Živeti i voleti posle razvoda

Ova prica o razvodu je u principu Ok ali se u mnogome razlikuje od moje zivotne price.Kada sam pocela da citam tekst, uzasnula sam se,nisam mogla da verujem da neko pise kako su ga prijatelji nakon razvoda ostavili jer moj slucaj je sasvim drugaciji.Svi prijatelji su ostali uz mene,ma svi poznanici,porodica,rodbina.Ponasali su se normalno jer su znali da se ja mogu nositi sa tim.Nisu me tesili niti plakali samnom mozda zato sto sam ja to pokusala prikazati vedrije i lepse nego sto jeste i samo da vam kazem kada sam se rastala sa muzem moj sin je imao samo tri meseca a cerka sedam godina.Neposrednopre razvoda to je bio moj najsrecniji period u zivotu.Svi snovi ostvareni,poslovni,porodicni.Moj bivsi muz je otisao u inostranstvo da zaradi malo vise novca za svoju voljenu porodicu.Ja sam bila u drugom stanju i bila sam ubedjena da se bezkonacno volimo.No da vas ne zamaram detaljima.Zelala sam samo da vam kazem da je na prvu rodjendansku zurku moje cerke doslo preko 150 ljudi -prijatelja i uze rodbine tacnije porodica.Da li verujete da ih nije sprecio veliki minus,sneg,oledica da dodju.Zanimljivo da su dosli svi koje je moja cera i u prolazu pozvala u fazonu dodjite na moj rodjendan.Svi njegovi i moji prijatelji,svi zajednicki prijatelji itd.Razvedena sam i veoma srecna zena i majka.Nemam vizu sada ali osecam se sigurno,stabilno i zadovoljno.Srecna sam sto mogu ziveti bez muske pomoci ali istina je da bih volela pored sebe imati srodnu dusu.Proteklih sest ipo godina sam maksimalno bila posvecena deci ali nikada nisam odustala da tragam za srodnom dusom.I naravno sve ovo vreme okruzena sam muskarcima koji pokusavaju da mi se priblize.Jos uvek nisam nasla "pravog"ali kao sto rekoste zena nakon sedme godine ili tu negde shvati koliko je vredna i neopterecuje se tim.

Pozdrav

LJILJA

Draga Vanja,
mislim da su svi slobodni muskarci prvenstveno raspolozeni za dobar seks i provod a potom i za ostalo(ako se kockice sloze ako ne nista) i mislim da je to najlaksi deo price :-).Ja uvek trazim nesto vise u vezi ,moramo biti na istim talasnim duzinama.Ja sam bila i ostala sanjar.Ako zelis vise provoda i seksa pocni i vise u skaladu sa tim da zivis,otvori se za to,pokazi da si spremna,otputuj negde sama ili sa prijateljicom,budi komunikativna,nasmejana,vedra(muskarci to vole)iskoristi internet da napravis poznanstva i prijateljstva,naravno budi obazriva ali ti nisi mala da ti ja o tome pisem.
A sada bih se obratila svim zenama koje koriste tu ruznu i sumanutu rec za sebe same "RASPUSTENICA" pa uz to i prica o odbacenosti i obelezenosti.Ljudi ili ti zene pa to je strazno,obelezile ste sebe same,niko vas nije obelezio,ne razumem o cemu pricate.Pa ljudi da li ste svesni da mene mnogo vise cene i postuju od kad sam se razvela.Pa u mene gledaju kao u Boga.Zasto tako malo cenite sebe?Zasto dozvoljavate da mislite da ste manje vredne samo zato sto ste razvedene???Pa vi ste carice!!!Uspevate ono sto druge ne bih nikada mogle,zivite skladno i srecno sa svojom decom i zbog toga pred vama ti koji vas popreko gledaju treba da se klanjaju.A znate li zasto vas popreko gledaju jer su ljubomorni na vas sto ste sposobiji od njih .SAMOPOSTOVANJE JE ONO STO FALI SVIM ONIM KOJE SU SE OSETILE ODBACENIM.

I SAMO DA KAZEM JOS NESTO,NESVIDJA MI SE STO SU IZ OVE PRICE ISKLJUCENI MUSKARCI.RAZVOD SE DESIO I NJIMA BAS ISTO KAO I NAMA I ONI IMAJU DUSU I ZASTO SMATRATE DA JE NJIHOVA PATNJA MANJA?POZDRAV
LILA-ljilja

@ Niko bitan:

Ako si prestao da volis svoju zenu samo zato sto si se "ohladio" (tj. ne zato sto je ona monstrum i los covek i roditelj, vec zato sto si ti nezreo i ne znas sta hoces) i sto si se navodno zaljubio (samo ne znam koja bi zena koja drzi iole do sebe bila u vezi sa ozenjenim muskarcem i krala deci oca!) onda odma da ti kazem da nije ni trebalo da se zenis a jos manje decu da pravis je r si neozbiljan i nepouzdan. A ta druga, koju navodno volis (cime je volis? recima?) ce se vrlo brzo razocarati kad naidje neka treca koja ce ti opet biti "ljubav do groba" i ajmo tako ukrug...
Treba da se razvedes ako imas problema sa zenom a ne ako ti se druga svidja. I ne pricaj o patnji jer zbog tvoje razmazenosti patice najvise tvoja deca. Zato putuj igumane, decu ne zasluzujes.

Draga Marija,
predlazem ti da odete u bracno savetovaliste i da pokusate da spasite sto se spasti moze.Sto se tice svekrve jednostavno iskljucije,ne oracaj paznju na nju.U mom braku svekrva je imala veliki znacaj i cinilo mi se da je bila glavni problem ali sada sa ove distance,posle puno godina od razvoda mogu ti reci da sam shvatila da sam imala potrebu da pobegnem od istine,potrebu da nevidim da moj muz i ja imamo problem a da je svekrva samo nuzno zlo.Ma sve mi zene koje imamo musku decu bicemo svekrve i bice tesko da se izdignemo iznad svega.Ja cu se licno truditi:-).To sto se tako puno razlikujete ti i tvoj muz,to sto je on cutljiv, zaista jeste problem ali ako ti je stalo da sacuvas brak unesi svezinu u sve,pocni da se ponasas kao kada ste se zabavljali,rasplamsaj staru vatru,otidjite i u bracno savetovaliste a na svekrvu ne obracaj pazbju,ona je jedna nesrecna zena kojoj je strasno dosadno pa se bavi vasim umesto sopstvenim zivotom.I samo da znas postoji razlog ,veliki razlog zbog koga moras biti ispunjena i srecna a to je tvoj sin,moras mu pruziti sigurnost i srecnu majku uz koju ce rasti ispunjn i zadovoljan a o depresiji nemoj ni da razmisljas, nemas ti prava duso na to,ti moras da se boris za svoju porodicu,sa svog sina i sebe.
LILA-Ljilja

Volela bih da mi se jave oni koje sam isprovocirala mojim tekstom.Nalazim se na poziciji br.1 ali za nepreporuciti.Najpre sam bila iznenadjena a potom zaintrigirana sta je to sto je izazvalo toliko negodovanje?Javite se rado bih naucila nesto od Vas.
LILA -Ljilja

Dina:

Ovaj, mislim da si malo promasila temu. U komentarima se raspravljalo o razvodima pokrenutim zbog licne nesigurnosti i razmazenosti, pa nebitno ko ostao povredjen, a ne o razvodima pokrenutim zbog ozbiljno poremecene licnosti (kakav je tvoj bivsi), gde je razvod zaista opravdan. Samo pazi da ti i sin ne postane kao muz (genetika....), tj pazi kako ga vaspitavas.
A kad smo vec kod vaspitanja, pitam se pitam ko li je vaspitao TEBE kad si (kao sto kazes sa dva zavrsena fakulteta!!!) dozvoljavala sebi takva ponizavanja? Ili si mozda odrasla u takvoj sredini, tj. gledala takav obrazac na primeru svoje majke? Ili si samo ruzna pa si mislila da je normalno sve to da trpis? Ovaj tvoj slucaj me je vrlo zainteresovao jer sam sociolog (mada neki aspekti kontradiktornosti tvog komentara me navode na pomisao da dobrim delom lazes). Dobro je u svakom slucaju da si se iscupala jer je jako tesko iscupati se iz primitivne sredine.
Sve najbolje!

@ Perlica:

E pa lepo, Perlice moja draga, ti se onda udaj za Alexandra (ili nekog njemu slicnog "visprenog i inteligentnog slobodoumnika i zagovornika neohumanizma") a ja cu da se udam za mog "dosadnog i moralnog" coveka, pa da se nadjemo nas dve za jedno 7-8 godina u gradu na kafici?
Ja cu doci sa muzem i decom, kolima, cekacemo te u Greenet-u, a ti dodji gradskim prevozom, umorna od jurenja raznih socijalnih pomoci, alimentacija i sa podocnjacima usled cekanja kod drzavnog lekara.
:)
Kafu naravno placam ja.

Da, Niko bitan, upravo je najbitnije da ste Vi srecni u potpunosti. Da rasturite brak, podelite porodicu. Uopste nije bitno kako je zeni i deci nakon Vase odluke da odete. Mnogo je bitnije da Vi u potpunosti budete srecni. Nebitni, u redu je da trazite razumevanje da svakom moze da se desi ljubav izvan braka, ali ne trazite nagradu za to. Vernost i odanost su vrline. Ko to ne moze, nek se pokupi i ode. Naravno, uopste ne pricam o prekidu kontakta sa decom, ali zna se da Vi treba da odete iz doma, a decu da vidjate kako zakon nalaze.

Komentar na komentar br.12

Nebitni, zar misliš da je ta druga vredna odlaska od dece? Volim drugu, volim drugu, nja nja nja... Pa, voliš je danas, kako će biti za 5 godina. Možda će te napušiti. Tad nema nazad. Izgubićeš oba.
Žene vole muškarce koji su imuni na "opasnost" od ljubavnog zanosa, foliranja. Nezavisne. Jake. Nauči da funkcionišeš samostalno, da procenjuješ. Budi jak. Bez španskih serija, molim.

P.S. Osim ako je ovo što si napisao bila sprdnja!

@ Ljilja:

I ja imam slican problem. Ali ostala si nedorecena, a ja mislim, ako si vec poceo nesto da pricas, onda i zavrsi.
Elem, traganje za srodnom dusom? 6 godina posvecenosti samo deci (u mom slucaju 9!!! prvo sam rodila sa 20 godina)- a u medjuvremenu gde je nestao dobar seks i kako doci do njega, do dobrog seksa koji ne obavezuje, do dobrog seksa koji osvezava i fizicki i psihicki i daje ti snage da nastavis dalje....sama sa svim obavezama, decom, poslom i spremanjem kuce. Kada bi dan trajao 48 sati...i to bi malo bilo.
Dva tri puta zamal tragicnu sudbinu da dozivim i sve to zbog najjednostavnije potrebe za dobrim seksom, potrebe koja je uvek bila (ne znam zasto!!!) i pored svih objasnjavanja, pogresno tumacena kao potreba za vezom i odrzavanjem iste.
Jezivo.
Dozivljavala sam takva proganjanja da sam shvatila da je ipak bolje da se manem muskaraca. Ali opet tesko je to. Ima li negde neki zgodan normalan neisfrustriran frajer koji zeli isto sto i ja - dosta dobrog seksa bez obaveza? Ma ne moram ni da znam kako se zove.
Brak mi je davno propao, zalim samo sto nisam na vreme shvatila da sve zaista mogu sama i da moja deca uzivaju i samo sa mnom, ne fali im ni ljubavi, ni pameti, ni novca, ni putovanja.
Mnogo mi je laknulo od kad vise nema zvocanja "gde ces, s kim se vidjas, kad se vracas", mir mi je u dusi otkad vise nema svadja u kuci i letenja posudja na sve strane, samo taj seks nikako da resim!
Imas neki pametan predlog? Kako ti resavas taj problem? Pozz!

Članak je izazvao moju pažnju, jer sam i sama razvedena i naravno kao i svi, pretpostavljam, tražila sam potvrdu nečega što me je snašlo. Medjutim, mnogo jaču reakciju su izazvali komentari. I muški i ženski. Ja bih predložila malo tatama da uzmu decu, a da ih mame vidjaju kad se dogovore.
Prvo, mame bi verovatno redovnije vidjale svoju decu nego tate, jer bi se trudile da nadju vreme za njih jer verovatno ne bi jurile karijeru, ali bi zato imale dovoljno vremena da se doteraju i da to malo vremena provedenog sa decom uvek budu vesele mame i dobro raspoložene i strpljive i pune razumevanja.
A tate bi morale da nauče šta zaista znači brinuti o deci, počev od vakcina preko svadje sa drugom decom, pranja veša, spremanja ručka i pri tom naći dovoljno vremena da se poigraju sa decom i odu u bioskop ili pozorište. PA ONDA NEKA SE ZALJUBLJUJU, ako nadju vremena

Niko bitan:

Ne, nece ti pasti saksija na glavu (barem ne namerno, ako si to mislio!) i ne znam otkud ti takav zakljucak.
Samo nervno obolele osobe izvode zakljucke iz nepostojecih premisa (ili jako glupe osobe).

Zena se treba pripremiti za samostalni zivot prije stupanja u brak a to znaci skolovati se. Zene opametite se skola na prvom mestu a onda sve ostalo ide lakse pa i razvod.

Oženjen san, dvoje dece, volim drugu ženu, tako se desilo. Baš je volim. Želim da se razvedem i da odem sa ženom koju volim, ali nema nikakve šanse da dobijem i decu. Da li će biti veća trauma za moju ex ženu što ostaje bez mene, ili za mene što ostajem bez dece? I kome ja da se obratim, ko će meni da pomogne? Da ostanem da živim u braku sa nekim koga neću, samo da bih ostao sa decom, ili da odem i da mi se srce pocepa na dva dela? Mislite da samo žene pate?

