Jovan Todorović - Beogradski Fantom

Bio sam veceras na premijeri "Beogradskog fantoma". Vrlo dobra kombinacija dokumentarnog i igranog filma. Film je dosta autentican... na primer, radnja se desava 1979.godine kada je Tito bio na Kubi a lik sa belim porseom pravio vratolomije po Beogradu punih desetak ili petnaest dana a da milicija nije mogla da ga uhvati... i sad imate jugoslovenske i crvene partijske zastave, stojadine na kojim pise Milicija, pandure sa petokrakama, itd - to je sve u redu, autenticno je i oslikava to vreme... ali ima i par gresaka - vidi se u kadru zeleni tramvaj a te tramvaje smo dobili od Svajcarske posle 2000. godine... tu su malo omanuli, zato sto smo pre 30 godina imali one cehoslovacke tramvaje koje imamo i danas. Zatim, kad se jure kolima, vidi se kako su neki trotoari poplocani, a tada nisu bili, pa beli saobracajni znak na Slaviji na kojem cirilicom i latinicom pise CENTAR - to tada nije bilo. Tada je Slavija bila kaldrmisana a ne asfaltirana, ali dobro. Spustili su kameru pa nisu prikazali Mek na Slaviji, to je ispalo super, bruka bi bila da se radnja tad desava a da su prikazali Mek... sve u svemu jako dobar film, mlada i ne toliko poznata ekipa, dobre scene jurnjave automobilima (za nase uslove). Pre samo 30 godina bila je ona bolesna idolatrija kada smo od Tita pravili bozanstvo... sada to na neki nacin meni barem deluje simpaticno ali i dosta neverovatno i smesno, a u neku ruku i zalosno, jer pokazuje koliko je ovaj narod povodljiv. Koliko danas sve to izgleda daleko, kao da je bilo ko zna kad, a ne pre samo 30 godina. Preporucujem film svima. Film postavlja dilemu - da li je taj decko samo imao zelju da zeza pandure zato sto je imao brz auto koji niko tada nije imao u Beogradu, ili je to bio neki njegov bunt protiv sistema... da li je on nastradao slucajno u saobracajnoj nesreci nakon sto je izasao iz zatvora, ili ga je rezim ubio a da to izgleda kao saobracajna nesreca, da im ne bi to ponovio, jer je prilicno izblamirao Titovu policiju a time i samog Tita i njegov rezim... to nikada necemo znati, ali znajuci s kim smo imali posla, pretpostavljam da mu je rezim namestio "saobracajku"... da su pucali u njega, izazvali bi gnev javnosti, koja ga je gotivila, a ovako... toboze saobracajna nesreca. Bilo je veoma dirljivo kada su posle premijere filma dosle stvarne licnosti iz tog doba na scenu i glumci koji su ih glumili u filmu... svi su i danas zivi, sem tog "fantoma", a bilo bi super da je i on danas ziv i da je izasao na scenu. Glumac koji je glumio "fantoma" dobio je najveci aplauz. Sve u svemu, vrlo interesantna beogradska urbana legenda pretocena u film.

Jako se dobro secam tih dogadjaja i po mom misljenju sada se glorifikuju licnosti koje to ne zasluzuju. Beograd je bio pun tipova koji su radili svasta uglavnom iz razloga svoje mentalne ogranicenosti. Uglavnom, nije bio u pitanju nikakav bunt protiv sistema, vec protiv autoriteta i svake konstruktivne ljudske aktivnosti. Mnoge od njih sam licno poznavao (silom prilika), ali ne mislim da bih mnogo izgubio da ih nisam znao. Nijedan film koji sam do sada gledao ih nije pokazao kakvi su zaista bili, a to je uglavnom ljudi niskog intelektualnog kapaciteta sa labavim moralnim kodeksom.

Ja bih vise voleo da se napravi film o pravim herojima toga vremena. Voleo bih da vidim film o Danilo Kisu i slicnim ljudima koji su zaista uradili nesto.

