Ne očekujemo li previše?

Mislim da mnogi i u SAD i u Evropi, a i kod nas očekuju nemoguće.
Stanovnicima Amerike je jedino važno materijalno stanje i to će se popraviti u meri u kojoj to svetska kriza dozvoli.
A za nas-nikakve vidljive promene neće biti. Ne menja se globalna spoljna politika Amerike jednim čovekom i jednim mandatom.
Sećam se oduševljenja kod naših ljudi (sličnog ovom) kad je Klinton pobedio, pa i Buš, a sve je ostalo isto.
Ali volimo mi takvu bespotrebnu i kratkoročnu egzaltiranost svim i svačim.

Ja mislim da se od Obame ocekuje previse (iako i ja zavisim od ozdravljenja americke ekonomije) i da ni on ni njegov tim nece biti u stanju da urade nista spektakularno.
Obama ocekuje da ce im biti potrebno 2 godine da se oporave. Ja mislim da ce njima biti potrebno dve godine da samo zaustave dalji sunovrat. Pa da malo stagniraju, pa tek onda da mozda krenu napred.
Onaj koji nije boravio u Americi u poslednjih nekoliko meseci ne moze da shvati koliko je Bush upropastio zemlju.
Ta kriza ne moze da se poredi sa krizom u Srbiji 90tih godina, jer ovde i dalje ima svega u izobilju i idalje je gomila proizvoda jeftinije nego bilo gde u svetu, ali jednostavno ljudi gube posao, a samim tim sve se manje pazari.
Amerika je poslednja klasicna kapitalisticka drzava na svetu i to mora da promeni. Obama to zeli, ima neku viziju, ali Obama nije dovoljan. Gomila ljudi koja drma Vasingtonom ne zeli nikakve promene.
Dovoljno je pogledati americku tvrdoglavost u auto industriji i shvatiti o cemu pricam. Cak ni amerikanci ne zele vise da kupuju americke automobile, jer su LOSI, vrlo LOSI. Kupuju ih samo oni zadrti, sto bi kod nas moglo da se poredi sa nekim radikalima ili tako nesto.

Naravno da se očekuje previše! Sva ova larma, oduševljenje evo i koncerti posvećeni novom predsedniku SAD meni više liče na godišnje festivale namenjene opuštanju u zabavi večito zabrinutih narodnih masa za svoje sutra. Naivni su oni koji misle da se sa promenom predsednika i njegove administracije u SAD nešto suštinski menja u politici te zemlje bilo da je u pitanju unutrašnja ili politika koja se vodi prema svetu. Obe partije koje se periodično smenjuju sa vlasti podsećaju na bocu koka kole kojoj se s vremena na vreme menja etiketa kako bi se razbila monotonija. Vlast u SAD sigurno nije u rukama predsednika već u centrima finansijske moći koji imaju presudan uticaj na politiku bilo demokrata ili republikanaca. Ko god da dodje na vlast sprovodiće jednu te istu politiku samo vešto marketinški uvijenu kako bi se javnom mnjenju učinilo da je to tobože politika jedne ili druge stranke. Zato mi je smešna ova euforija, čini mi se naivnih ljudi širom sveta, da će doći do promene u politici SAD! Toliko se raduju da se bojim da će se nakon 4 godine prilično razočarati i rasplakati.

Putuj Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor...

"Ne očekujemo li previše?" Ne sme se razmišljati na ovakav način. Obama nije Svemogući, pa da čini natprirodne stvari, problemi su veličanstveno ogromni, niti će čuda biti moguća. Ali svaki normalan čovek zna i razume da je jako bitno što je baš on izabran za predsednika, i da je njegova strategija odlična. Prvih nekoliko dana svog mandata počeće kao radikalni reformator, što ne znači, opet, da je čudotvorac. Ali najbitnije je da će uložiti svu svoju energiju da stvari promeni nabolje i da ukaže na druge pravce političkog razmišljanja. Već i samo prihvatanje takvog načina razmišljanja koje dolazi s ovim čovekom je više nego dovoljna zaostavština nakon njegovog mandata. Novi tip lidera, s takvim shvatanjima, iza kojeg će ostati taj duh kojeg Obama poseduje. Više nego dovoljno za početak. Mislim da je samo Ruzveltu bilo teže nego Obami. Želim mu sreću!

Tresla se gora. Rodio se mis.

Politika jeste uvek iz istog izvora, ali se ona menja kako se menjaju neposredni interesi tog izvora, odnosno kreatori politike se trude da "ne padnu preko ivice". Pošto se radi o manjem broju ljudi na vrhu nego što ima predstavnika u parlamentarnim domovima, oni se lakše dogovore oko nje. Raspoloženje američkog naroda i sveta je takvo da su bili prilično pritisnuti i zabrinuti prethodnih godina, tako da je ova promena uticala na veliku relaksaciju i porast optimizma i pored krize čiji je početak (ili bar njeno objavljivanje) sa njom koincidirao. Ako verujemo da ništa nije slučajno na američkoj političkoj sceni, onda je izbor "popularnog lidera", predstavnika "novog sveta" i političko-korektnih vrednosti, ustvari poruka i poduka, od vladara narodu i svetu. Interesantne stvari će uslediti, pozitivne namere su deklarisane, ostaje da vidimo šta su nam spremili, da li će im uspeti i da li će nam (u užem smislu "nam", nama ovde...koji smo vrlo često "mimo sveta") se to dopasti.