Niko bitan- Mislim da je najgore od svega ziveti u laži. Mislite li da vaša deca ne primećuju da volite nekog drugog a ne njihovu mamu. Kome vi zapravo činite dobro. Što se tiče komentatora koji smatraju da je tekst napisan sa ženske strane, sa time se slažem. Što se tiče komentatora koji raspravlaju o tome kako je da razvoda došlo i ko tu pati mislim da su malo promašili temu. Naslov teksta govori o životu nakon razvoda kao o jednom procesu i on zaista izgleda tako, s tim što možda sve faze nisu zastupljene kod svake osobe. Nema gotovih modela, svako je priča za sebe.I muškarci i žene podjednako pate kad su povredjeni, ali se drugačije ponašaju po meni je to suština.

Nebitni živi dvostruki život i to je njegov izor, na to ima pravo. Pri tom on, nemonivno, urušava nekoliko tuđih života, a na to, već, nema pravo. Stoga, on mora da snosi posledice, a jedna od njih je, na pr. svest o tome da je izdao svoje najbliže, one koji ga obožavaju, koji mu veruju, koji od njega zavise... Ako ima morala, kad god pomisli kako je srećan sa svojom novom ljubavlju, pred očima će mu iskrsnuti uplakane oči sosptvene dece! Pa, kako onda može da bude srećan? I kako može da vaspitava tu svoju decu? On ih je izdao, nema više kredibiliteta, oni mu više ne veruju... on ih zauvek gubi... Pa, ako je svestan toga, neka dobro razmisli šta "nova sreća" sa sobom nosi. Ono što mene zanima (a trebalo bi i njega) je sledeće: kakva je to žena koja se upušta u vezu sa oženjenim muškarcem? Ima li morala i kakvog je karaktera kad svoju sreću gradi na tuđoj nesreći? Zar on stvarno može da voli takvu osobu? Ako može, onda je i zaslužuje. A deca bi trebalo da slučaj svog oca prihvate kao odličan primer, ali negativan. NJegova žena će proći kroz ovih osam faza, prevazići će ga, ojačati i dobiti na kvalitetu, a sve to uz ljubav i podršku svoje dece! A ja, odoh sada da još jednom razmislim o svom budućem braku. Možda je bolje sprečiti, nego...

Dragi moji,
iz vlastitog iskustva mogu mogu da potvrdim da je clanak, koji je izazvao ovu polemiku, prilicno objektivan, citajuci ga, imala sam osjecaj da trenutno odjednom prolazim kroz sve navedene faze. Jedino sto bi se sve to moglo reci i za muskarce, moj (jos) muz npr. te faze prozivljava puno gore nego ja. Ali cini mi se da je autor/autorica namjeravao da pokaze da je u nasem patrijarhalnom drustvu razvedenim zenama ipak mnogo teze nego muskarcima. Razveden muskarac ce lako naci prijatelja s kojim ce otici na pivo i ublaziti tugu. Razvedenu zenu vecinom svi izbjegavaju, jer lako se stekne los glas ako se druzis sa "raspustenicom"....

Ljudi moji, ja nemam svalera, niti sam zaljubljena, ali sam ja trazila razvod! I ja sam ona koja se odselila iz zajednickog stana, jer se moj muz do kraja nasih zivota ne bi pomjerio sa mrtve tacke, a ja hocu da zivim, hocu da se posvetim svome djetetu, da ono i mene ponekad vidi odmorenu i opustenu, hocu da se posvetim sebi i mislim da imam pravo na to, pogotovo sto ce i moj sin profitirati od toga! Hocu da se ponovo smijem!

Dosadilo mi je da placam njegove racune, za koje je uvijek govorio da su vec placeni, dosadilo mi je da pregovaram sa javnim ustanovama zbog gresaka koje je on pocinio, dosadilo mi je da odgovaram na telefonske pozive i moje i njegove porodice, i mojih i njegovih prijatelja, dok je za njega to opterecenje, jer je posvecen "visim sferama"! Dosadilo mi je da slusam kako u zajednickom drustvu "prosipa pamet" citirajuci knjige i novine koje je satima citao na wc-solji, a koju sam ja kasnije brizno ocistila, dok je on svoje citanje nastavljao u krevetu. Dosadilo mi je da skupljam smrdljive carape ispod kreveta. Dosadilo mi je njegovo hvalisanje, koje je proizaslo vjerovatno iz potrebe da prikrije svoju nesposobnost. Dosadilo mi je njegovo naglasavanje "moj sin", kojeg JA vodim na vakcinacije i ostale preglede, kojem perem ves i kuvam, o cijem drustvenom zivotu i socijalnoj integraciji se ja brinem, za kojeg organizujem vrtice, predstave, zabave i ipak imam strpljenja za sve njegove djecije nestasluke. Dosadilo mi je da sa dva zavrsena fakulteta pretezno cutim i pustam svoga muza da prepotentnim i pretezno glupim diskusijama zadovoljava svoju musku sujetu, a mene pusta da nosam gajbe pica koje on ispija i da ga pijanog vozam sa svakog zajednickog izlaska. Dosadilo mi je da uprkos svoj toj toleranciji nemam pravo na samo svoju drugaricu ili na bilo koga ili na bilo sta sto bi bilo samo moje.

Dosadilo mi je eto - jednom rjecju - da ribam sve te wc-solje, koje sama nisam uneredila!!!
Jer kod mene je to dovodilo do gubitka vlastitog identiteta, a ne razvod, kako se navodi u jednom od komentara. Ja sam razvodom pocela da vracam svoj identitet.
Pa, ljudi moji, ja sam opet pocela da citam novine! :-)
Ja sam u zadnja dva mjeseca procitala tri knjige!!! Dakle, uradila ono sto me je cijeli moj zivot odusevljavalo, pocela sam da se vracam svojim korjenima!

I, Lea, ne jurim alimentacije, naprotiv, pomazem muzu da placa kredit za nas zajednicki stan u kojem je ostao!
Ne camim cekajuci po nekim socijalnim zavodima, jer sam se o svemu dobro raspitala, a ko pita-ne skita!
Lea, moj sin ima obezbijedjeno prvoklasno lijecenje, isto kao i ja, sto nam sigurno nije omogucio njegov otac.
Ne razumijem zasto zenu promatras kao bice potpuno zavisno od muskarca?
Svaka cast onoj komentatorki koja rece: Zene, skolujte se! Potpuno se slazem, zavrnite rukave, jer sto vise znate, manje morate da vjerujete ;-)

Naprosto sam zaprepastena spoznajom u kakvom okruzenju zivim, kada pogledam sve ove komentare! Sudeci po nacinu izrazavanja mnogih od vas, cini se da se radi o obrazovanim osobama od kojih bi se ocekivali malo siri horizonti i otvoreniji pogled na svijet.

Perlice, i meni se Alexandrov prilog jako svidio ;-)
A na moralisticki prilog komentatorke Lee ne obracaj paznju, moj prijedlog je: hajde da se na toj kafici nadjete u MOM restoranu :::))))))))

Problem razvedene zene ne nastaje zbog razvoda, nego zbog izgubljenog identiteta u braku. Ako neko posle razvoda ostane sasvim usamljen, onda se postavlja pitanje kvaliteta drustvenog zivota u braku. Ja imam i udate/ozenjene i razvedene i neudate/neozenjene prijatelje i prijateljice, a njihov bracni status svakako nije najbitniji njihov kvalitet. Oni su moji prijatelji i pre i posle i sa i bez braka

Ohoho nisam imao pojma koliko ću komentara izazvati! Svima se zahvaljujem.

Dakle, ako se žena zaljubi i reši da ode, onda ne zaslužuje decu sa ex partnerom - ocem, već treba da ih ostavi njemu, ako dobro razumem?

Ako sam se oženio iz ljubavi, prestao da volim, zaljubio se opet u drugu, to je znak da sam nezreo, da mi treba oteti decu, da "svi znaju da muško treba da ode"?

Nisam imao pojma u kakvoj očajnoj sredini živim - jel to tolika sramota zavoleti nekog drugog? Ja ću zbog svoje odluke, kakva god da bude, ispaštati, one way or another. Stvarno mislite da bi mi uz to "legla" i osuda okoline (koju svakako treba da očekujem, naročito kad vidim ovakve komentare)? Pitam se - šta bi mi rekli da sam žensko? Pretpostavljam da bi pretpostavka glasila da me muž bije ili ne poštuje, te da naprosto moram otići? Sa decom, naravno, "to svi znaju".

Možda će me "prestati", pa ću izgubiti oboje?! Jel to znači da ne treba da izlazim iz kuće, jer može i saksija da mi padne na glavu?

Živo me zanima - pored vas ovoliko poštenih i vernih, gde muškarci nađoše tolike švalerke?!

I ja se nalazim u situaciji kao Niko bitan. Vec sam doziveo osudu okoline, jer cu ostaviti dete zbog druge. Malo ste zaboravili kako ste se zaljubljivali kada ste bili mladji. Zaboravili ste kada ste ostavljali i bili ostavljeni. Veoma je bitno pljuvati po nekome ko se zaljubi, a pritom je ozenjen i ima dete. Bilo bi dobro da na zivot gledate i sa druge realne strane. Ne vidim sebe pored zene i tacka. Treba li detetu da objasnjavam za koju godinu zasto tata i mama ne spavaju u istom krevetu, o sobi i da ne pricam. Zasto se tata i mama ne drze za ili pod ruku? Zasto se mama i tata ne poljube? Zasto se non stop svadjaju i sl. Bitno je da je muskarac nezreo i ne znam sta vec ako se zaljubi u drugu. Za mene su pricali da sam i mama i tata svom detetu. I sta sad?
Ne razvodim se ja od zene zbog druge, nego zbog nje same. Ako nam ne ide, nemora neko drugi da to prozivljava. Ruku nisam podigao na nju, ona na mene jeste. Sta cemo sad. Da li sam ja slabic? Nisam. Jednostavno neprilici da se bijem sa nekim sa kim bi trebao da razgovaram. A kada zafali komunikacije, problemi sami naviru.
Toliko
Pozdrav

Jako dobar tekst podjednako koristan kako onim ženama koje žive u braku, tako i onima koje razmišljaju da se možda razvedu ili su već razvedene. Ja spadam u ovu poslednju kategoriju rzvedenih i zaista mogu da potvrdim da sam prošla kroz svih 8 faza. I dalje sam sama, ali se se napokon osećam odlično u svojoj koži. Bilo bi zanimljivo izanalizirati i razvedene muskarce. Mislim da je broj njihovih faza znatno manji, mozda bi se mogao svesti na samo jednu fazu "euforija" besomučno tragnje za prtnerkom i po cenu života ili po principu daj šta daš nalaženje nove partnerke za vezu i eventualni brak. Jednostavno žene mogu same muskarci ne! Treba im smopotvrdjivanje, kroz partnera, treba im neko za pomoć u kućnim poslovima. Ne želim da zvučim šovinistički, feministički, ali na žalost poznajem mnogo razvedenih žena koje su i dalje singl, a ni jednog razvedenog muškarca. Oni su ili u više paralelnih veza, ili u jednoj, ili po drugi, treći oženjeni.Možda zvuči grubo ali moj utisak je da žene sve više tragaju za suštinom a muškarci više za formom. Otuda veliki broj razvedenih žena koje su zaista same i odabralo su da žive po principu sve ili ništa, suština a ne forma.

Sociolog:
Mogla bih da ti dam nekoliko bitnih odgovora, ali posto polazis od pretpostavke "da vecim dijelom lazem", mislim da to ne bi doprinijelo nicemu. Mozda nije poremecen, ali moj bivsi je sigurno licemjer, sto sam nazalost tek prilicno kasno shvatila. U prisustvu drugih ljudi uvijek je bio "divan". Sto se moga vaspitanja i odrastanja tice, sigurno je odigralo odredjenu ulogu i mislim da bi bilo bas intersantna podloga za neko sociolosko istrazivanje, ali isto tako mislim da neko ko posjeduje toliko drskosti da u prvom kontaktu sa nekom nepoznatom osobom istoj saopsti da laze, nije vrijedan tih informacija, niti je sposoban za neku naucnu objektivnost. Pa jos i sociolog!!!
Tome sto sam tako dugo prelazila preko svega, krivo je mozda moje vjerovanje u neko zajednistvo i pozicija: ako sam ja za tebe tu kada ti trebam, bices i ti za mene tu kada mi zatrebas.
A iz primitive sredine sam se na svu srecu vec davno iscupala.
Ali da se vratimo clanku: nesretni smo oboje zbog svega, svako na svoj nacin. Nadam se da ce vrijeme pomoci.

PS – Mislim da uopste nisam ruzna :-) Sudeci bar po tome da je moj ex pravio scene i zagorcavao mi zivot cim bih se upustila u razgovore sa nekim muskarcem, cak i onda kada se radilo o zajednickim prijateljima, cak i onda kada su svi znali da je u pitanju homoseksualac. Ali i da jesam ruzna, takva tvoja konstatacija bi me samo dokrajcila, sociloze, koji nemas osjecaja za sociologiju!

Čim tekst počne sa "Jedna od najgorih emocionalnih kriza u ŽENINOM životu..." odmah je jasno da je ovo još jedan u nizu tekstova i pogleda na svet samo na ženske probleme i ženska interesovanja. Nameće se stav i poruka kao da samo žene pate, a sva istraživanja su potvrdila da razvod više pogađa muškarca. Čak i da neko to ne priznaje, ta usredsređenost u medijima i javnom diskursu samo na probleme i teme koje interesuju žene je toliko nekorektna da se pretvara u degutantnost. Naravno da većina muškaraca ne bi komentarisala ovu markantnu pojavu zato što oni imaju isuviše drugih problema, ili su im problemi žena servirani (i prihvaćeni) kao njegovi vlastiti. Zato, otupelih čula oni ni ne vide ovu opštemedijsku hajku i harangu ženskih novinara, autorki, voditeljki, spisateljica, glasnogovornica, spikera itd.
Na kraju, stiče se utisak kao da samo žene treba dobro da žive i pronađu sebe u savremenom društvu.