Film je stvarno dobro urađen, pored par nekonzistentnosti sa 1979-om. Jako je zanimljivo urađen kao kombinacija igranog filma i dokumentarca, pravo osveženje za našu kinematografiju. Ono što mi se najviše sviđa, i što me u isto vreme rastužuje, je što prikazuje staro vreme i jedan drugačiji Beograd koji je nestao i više ga neće biti. To vreme je bilo nevino i društvo mnogo pravednije nego današnje. Iako su nekima sletovi i sl. smešni, tada su ljudi u nešto iskreno verovali za razliku od današnjeg vremena gde nemaju nikakvu nadu. Davno prošlo vreme bez sponzoruša, bizmismena, kraduckanja i patrijota. Iako je bila jednopartijska država, čini se, paradoksalno, da je bila i demokratskija nego danas. Čak je i milicija bila ''nežnija'', ovi današnji iz interventne bi ga verovatno jednostavmo upucali.

Film je divan i uzbudljiv izlet u prošlost.
1979., inače godina mog rođenja :), je prikazana sasvim autentično i nekako prisno, sve je tu, automobili, autobusi, garderoba, muzika, osećaj, kao da smo ih juče negde izgubili i sada pronašli.

Sticajem okolnosti znam da se zeleni švajcarski tramvaj pojavljuje namerno umesto českog crvenog, a ništa ne smeta, pošto je, naravno, još stariji, tako da nije po sredi greška.
Pročitah malopre i ovu rečenicu iz intervjua sa Jovanom Todorovićem: „Danas pažnju javnosti zaokupljaju mnogo brutalnije i sirovije stvari jer je narod oguglao na sve i privlači mu se pažnja šokovima koji iz njega izvlače i spuštaju ga na mnogo siroviji i animalniji nivo reagovanja. Mislim da nije sve propalo i da čovek žudi za ljudskim pričama ali da njih retko ko servira.“
Svaka čast i hvala za film!

Mislim da izraz URBANA LEGENDA nije odgovarajuci jer VV je bio stvaran i sve se to desavalo pred nasim ocima na Slaviji i okolnim ulicama. Pamtim da sam sedeo u svojoj sobi, tada u zgradi na uglu Ivana Milutinovica i Njegoseve, i da sam cuo neverovatno jak zvuk motora ispod prozora, za par sekundi sam izasao na prozor a beli porse je vec bio na Kalenicevoj pijaci (video sam ga dobro jer tada nije bilo onako gusto rastinje u Njegosevoj ulici). Covek nas je zabavljao desetak dana, sreca da sa takvom voznjom nije nekog ubio, a onda je uhvacen verovatno na osnovu dojave. Cak se pricalo da je na Slaviji vozio na dva bocna tocka kada su mu postavili barikadu. Kad se slupao u barikadu (pre sudara je profesionalno otvorio vrata) izvadio je pistolj plasljivac, zapucao par puta i pobegao bez traga. Oko godinu dana od ovih dogadjaja sa celom svojom generacijom isao sam u vojsku i u Zagrebu, gde sam sluzio, su me pitali za FANTOMA IZ BELOG PORSEA. Toliko je bio slavan.

Dakle, kad pričamo o Fantomu ne pričamo (samo) o Vladi Vasiljeviću. Pričamo o, najopštije rečeno, jednoj pojavi koju su stvorili svi - Vasiljević, policija, Ivko Plećević, Beograđani, tadašnja politička situacija itd. - i koja je veliki broj ljudi u određenom vremenu i na određenom mestu inspirisala, nervirala, koje su se plašili, koja ih je rastuživala ili veselila. Stvar je u tome što je ta pojava imala jak uticaj na taj veliki broj ljudi i, ko god je proizveo, ona je takva kakva je i važna je. (Inače, iz takvog tretmana Fantoma verujem proističe i Todorovićev izbor da Fantomu oduzme glas, tj. da njegov lik učini najotvorenijim mogućim za učitavanje različitih motiva i namera)

