Ekonomija SAD brzo slabi

Mene ova vest ne raduje. Pad ekonomije SAD imace domino efekat u odnosu na svet, pa i na nas.

Kao što obično biva, stanje je gore nego što izgleda po ovim podacima, ali i opasnije i za američku privredu, ali i svetsku. Posle hipotekarne infekcije svetskog finansijskog sistema, Amerikanci nastavljaju kratkovide hazardne igre. Neprirodno jačanje dolara daje neke kratkoročne rezultate, tu spada i porast investicija, ali te investicije nisu zbog dobre perspektive ulaganja, već iznudjeni potez da bi se spasila vrednost ogromnih uloženih sredstava u njihovu privredu. Sama privreda gubi dah ubrzano, brže nego što se predvidja, sa slabim izgledima na oporavak bez rekonstrukcije, koja zahteva mnogo veća ulaganja, ali i vremena, gde se gubi trka sa tempom nastupanja krize. Jer, jaki dolar podrazumeva da će sva američka roba biti skupa i preskupa za ostatak sveta, gubitak tog tržišta neće pogodovati oporavku privrede. Onaj hazardni i opasni deo ove igre je da dolar može krenuti putem hipotekarnih kredita, a to bi značilo definitivan raspad sadašnjeg svetskog ekonomskog sistema i promenu odnosa moći i uticaja. Jedino otvoreno pitanje je do kada će ostali veliki igrači tolerisati hazardnu igru prepunu blefa i učestvovati u njoj.

Ono sto je ranije razvijeni svet usvojio kao normalno, da je u redu da jedni bukvalno ne znaju sta ce im sve te pare dok drugi bukvalno umiru u mukama bez hrane, vise ne funkcionise. Zasto da zalimo za takvim monstrumom? Da ne pricam o besomucnoj eksploataciji i unistavanju prirode. Zbog glupe pohlepe zemlja i voda su zagadjene, a zivotinje zarazene bolestima. Sta ste ocekivali, da ce to vecno da traje?

Da li je to možda balon kapitalizma bio previše naduvan ili je u pitanju neki drugi kvar.

Ulazimo u vrlo opasan period. Kriza je posledica sistemskih grešaka u organzaciji ekonomskog i društvenog svetskog sistema. Superiornost u intelektualnom i industrijskom razvoju, koja je razvijene zemlje držala u dominantnom položaju u odnosu na ostali svet, je prerasla u svoju suprotnost. Umesto velike prednosti, takva privreda je postala preglomazan sistem, istina, još uvek superioran, ali egzistencijalno duboko zavisan od tog ostalog sveta i njihove potrošnje. Sve dosadašnje, mnogo manje krize, su bile začinjene i prevazidjene ograničenim ratnim sukobima, u kojima su indirektno učestvovale izvozno orjentisane privrede razvijenih zemalja, 1982. dugogodišnji sukob Iran-Irak, devedesetih Irak-Kuvajt, pa Balkan, pa opet Irak, Izrael je u stalnom sukobu... U izgledu su bili sukobi sa Iranom, Korejom, dimilo se oko Indije i Pakistana, Rusije i Čečenije, Gruzije, Ukrajine... Da li su ti dogadjaji slučajni ili ne, tek činjenica je da su privrede, koje uveliko prelaze potrebe svojih država, na direktan ili indirektan način imale značajno učešće u svim navedenim sukobima. Taj opasni način ponašanja, da se razvijaju privrede i industrije koje višestruko premašuju realne potrebe sopstvenog društva, je postao svetska utakmica razvijenih zemalja. Velika ekonomska kriza je samo početak, ono što je opasno je da postoji čitav niz država čiji ekonomski i privredni kapaciteti, da bi mogli opstati, zahtevaju mnogo veće potrošačko društvo nad kojim bi imali dominaciju. Javlja se, u istoriji često ponavljana, potreba da se proširuju sopstvene teritorije. Razne dosadašnje globalizacije, integracije i preuredjenja nisu dale željene rezultate, pa se može očekivati preduzimanje i rizičnih projekata koji bi trebali uspostaviti novi svetski poredak, primeren potrebama odredjenih privrednih kapaciteta. Vojno osvajanje, ekonomsko osvajanje ili dužničko ropstvo, ne bitno je, traži se sistem koji bi bio odgovarajući neoprezno izgradjenim gigantima. I mada je sve to čovekovih ruku delo, sudbina čoveka i čovečanstva se upadljivo ne stavlja na prvo mesto.

