Odnosi SAD-Srbija bez promene

Zar je neko očekivao da će se US politika prema Srbiji promijeniti "promjenom" u Bijeloj Kući. Kolika je promjena govori činjenica da je državni sekretar Hillary Clinton podržala invaziju i na Afganistan i na Irak.

Razlika između demokrata i republikanaca u USA po pitanju vanjske politike je kao razlika između Coca-Cole i Pepsi Cole.

"Nije" bitno Kosovo toliko. To je gotova prica (za sada) jos samo Vuk Jeremic i Boris Tadic pricaju o tome... Pogotovo nije bitno kada se prica o Obami! Bitno je da ce (nadam se) Obamin dolazak na mesto predsednika USA smanjiti broj novoizazvanih sukoba sirom sveta, pa i kod nas. Znam da se mnogi nece sloziti zbog prve recenice, ali pokusavam biti realan, jer Kosovo polako ali sigurno, u svakom pogledu, postaje samostalna drzava. Treba pomoci srpskom narodu koji zivi dole (sto je, priznacete, puno lakse, neko boriti se za povrat Kosova), ali ni to se ne dogadja u dovoljnoj meri. Valjda treba da prodje "neko" vreme, pa da diplomatija shvati da je to neophodno zarad boljeg zivota tih ljudi, kao i zbog sveobuhvatno lepse slike Srbije u svetu...

A sto bi ga i menjali ako im dobro ide? Tim i taktika kojom se dobija se ni u fudbalu ne menjaju.

Ako "nova administracija smatra da ne treba otvarati nove pregovore, ni međunarodne, ni između Srbije i Kosova", kuda, onda, to vode Srbiju predsednik Tadić i ministar Jeremić i kako misle da normalizuju, ukupne odnose sa SAD i EU?!

Kovacevic je potpuno u pravu. Buduci da je on bivsi ambasador poznati su mu pravci americkih "vjetrova".
Na kraju, ipak, sve zavisi od srpske strane. Znacaj Kosova za Srbiju (simbolicni) nece tiho nestati. Amerika ocekuje "ponasanje" Srbije i Srba prema tom predmetu ne shvatajuci pravu sustinu predmeta i njegovu politicku tezinu. Rezultat ce najvjerovatnije biti postepeno 'kvarenje" status-a-quo. Ekonomska stimulacija podrucja Balkana nije prva tacka dnevnog reda i, realno, sredstva ne postoje ili neko zajednicko resenje
jer je proslost tako razjedinjavajuce prisutna. Srbija mora da izabere liniju koja ce sacuvati politicku stabilnost u zemlji na duze vrijeme. Sve ostalo nije ni u kom slucaju u pitanju. Pokusaji Evropske Unije po pitanju Kosova mogu se, na kraju, pokazati vrlo problematicni.

Najbitnije za nas je da nam US ne pomaze, jer od njihove pomoci se jos nismo opravili. Nadam se da ce nasa polika poceti da ozbiljnije resava pitanja stanovnika Kosova i Metohije i da ce nastojati da im se pruzi osnovna zastita u slobodi kretanja i osnovinh prava na slobodan zivot. Obama siguran sam nece imati nista protiv toga ako mu se to prezentuje. A to je cilj nase spoljne politike da poruka Srbije vezane za Kosovo i Metohiju je da ljudi u ovom veku a za vreme vladavine predsednika Obame i to jos u Evropi zive u getu okruzeni bodljikavom zicom. To nije gotova prica, nije gotova prica za bilo da se radi o bili kojem rezimu na svetu u kojem se zivi na takav nacin pa ne moze biti gotova prica ni za tkz. Rupubliku Kosova. Pravo za zivot za sve je univerzalno i ako NVO, politicke partije, Srpka vlast nije u stanju tu poruku da posalje u svet, onda su nesposobni.

I ja gledam razroko na američku spoljnu politiku koja se neće menjati i izjave predsednika Tadića i ministra Jeremića, odnosno našu spoljnu politiku sa druge strane. Odavno.

Suštinske promene se verovatno ne planiraju ni u jednoj oblasti spoljne politike. Radi se o suviše velikom i sadržajnom sistemu gde i male promene zahtevaju veliku rekonstrukciju sistema. Kao i uvek, imperativ je bezbednost i apsolutno vodeća uloga u svetu, u svim oblastima. Ono što će sigurno dovesti do značajnih promena nije dobra volja, već činjenica da se tačke, na kojima se rešavaju i čuvaju bezbednost i liderstvo u svetu, sve više koncentrišu unutar granica SAD. Instalacije širom sveta će neminovno izgubiti smisao ukoliko se nastavi ignorisanje realnog i relativnog opadanja organizacione i efektivne moći države, jer država je generator koji održava čitav sistem. Opasno je što su dugo vremena zanemarivani nepovoljni pokazatelji ekonomskih kretanja, a održanje liderske uloge je, sa sopstvenog razvoja, prešlo na oblast slabljenja i ometanja mogućih suparnika. Već sada je jasno da će intenzitet nastupajuće ekonomske krize ugroziti, ili čak porušiti, mnoge instalacije širom sveta, iz prostog razloga što će svetski kreatori i rivali biti prinudjeni da redukuju svoje uloge, i svoje kapacitete usmere na sopstvenu rekonstrukciju i zanemareni razvoj. To upućuje da će promena ipak biti, ne zbog promene administracije ili politike, već zato što će biti iznudjene razvojem situacije. Isto se može očekivati i za Balkan i Srbiju, ali je neizvesno koliko će popuštanje dirigentskog usmerenja uticati na dalja politička kretanja prilično dezorjentisane i nesamostalne politike država u ovom regionu.