Ako govorimo o Vladi Vasiljeviću kao o čoveku koji je najzaslužniji za postojanje Fantoma, podrazumevajući pod tim da je njegovo slobodno delovanje nužni uslov za tu pojavu, onda pričamo o drugim stvarima. Sigurno je da Vlada Vasiljević nije bio mršavi emo klinac koji čuči u dvorištu CZa, sanjar za koga ne biste na prvi pogled rekli da ne ume da se snađe u stvarnom životu. (inače, ma koliko bio problematičan izbor Milutina Miloševića za glavnu ulogu, mislim da je opravdan iz najmanje 2 razloga) Vlada Vasiljević je, čini mi se, bio čvrst momak koji se trudio da tera po svom, jurio svoje snove i pri tom činio stvari koje su kažnjive po zakonu ili u neskladu sa uvreženim moralnim shvatanjima. Siguran sam da ljudi koje je Vasiljević na bilo koji način oštetio ne mogu potpuno da se užive u njegovu priču i razumem to. Siguran sam da će uvek biti ljudi koji će otpisivati druge čim ti drugi ispolje neko a- ili antisocijalno ponašanje. Ne znam da li bilo koji pravni sistem ili bilo koji sistem može da na odgovarajući način amortizuje delovanja individualaca, posebno onih sa mladalačkom obešću i nesmirenošću. Ali znam da su mnoge "civilizacijske tekovine" u koje se kunu legalisti i moralisti širom sveta, postignute upravo slobodnim činjenjem ljudi koji su imali "labavi moralni kodeks" pa možda čak i "nizak intelektualni kapacitet". Čak bih se usudio da tvrdim da je revolucionarni potencijal jači kod takvih ljudi jer oni jednostavno nisu okovani različitim obzirima i često lakše mogu da sagledaju stvari sa naličja. Nekada preterano uprošćeno, često sa mnogo ljudskih žrtava, ali ti ljudi uglavnom, za razliku od intelektualaca, čine da se život dešava jer, setićemo se, "život ne može da čeka". :SSS

Nadam se da će ovaj film stvoriti šansu za stvaranje filma o ličnostima koje su inspirisale kasnije generacije poput Kristijana, Kneleta, Legije...

Bio zeleni ili crveni tramvaj,da li je tramvaj uopste i mogao da ide preko starog mosta i nije tako bitno,to je vec stvar stvaralacke slobode i siguran sam da su "greske" ucinjene sa namerom.Postoje i druge slicne mane i tehnicke nemogucnosti ali to je vec stvar love.Sto se tice "glorifikovnja" i njegovog intelekta,ako je suditi po filmu,onda njegovo herojstvo i prihvatam jer je tacno znao sta radi,iz dana u dan,pa je onakvim spontanim akcijama igranja sa milicijom i zasluzio titulu buntovnika sa razlogom,da bi pored narodnog odobravanja,kupio i simpatije medju pandurima.Ne deluje mi kao neko ko je "przenica",vise kao hedonista :) a i imao je golema "kohones" da radi ono sto je radio,kada je radio i zato ce i ostati kao legenda beogradskog plocnika, "Beogradski fantom"...

Kada god se govori o ovom filmu posebmo se NAGLASI da je tito bio na Kubi. Kakve to ima veze sa bilo čime?
Šetao se po svetu i uzimao kredite i živeo kao KREZ.
Znači li to da ne bi bilo fantoma da je tito bio u Beogradu?
Zaista kakve veze ima tito i fantom???

Zaista ne razumem ove filmske pregaoce... Zasto uopste snimaju filmove u Srbiji kada nema para? Zasto drzava uopste finansira svakojake filmske projekte?
To je novac poreskih obveznika i trebalo bi da se ulozi u proizvodnju, nekakvu dobit, ne u film koji ce jedva pokriti troskove snimanja na blagajnama, da bi eto tu bili dobri reziser i par glumaca...
Neka brate producenti rade svoj posao kao u Holivudu, ako ne mogu, nema nu filma!