Mislim da bi medijski gigant koga najviše cenim i pratim - B-92, a koji se naglašeno bori za načelo ravnopravnosti u društvu, morao da povede računa o tome. Nemojte misliti da ne postoje ljudi (tačnije muškarci) koji ovim sveprisutnim fenomenom nisu pogođeni i poniženi.

ja sam izgleda nesto propustio...naime, mislio sam da je to jedna od najgorih kriza i u muskarcevom zivotu, ali izgleda da zene ne zele/ne vole da vide i taj aspekt, i iz nekog, meni nerazumljivog razloga, zadrzavaju iskljucivo pravo na emotivnu patnju u tim trenucima....to sve ima smilsa samo u kontekstu zene iz 19. veka, ali zasto bi pricali o tome!? Pricajmo o sadasnjosti, a ona nije takva.

@ Niko bitan
Ja sam zensko,ali se slazem sa vama.Naucno je dokazano da je ljubav nesto sto ne traje vecno.Posle ljubavi dodje neka druga vrsta ljubavi,tolerancija,navika i postovanje izmedju supruznika, ali ako ste vi prestali da volite,to je apsolutno vase pravo.Bolje ce biti i vasoj zeni i vasoj deci da ne zive u laznom okruzenju.Sta vasa supruga ima od toga da budete pored nje a da je ne volite.Neko je dao najispravniji komentar na sve ovo.Potrudite se da sa suprugom ostanete u dobrim odnosima,da decu vidjate redovno,da finansijski pomazete i ucestvujete u njihovom odrastanju.Ne mogu da shvatim zene koje posto-poto zele da zadrze muskarca pored sebe,sta time dokazuju? Sta postizu?Ako ne ide,svako svojim putem,pa kako se snadje.

DRaga Ljiljo,
budite sigurni da su vasim recima nezadovoljne samo sitne duse koje drugima (a bez da ih poznaju) podmecu nekakav serijat, versku zatucanost, poligamiju i prete nekavim zakonom. Takvi “moralni” sigurno nisu iskusili iskrenu ljubav i ne znaju koliko se treba zrtvovati da bi i drugima bilo lepo. Oni ne nalaze strpljenja ni za jednog jedinog bracnog druga, ni za decu, ni za bilo kog drugog - osim samo za sebe. Takvi neka negoduju, a vama hvala na divnim recima u kojima smo se i mi prepoznali: “Uspevate ono sto drugi ne bi nikada mogli, zivite skladno i srecno sa svojom decom i zbog toga pred vama ti koji vas popreko gledaju treba da se klanjaju. A znate li zasto vas popreko gledaju - jer su ljubomorni na vas sto ste sposobiji od njih."

@Niko bitan - savet za resenje tvoje neugodne situacije neces naci na ovim stranama. Ovde su ocito sve teski puritanci koji nikada partnera ne prevarise, sve psihicki i emotivno jake osobe, bez grama sebicnosti i sa moralnim kodeksom uklesanim u romijsko kamenje. Podrsku i razumevanje od ovih nadljudi, vrednih obozavanja do imbecilnosti, ne ocekuj, tvoji bedni, smrtnicki problemi nisu dostojni njihove empatije. Dobro je sto ti jos nisu predlozili da izvrsis suicid kao najpogodniji izlaz iz te situacije.

On the subject - najbolji lek protiv bracnih problema je izbeci da se u istima nadjete. Nema braka - nema bracnih problema. Brak je ionako recidiv proslosti i prosto je cudo da mu se toliko paznje idalje pridaje. Ljudi, bar je danas to vise nego jasno, nisu monogamna bica i ono 'forever and ever' moze da pali samo u nekih par promila slucajeva, tako da sama institucija braka pociva na nepatvorenoj lazi. Sta onda i ocekivati od istog? Ono sto pocne sa ortodoksno laznim potvrdnim odgovorom na pitanje maticara, tesko da moze da se dobro zavrsi... Niko se ne moze obavezati na ljubav, pa zasto onda lazete i sebe i svoje partnere? Dok se volite - uzivajte, kad toga vise ne bude razidjite se k'o civilizovan svet, nadjite neku drugu ljubav i gotovo. Cemu frustracije, sujeta, bitke oko dece, mrznja, fizicki nasrtaji, ganjanje po sudovima i sta sve ne? Kad pocnete da posezete za takvim merama ocajnika dokazujete svaku moju rec odozgo - da je brak i sudbonosno 'da' pri sklapanju istog jedna ogromna laz. Ako ste neku osobu toliko voleli da ste pristali da se obavezete na 'vecnu ljubav' kako je moguce da kad prestanete da je volite ili sto je gore, kad ona vas prestane da voli, vi radite sve da istoj napakostite? Pogledajte u ogledalo pa priznajte da vas brak nije ucinio strasnim licemerima...

Druga strana price. Razvedena sam posle sedam godina braka, imam trogodishnjeg sina i najsracnija sam razvedena zena koju cete upoznati!
Kad je vec doshlo do razvoda znaci da neshto nije valjalo u zajednici, zashto ziveti u loshoj zajednici kad mozete ziveti sami sa decom i biti srecni? Zashto covek ne moze da bude srecan sa onim shto ima, nego uvek trazi neshto vishe!?!?!? Razvedena i srecne! to je moja poenta, a to shto drushtvo u Srbiji namece predrasude i statuse raspustenice, to je vec druga stvar. Zato sam ja u Americi :) Mozda sam zato i srecna :)

Svebitni, ta Vasa poligamija je regulisana serijatom. Ako to radite iz verskih pobuda mogu da shvatim. Samo svrha tog prava muskaraca na visezenstvo jeste da ne postoje nu vanbracna zena ni vanbracna deca. Sa svim zenama stupate u brak. A, nebitni...ne znam da li citate- nije najveci porblem kako ste se zaljubili, vec kako sete da odete. Po mom misljenju deca treba da ostanu u domu u kom su rasla, svejedno kog je pola roditelj. Vazno je da je to roditelj koji ostaje. "Kramer protiv Karamera" divan primer.

Ja sam od nedavno razvedena, imam dvoje dece. Razvod sam pokrenula ja, jer brak nije funkcionisao i nije vise nije prijao ni mom bivsem suprugu ni meni, samo on to nije hteo da prizna, jer mu je bila bitnija forma nego sustina. Kad se brak svede na to da sedite i pijete kafu, a nemate sta da kazete jedno drugom, zapitajte se zasto ste uopste zajedno. Trebalo je godinu dana da on prihvati moj zahtev za razvod, prevazidje bes i povredjenu musku sujetu da bismo mogli uopste da se razvedemo ko ljudi bez tuzbe, odnosno sporazumno. Moje strpljenje se isplatilo ili mi bar za sada to tako izgleda. Imamo zajednicko starateljstvo, cujemo se i vidjamo cesto jer deca skoro svaki vikend provode s njim. Deca su mnogo zadovoljnija i uspesnija u skoli od kako smo se razveli sto je dokaz da je bolji dobar razvod nego los brak. Ja imam novog partnera s kojim se redovno vidjam i izlazim, koga moja deca znaju i s kojim se vrlo lepo slazu. Moj ex nije odusevljen tom cinjenicom ali zbog dece ne pravi probleme, jer shvata da ce i njemu biti potrebna moja podrska kad se on odluci na takav korak.
Poruka za Nikobitan: Ako si zaljubljen u drugu, razvedi se i pokusaj da nadjes dogovor sa suprugom koji nece biti na stetu dece. Jer kad dodje do razvoda (a do razvoda treba doci ako brak ne funkcionise) interes dece mora biti u prvom planu. A sve je to izvodivo, ako se samo malo potrudimo. Cak i oni koji se nadju najvise povredjeni uspevaju da prevazidju bes, tugu, ljubomoru i u interesu dece ostanu u relativno dobrim odnosima with their ex. Imaj samo u vidu ako si se ti zaljubio, i tvoja zena ima prava da nadje sebi tog nekoga ko ce joj pruziti ono sto ti vise ne mozes.
Sto se tice okruzenja u kom zivimo i njihovih osudjivanja, to je neizbezeno jer zivimo u jednoj malogradjanskoj i primitivnoj sredini (cast izuzecima). Nadji samo nacin kako ces nositi s tim i budi siguran u svoj izbor pre nego doneses odluku.

Ja sam sam hteo da vam pokažem da i muškarci pate zbog razvoda. Osim toga, i žena koju treba da oženim je udata, ima decu, jel i ona treba svoju da ostavi kod muža, ili pravilo o ostavljanju dece važi samo za muškarce? Zar nije i ona varala, iskradala se, zaljubila se? Treba li i ona da "snosi posledice" kao i ja, ili za nju to ne važi, jer je žensko?

Ne bih imao ništa protiv da jedno dete ide kod mene, a drugo da ostane sa sadašnjom suprugom - ali pretpostavljam da će i to naići na "osudu građanstva". "Kud ćeš decu razdvajati", već čujem masu! Možda su u pravu, ne znam.

Kupao sam, igrao se, jahali me, mlatili, grizli, preležao sam boginje, operacije, početak obdaništa, škole, donosio pare, hranu, odvozio, dovozio, popravljao, i još usput stigao i da se zaljubljujem okolo! Šta da se radi - živi smo ljudi. Sigurno da neće deca pored mene živog, gde god da budem, gladovati, niti će moja ex žena prelaziti ulicu kad me vidi - nisam je tukao, zlostavljao, otimao joj pare.... bio sam normalan čovek. I sad sam, ne znam zašto bi činjenica da volim drugu odjednom od mene napravila nekakvog monstruma. Ne bi ni od nje, da je obrnuto.

Mislio sam da se ljudi nekako prepoznaju, vide, "namirišu", nisam imao pojma da je za "sastanke" obavezno biti razveden, sam, udovica / udovac. Nemam baš iskustva u tome, ovo mi je prva prevara, kad već toliko volite taj izraz.

Hvala vam svima najlepše i pozdrav. I neka se prvi baci kamenom ko nije grešan.

Niko bitan: poslusaj svoje srce! Jer ljubav oplemenjuje, ljubav pokrece planine. Mozda zvuci pateticno, ali ubijedjena sam da je tako i da svi oni, koji se usudjuju da te "pljuju", zapravo sami nikada nisu dozivjeli neku veliku ljubav ili im nije bila uzvracena! Znas li ti da ima ljudi koji nikada nisu dozivjeli osjecaj ljubavi??? I zato se raduj sto se bas tebi to desilo! A kada si sretan i radostan, sigurno ces s takvim osjecajima prilaziti i svojoj djeci, cak iako ne bi zivio sa njima. Tako ces im prenijeti iskreniju sliku ovoga svijeta, nego onu da ostanes sa njihovom majkom, a patis - to bi bilo obmanjivanje djece i posredovanje neke iskrivljene slike svijeta.

Nedaj se, ne slusaj ove komentare ovdje, bolje je da popricas sa ljudima do kojih ti je stalo. Vidjeces, tamo gdje si ocekivao nerazumijevanje - mozda ce bas ti ljudi stati uz tebe i pomoci da doneses konacnu odluku.

A djece se razvodom ne odrices, samo nemoj da ih zaboravis, daj im osjecaj da ti se uvijek mogu obratiti, da si uvijek za njih tu! Hej, zamisli kakav bi to za njih osjecaj bio kada jednom odrastu i shvate: pa nas tata je bio nesretan zbog nas!

Niko bitan ispade bitniji od samog clanka koji komentarisemo. :) Zaista, ne bih usmerila clanak iskljucivo ka zenskom polu. Iz iskustva znam da se muskarci uglavnom teze nose sa razvodom pa i obicnim razlazom nego zene. Ovi koraci u prevazilazenju razvoda, po meni, odgovaraju istini u manjem ili vecem procentu u zavisnosti od okolonosti i dopada mi se sto je drustvo postalo tolerantnije prema razvodu kao takvom jer ljudima samo po sebi tesko pada razvod u svakom slucaju, i poslednje sto im treba je jos i moralna osuda okoline pored toga.
Sto se tice "nebitnog" (nemojte sebe tako nazivati, molim vas), meni je potpuno ok njegovo razmisljanje (iako sam zensko :)). Posto sam jako ponosna i jako mi je stalo da imam partnera koji me voli i prihvata u potpunosti, i koji je, sto je jos vaznije srecan pored mene, radije bih volela da me iskreno ostavi, zbog neke druge koju stvarno voli ili jednostavno zato sto mene ne voli, nego da zivim sa nekim ko me trpi i ko vise ne oseca nista prema meni, ko je nesrecan i neispunjen, ili me jenostavno vidi kao kucnu spremacicu i odgajateljicu dece, koja donosi i platu i koju cisto reda radi, treba i seksualno zadovoljiti na svakih 3-4 meseca. Postenije je napustiti takav brak nego partnera tako poniziti i poseldnja bih moralisala oko takvog stava. Covek ima pravo da prestane da voli i ima pravo da raskine zajednicu u kojoj nije srecan i koja ne funkcionise, i tako nesto se svakom moze desiti i ne znaci da je nezreo i pokvaren. Posebno je podlo, cak i surovo tvrditi da njegova rodjena deca nikad nisu trebala da budu rodjena zato sto su se njihovi roditelji udaljili i ljubav se ugasila. Ostati sa nekim "zbog dece" meni deluje kao medvedja usluga i toj deci i oboma partnerima jer ako nisu sposobni da budu srecni zajedno, niko nece biti srecan naposletku. Na kraju krajeva, vecina oceva, ili pak redje majki, koji napuste ili zanemare sopstvenu decu nakon razvoda ne cine to zato sto su se razveli nego zato sto im do te jadne dece nikad nije bilo stvarno ni stalo, jednostavno su im za vreme trajanja braka bili tu pod istim krovom i bilo je zgodno da se neko (drugi) brine o njima. Kad je brak pukao ni deca vise nisu bila bitna. Nisu sebicne osobe koje shvate da vise nisu srecne sa partnerom, kojima se dogodi nesreca razvoda i da prestanu da vole (to je uvek, uvek beskrajno tuzno), nego oni koji se nakon razvoda od partnera razvedu i od dece, a neki to cine i u braku.