Pa zar i vi braco Amerikanci? Ah, ko bi to rekao? Sad nam je laksa muka nasa.

Konjuktura američke privrede je u opadanju od kada se počelo gubiti na "liderstvu" u načno-tehnološkom razvoju, kako rezultata fundamentalnih istraživanja za potrebe vojno-industrijskog kompleksa, tako i aplikativna, za tržište robe široke potrošnje?!
Udeo SAD u svetskoj trgovini već decenijama je u opadanju, u donosu na EU i nove trgovinske vele-sile, kao što su Rusija, Kina, "azijski tigrovi", Indija, Indonezija, J.Koreja, Brazil...
Rimsko carstvo je propalo, kada je doseglo svoje "limite" i kada su presahli prihodi od "ratnih pohoda", a stajaća vojska i skupa administracija postali balast...
Isto tako, američka spoljna politika ima sve veće troškove za diplomatiju i vojna angažovanja, a sve slabije "prihode" od "politike intervencionizma"?!
Pritisnute takvom situacijom, ušlo se u rizične berzanske i bankarsko-finansijske transakcije, špekulativnog karaktera, koje su za posledicu imale, neminovan krah finansijskog tržišta?!

Pa to vam je kada se stampaju virtuelne pare za ratove radi pohlepe oko resursa na ovoj planeti.

Privreda SAD se zasniva na hiperprodukciji i potrosnji potpuno nepotrebnih dobara. BDP SAD bi mogao da padne za 50% uz pametno vodjenje privrede, a da se to i ne oseti. Naravno, to se nece desiti, posto je strateska odluka o vrsti americke privrede doneta od strane industrijalaca pre 50 godina, i tako ce i ostati sve dok vlast predstavlja kapitaliste, a ne narod.

Mene ova vest ne raduje. Pad ekonomije SAD imace domino efekat u odnosu na svet, pa i na nas.

Pa zar i vi braco Amerikanci? Ah, ko bi to rekao? Sad nam je laksa muka nasa.

Ono sto je ranije razvijeni svet usvojio kao normalno, da je u redu da jedni bukvalno ne znaju sta ce im sve te pare dok drugi bukvalno umiru u mukama bez hrane, vise ne funkcionise. Zasto da zalimo za takvim monstrumom? Da ne pricam o besomucnoj eksploataciji i unistavanju prirode. Zbog glupe pohlepe zemlja i voda su zagadjene, a zivotinje zarazene bolestima. Sta ste ocekivali, da ce to vecno da traje?

Ulazimo u vrlo opasan period. Kriza je posledica sistemskih grešaka u organzaciji ekonomskog i društvenog svetskog sistema. Superiornost u intelektualnom i industrijskom razvoju, koja je razvijene zemlje držala u dominantnom položaju u odnosu na ostali svet, je prerasla u svoju suprotnost. Umesto velike prednosti, takva privreda je postala preglomazan sistem, istina, još uvek superioran, ali egzistencijalno duboko zavisan od tog ostalog sveta i njihove potrošnje. Sve dosadašnje, mnogo manje krize, su bile začinjene i prevazidjene ograničenim ratnim sukobima, u kojima su indirektno učestvovale izvozno orjentisane privrede razvijenih zemalja, 1982. dugogodišnji sukob Iran-Irak, devedesetih Irak-Kuvajt, pa Balkan, pa opet Irak, Izrael je u stalnom sukobu... U izgledu su bili sukobi sa Iranom, Korejom, dimilo se oko Indije i Pakistana, Rusije i Čečenije, Gruzije, Ukrajine... Da li su ti dogadjaji slučajni ili ne, tek činjenica je da su privrede, koje uveliko prelaze potrebe svojih država, na direktan ili indirektan način imale značajno učešće u svim navedenim sukobima. Taj opasni način ponašanja, da se razvijaju privrede i industrije koje višestruko premašuju realne potrebe sopstvenog društva, je postao svetska utakmica razvijenih zemalja. Velika ekonomska kriza je samo početak, ono što je opasno je da postoji čitav niz država čiji ekonomski i privredni kapaciteti, da bi mogli opstati, zahtevaju mnogo veće potrošačko društvo nad kojim bi imali dominaciju. Javlja se, u istoriji često ponavljana, potreba da se proširuju sopstvene teritorije. Razne dosadašnje globalizacije, integracije i preuredjenja nisu dale željene rezultate, pa se može očekivati preduzimanje i rizičnih projekata koji bi trebali uspostaviti novi svetski poredak, primeren potrebama odredjenih privrednih kapaciteta. Vojno osvajanje, ekonomsko osvajanje ili dužničko ropstvo, ne bitno je, traži se sistem koji bi bio odgovarajući neoprezno izgradjenim gigantima. I mada je sve to čovekovih ruku delo, sudbina čoveka i čovečanstva se upadljivo ne stavlja na prvo mesto.