Jako se dobro secam tih dogadjaja i po mom misljenju sada se glorifikuju licnosti koje to ne zasluzuju. Beograd je bio pun tipova koji su radili svasta uglavnom iz razloga svoje mentalne ogranicenosti. Uglavnom, nije bio u pitanju nikakav bunt protiv sistema, vec protiv autoriteta i svake konstruktivne ljudske aktivnosti. Mnoge od njih sam licno poznavao (silom prilika), ali ne mislim da bih mnogo izgubio da ih nisam znao. Nijedan film koji sam do sada gledao ih nije pokazao kakvi su zaista bili, a to je uglavnom ljudi niskog intelektualnog kapaciteta sa labavim moralnim kodeksom.

Ja bih vise voleo da se napravi film o pravim herojima toga vremena. Voleo bih da vidim film o Danilo Kisu i slicnim ljudima koji su zaista uradili nesto.

Zaista ne razumem ove filmske pregaoce... Zasto uopste snimaju filmove u Srbiji kada nema para? Zasto drzava uopste finansira svakojake filmske projekte?
To je novac poreskih obveznika i trebalo bi da se ulozi u proizvodnju, nekakvu dobit, ne u film koji ce jedva pokriti troskove snimanja na blagajnama, da bi eto tu bili dobri reziser i par glumaca...
Neka brate producenti rade svoj posao kao u Holivudu, ako ne mogu, nema nu filma!

Mislim da izraz URBANA LEGENDA nije odgovarajuci jer VV je bio stvaran i sve se to desavalo pred nasim ocima na Slaviji i okolnim ulicama. Pamtim da sam sedeo u svojoj sobi, tada u zgradi na uglu Ivana Milutinovica i Njegoseve, i da sam cuo neverovatno jak zvuk motora ispod prozora, za par sekundi sam izasao na prozor a beli porse je vec bio na Kalenicevoj pijaci (video sam ga dobro jer tada nije bilo onako gusto rastinje u Njegosevoj ulici). Covek nas je zabavljao desetak dana, sreca da sa takvom voznjom nije nekog ubio, a onda je uhvacen verovatno na osnovu dojave. Cak se pricalo da je na Slaviji vozio na dva bocna tocka kada su mu postavili barikadu. Kad se slupao u barikadu (pre sudara je profesionalno otvorio vrata) izvadio je pistolj plasljivac, zapucao par puta i pobegao bez traga. Oko godinu dana od ovih dogadjaja sa celom svojom generacijom isao sam u vojsku i u Zagrebu, gde sam sluzio, su me pitali za FANTOMA IZ BELOG PORSEA. Toliko je bio slavan.

Kada god se govori o ovom filmu posebmo se NAGLASI da je tito bio na Kubi. Kakve to ima veze sa bilo čime?
Šetao se po svetu i uzimao kredite i živeo kao KREZ.
Znači li to da ne bi bilo fantoma da je tito bio u Beogradu?
Zaista kakve veze ima tito i fantom???