Koliko licemera na jednom mestu!Kakvi malogradjanski komentari!Bravo "nikobotan",osim tebe svi su foliranti.Ajd cao.

Moram i ja ponovo nesto da napisem. "Niko Bitan", tvoj stav, logika, nacin razmisljanja mozda nije potpuno ispravan, ali je VEOMA BITAN. Zasto? Zato sto je stvaran, zivot je to. I dilema koju imas je ISPRAVNA. A dame koje pate, osudjuju, zgrazavaju se, rade to isto, samo na svoj nacin. Dobro si postavio pitanje-ako se mi "svalerisemo", pa sa kim to cinimo-samo sa neudatim, moralno cistim, lepo vaspitanim, spremnim za udaju-damicama. Ne moje gospodje, mi to cinimo sa vama, takvim moraliskinjama, udatim, razvedenim, neudatim, jednom recju jednaki smo. I zato, molim vas, bez pridika-nego pomazimo jedni drugima i... naravno, volimo se!

Ne znam ni kako da počnem, jer ovo je za film, i to tragični! Evo ovako, moj prvi brak se završio užasno jer mi je supruga umrla u 32 god. i ostavila me sa dva dečaka od 3 i 5 godina... Prvo što sam uradio je razgovor sa psihijatrom od koga sam tražio savet i mišljenje o mom ponašanju i prema deci i uopšte. Pošto su deca bila relativno mala, nekako sam uspeo da ih "zaštitim" od muke koja nas je zadesila iako su ih "dobronamerne bake i deke" redovno podsećali na sve. Tada mi je to jako smetalo, a sada mislim da sam trebao da ih pustim (decu) da odboluju do kraja, a objasniću kasnije i zbog čega. Kako je vreme prolazilo, tako su, naravno, i rane "zaceljivane" i onda je trebalo početi ponovo neki život. Naravno, sve uz komentare tipa "moraš zbog njih" i sl. E, onda je došlo vreme posle tri godine (nekome malo, nekome večnost) da se i ja uključim u život. Posle par prolaznih veza, desila mi se Jelena. Ljubav, za koju sam mislio da nikad više neću osetiti, pukla je iz vedra neba! Lepa k'o lutka, mlađa od mene 9 godina, mislio sam, meni nedostižna. Međutim, njena otvorena naklonost prema meni probudila mi je "leptiriće u stomaku" i mi smo, malo po malo, krenuli u avanturu. Sa nama je tada živela moja majka, kojoj je, kao i većini svekrva, smetala nova osoba u kući. Bez obzira na to, posle kraćeg zabavljanja počeli smo da živimo zajedno. Jelena me je "kupila" tada izjavom da, "ako ne bude sve ok. sa decom neće biti ništa ni od nas"! Na moje oduševljenje, deca su je prihvatila mnogo bolje nego što je bilo ko očekivao, i čak su vrlo brzo počeli da je oslovljavaju sa "mama"! Mi na sedmom nebu, ljubav cveta, i onda kreće da isplivava mulj sa dna. Moja majka je nedugo zatim "otpuštena" jer svaki moj pokušaj da joj objasnim da je to moja žena i da ću je uvek voleti nije vredeo i prelazi da živi sa mojom sestrom. Jelenin propali brak (navodno jer se zaljubila u mene), neuspešni pokušaji i tada i sa mnom dobitka deteta i patološka vezanost za psa, kao i niz nekih tekućih finansijskih problema uzrokuje sunovratu naše priče. U međuvremenu smo se venčali, voleli se i dalje i onda sam, po meni, napravio fatalnu grešku i doveo psa u kuću da bi eto, ispunio neku prazninu koju je supruga osećala zbog odvojenost od njega (živeo kod njenih u dvorištu). Nedugo zatim, ja sam "zbog hrkanja" prešao na spavanje u drugu sobu (iako dzukac hrče za medalju) i tu, po meni počinje krah ove priče. Deca rastu, kreću u školu, supruga prestaje da radi i ostaje u kući po ceo dan sa psom (što joj je izgleda i bila namera), manjak novca i počinje ludilo! Svakodnevne svađe kulminiraju asocijalnim ponašanjem zbog neprestanog boravka u kući, nesvesticama i naglim dobijanjem na kilaži, a to se preslikava i na starijeg klinca i on počinje sa ludostima tipa, bacanje i sakrivanje novca i dragocenosti, osećaj odbačenosti, i na kraju bolnica. Naši pokušaji da rešimo problem (prestaju svađe), dugi razgovori ne rešavaju bračni problem (klinac se izvlači), ali moje insistiranje da malo "oduva" kod njenih dok se stvari malo ne smire odjednom dobija drugu dimenziju i odlaskom rešava da se više i ne vrati. Lečio sam je godinu dana od nesvestica, držao u naručju kad se budi, voleo je takvu kakva je verujući da sve može da se sredi. Čak je vratila i svoju kilažu, čak i preterala, i otišla je kod svojih gde joj sada, odjednom, odgovara. Kažem odjednom, zato što je imala ceo život razmirice sa ocem, a ja se, budala, trudio i to da ispeglam do trenutka kada sam morao da ga izbacim iz kuće jer je, jednom prilikom dok je bila u nesvesti preterao u svojoj brizi o svom detetu, dramio dok se budila, što ona nije organski podnosila. Sada je tamo, dobro joj je, ne pada u nesvest, ne pije lekove i kaže da hoće da sluša svog psihijatra??! Ostavlja bez problema mene i decu koja je obožavaju i kaže da joj je opet "kvrcnulo" u glavi i da je to već radila pa eto, nije joj problem da uradi ponovo. Izgustirala nas je, a sve bi dao da joj ponovo nešto kvrcne i da shvati da ta euforija ne traje dugo, ali eto... Probao sam da Vam što sažetije predstavim našu priču, a sada ostaje samo dogovor o razvodu. Za mene poražavajuće, za nju igleda ne, a sad je otvorena još jedna rana koja boli i ne prolazi jer ne znam gde sam pogrešio. Valjda zato što mi se do juče klela da me voli k'o Boga a sada nas je samo precrtala jednim potezom...

Imala sam cudnu situaciju: moj muz i moja sesta od tetke su se smuvali. Postoji cela prica, ali necu o tome. Elem, ja sam dobila traumu, i izgubila poverenje u svo ljudsko na ovom i onom svetu.
Medjutim, upoznala sam coveka i zaljubila se. To je jako dobar lek, pogotovo ako to niti trazis, niti ocekujes.
Razvede koleginice, ako postoji neko za vas... pojavice se!

@niko bitan

ne obracaj paznju. vole da sude - tako se osecaju bolje. narocito kada sude o stvarima o kojima pojma nemaju.

od mene - podrska&razumevanje

(za ostale - udata, nerazvedena, dvoje dece. nisam jedna od "tih" :))

A muskarcima razvod nije stresan? Zar ovaj text nije mogao da se napishe u unisex varijanti?
Sve vishe primecujem diskriminaciju muskaracana ustrb zene koja se emancipuje i sada moze da radi stvari koje ranije nije ni mogla da zamisli, a onda odlazi u drugu krajnost krijuci se iza muskog sovinizma kao pokrica za sve loshe stvari koje uradi. Ispada da su svi muskarci sovinisti, a zene... one mogu da rade sta im je volja, jer su ih muskarci dosada "ugnjetavali", pa ih pustimo da se malo "izive". Samo glasam za ravnopravnost polova i to u svakom pogledu. Npr mislim da su zene u velikom broju sluchajeva bolji vojnici od muskih, a to je "tradicionalno musko" zanimanje.

Da li mi zivimo u matrijarhatu ? Sta znaci ovakav vid diskriminacije muskaraca? Ne u smislu prava da se sve ovako napise ( clanak je sa tog aspekta odlican), vec zbog cinjenice da i muskarci postoje u celoj toj prici. I oni ucestvuju i u sreci i u patnji i u ljubavi i u mrznji, pa konacno i u razvodu i " postrazvodnom" periodu. Kako je moguce da ih NEMA uopste u ovom clanku? Tu nesto ne stima, razmislite moje dame i slozite se sa objektivnim situacijama, cinjenicama i stvarnoscu da i mi, muskarci, u svemu tome imamo i te kakvu emotivno-finansijsko-vaspitnu ( deca) ulogu. Bice vam lakse, verujte mi, prolazim to i sam.

Evo, ja sam zena koja je voljela ozenjenog covjeka, pri cemu mi je znatno otezavalo to sto su ljudi koje ja volim imali ne predrasuda kakvih ovdje ima u pojedinim komentarima, nego dovoljno svijesti kako su to teske ljubavne price. Muskarci pate zbog razvoda, isto kao i zene, zato sto je to jedna vrsta neuspjeha, a to nije prijatno, cak ni kad su zavoljeli nekog drugog. Ljudi ne vole uglavnom istu osobu cijeli zivot i brakovi ne traju dugo zato sto pocivaju na ljubavi. Brakovi, uostalom, i ne pocivaju samo na ljubavi, nego na mnogo drugih, nekad i krajnje prizemnih stvari, samo sto njih nije lijepo zamisljati kad uvece legnete u krevet. Nisam u braku, ali i da jesam, sta mozete da uradite da nekog zadrzite za sebe - ama bas nista, na kraju krajeva, sta ce vam to. Neko vas ne voli ili vas ne voli vise, sta vi tu mozete. Ne vjerujem u bilo kakve odnose medju ljudima koji ne izazivaju osjecanja, ne vjerujem da se sve ljubavi zavrsavaju jednako, prosto to su drugi cinioci i katalizatori zbog kojih rjesenje jednacine nikad nije isto. Volite kad za to doje vrijeme, patite kad za to dodje vrijeme, zivot je takav, nista se tu ne moze promijeniti. Radite ono sto vam drugi predlazu i ponasajte se prema njihovim pravilima, ako mislite da je to ono sto treba. Meni je bilo vaznije da ne ucinim nista zbog cega cu se sebi gaditi. Voljela sam covjeka koji je prije mene imao zenu i djecu, nisam ucinila nista njima nazao, cesce sam ga slala kod njih nego sto je sam htio da ide, kad je poslije dvije godine otisao sa drugom, patila sam, ali sam poslije voljela druge vise, to je glavno, sve ostalo prodje. I jos nesto, sjutra se udam i dobijem djecu, i muz zavoli drugu ili ja zavolim drugog, treba da mislim sta ce reci komsinica? Treba da mislim kako da pomognem sebi i ljudima koje volim, kako da budem dobar covjek, kako da oplemenim nekog.

@ Luka:

A molim te, zivo me zanima, koje to drustvo nije licemerno (ili nije bilo licemerno)?

Crna je u pravu...
Kada dodje do razlaza, niko nije sretan. Iako vecina misli drugacije, oni koji odlaze pate isto koliko i oni ostavljeni. Strasna je to stvar kada shvatis da si prestao da volis... Strasnija utoliko ako je neko bas iskreno i dugo volio. Uplasis se na pocetku samoga sebe, a izgubis svaku orjentaciju kada cujes pogrdne komentare okoline. To je ono sto u takvim trenucima najmanje treba i jednom i drugom partneru.
Eto, ja sam u fazi razvoda, i citajuci ove komentare osjetila sam se izazvanom i dopustila sam sam sebi da se "branim" time sto cu vam iznijeti razloge zbog kojih sam prestala da volim svoga muza. Na brzinu sam zaboravila svoje muke, tugovanja i nesanice iz onog vremena kada sam shvatila da sam prestala da volim. Bile su to strasne borbe sa samom sobom. Uprkos svemu odlucila sam da je postenije reci istinu i otici, nego ostatak zivota provesti glumeci neku srecu...
I jos jednom se potvrdilo ono o cemu je Crna pisala: onaj ko se toliko opirao svemu i zaklinjao se u sina, cak i pokusavao da mi ga uzme, jer sam "losa majka, koja je prestala da voli oca svoga djeteta", shvativsi da je stvarno dosao kraj, prestao je da se interesuje i za dijete...

Nebitni, naravno da nije za svaku osudu sto ste se zaljubili. Jednostavno, nemojte da sedite na dve stolice. Ne treba da ode musko, vec onaj ko prevari. Sta tu nije jasno- kad udjete u brak obavezete se. Ljudi su skloni slabostima, ali zar treba da velicamo to sto varate zenu. Kao sto rece neko pre- bitno je KAKO odete. Sta bi trebalo- da drustvo kazni Vasu zenu zato sto je ne volite? Ovde pricam o konkretnom slucaju. Ne misli na muskarca/zenu uopste. Mislim na odnos prevareni/onaj koji vara. Sto se tice konstatacije o svalerkama, suvise je degutantno da se o tome prica. Malo mi je cudno da zenu koju volite nazivate svalerkom. I da potvrdim- niko ne prica o muskarcima i zenama, vec o supruznicima, onim koji su ostavljeni i koji ostavljaju. I kako najbolje izaci iz te situacije.

