Jeremić na savetu Uneska

E da ste 1991. bili za kompromis i sporazum ne bi sad trebalo pomirenja

Na ovo Zasedanje saveta Uneska u Parizu, MORAO je, definitivno, da ide MINISTAR KULTURE Nebojsa Bradic, a ne samo jedan i jedini globtroter Jeremic.

Čitao sam pre nekog vremena da je jedan "eminentni stručnjak" sa Kosova otkrio da crkve i manastiri koji se nazivaju srpskim nemaju veze sa Srbijom ili Nemanjićima, već da su "autentični vizantijsko-ilirski" spomenici kulture!

I od takvih očekujemo zaštitu?
Smešno, tužno, jadno...

Sve spomenike kulture i verske objekte treba maksimalno zastititi ma gde oni bili i ma kako ih ko nazivao. Cim postoji konflikt, javljace se i oni koji ce istoriju i kulturu instrumentalizovati i koristiti kao sredstvo politicke borbe. Nazalost i g. Jeremic je upravo to ucinio u svom govoru, a takvi maniri i uopste, inadzijska politika ciji je promoter trenutno DS, sigurno nece doprineti da se ti spomenici sacuvaju, sto je velika steta. Niko ne moze da odoli iskusenju da politicke interese stavi ispred svih ostalih, a Srbija je u svakom slucaju gubitnik, jer nam nedostaje politicka mudrost i diplomatska sposobnost da se realizuje ono za sta se zalazemo, a ne samo da to ostane u domenu prazne retorike.

Da je neko stvarno, ali STVARNO mislio na sakralne spomenike, onda bi se prvo zalagao da Kosovo ne bude bombardovano jer u bombardovanju stradaju gradjevine i ljudi. Ako je to bilo neizbezno, ne treba zaboraviti da je "grozni" NATO vodio racuna da se spomenici minimalno ostete, mozda je kumanovski sporazum imao odgovarajuci aneks o spomenicima. Izvinjavam se onima koji znaju, ali ja nisam citala sporazum, a nisam cula da neko spominje tu pricu o zastiti srpskih spomenika. Da nam je zista stalo, raspitali bi se sta se dogodilo sa ruskim pravoslavnim spomenicima u Ukrajini, Litvaniji, Gruziji, Kazahstanu. Mozda oni imaju dobra resenja koja bi nam pomogla, ali sigurno nije lose imati pristojne odnose sa zemljom na cijoj su teritoriji spomenici, dobre odnose sa komsijama (bolje od onih koje je uspostavljao vladika Artemije ili Petar Ulemek). Naravno, sve bi bilo lakse da nismo pustali crkvene prvake da uspostavljaju odnose sa snagama KFOR-a nakon 1999.
Sve to govori samo o tome da nam nije puno stalo do spomenika, da nam je strasno mnogo stalo do trosenja vremena i novaca na kavgu i isterivanje pravde koja nece pomoci ni ljudima ni spomenicima ali ce mnogi napraviti sjajnu partijsku i politikantsku karijeru.

Svi sajtovi i publikacije albanskog Kosova ni jednom rečju ne pominju srpsko postojanje na Kosovu. Umesto prideva "srpski" koristi se "vizantijski". Prihvatam da je Srbija odgovorna za mnogo lošeg na Balkanu, ali ova priča nije od 1999, nije od 1989, već je od mnogo ranije. To je sve deo jednog nacionalističkog "romantičnog" projekta veoma sličan onom o "građenju lepšeg i starijeg Dubrovnika". Srpski je zvaničan jezik, a premijer Thaci, koji odlično govori srpski, se nijednom nije obratio svojim građanima srpske nacionalnosti. Toliko o priči o multietničkom Kosovu.

Čitao sam pre nekog vremena da je jedan "eminentni stručnjak" sa Kosova otkrio da crkve i manastiri koji se nazivaju srpskim nemaju veze sa Srbijom ili Nemanjićima, već da su "autentični vizantijsko-ilirski" spomenici kulture!

I od takvih očekujemo zaštitu?
Smešno, tužno, jadno...

E da ste 1991. bili za kompromis i sporazum ne bi sad trebalo pomirenja

Sve spomenike kulture i verske objekte treba maksimalno zastititi ma gde oni bili i ma kako ih ko nazivao. Cim postoji konflikt, javljace se i oni koji ce istoriju i kulturu instrumentalizovati i koristiti kao sredstvo politicke borbe. Nazalost i g. Jeremic je upravo to ucinio u svom govoru, a takvi maniri i uopste, inadzijska politika ciji je promoter trenutno DS, sigurno nece doprineti da se ti spomenici sacuvaju, sto je velika steta. Niko ne moze da odoli iskusenju da politicke interese stavi ispred svih ostalih, a Srbija je u svakom slucaju gubitnik, jer nam nedostaje politicka mudrost i diplomatska sposobnost da se realizuje ono za sta se zalazemo, a ne samo da to ostane u domenu prazne retorike.

Na ovo Zasedanje saveta Uneska u Parizu, MORAO je, definitivno, da ide MINISTAR KULTURE Nebojsa Bradic, a ne samo jedan i jedini globtroter Jeremic.

Svi sajtovi i publikacije albanskog Kosova ni jednom rečju ne pominju srpsko postojanje na Kosovu. Umesto prideva "srpski" koristi se "vizantijski". Prihvatam da je Srbija odgovorna za mnogo lošeg na Balkanu, ali ova priča nije od 1999, nije od 1989, već je od mnogo ranije. To je sve deo jednog nacionalističkog "romantičnog" projekta veoma sličan onom o "građenju lepšeg i starijeg Dubrovnika". Srpski je zvaničan jezik, a premijer Thaci, koji odlično govori srpski, se nijednom nije obratio svojim građanima srpske nacionalnosti. Toliko o priči o multietničkom Kosovu.

Da je neko stvarno, ali STVARNO mislio na sakralne spomenike, onda bi se prvo zalagao da Kosovo ne bude bombardovano jer u bombardovanju stradaju gradjevine i ljudi. Ako je to bilo neizbezno, ne treba zaboraviti da je "grozni" NATO vodio racuna da se spomenici minimalno ostete, mozda je kumanovski sporazum imao odgovarajuci aneks o spomenicima. Izvinjavam se onima koji znaju, ali ja nisam citala sporazum, a nisam cula da neko spominje tu pricu o zastiti srpskih spomenika. Da nam je zista stalo, raspitali bi se sta se dogodilo sa ruskim pravoslavnim spomenicima u Ukrajini, Litvaniji, Gruziji, Kazahstanu. Mozda oni imaju dobra resenja koja bi nam pomogla, ali sigurno nije lose imati pristojne odnose sa zemljom na cijoj su teritoriji spomenici, dobre odnose sa komsijama (bolje od onih koje je uspostavljao vladika Artemije ili Petar Ulemek). Naravno, sve bi bilo lakse da nismo pustali crkvene prvake da uspostavljaju odnose sa snagama KFOR-a nakon 1999.
Sve to govori samo o tome da nam nije puno stalo do spomenika, da nam je strasno mnogo stalo do trosenja vremena i novaca na kavgu i isterivanje pravde koja nece pomoci ni ljudima ni spomenicima ali ce mnogi napraviti sjajnu partijsku i politikantsku karijeru.