Kao što obično biva, stanje je gore nego što izgleda po ovim podacima, ali i opasnije i za američku privredu, ali i svetsku. Posle hipotekarne infekcije svetskog finansijskog sistema, Amerikanci nastavljaju kratkovide hazardne igre. Neprirodno jačanje dolara daje neke kratkoročne rezultate, tu spada i porast investicija, ali te investicije nisu zbog dobre perspektive ulaganja, već iznudjeni potez da bi se spasila vrednost ogromnih uloženih sredstava u njihovu privredu. Sama privreda gubi dah ubrzano, brže nego što se predvidja, sa slabim izgledima na oporavak bez rekonstrukcije, koja zahteva mnogo veća ulaganja, ali i vremena, gde se gubi trka sa tempom nastupanja krize. Jer, jaki dolar podrazumeva da će sva američka roba biti skupa i preskupa za ostatak sveta, gubitak tog tržišta neće pogodovati oporavku privrede. Onaj hazardni i opasni deo ove igre je da dolar može krenuti putem hipotekarnih kredita, a to bi značilo definitivan raspad sadašnjeg svetskog ekonomskog sistema i promenu odnosa moći i uticaja. Jedino otvoreno pitanje je do kada će ostali veliki igrači tolerisati hazardnu igru prepunu blefa i učestvovati u njoj.

Da li je to možda balon kapitalizma bio previše naduvan ili je u pitanju neki drugi kvar.

Konjuktura američke privrede je u opadanju od kada se počelo gubiti na "liderstvu" u načno-tehnološkom razvoju, kako rezultata fundamentalnih istraživanja za potrebe vojno-industrijskog kompleksa, tako i aplikativna, za tržište robe široke potrošnje?!
Udeo SAD u svetskoj trgovini već decenijama je u opadanju, u donosu na EU i nove trgovinske vele-sile, kao što su Rusija, Kina, "azijski tigrovi", Indija, Indonezija, J.Koreja, Brazil...
Rimsko carstvo je propalo, kada je doseglo svoje "limite" i kada su presahli prihodi od "ratnih pohoda", a stajaća vojska i skupa administracija postali balast...
Isto tako, američka spoljna politika ima sve veće troškove za diplomatiju i vojna angažovanja, a sve slabije "prihode" od "politike intervencionizma"?!
Pritisnute takvom situacijom, ušlo se u rizične berzanske i bankarsko-finansijske transakcije, špekulativnog karaktera, koje su za posledicu imale, neminovan krah finansijskog tržišta?!

Pa to vam je kada se stampaju virtuelne pare za ratove radi pohlepe oko resursa na ovoj planeti.

Privreda SAD se zasniva na hiperprodukciji i potrosnji potpuno nepotrebnih dobara. BDP SAD bi mogao da padne za 50% uz pametno vodjenje privrede, a da se to i ne oseti. Naravno, to se nece desiti, posto je strateska odluka o vrsti americke privrede doneta od strane industrijalaca pre 50 godina, i tako ce i ostati sve dok vlast predstavlja kapitaliste, a ne narod.