Razvesti se ili ne?
Moja situacija je takva da smo i ja i suprug svesni da je puklo, odrzavamo odnose na aparatima, nema trece osobe s tim sto nam je svekrva srdacno pomogla da stignemo dovde. Kod nas je svracala, ili bolje reci boravila nepozvana i dan a maltene i noc prve 3 godine braka, kao rodio se unuk, ne moze a da ga ne vidi i eto je kad pozeli. Suprug - dobar decko mami ne sme da se suprotstavi, ili ne zna kako to to uspesno da uradi, ako se i to desi, jadan on, a samim tim i mi. Sve u svemu da vas ne gusim, OCAJNA SAM kao zena, gubim identitet, totalno degradiram pored muza koji inace vrlo malo prica, da bi u sadasnjim okolnostima progovarao samo ponekad i to obicno da se pozali. Jedino drustvo mu je ono sa posla gde ga sef zlostavlja 99 posto vremena, sto se po dolasku kuci sve vraca meni, pri tom tu je i svekrva koju sada jedino mogu da ignorisem posle 4 godina svracanja kad joj se cefne, zvanja telefonom uvece da pita sta spremam za njenog sina za rucak sledeceg dana, i jos mnooogo "netrazenih saveta", preturanja po licnim stvarima (ormani, fioke, sve sve sve uz opravdanje da samo hoce da posredi), ceste promene rasporeda namestaja u nasem stanu i mnoogo toga. Pored toga, suprug i ja nemamo ama bas nista zajednicko, sem andjela do 4 godine zbog kojeg i ne razmisljam o razvodu. Medjutim, bojim se da cu mozda pasti u depresiju ako nesto ne preduzmem. Pri tom, muskarci, kuvam, i to sjajno, sjajno izgledam, imam odlican posao koji me ispunjava, suprug mi cesto u sali nabaci da je problem i visak mojih muskih gena zbog cega se cesto oseca manjim muskarcem od mene... Pitanje, je da li mislite da razgovor sa socijalnim sluzbama moze da pomogne? Ja licno ne polazem u to nadu ali mozda je neko imao dobro iskustvo?

@ niko bitan: Covek mora nekad da izabere, ne moze oba. Prestao si da volis zenu, imas svalerku (buducu zenu, sta li vec), sve je to legitimno. Posto si ti taj koji je izdao bracnu zajednicu, moraces da snosis posledice toga. Bez kukumavkanja. Kad si mogo da se svalerises okolo, mozes onda i da podneses posledice toga. Deca ti, fala bogu, nece nestati, nece prestati da te vole, samo nece biti s tobom. Ali bice ti voljena nova zena.
p.s. Svalerke su obicno razvedene, udovice, same, redje bas da sam cula da su udate. Ne kazem da su one bolje, nego verovatno ne rade drugima ono sto ne bi volele da se njima desi.

@Niko bitan

Za razliku od vecine, mislim da razumem (iako sam zensko) situaciju kroz koju prolazis...Gomila komentara koju sam na forumu procitala kao da dolaze od ljudi koji nikada zapravo nisu ni voleli. Kada bi zivot bio jednacina, svi oni bi bili u pravu...ali, neki put se dese neke stvari koje se i ne planiraju i to je to...Da ne bude zabune, i da ne izazovem komentare briznih i "moralnih" ljudi na ovom forumu - sama ne varam, niti sam ikad bila u vezi sa ozenjenim...Ipak, svima vama bih postavila jedno pitanje - Sta mislite kako se oseca zena koja zivi sa muzem za koga zna, a zna jer nije retardirana, da voli drugu zenu??? Svaka zena koja drzi do sebe bi u tom slucaju sama otisla...sve ostalo je licemerje i strah od toga sta ce okolina reci...
I za kraj...to ti je jedna od onih situacija u kojoj nema dobrog resenja...Koju god opciju da izaberes, bices delom nesrecan...Ali bilo kakva odluka je bolja od stanja u kome se trenutno nalazis!

Sve najbolje od srca!

Dragi muškarci koji govore o "matrijarhatu" - šta je za njih to? Ako tvrde da i oni imaju emotivno-finansijsko-vaspitnu ulogu, veliko je pitanje zašto ne plaćaju alimentaciju za sopstveno dete i zašto vrše preljub u braku ako su uopšte hteli misliti na vaspitanje i emocije svoje dece pa ih svojim ponašanjem bacaju u očaj. Svojim ponašanjem nikako ne daju primer ponašanja koji treba za ubuduće da primenjuju njihova deca u svojim porodicama - da ne vode brigu o svojoj deci, da nemaju novca za alimentaciju a imaju novca da svoje ljubavnice i njihovu decu vode na more... Interesantno.

Slazem se sa istopolnim sapatnikom, koliko se ja secam, i mi mushki imamo osecanja i identitet koji se da izgubiti, i krize. No dobro, i za ocekivati od modernog licemernog drustva.

Koristan clanak, i iz licnog iskustva mogu da potvrdim i poprilicno tacan. Sigurna sam i da je muskarcima poprilicno tesko da prodju kroz traumu razvoda, nema onoga kome to nije trauma, a i deci je, i to velika. Ipak, da se nadovezen na komentar 'zaljubljenog muskarca' koji ostaje bez dece: ne mora da ostane bez dece, to je izbor koji samozivi muskarci nacine jer im je tesko da kombinuju i balansiraju izmedju nove porodice i dece. Ako muskarac odluci da se razvede zbog nove ljubavi, predlazem da bude tolerantan prema bivsoj zeni, da shvati kako se oseca, da neko vreme posveti sto vise vremena svojoj deci, i posle nekog vremena, godinu ili dve, moci ce da ima sve - i ljubav, i ljubav svoje dece, i korektne odnose sa bivsom zenom, koji su jako bitno. Ja u konkretnom slucaju nisam imala srecu da bude tako, moj bivsi je kontakte sa decom sveo na minimum, jednom mesecno po sat-dva, sto je katastrofalna greska za sve, ali, sta je tu je

Tekst je odlican, mozda malcice feministicki za moj ukus.
Zar ne treba svi da se malo zapitamo zasto je ova tema aktuelnija nego ikad? Zasto je mnogo manje razvoda bilo pre 20-30 godina? Moram da priznam da su zene dosta trpele ranije, i da je bila velika sramota u okruzenju razvesti se. Sad je drugo vreme, okrenuti smo ka EU, novim normativima, novim nacelima, novim vrednostima, TV kanali su zatrpani serijama tipa "Will & Grace", "Sex & City", toliko price o toleranciji, a o onoj u braku najmanje. Niko vise nikog nece da trpi ni malo, zivimo brzo, upali smo u "masinu". U svakom slucaju, ceka nas isto sto i gradjane EU. Ako mislimo da udjemo tamo, onda moramo da kompletno prihvatimo taj nacin zivota, a u EU brak u proseku traje 8 godina. Voleo bih da zadrzimo bar malo nesto i od onog naseg "balkanskog", po cemu cemo se razlikovati od drugih.

Mogu da potvrdim i zakunem se, ako treba, da muskarci pate zbog razvoda, ali ipak odlaze i ostavljaju decu. Zbog toga mi je razumljivo zasto se tekst odnosi samo na zene, jer ipak najcesce one budu napustene i ostavljene sa decom. Izuzeci cine pravilo.

Moja porodica, koju cine nasa deca i njegova deca, sada vec i unuce, dokaz je da se moze sve uraditi, sa najmanjom mogucom stetom po sve, ali treba uloziti mnogo strpljenja, razumevanja, pozrtvovanja, ..., da bi uspelo. Sve se to, naravno, dodaje na emotivne probleme koji su spomenuti u clanku. Ko nije spreman na to, bolje i da ne pocinje. Svaka nesigurnost, neodlucnost, nejasnoca, placa se visestruko.

Nisam zvanico razveden, ali 2 meseca nezivimo zajedno. Dva meseca pakla. Za razvod sam ja uzrok, tako kaze moja Makica.
Bili smo u braku 19 godina...6935 dana i noci....
Svako od nas boluje i tuguje na svoj nacin, ja neznam sta cu, gde cu, kako cu....Nema vise moje Zeke-Peke....
MAKI VOLIM TE, IZVINI, HVALA TI NA TVOM BICU...ZELEO SAM JOS, ALI...
LJUBI TE ZEKA-PEKA SRCE MOJE

TVOJ GAGICA

Zao mi je, ali moram da iskritikujem vas clanak..
Razvedene zene su predstavljene na zesce BALKANSKI MUSKI NACIN RAZMISLJANJA! Ispade da je zena nesposobna da zivi bez muskarca, da bez njega ne ume da se okrene a kamoli snadje finansijski, dusevno, drustveno- ikako! Potpuno se slazem da je razvod jedna velika trauma (sa tim sto se ne moze generalizovati da je to samo trauma za zene! Nekada je trauma samo zenama, nekada samo muskarcima- nekada oboma- zavisno od razloga, uzroka... razvoda), ali predstaviti zenu kao bice nesposobno za "normalan" zivot u bilo kojoj formi.. sa tim se nikako ne slazem! Eventualno je to moguce u zabitima ili u drustvima gde nivo inteligencije, razvoja itd nije visi od morskog! Medjutim u danasnje vreme i u modernom drustvu... je ovakav clanak nebuloza! Sorry Vanja.
Lep pozdrav

@ Niko bitan

Mi smo to drugacije resili: postujem obe zene, obozavam ih, imamo decu, volimo se i razumemo. Od skora zivimo svi zajedno u istoj kuci, pa imamo jos jedan stan koji izdajemo. Novac cuvamo za decu - letovanja, putovanja, skolovanje, udzbenici, patike i slicno. Naravno, u kuci deci i meni je najlepse (uvek ima nesto slatko), ali i zenama je lakse. Pa ako je to greh onda... ne znam.
S druge strane, na svetu ima vise zena nego muskaraca (kazu 114 na 100) i mora nesto da se uradi po tom pitanju. Jer onih 14 "viska" - sta sve te nisu u stanju da urade samo da ne bi zavrsile u Fortuni... Upropaste tudje brakove i zivote i ganjaju karijeru, a o deci i ne misle. Odatle je i krenuo sav ovaj nemoral i razvrat sto vidite u svetu: preljube, abortusi, homoseksualizam, feminizam i drugo. Danas su vise zasticeni psi lutalice sto naskacu i ujedaju decu nego nasa deca - eto, to su te nevladine organizacije s Brizit Bardo na celu.
Ostaje da se nadamo - kad vanbracna deca nisu vise cudo u nasem narodu, valjda ce i vanbracna zena vremenom postati nesto uobicajeno i sa puno postovanja zauzeti svoje mesto koje joj prirodno pripada.

Mnogo, mnogo dobrih i ljudskih komentara. Šta reći? Ljudi žive onako kako najbolje znaju i mogu, da su znali bolje, bolje bi. Mislim da to pokriva sve i opravdava sve. Potpuno iskreno. Sve je u ljudskoj komunikaciji i ljudskim osećanjima, moglo bi se raspravljati šta je to što odredjuje i utiče na njih, ali mislim da bi i na toj temi preovladjivala medjupolna optuživanja ili isključivost. Ovakve rasprave su odraz načina života u vremenu u kojem smo, i istina je da je svako sa svoga stajališta u pravu. Koliko je lepo onima kojima je manje lepo, nije na nama da odredjujemo. Svi živimo kako možemo i znamo, bez obzira kako se izjašnjavali o tome.

Meni je mnogo drago sto se javljaju muskarci u ovim komentarima. slazem se da se cesto zanemari cinjenica da i oni pate. ja prva se vrlo skoncentrisem na svoj bol a lako zakljucim da je mom bivsem sasvim svejedno. a to je takva ocigledna neistina. samo sto on cuti i ne prica o svojoj boli na sav glas, pa to svi nekako smetnu sa uma. dobro je receno gore u jednom komentaru: patimo oboje, svako na svoj nacin.
dobro je jedino to sto ima gore i od goreg, pa se stvarno moramo skoncentrisati na pozitivno u zivotu i jednostavno nastaviti dalje.

@26 ALEKSANDAR:

Svaka ti cast na komentaru, potpuno se slazem, a tebi skidam kapu, sto si to uspeo da srocis tako jasno i precizno! Potpuno se slazem, slican post sam i ja imala, ali izgleda nisam mogla da obuzdam davanje nadimaka prethodnicima - tako da mi ga nisu objavili :o)))

Potpuno se slazem sa tobom Dajana, zena treba biti nezavisna,a to se mahom dobija visokoskolstvom i tada veze i brakovi traju.Znam iz iskustva.

odličan, inteligentan tekst!

Zovem se Nenad imam 38god. Razvodim se od zene koju volim najvise na svetu a nisam joj to pokazao,i to posle nepune dve godine braka a osam godina zajedno.
Bio sam uzasan muz u svemu unistio sam zivit jedne mlade i vedre nasmejane devojke ...nisam zeleo decu od toga je sve krenulo,a onda sam tonuo sve dublje iz greske u gresku pravo u propast.
Sada odlazim da bi nju spasio sebe,mozda ce pronaci srecu bez mene za sebe vise ne trazim i ne ocekujem nista .
Jecika ljubavi zao mi je volecu te dok me ima !

Sjajno napisan tekst!!!

Draga Vanja,
mislim da su svi slobodni muskarci prvenstveno raspolozeni za dobar seks i provod a potom i za ostalo(ako se kockice sloze ako ne nista) i mislim da je to najlaksi deo price :-).Ja uvek trazim nesto vise u vezi ,moramo biti na istim talasnim duzinama.Ja sam bila i ostala sanjar.Ako zelis vise provoda i seksa pocni i vise u skaladu sa tim da zivis,otvori se za to,pokazi da si spremna,otputuj negde sama ili sa prijateljicom,budi komunikativna,nasmejana,vedra(muskarci to vole)iskoristi internet da napravis poznanstva i prijateljstva,naravno budi obazriva ali ti nisi mala da ti ja o tome pisem.
A sada bih se obratila svim zenama koje koriste tu ruznu i sumanutu rec za sebe same "RASPUSTENICA" pa uz to i prica o odbacenosti i obelezenosti.Ljudi ili ti zene pa to je strazno,obelezile ste sebe same,niko vas nije obelezio,ne razumem o cemu pricate.Pa ljudi da li ste svesni da mene mnogo vise cene i postuju od kad sam se razvela.Pa u mene gledaju kao u Boga.Zasto tako malo cenite sebe?Zasto dozvoljavate da mislite da ste manje vredne samo zato sto ste razvedene???Pa vi ste carice!!!Uspevate ono sto druge ne bih nikada mogle,zivite skladno i srecno sa svojom decom i zbog toga pred vama ti koji vas popreko gledaju treba da se klanjaju.A znate li zasto vas popreko gledaju jer su ljubomorni na vas sto ste sposobiji od njih .SAMOPOSTOVANJE JE ONO STO FALI SVIM ONIM KOJE SU SE OSETILE ODBACENIM.