"Nije" bitno Kosovo toliko. To je gotova prica (za sada) jos samo Vuk Jeremic i Boris Tadic pricaju o tome... Pogotovo nije bitno kada se prica o Obami! Bitno je da ce (nadam se) Obamin dolazak na mesto predsednika USA smanjiti broj novoizazvanih sukoba sirom sveta, pa i kod nas. Znam da se mnogi nece sloziti zbog prve recenice, ali pokusavam biti realan, jer Kosovo polako ali sigurno, u svakom pogledu, postaje samostalna drzava. Treba pomoci srpskom narodu koji zivi dole (sto je, priznacete, puno lakse, neko boriti se za povrat Kosova), ali ni to se ne dogadja u dovoljnoj meri. Valjda treba da prodje "neko" vreme, pa da diplomatija shvati da je to neophodno zarad boljeg zivota tih ljudi, kao i zbog sveobuhvatno lepse slike Srbije u svetu...

Najbitnije za nas je da nam US ne pomaze, jer od njihove pomoci se jos nismo opravili. Nadam se da ce nasa polika poceti da ozbiljnije resava pitanja stanovnika Kosova i Metohije i da ce nastojati da im se pruzi osnovna zastita u slobodi kretanja i osnovinh prava na slobodan zivot. Obama siguran sam nece imati nista protiv toga ako mu se to prezentuje. A to je cilj nase spoljne politike da poruka Srbije vezane za Kosovo i Metohiju je da ljudi u ovom veku a za vreme vladavine predsednika Obame i to jos u Evropi zive u getu okruzeni bodljikavom zicom. To nije gotova prica, nije gotova prica za bilo da se radi o bili kojem rezimu na svetu u kojem se zivi na takav nacin pa ne moze biti gotova prica ni za tkz. Rupubliku Kosova. Pravo za zivot za sve je univerzalno i ako NVO, politicke partije, Srpka vlast nije u stanju tu poruku da posalje u svet, onda su nesposobni.

A sto bi ga i menjali ako im dobro ide? Tim i taktika kojom se dobija se ni u fudbalu ne menjaju.

Zar je neko očekivao da će se US politika prema Srbiji promijeniti "promjenom" u Bijeloj Kući. Kolika je promjena govori činjenica da je državni sekretar Hillary Clinton podržala invaziju i na Afganistan i na Irak.

Razlika između demokrata i republikanaca u USA po pitanju vanjske politike je kao razlika između Coca-Cole i Pepsi Cole.

Ako "nova administracija smatra da ne treba otvarati nove pregovore, ni međunarodne, ni između Srbije i Kosova", kuda, onda, to vode Srbiju predsednik Tadić i ministar Jeremić i kako misle da normalizuju, ukupne odnose sa SAD i EU?!

Kovacevic je potpuno u pravu. Buduci da je on bivsi ambasador poznati su mu pravci americkih "vjetrova".
Na kraju, ipak, sve zavisi od srpske strane. Znacaj Kosova za Srbiju (simbolicni) nece tiho nestati. Amerika ocekuje "ponasanje" Srbije i Srba prema tom predmetu ne shvatajuci pravu sustinu predmeta i njegovu politicku tezinu. Rezultat ce najvjerovatnije biti postepeno 'kvarenje" status-a-quo. Ekonomska stimulacija podrucja Balkana nije prva tacka dnevnog reda i, realno, sredstva ne postoje ili neko zajednicko resenje
jer je proslost tako razjedinjavajuce prisutna. Srbija mora da izabere liniju koja ce sacuvati politicku stabilnost u zemlji na duze vrijeme. Sve ostalo nije ni u kom slucaju u pitanju. Pokusaji Evropske Unije po pitanju Kosova mogu se, na kraju, pokazati vrlo problematicni.

I ja gledam razroko na američku spoljnu politiku koja se neće menjati i izjave predsednika Tadića i ministra Jeremića, odnosno našu spoljnu politiku sa druge strane. Odavno.

Suštinske promene se verovatno ne planiraju ni u jednoj oblasti spoljne politike. Radi se o suviše velikom i sadržajnom sistemu gde i male promene zahtevaju veliku rekonstrukciju sistema. Kao i uvek, imperativ je bezbednost i apsolutno vodeća uloga u svetu, u svim oblastima. Ono što će sigurno dovesti do značajnih promena nije dobra volja, već činjenica da se tačke, na kojima se rešavaju i čuvaju bezbednost i liderstvo u svetu, sve više koncentrišu unutar granica SAD. Instalacije širom sveta će neminovno izgubiti smisao ukoliko se nastavi ignorisanje realnog i relativnog opadanja organizacione i efektivne moći države, jer država je generator koji održava čitav sistem. Opasno je što su dugo vremena zanemarivani nepovoljni pokazatelji ekonomskih kretanja, a održanje liderske uloge je, sa sopstvenog razvoja, prešlo na oblast slabljenja i ometanja mogućih suparnika. Već sada je jasno da će intenzitet nastupajuće ekonomske krize ugroziti, ili čak porušiti, mnoge instalacije širom sveta, iz prostog razloga što će svetski kreatori i rivali biti prinudjeni da redukuju svoje uloge, i svoje kapacitete usmere na sopstvenu rekonstrukciju i zanemareni razvoj. To upućuje da će promena ipak biti, ne zbog promene administracije ili politike, već zato što će biti iznudjene razvojem situacije. Isto se može očekivati i za Balkan i Srbiju, ali je neizvesno koliko će popuštanje dirigentskog usmerenja uticati na dalja politička kretanja prilično dezorjentisane i nesamostalne politike država u ovom regionu.