Ja mislim da se od Obame ocekuje previse (iako i ja zavisim od ozdravljenja americke ekonomije) i da ni on ni njegov tim nece biti u stanju da urade nista spektakularno.
Obama ocekuje da ce im biti potrebno 2 godine da se oporave. Ja mislim da ce njima biti potrebno dve godine da samo zaustave dalji sunovrat. Pa da malo stagniraju, pa tek onda da mozda krenu napred.
Onaj koji nije boravio u Americi u poslednjih nekoliko meseci ne moze da shvati koliko je Bush upropastio zemlju.
Ta kriza ne moze da se poredi sa krizom u Srbiji 90tih godina, jer ovde i dalje ima svega u izobilju i idalje je gomila proizvoda jeftinije nego bilo gde u svetu, ali jednostavno ljudi gube posao, a samim tim sve se manje pazari.
Amerika je poslednja klasicna kapitalisticka drzava na svetu i to mora da promeni. Obama to zeli, ima neku viziju, ali Obama nije dovoljan. Gomila ljudi koja drma Vasingtonom ne zeli nikakve promene.
Dovoljno je pogledati americku tvrdoglavost u auto industriji i shvatiti o cemu pricam. Cak ni amerikanci ne zele vise da kupuju americke automobile, jer su LOSI, vrlo LOSI. Kupuju ih samo oni zadrti, sto bi kod nas moglo da se poredi sa nekim radikalima ili tako nesto.

Tresla se gora. Rodio se mis.

Mislim da mnogi i u SAD i u Evropi, a i kod nas očekuju nemoguće.
Stanovnicima Amerike je jedino važno materijalno stanje i to će se popraviti u meri u kojoj to svetska kriza dozvoli.
A za nas-nikakve vidljive promene neće biti. Ne menja se globalna spoljna politika Amerike jednim čovekom i jednim mandatom.
Sećam se oduševljenja kod naših ljudi (sličnog ovom) kad je Klinton pobedio, pa i Buš, a sve je ostalo isto.
Ali volimo mi takvu bespotrebnu i kratkoročnu egzaltiranost svim i svačim.

"Ne očekujemo li previše?" Ne sme se razmišljati na ovakav način. Obama nije Svemogući, pa da čini natprirodne stvari, problemi su veličanstveno ogromni, niti će čuda biti moguća. Ali svaki normalan čovek zna i razume da je jako bitno što je baš on izabran za predsednika, i da je njegova strategija odlična. Prvih nekoliko dana svog mandata počeće kao radikalni reformator, što ne znači, opet, da je čudotvorac. Ali najbitnije je da će uložiti svu svoju energiju da stvari promeni nabolje i da ukaže na druge pravce političkog razmišljanja. Već i samo prihvatanje takvog načina razmišljanja koje dolazi s ovim čovekom je više nego dovoljna zaostavština nakon njegovog mandata. Novi tip lidera, s takvim shvatanjima, iza kojeg će ostati taj duh kojeg Obama poseduje. Više nego dovoljno za početak. Mislim da je samo Ruzveltu bilo teže nego Obami. Želim mu sreću!

Putuj Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor...

Naravno da se očekuje previše! Sva ova larma, oduševljenje evo i koncerti posvećeni novom predsedniku SAD meni više liče na godišnje festivale namenjene opuštanju u zabavi večito zabrinutih narodnih masa za svoje sutra. Naivni su oni koji misle da se sa promenom predsednika i njegove administracije u SAD nešto suštinski menja u politici te zemlje bilo da je u pitanju unutrašnja ili politika koja se vodi prema svetu. Obe partije koje se periodično smenjuju sa vlasti podsećaju na bocu koka kole kojoj se s vremena na vreme menja etiketa kako bi se razbila monotonija. Vlast u SAD sigurno nije u rukama predsednika već u centrima finansijske moći koji imaju presudan uticaj na politiku bilo demokrata ili republikanaca. Ko god da dodje na vlast sprovodiće jednu te istu politiku samo vešto marketinški uvijenu kako bi se javnom mnjenju učinilo da je to tobože politika jedne ili druge stranke. Zato mi je smešna ova euforija, čini mi se naivnih ljudi širom sveta, da će doći do promene u politici SAD! Toliko se raduju da se bojim da će se nakon 4 godine prilično razočarati i rasplakati.

Politika jeste uvek iz istog izvora, ali se ona menja kako se menjaju neposredni interesi tog izvora, odnosno kreatori politike se trude da "ne padnu preko ivice". Pošto se radi o manjem broju ljudi na vrhu nego što ima predstavnika u parlamentarnim domovima, oni se lakše dogovore oko nje. Raspoloženje američkog naroda i sveta je takvo da su bili prilično pritisnuti i zabrinuti prethodnih godina, tako da je ova promena uticala na veliku relaksaciju i porast optimizma i pored krize čiji je početak (ili bar njeno objavljivanje) sa njom koincidirao. Ako verujemo da ništa nije slučajno na američkoj političkoj sceni, onda je izbor "popularnog lidera", predstavnika "novog sveta" i političko-korektnih vrednosti, ustvari poruka i poduka, od vladara narodu i svetu. Interesantne stvari će uslediti, pozitivne namere su deklarisane, ostaje da vidimo šta su nam spremili, da li će im uspeti i da li će nam (u užem smislu "nam", nama ovde...koji smo vrlo često "mimo sveta") se to dopasti.