I SAMO DA KAZEM JOS NESTO,NESVIDJA MI SE STO SU IZ OVE PRICE ISKLJUCENI MUSKARCI.RAZVOD SE DESIO I NJIMA BAS ISTO KAO I NAMA I ONI IMAJU DUSU I ZASTO SMATRATE DA JE NJIHOVA PATNJA MANJA?POZDRAV
LILA-ljilja

Oženjen san, dvoje dece, volim drugu ženu, tako se desilo. Baš je volim. Želim da se razvedem i da odem sa ženom koju volim, ali nema nikakve šanse da dobijem i decu. Da li će biti veća trauma za moju ex ženu što ostaje bez mene, ili za mene što ostajem bez dece? I kome ja da se obratim, ko će meni da pomogne? Da ostanem da živim u braku sa nekim koga neću, samo da bih ostao sa decom, ili da odem i da mi se srce pocepa na dva dela? Mislite da samo žene pate?

@ Niko bitan

Mi smo to drugacije resili: postujem obe zene, obozavam ih, imamo decu, volimo se i razumemo. Od skora zivimo svi zajedno u istoj kuci, pa imamo jos jedan stan koji izdajemo. Novac cuvamo za decu - letovanja, putovanja, skolovanje, udzbenici, patike i slicno. Naravno, u kuci deci i meni je najlepse (uvek ima nesto slatko), ali i zenama je lakse. Pa ako je to greh onda... ne znam.
S druge strane, na svetu ima vise zena nego muskaraca (kazu 114 na 100) i mora nesto da se uradi po tom pitanju. Jer onih 14 "viska" - sta sve te nisu u stanju da urade samo da ne bi zavrsile u Fortuni... Upropaste tudje brakove i zivote i ganjaju karijeru, a o deci i ne misle. Odatle je i krenuo sav ovaj nemoral i razvrat sto vidite u svetu: preljube, abortusi, homoseksualizam, feminizam i drugo. Danas su vise zasticeni psi lutalice sto naskacu i ujedaju decu nego nasa deca - eto, to su te nevladine organizacije s Brizit Bardo na celu.
Ostaje da se nadamo - kad vanbracna deca nisu vise cudo u nasem narodu, valjda ce i vanbracna zena vremenom postati nesto uobicajeno i sa puno postovanja zauzeti svoje mesto koje joj prirodno pripada.

Ohoho nisam imao pojma koliko ću komentara izazvati! Svima se zahvaljujem.

Dakle, ako se žena zaljubi i reši da ode, onda ne zaslužuje decu sa ex partnerom - ocem, već treba da ih ostavi njemu, ako dobro razumem?

Ako sam se oženio iz ljubavi, prestao da volim, zaljubio se opet u drugu, to je znak da sam nezreo, da mi treba oteti decu, da "svi znaju da muško treba da ode"?

Nisam imao pojma u kakvoj očajnoj sredini živim - jel to tolika sramota zavoleti nekog drugog? Ja ću zbog svoje odluke, kakva god da bude, ispaštati, one way or another. Stvarno mislite da bi mi uz to "legla" i osuda okoline (koju svakako treba da očekujem, naročito kad vidim ovakve komentare)? Pitam se - šta bi mi rekli da sam žensko? Pretpostavljam da bi pretpostavka glasila da me muž bije ili ne poštuje, te da naprosto moram otići? Sa decom, naravno, "to svi znaju".

Možda će me "prestati", pa ću izgubiti oboje?! Jel to znači da ne treba da izlazim iz kuće, jer može i saksija da mi padne na glavu?

Živo me zanima - pored vas ovoliko poštenih i vernih, gde muškarci nađoše tolike švalerke?!

@Niko bitan - savet za resenje tvoje neugodne situacije neces naci na ovim stranama. Ovde su ocito sve teski puritanci koji nikada partnera ne prevarise, sve psihicki i emotivno jake osobe, bez grama sebicnosti i sa moralnim kodeksom uklesanim u romijsko kamenje. Podrsku i razumevanje od ovih nadljudi, vrednih obozavanja do imbecilnosti, ne ocekuj, tvoji bedni, smrtnicki problemi nisu dostojni njihove empatije. Dobro je sto ti jos nisu predlozili da izvrsis suicid kao najpogodniji izlaz iz te situacije.

On the subject - najbolji lek protiv bracnih problema je izbeci da se u istima nadjete. Nema braka - nema bracnih problema. Brak je ionako recidiv proslosti i prosto je cudo da mu se toliko paznje idalje pridaje. Ljudi, bar je danas to vise nego jasno, nisu monogamna bica i ono 'forever and ever' moze da pali samo u nekih par promila slucajeva, tako da sama institucija braka pociva na nepatvorenoj lazi. Sta onda i ocekivati od istog? Ono sto pocne sa ortodoksno laznim potvrdnim odgovorom na pitanje maticara, tesko da moze da se dobro zavrsi... Niko se ne moze obavezati na ljubav, pa zasto onda lazete i sebe i svoje partnere? Dok se volite - uzivajte, kad toga vise ne bude razidjite se k'o civilizovan svet, nadjite neku drugu ljubav i gotovo. Cemu frustracije, sujeta, bitke oko dece, mrznja, fizicki nasrtaji, ganjanje po sudovima i sta sve ne? Kad pocnete da posezete za takvim merama ocajnika dokazujete svaku moju rec odozgo - da je brak i sudbonosno 'da' pri sklapanju istog jedna ogromna laz. Ako ste neku osobu toliko voleli da ste pristali da se obavezete na 'vecnu ljubav' kako je moguce da kad prestanete da je volite ili sto je gore, kad ona vas prestane da voli, vi radite sve da istoj napakostite? Pogledajte u ogledalo pa priznajte da vas brak nije ucinio strasnim licemerima...

@niko bitan

ne obracaj paznju. vole da sude - tako se osecaju bolje. narocito kada sude o stvarima o kojima pojma nemaju.

od mene - podrska&razumevanje

(za ostale - udata, nerazvedena, dvoje dece. nisam jedna od "tih" :))

@ Ljilja:

I ja imam slican problem. Ali ostala si nedorecena, a ja mislim, ako si vec poceo nesto da pricas, onda i zavrsi.
Elem, traganje za srodnom dusom? 6 godina posvecenosti samo deci (u mom slucaju 9!!! prvo sam rodila sa 20 godina)- a u medjuvremenu gde je nestao dobar seks i kako doci do njega, do dobrog seksa koji ne obavezuje, do dobrog seksa koji osvezava i fizicki i psihicki i daje ti snage da nastavis dalje....sama sa svim obavezama, decom, poslom i spremanjem kuce. Kada bi dan trajao 48 sati...i to bi malo bilo.
Dva tri puta zamal tragicnu sudbinu da dozivim i sve to zbog najjednostavnije potrebe za dobrim seksom, potrebe koja je uvek bila (ne znam zasto!!!) i pored svih objasnjavanja, pogresno tumacena kao potreba za vezom i odrzavanjem iste.
Jezivo.
Dozivljavala sam takva proganjanja da sam shvatila da je ipak bolje da se manem muskaraca. Ali opet tesko je to. Ima li negde neki zgodan normalan neisfrustriran frajer koji zeli isto sto i ja - dosta dobrog seksa bez obaveza? Ma ne moram ni da znam kako se zove.
Brak mi je davno propao, zalim samo sto nisam na vreme shvatila da sve zaista mogu sama i da moja deca uzivaju i samo sa mnom, ne fali im ni ljubavi, ni pameti, ni novca, ni putovanja.
Mnogo mi je laknulo od kad vise nema zvocanja "gde ces, s kim se vidjas, kad se vracas", mir mi je u dusi otkad vise nema svadja u kuci i letenja posudja na sve strane, samo taj seks nikako da resim!
Imas neki pametan predlog? Kako ti resavas taj problem? Pozz!

Sociolog:
Mogla bih da ti dam nekoliko bitnih odgovora, ali posto polazis od pretpostavke "da vecim dijelom lazem", mislim da to ne bi doprinijelo nicemu. Mozda nije poremecen, ali moj bivsi je sigurno licemjer, sto sam nazalost tek prilicno kasno shvatila. U prisustvu drugih ljudi uvijek je bio "divan". Sto se moga vaspitanja i odrastanja tice, sigurno je odigralo odredjenu ulogu i mislim da bi bilo bas intersantna podloga za neko sociolosko istrazivanje, ali isto tako mislim da neko ko posjeduje toliko drskosti da u prvom kontaktu sa nekom nepoznatom osobom istoj saopsti da laze, nije vrijedan tih informacija, niti je sposoban za neku naucnu objektivnost. Pa jos i sociolog!!!
Tome sto sam tako dugo prelazila preko svega, krivo je mozda moje vjerovanje u neko zajednistvo i pozicija: ako sam ja za tebe tu kada ti trebam, bices i ti za mene tu kada mi zatrebas.
A iz primitive sredine sam se na svu srecu vec davno iscupala.
Ali da se vratimo clanku: nesretni smo oboje zbog svega, svako na svoj nacin. Nadam se da ce vrijeme pomoci.

PS – Mislim da uopste nisam ruzna :-) Sudeci bar po tome da je moj ex pravio scene i zagorcavao mi zivot cim bih se upustila u razgovore sa nekim muskarcem, cak i onda kada se radilo o zajednickim prijateljima, cak i onda kada su svi znali da je u pitanju homoseksualac. Ali i da jesam ruzna, takva tvoja konstatacija bi me samo dokrajcila, sociloze, koji nemas osjecaja za sociologiju!

Evo, ja sam zena koja je voljela ozenjenog covjeka, pri cemu mi je znatno otezavalo to sto su ljudi koje ja volim imali ne predrasuda kakvih ovdje ima u pojedinim komentarima, nego dovoljno svijesti kako su to teske ljubavne price. Muskarci pate zbog razvoda, isto kao i zene, zato sto je to jedna vrsta neuspjeha, a to nije prijatno, cak ni kad su zavoljeli nekog drugog. Ljudi ne vole uglavnom istu osobu cijeli zivot i brakovi ne traju dugo zato sto pocivaju na ljubavi. Brakovi, uostalom, i ne pocivaju samo na ljubavi, nego na mnogo drugih, nekad i krajnje prizemnih stvari, samo sto njih nije lijepo zamisljati kad uvece legnete u krevet. Nisam u braku, ali i da jesam, sta mozete da uradite da nekog zadrzite za sebe - ama bas nista, na kraju krajeva, sta ce vam to. Neko vas ne voli ili vas ne voli vise, sta vi tu mozete. Ne vjerujem u bilo kakve odnose medju ljudima koji ne izazivaju osjecanja, ne vjerujem da se sve ljubavi zavrsavaju jednako, prosto to su drugi cinioci i katalizatori zbog kojih rjesenje jednacine nikad nije isto. Volite kad za to doje vrijeme, patite kad za to dodje vrijeme, zivot je takav, nista se tu ne moze promijeniti. Radite ono sto vam drugi predlazu i ponasajte se prema njihovim pravilima, ako mislite da je to ono sto treba. Meni je bilo vaznije da ne ucinim nista zbog cega cu se sebi gaditi. Voljela sam covjeka koji je prije mene imao zenu i djecu, nisam ucinila nista njima nazao, cesce sam ga slala kod njih nego sto je sam htio da ide, kad je poslije dvije godine otisao sa drugom, patila sam, ali sam poslije voljela druge vise, to je glavno, sve ostalo prodje. I jos nesto, sjutra se udam i dobijem djecu, i muz zavoli drugu ili ja zavolim drugog, treba da mislim sta ce reci komsinica? Treba da mislim kako da pomognem sebi i ljudima koje volim, kako da budem dobar covjek, kako da oplemenim nekog.

Niko bitan: poslusaj svoje srce! Jer ljubav oplemenjuje, ljubav pokrece planine. Mozda zvuci pateticno, ali ubijedjena sam da je tako i da svi oni, koji se usudjuju da te "pljuju", zapravo sami nikada nisu dozivjeli neku veliku ljubav ili im nije bila uzvracena! Znas li ti da ima ljudi koji nikada nisu dozivjeli osjecaj ljubavi??? I zato se raduj sto se bas tebi to desilo! A kada si sretan i radostan, sigurno ces s takvim osjecajima prilaziti i svojoj djeci, cak iako ne bi zivio sa njima. Tako ces im prenijeti iskreniju sliku ovoga svijeta, nego onu da ostanes sa njihovom majkom, a patis - to bi bilo obmanjivanje djece i posredovanje neke iskrivljene slike svijeta.

Nedaj se, ne slusaj ove komentare ovdje, bolje je da popricas sa ljudima do kojih ti je stalo. Vidjeces, tamo gdje si ocekivao nerazumijevanje - mozda ce bas ti ljudi stati uz tebe i pomoci da doneses konacnu odluku.

A djece se razvodom ne odrices, samo nemoj da ih zaboravis, daj im osjecaj da ti se uvijek mogu obratiti, da si uvijek za njih tu! Hej, zamisli kakav bi to za njih osjecaj bio kada jednom odrastu i shvate: pa nas tata je bio nesretan zbog nas!

