dijaspore ne znaju da "beknu" jezik zemlje iz koje su dosli njihovi roditelji? Ima tu i politike, i socio-psihologije, i kulturologije, pa i pokondirenosti pojedinih. Ali, nema generalizacije. I, kao sto neki vec rekose, svaki jezik ima svoj razvojni put i nema tog cistunca koji je na taj put uspesno uticao. Da nije tako, i danas bismo svi mi govorili prvobitni jezik nasih predaka, ko god da su oni bili.

Mislim da nam tolika paranoja nije potrebna, ali nije ni insistiranje na 'fenseraju', 'stajlingu',
'eventima' i slicnim bedastocama. Meni to uvijek ostavi utisak suprotan onom koji se zeli postici - blazirano i malogradjanski.

A zasto se nazivi polnih organa na Srpskom jeziku podvode pod psovke i insistira na stranim? Uopste to se odnosi na sve termine koji potpadaju u oblast polnih odnosa.

Pretpostavka: da bi bio/la smatran/a pristojnom osobom.

"Default" je prevedeno kao "prepodešeno".

Šrafciger bi mogao biti odvijač samo ako s njim ne bih mogao da zavrnem šraf (zavrtanj ili odvrtanj?; ili bolje: vijak).

Vidite, što se tiče novih reči nastalih u doba informatike, postoji rečnik koji je uglavnom izvrstan. Nije ga napravila nijedna naša institucija već - Microsoft!

Angažovali su stručnjake, resurse, vreme, uložili pare i Amerikanci su za nas napravili solidan rečnik.

Problem je taj što su oni rečnik napravili za svoje potrebe, pa se teško nađe.