Bio sam veceras na premijeri "Beogradskog fantoma". Vrlo dobra kombinacija dokumentarnog i igranog filma. Film je dosta autentican... na primer, radnja se desava 1979.godine kada je Tito bio na Kubi a lik sa belim porseom pravio vratolomije po Beogradu punih desetak ili petnaest dana a da milicija nije mogla da ga uhvati... i sad imate jugoslovenske i crvene partijske zastave, stojadine na kojim pise Milicija, pandure sa petokrakama, itd - to je sve u redu, autenticno je i oslikava to vreme... ali ima i par gresaka - vidi se u kadru zeleni tramvaj a te tramvaje smo dobili od Svajcarske posle 2000. godine... tu su malo omanuli, zato sto smo pre 30 godina imali one cehoslovacke tramvaje koje imamo i danas. Zatim, kad se jure kolima, vidi se kako su neki trotoari poplocani, a tada nisu bili, pa beli saobracajni znak na Slaviji na kojem cirilicom i latinicom pise CENTAR - to tada nije bilo. Tada je Slavija bila kaldrmisana a ne asfaltirana, ali dobro. Spustili su kameru pa nisu prikazali Mek na Slaviji, to je ispalo super, bruka bi bila da se radnja tad desava a da su prikazali Mek... sve u svemu jako dobar film, mlada i ne toliko poznata ekipa, dobre scene jurnjave automobilima (za nase uslove). Pre samo 30 godina bila je ona bolesna idolatrija kada smo od Tita pravili bozanstvo... sada to na neki nacin meni barem deluje simpaticno ali i dosta neverovatno i smesno, a u neku ruku i zalosno, jer pokazuje koliko je ovaj narod povodljiv. Koliko danas sve to izgleda daleko, kao da je bilo ko zna kad, a ne pre samo 30 godina. Preporucujem film svima. Film postavlja dilemu - da li je taj decko samo imao zelju da zeza pandure zato sto je imao brz auto koji niko tada nije imao u Beogradu, ili je to bio neki njegov bunt protiv sistema... da li je on nastradao slucajno u saobracajnoj nesreci nakon sto je izasao iz zatvora, ili ga je rezim ubio a da to izgleda kao saobracajna nesreca, da im ne bi to ponovio, jer je prilicno izblamirao Titovu policiju a time i samog Tita i njegov rezim... to nikada necemo znati, ali znajuci s kim smo imali posla, pretpostavljam da mu je rezim namestio "saobracajku"... da su pucali u njega, izazvali bi gnev javnosti, koja ga je gotivila, a ovako... toboze saobracajna nesreca. Bilo je veoma dirljivo kada su posle premijere filma dosle stvarne licnosti iz tog doba na scenu i glumci koji su ih glumili u filmu... svi su i danas zivi, sem tog "fantoma", a bilo bi super da je i on danas ziv i da je izasao na scenu. Glumac koji je glumio "fantoma" dobio je najveci aplauz. Sve u svemu, vrlo interesantna beogradska urbana legenda pretocena u film.

Dakle, kad pričamo o Fantomu ne pričamo (samo) o Vladi Vasiljeviću. Pričamo o, najopštije rečeno, jednoj pojavi koju su stvorili svi - Vasiljević, policija, Ivko Plećević, Beograđani, tadašnja politička situacija itd. - i koja je veliki broj ljudi u određenom vremenu i na određenom mestu inspirisala, nervirala, koje su se plašili, koja ih je rastuživala ili veselila. Stvar je u tome što je ta pojava imala jak uticaj na taj veliki broj ljudi i, ko god je proizveo, ona je takva kakva je i važna je. (Inače, iz takvog tretmana Fantoma verujem proističe i Todorovićev izbor da Fantomu oduzme glas, tj. da njegov lik učini najotvorenijim mogućim za učitavanje različitih motiva i namera)

Ako govorimo o Vladi Vasiljeviću kao o čoveku koji je najzaslužniji za postojanje Fantoma, podrazumevajući pod tim da je njegovo slobodno delovanje nužni uslov za tu pojavu, onda pričamo o drugim stvarima. Sigurno je da Vlada Vasiljević nije bio mršavi emo klinac koji čuči u dvorištu CZa, sanjar za koga ne biste na prvi pogled rekli da ne ume da se snađe u stvarnom životu. (inače, ma koliko bio problematičan izbor Milutina Miloševića za glavnu ulogu, mislim da je opravdan iz najmanje 2 razloga) Vlada Vasiljević je, čini mi se, bio čvrst momak koji se trudio da tera po svom, jurio svoje snove i pri tom činio stvari koje su kažnjive po zakonu ili u neskladu sa uvreženim moralnim shvatanjima. Siguran sam da ljudi koje je Vasiljević na bilo koji način oštetio ne mogu potpuno da se užive u njegovu priču i razumem to. Siguran sam da će uvek biti ljudi koji će otpisivati druge čim ti drugi ispolje neko a- ili antisocijalno ponašanje. Ne znam da li bilo koji pravni sistem ili bilo koji sistem može da na odgovarajući način amortizuje delovanja individualaca, posebno onih sa mladalačkom obešću i nesmirenošću. Ali znam da su mnoge "civilizacijske tekovine" u koje se kunu legalisti i moralisti širom sveta, postignute upravo slobodnim činjenjem ljudi koji su imali "labavi moralni kodeks" pa možda čak i "nizak intelektualni kapacitet". Čak bih se usudio da tvrdim da je revolucionarni potencijal jači kod takvih ljudi jer oni jednostavno nisu okovani različitim obzirima i često lakše mogu da sagledaju stvari sa naličja. Nekada preterano uprošćeno, često sa mnogo ljudskih žrtava, ali ti ljudi uglavnom, za razliku od intelektualaca, čine da se život dešava jer, setićemo se, "život ne može da čeka". :SSS