Zao mi je, ali moram da iskritikujem vas clanak..
Razvedene zene su predstavljene na zesce BALKANSKI MUSKI NACIN RAZMISLJANJA! Ispade da je zena nesposobna da zivi bez muskarca, da bez njega ne ume da se okrene a kamoli snadje finansijski, dusevno, drustveno- ikako! Potpuno se slazem da je razvod jedna velika trauma (sa tim sto se ne moze generalizovati da je to samo trauma za zene! Nekada je trauma samo zenama, nekada samo muskarcima- nekada oboma- zavisno od razloga, uzroka... razvoda), ali predstaviti zenu kao bice nesposobno za "normalan" zivot u bilo kojoj formi.. sa tim se nikako ne slazem! Eventualno je to moguce u zabitima ili u drustvima gde nivo inteligencije, razvoja itd nije visi od morskog! Medjutim u danasnje vreme i u modernom drustvu... je ovakav clanak nebuloza! Sorry Vanja.
Lep pozdrav

Dragi moji,
iz vlastitog iskustva mogu mogu da potvrdim da je clanak, koji je izazvao ovu polemiku, prilicno objektivan, citajuci ga, imala sam osjecaj da trenutno odjednom prolazim kroz sve navedene faze. Jedino sto bi se sve to moglo reci i za muskarce, moj (jos) muz npr. te faze prozivljava puno gore nego ja. Ali cini mi se da je autor/autorica namjeravao da pokaze da je u nasem patrijarhalnom drustvu razvedenim zenama ipak mnogo teze nego muskarcima. Razveden muskarac ce lako naci prijatelja s kojim ce otici na pivo i ublaziti tugu. Razvedenu zenu vecinom svi izbjegavaju, jer lako se stekne los glas ako se druzis sa "raspustenicom"....

Ljudi moji, ja nemam svalera, niti sam zaljubljena, ali sam ja trazila razvod! I ja sam ona koja se odselila iz zajednickog stana, jer se moj muz do kraja nasih zivota ne bi pomjerio sa mrtve tacke, a ja hocu da zivim, hocu da se posvetim svome djetetu, da ono i mene ponekad vidi odmorenu i opustenu, hocu da se posvetim sebi i mislim da imam pravo na to, pogotovo sto ce i moj sin profitirati od toga! Hocu da se ponovo smijem!

Dosadilo mi je da placam njegove racune, za koje je uvijek govorio da su vec placeni, dosadilo mi je da pregovaram sa javnim ustanovama zbog gresaka koje je on pocinio, dosadilo mi je da odgovaram na telefonske pozive i moje i njegove porodice, i mojih i njegovih prijatelja, dok je za njega to opterecenje, jer je posvecen "visim sferama"! Dosadilo mi je da slusam kako u zajednickom drustvu "prosipa pamet" citirajuci knjige i novine koje je satima citao na wc-solji, a koju sam ja kasnije brizno ocistila, dok je on svoje citanje nastavljao u krevetu. Dosadilo mi je da skupljam smrdljive carape ispod kreveta. Dosadilo mi je njegovo hvalisanje, koje je proizaslo vjerovatno iz potrebe da prikrije svoju nesposobnost. Dosadilo mi je njegovo naglasavanje "moj sin", kojeg JA vodim na vakcinacije i ostale preglede, kojem perem ves i kuvam, o cijem drustvenom zivotu i socijalnoj integraciji se ja brinem, za kojeg organizujem vrtice, predstave, zabave i ipak imam strpljenja za sve njegove djecije nestasluke. Dosadilo mi je da sa dva zavrsena fakulteta pretezno cutim i pustam svoga muza da prepotentnim i pretezno glupim diskusijama zadovoljava svoju musku sujetu, a mene pusta da nosam gajbe pica koje on ispija i da ga pijanog vozam sa svakog zajednickog izlaska. Dosadilo mi je da uprkos svoj toj toleranciji nemam pravo na samo svoju drugaricu ili na bilo koga ili na bilo sta sto bi bilo samo moje.

Dosadilo mi je eto - jednom rjecju - da ribam sve te wc-solje, koje sama nisam uneredila!!!
Jer kod mene je to dovodilo do gubitka vlastitog identiteta, a ne razvod, kako se navodi u jednom od komentara. Ja sam razvodom pocela da vracam svoj identitet.
Pa, ljudi moji, ja sam opet pocela da citam novine! :-)
Ja sam u zadnja dva mjeseca procitala tri knjige!!! Dakle, uradila ono sto me je cijeli moj zivot odusevljavalo, pocela sam da se vracam svojim korjenima!

I, Lea, ne jurim alimentacije, naprotiv, pomazem muzu da placa kredit za nas zajednicki stan u kojem je ostao!
Ne camim cekajuci po nekim socijalnim zavodima, jer sam se o svemu dobro raspitala, a ko pita-ne skita!
Lea, moj sin ima obezbijedjeno prvoklasno lijecenje, isto kao i ja, sto nam sigurno nije omogucio njegov otac.
Ne razumijem zasto zenu promatras kao bice potpuno zavisno od muskarca?
Svaka cast onoj komentatorki koja rece: Zene, skolujte se! Potpuno se slazem, zavrnite rukave, jer sto vise znate, manje morate da vjerujete ;-)

Naprosto sam zaprepastena spoznajom u kakvom okruzenju zivim, kada pogledam sve ove komentare! Sudeci po nacinu izrazavanja mnogih od vas, cini se da se radi o obrazovanim osobama od kojih bi se ocekivali malo siri horizonti i otvoreniji pogled na svijet.

Perlice, i meni se Alexandrov prilog jako svidio ;-)
A na moralisticki prilog komentatorke Lee ne obracaj paznju, moj prijedlog je: hajde da se na toj kafici nadjete u MOM restoranu :::))))))))

Crna je u pravu...
Kada dodje do razlaza, niko nije sretan. Iako vecina misli drugacije, oni koji odlaze pate isto koliko i oni ostavljeni. Strasna je to stvar kada shvatis da si prestao da volis... Strasnija utoliko ako je neko bas iskreno i dugo volio. Uplasis se na pocetku samoga sebe, a izgubis svaku orjentaciju kada cujes pogrdne komentare okoline. To je ono sto u takvim trenucima najmanje treba i jednom i drugom partneru.
Eto, ja sam u fazi razvoda, i citajuci ove komentare osjetila sam se izazvanom i dopustila sam sam sebi da se "branim" time sto cu vam iznijeti razloge zbog kojih sam prestala da volim svoga muza. Na brzinu sam zaboravila svoje muke, tugovanja i nesanice iz onog vremena kada sam shvatila da sam prestala da volim. Bile su to strasne borbe sa samom sobom. Uprkos svemu odlucila sam da je postenije reci istinu i otici, nego ostatak zivota provesti glumeci neku srecu...
I jos jednom se potvrdilo ono o cemu je Crna pisala: onaj ko se toliko opirao svemu i zaklinjao se u sina, cak i pokusavao da mi ga uzme, jer sam "losa majka, koja je prestala da voli oca svoga djeteta", shvativsi da je stvarno dosao kraj, prestao je da se interesuje i za dijete...

Ja sam od nedavno razvedena, imam dvoje dece. Razvod sam pokrenula ja, jer brak nije funkcionisao i nije vise nije prijao ni mom bivsem suprugu ni meni, samo on to nije hteo da prizna, jer mu je bila bitnija forma nego sustina. Kad se brak svede na to da sedite i pijete kafu, a nemate sta da kazete jedno drugom, zapitajte se zasto ste uopste zajedno. Trebalo je godinu dana da on prihvati moj zahtev za razvod, prevazidje bes i povredjenu musku sujetu da bismo mogli uopste da se razvedemo ko ljudi bez tuzbe, odnosno sporazumno. Moje strpljenje se isplatilo ili mi bar za sada to tako izgleda. Imamo zajednicko starateljstvo, cujemo se i vidjamo cesto jer deca skoro svaki vikend provode s njim. Deca su mnogo zadovoljnija i uspesnija u skoli od kako smo se razveli sto je dokaz da je bolji dobar razvod nego los brak. Ja imam novog partnera s kojim se redovno vidjam i izlazim, koga moja deca znaju i s kojim se vrlo lepo slazu. Moj ex nije odusevljen tom cinjenicom ali zbog dece ne pravi probleme, jer shvata da ce i njemu biti potrebna moja podrska kad se on odluci na takav korak.
Poruka za Nikobitan: Ako si zaljubljen u drugu, razvedi se i pokusaj da nadjes dogovor sa suprugom koji nece biti na stetu dece. Jer kad dodje do razvoda (a do razvoda treba doci ako brak ne funkcionise) interes dece mora biti u prvom planu. A sve je to izvodivo, ako se samo malo potrudimo. Cak i oni koji se nadju najvise povredjeni uspevaju da prevazidju bes, tugu, ljubomoru i u interesu dece ostanu u relativno dobrim odnosima with their ex. Imaj samo u vidu ako si se ti zaljubio, i tvoja zena ima prava da nadje sebi tog nekoga ko ce joj pruziti ono sto ti vise ne mozes.
Sto se tice okruzenja u kom zivimo i njihovih osudjivanja, to je neizbezeno jer zivimo u jednoj malogradjanskoj i primitivnoj sredini (cast izuzecima). Nadji samo nacin kako ces nositi s tim i budi siguran u svoj izbor pre nego doneses odluku.

Ja sam sam hteo da vam pokažem da i muškarci pate zbog razvoda. Osim toga, i žena koju treba da oženim je udata, ima decu, jel i ona treba svoju da ostavi kod muža, ili pravilo o ostavljanju dece važi samo za muškarce? Zar nije i ona varala, iskradala se, zaljubila se? Treba li i ona da "snosi posledice" kao i ja, ili za nju to ne važi, jer je žensko?

Ne bih imao ništa protiv da jedno dete ide kod mene, a drugo da ostane sa sadašnjom suprugom - ali pretpostavljam da će i to naići na "osudu građanstva". "Kud ćeš decu razdvajati", već čujem masu! Možda su u pravu, ne znam.

Kupao sam, igrao se, jahali me, mlatili, grizli, preležao sam boginje, operacije, početak obdaništa, škole, donosio pare, hranu, odvozio, dovozio, popravljao, i još usput stigao i da se zaljubljujem okolo! Šta da se radi - živi smo ljudi. Sigurno da neće deca pored mene živog, gde god da budem, gladovati, niti će moja ex žena prelaziti ulicu kad me vidi - nisam je tukao, zlostavljao, otimao joj pare.... bio sam normalan čovek. I sad sam, ne znam zašto bi činjenica da volim drugu odjednom od mene napravila nekakvog monstruma. Ne bi ni od nje, da je obrnuto.

Mislio sam da se ljudi nekako prepoznaju, vide, "namirišu", nisam imao pojma da je za "sastanke" obavezno biti razveden, sam, udovica / udovac. Nemam baš iskustva u tome, ovo mi je prva prevara, kad već toliko volite taj izraz.

Hvala vam svima najlepše i pozdrav. I neka se prvi baci kamenom ko nije grešan.

Koliko licemera na jednom mestu!Kakvi malogradjanski komentari!Bravo "nikobotan",osim tebe svi su foliranti.Ajd cao.

Volela bih da mi se jave oni koje sam isprovocirala mojim tekstom.Nalazim se na poziciji br.1 ali za nepreporuciti.Najpre sam bila iznenadjena a potom zaintrigirana sta je to sto je izazvalo toliko negodovanje?Javite se rado bih naucila nesto od Vas.
LILA -Ljilja

@26 ALEKSANDAR:

Svaka ti cast na komentaru, potpuno se slazem, a tebi skidam kapu, sto si to uspeo da srocis tako jasno i precizno! Potpuno se slazem, slican post sam i ja imala, ali izgleda nisam mogla da obuzdam davanje nadimaka prethodnicima - tako da mi ga nisu objavili :o)))

Dina:

Ovaj, mislim da si malo promasila temu. U komentarima se raspravljalo o razvodima pokrenutim zbog licne nesigurnosti i razmazenosti, pa nebitno ko ostao povredjen, a ne o razvodima pokrenutim zbog ozbiljno poremecene licnosti (kakav je tvoj bivsi), gde je razvod zaista opravdan. Samo pazi da ti i sin ne postane kao muz (genetika....), tj pazi kako ga vaspitavas.
A kad smo vec kod vaspitanja, pitam se pitam ko li je vaspitao TEBE kad si (kao sto kazes sa dva zavrsena fakulteta!!!) dozvoljavala sebi takva ponizavanja? Ili si mozda odrasla u takvoj sredini, tj. gledala takav obrazac na primeru svoje majke? Ili si samo ruzna pa si mislila da je normalno sve to da trpis? Ovaj tvoj slucaj me je vrlo zainteresovao jer sam sociolog (mada neki aspekti kontradiktornosti tvog komentara me navode na pomisao da dobrim delom lazes). Dobro je u svakom slucaju da si se iscupala jer je jako tesko iscupati se iz primitivne sredine.
Sve najbolje!

@ Niko bitan:

Ako si prestao da volis svoju zenu samo zato sto si se "ohladio" (tj. ne zato sto je ona monstrum i los covek i roditelj, vec zato sto si ti nezreo i ne znas sta hoces) i sto si se navodno zaljubio (samo ne znam koja bi zena koja drzi iole do sebe bila u vezi sa ozenjenim muskarcem i krala deci oca!) onda odma da ti kazem da nije ni trebalo da se zenis a jos manje decu da pravis je r si neozbiljan i nepouzdan. A ta druga, koju navodno volis (cime je volis? recima?) ce se vrlo brzo razocarati kad naidje neka treca koja ce ti opet biti "ljubav do groba" i ajmo tako ukrug...
Treba da se razvedes ako imas problema sa zenom a ne ako ti se druga svidja. I ne pricaj o patnji jer zbog tvoje razmazenosti patice najvise tvoja deca. Zato putuj igumane, decu ne zasluzujes.