Nadam se da će ovaj film stvoriti šansu za stvaranje filma o ličnostima koje su inspirisale kasnije generacije poput Kristijana, Kneleta, Legije...

Film je divan i uzbudljiv izlet u prošlost.
1979., inače godina mog rođenja :), je prikazana sasvim autentično i nekako prisno, sve je tu, automobili, autobusi, garderoba, muzika, osećaj, kao da smo ih juče negde izgubili i sada pronašli.

Sticajem okolnosti znam da se zeleni švajcarski tramvaj pojavljuje namerno umesto českog crvenog, a ništa ne smeta, pošto je, naravno, još stariji, tako da nije po sredi greška.
Pročitah malopre i ovu rečenicu iz intervjua sa Jovanom Todorovićem: „Danas pažnju javnosti zaokupljaju mnogo brutalnije i sirovije stvari jer je narod oguglao na sve i privlači mu se pažnja šokovima koji iz njega izvlače i spuštaju ga na mnogo siroviji i animalniji nivo reagovanja. Mislim da nije sve propalo i da čovek žudi za ljudskim pričama ali da njih retko ko servira.“
Svaka čast i hvala za film!

Film je stvarno dobro urađen, pored par nekonzistentnosti sa 1979-om. Jako je zanimljivo urađen kao kombinacija igranog filma i dokumentarca, pravo osveženje za našu kinematografiju. Ono što mi se najviše sviđa, i što me u isto vreme rastužuje, je što prikazuje staro vreme i jedan drugačiji Beograd koji je nestao i više ga neće biti. To vreme je bilo nevino i društvo mnogo pravednije nego današnje. Iako su nekima sletovi i sl. smešni, tada su ljudi u nešto iskreno verovali za razliku od današnjeg vremena gde nemaju nikakvu nadu. Davno prošlo vreme bez sponzoruša, bizmismena, kraduckanja i patrijota. Iako je bila jednopartijska država, čini se, paradoksalno, da je bila i demokratskija nego danas. Čak je i milicija bila ''nežnija'', ovi današnji iz interventne bi ga verovatno jednostavmo upucali.

Bio zeleni ili crveni tramvaj,da li je tramvaj uopste i mogao da ide preko starog mosta i nije tako bitno,to je vec stvar stvaralacke slobode i siguran sam da su "greske" ucinjene sa namerom.Postoje i druge slicne mane i tehnicke nemogucnosti ali to je vec stvar love.Sto se tice "glorifikovnja" i njegovog intelekta,ako je suditi po filmu,onda njegovo herojstvo i prihvatam jer je tacno znao sta radi,iz dana u dan,pa je onakvim spontanim akcijama igranja sa milicijom i zasluzio titulu buntovnika sa razlogom,da bi pored narodnog odobravanja,kupio i simpatije medju pandurima.Ne deluje mi kao neko ko je "przenica",vise kao hedonista :) a i imao je golema "kohones" da radi ono sto je radio,kada je radio i zato ce i ostati kao legenda beogradskog plocnika, "Beogradski fantom"...