@ Perlica:

E pa lepo, Perlice moja draga, ti se onda udaj za Alexandra (ili nekog njemu slicnog "visprenog i inteligentnog slobodoumnika i zagovornika neohumanizma") a ja cu da se udam za mog "dosadnog i moralnog" coveka, pa da se nadjemo nas dve za jedno 7-8 godina u gradu na kafici?
Ja cu doci sa muzem i decom, kolima, cekacemo te u Greenet-u, a ti dodji gradskim prevozom, umorna od jurenja raznih socijalnih pomoci, alimentacija i sa podocnjacima usled cekanja kod drzavnog lekara.
:)
Kafu naravno placam ja.

I ja se nalazim u situaciji kao Niko bitan. Vec sam doziveo osudu okoline, jer cu ostaviti dete zbog druge. Malo ste zaboravili kako ste se zaljubljivali kada ste bili mladji. Zaboravili ste kada ste ostavljali i bili ostavljeni. Veoma je bitno pljuvati po nekome ko se zaljubi, a pritom je ozenjen i ima dete. Bilo bi dobro da na zivot gledate i sa druge realne strane. Ne vidim sebe pored zene i tacka. Treba li detetu da objasnjavam za koju godinu zasto tata i mama ne spavaju u istom krevetu, o sobi i da ne pricam. Zasto se tata i mama ne drze za ili pod ruku? Zasto se mama i tata ne poljube? Zasto se non stop svadjaju i sl. Bitno je da je muskarac nezreo i ne znam sta vec ako se zaljubi u drugu. Za mene su pricali da sam i mama i tata svom detetu. I sta sad?
Ne razvodim se ja od zene zbog druge, nego zbog nje same. Ako nam ne ide, nemora neko drugi da to prozivljava. Ruku nisam podigao na nju, ona na mene jeste. Sta cemo sad. Da li sam ja slabic? Nisam. Jednostavno neprilici da se bijem sa nekim sa kim bi trebao da razgovaram. A kada zafali komunikacije, problemi sami naviru.
Toliko
Pozdrav

Mogu da potvrdim i zakunem se, ako treba, da muskarci pate zbog razvoda, ali ipak odlaze i ostavljaju decu. Zbog toga mi je razumljivo zasto se tekst odnosi samo na zene, jer ipak najcesce one budu napustene i ostavljene sa decom. Izuzeci cine pravilo.

Moja porodica, koju cine nasa deca i njegova deca, sada vec i unuce, dokaz je da se moze sve uraditi, sa najmanjom mogucom stetom po sve, ali treba uloziti mnogo strpljenja, razumevanja, pozrtvovanja, ..., da bi uspelo. Sve se to, naravno, dodaje na emotivne probleme koji su spomenuti u clanku. Ko nije spreman na to, bolje i da ne pocinje. Svaka nesigurnost, neodlucnost, nejasnoca, placa se visestruko.

odličan, inteligentan tekst!

Razvesti se ili ne?
Moja situacija je takva da smo i ja i suprug svesni da je puklo, odrzavamo odnose na aparatima, nema trece osobe s tim sto nam je svekrva srdacno pomogla da stignemo dovde. Kod nas je svracala, ili bolje reci boravila nepozvana i dan a maltene i noc prve 3 godine braka, kao rodio se unuk, ne moze a da ga ne vidi i eto je kad pozeli. Suprug - dobar decko mami ne sme da se suprotstavi, ili ne zna kako to to uspesno da uradi, ako se i to desi, jadan on, a samim tim i mi. Sve u svemu da vas ne gusim, OCAJNA SAM kao zena, gubim identitet, totalno degradiram pored muza koji inace vrlo malo prica, da bi u sadasnjim okolnostima progovarao samo ponekad i to obicno da se pozali. Jedino drustvo mu je ono sa posla gde ga sef zlostavlja 99 posto vremena, sto se po dolasku kuci sve vraca meni, pri tom tu je i svekrva koju sada jedino mogu da ignorisem posle 4 godina svracanja kad joj se cefne, zvanja telefonom uvece da pita sta spremam za njenog sina za rucak sledeceg dana, i jos mnooogo "netrazenih saveta", preturanja po licnim stvarima (ormani, fioke, sve sve sve uz opravdanje da samo hoce da posredi), ceste promene rasporeda namestaja u nasem stanu i mnoogo toga. Pored toga, suprug i ja nemamo ama bas nista zajednicko, sem andjela do 4 godine zbog kojeg i ne razmisljam o razvodu. Medjutim, bojim se da cu mozda pasti u depresiju ako nesto ne preduzmem. Pri tom, muskarci, kuvam, i to sjajno, sjajno izgledam, imam odlican posao koji me ispunjava, suprug mi cesto u sali nabaci da je problem i visak mojih muskih gena zbog cega se cesto oseca manjim muskarcem od mene... Pitanje, je da li mislite da razgovor sa socijalnim sluzbama moze da pomogne? Ja licno ne polazem u to nadu ali mozda je neko imao dobro iskustvo?

Draga Marija,
predlazem ti da odete u bracno savetovaliste i da pokusate da spasite sto se spasti moze.Sto se tice svekrve jednostavno iskljucije,ne oracaj paznju na nju.U mom braku svekrva je imala veliki znacaj i cinilo mi se da je bila glavni problem ali sada sa ove distance,posle puno godina od razvoda mogu ti reci da sam shvatila da sam imala potrebu da pobegnem od istine,potrebu da nevidim da moj muz i ja imamo problem a da je svekrva samo nuzno zlo.Ma sve mi zene koje imamo musku decu bicemo svekrve i bice tesko da se izdignemo iznad svega.Ja cu se licno truditi:-).To sto se tako puno razlikujete ti i tvoj muz,to sto je on cutljiv, zaista jeste problem ali ako ti je stalo da sacuvas brak unesi svezinu u sve,pocni da se ponasas kao kada ste se zabavljali,rasplamsaj staru vatru,otidjite i u bracno savetovaliste a na svekrvu ne obracaj pazbju,ona je jedna nesrecna zena kojoj je strasno dosadno pa se bavi vasim umesto sopstvenim zivotom.I samo da znas postoji razlog ,veliki razlog zbog koga moras biti ispunjena i srecna a to je tvoj sin,moras mu pruziti sigurnost i srecnu majku uz koju ce rasti ispunjn i zadovoljan a o depresiji nemoj ni da razmisljas, nemas ti prava duso na to,ti moras da se boris za svoju porodicu,sa svog sina i sebe.
LILA-Ljilja

Imala sam cudnu situaciju: moj muz i moja sesta od tetke su se smuvali. Postoji cela prica, ali necu o tome. Elem, ja sam dobila traumu, i izgubila poverenje u svo ljudsko na ovom i onom svetu.
Medjutim, upoznala sam coveka i zaljubila se. To je jako dobar lek, pogotovo ako to niti trazis, niti ocekujes.
Razvede koleginice, ako postoji neko za vas... pojavice se!

Niko bitan:

Ne, nece ti pasti saksija na glavu (barem ne namerno, ako si to mislio!) i ne znam otkud ti takav zakljucak.
Samo nervno obolele osobe izvode zakljucke iz nepostojecih premisa (ili jako glupe osobe).

Komentar na komentar br.12

Nebitni, zar misliš da je ta druga vredna odlaska od dece? Volim drugu, volim drugu, nja nja nja... Pa, voliš je danas, kako će biti za 5 godina. Možda će te napušiti. Tad nema nazad. Izgubićeš oba.
Žene vole muškarce koji su imuni na "opasnost" od ljubavnog zanosa, foliranja. Nezavisne. Jake. Nauči da funkcionišeš samostalno, da procenjuješ. Budi jak. Bez španskih serija, molim.

P.S. Osim ako je ovo što si napisao bila sprdnja!

Dragi muškarci koji govore o "matrijarhatu" - šta je za njih to? Ako tvrde da i oni imaju emotivno-finansijsko-vaspitnu ulogu, veliko je pitanje zašto ne plaćaju alimentaciju za sopstveno dete i zašto vrše preljub u braku ako su uopšte hteli misliti na vaspitanje i emocije svoje dece pa ih svojim ponašanjem bacaju u očaj. Svojim ponašanjem nikako ne daju primer ponašanja koji treba za ubuduće da primenjuju njihova deca u svojim porodicama - da ne vode brigu o svojoj deci, da nemaju novca za alimentaciju a imaju novca da svoje ljubavnice i njihovu decu vode na more... Interesantno.

Nebitni živi dvostruki život i to je njegov izor, na to ima pravo. Pri tom on, nemonivno, urušava nekoliko tuđih života, a na to, već, nema pravo. Stoga, on mora da snosi posledice, a jedna od njih je, na pr. svest o tome da je izdao svoje najbliže, one koji ga obožavaju, koji mu veruju, koji od njega zavise... Ako ima morala, kad god pomisli kako je srećan sa svojom novom ljubavlju, pred očima će mu iskrsnuti uplakane oči sosptvene dece! Pa, kako onda može da bude srećan? I kako može da vaspitava tu svoju decu? On ih je izdao, nema više kredibiliteta, oni mu više ne veruju... on ih zauvek gubi... Pa, ako je svestan toga, neka dobro razmisli šta "nova sreća" sa sobom nosi. Ono što mene zanima (a trebalo bi i njega) je sledeće: kakva je to žena koja se upušta u vezu sa oženjenim muškarcem? Ima li morala i kakvog je karaktera kad svoju sreću gradi na tuđoj nesreći? Zar on stvarno može da voli takvu osobu? Ako može, onda je i zaslužuje. A deca bi trebalo da slučaj svog oca prihvate kao odličan primer, ali negativan. NJegova žena će proći kroz ovih osam faza, prevazići će ga, ojačati i dobiti na kvalitetu, a sve to uz ljubav i podršku svoje dece! A ja, odoh sada da još jednom razmislim o svom budućem braku. Možda je bolje sprečiti, nego...

Moram i ja ponovo nesto da napisem. "Niko Bitan", tvoj stav, logika, nacin razmisljanja mozda nije potpuno ispravan, ali je VEOMA BITAN. Zasto? Zato sto je stvaran, zivot je to. I dilema koju imas je ISPRAVNA. A dame koje pate, osudjuju, zgrazavaju se, rade to isto, samo na svoj nacin. Dobro si postavio pitanje-ako se mi "svalerisemo", pa sa kim to cinimo-samo sa neudatim, moralno cistim, lepo vaspitanim, spremnim za udaju-damicama. Ne moje gospodje, mi to cinimo sa vama, takvim moraliskinjama, udatim, razvedenim, neudatim, jednom recju jednaki smo. I zato, molim vas, bez pridika-nego pomazimo jedni drugima i... naravno, volimo se!

Čim tekst počne sa "Jedna od najgorih emocionalnih kriza u ŽENINOM životu..." odmah je jasno da je ovo još jedan u nizu tekstova i pogleda na svet samo na ženske probleme i ženska interesovanja. Nameće se stav i poruka kao da samo žene pate, a sva istraživanja su potvrdila da razvod više pogađa muškarca. Čak i da neko to ne priznaje, ta usredsređenost u medijima i javnom diskursu samo na probleme i teme koje interesuju žene je toliko nekorektna da se pretvara u degutantnost. Naravno da većina muškaraca ne bi komentarisala ovu markantnu pojavu zato što oni imaju isuviše drugih problema, ili su im problemi žena servirani (i prihvaćeni) kao njegovi vlastiti. Zato, otupelih čula oni ni ne vide ovu opštemedijsku hajku i harangu ženskih novinara, autorki, voditeljki, spisateljica, glasnogovornica, spikera itd.
Na kraju, stiče se utisak kao da samo žene treba dobro da žive i pronađu sebe u savremenom društvu.

Mislim da bi medijski gigant koga najviše cenim i pratim - B-92, a koji se naglašeno bori za načelo ravnopravnosti u društvu, morao da povede računa o tome. Nemojte misliti da ne postoje ljudi (tačnije muškarci) koji ovim sveprisutnim fenomenom nisu pogođeni i poniženi.

@ Niko bitan
Ja sam zensko,ali se slazem sa vama.Naucno je dokazano da je ljubav nesto sto ne traje vecno.Posle ljubavi dodje neka druga vrsta ljubavi,tolerancija,navika i postovanje izmedju supruznika, ali ako ste vi prestali da volite,to je apsolutno vase pravo.Bolje ce biti i vasoj zeni i vasoj deci da ne zive u laznom okruzenju.Sta vasa supruga ima od toga da budete pored nje a da je ne volite.Neko je dao najispravniji komentar na sve ovo.Potrudite se da sa suprugom ostanete u dobrim odnosima,da decu vidjate redovno,da finansijski pomazete i ucestvujete u njihovom odrastanju.Ne mogu da shvatim zene koje posto-poto zele da zadrze muskarca pored sebe,sta time dokazuju? Sta postizu?Ako ne ide,svako svojim putem,pa kako se snadje.

@ niko bitan: Covek mora nekad da izabere, ne moze oba. Prestao si da volis zenu, imas svalerku (buducu zenu, sta li vec), sve je to legitimno. Posto si ti taj koji je izdao bracnu zajednicu, moraces da snosis posledice toga. Bez kukumavkanja. Kad si mogo da se svalerises okolo, mozes onda i da podneses posledice toga. Deca ti, fala bogu, nece nestati, nece prestati da te vole, samo nece biti s tobom. Ali bice ti voljena nova zena.
p.s. Svalerke su obicno razvedene, udovice, same, redje bas da sam cula da su udate. Ne kazem da su one bolje, nego verovatno ne rade drugima ono sto ne bi volele da se njima desi.

Članak je izazvao moju pažnju, jer sam i sama razvedena i naravno kao i svi, pretpostavljam, tražila sam potvrdu nečega što me je snašlo. Medjutim, mnogo jaču reakciju su izazvali komentari. I muški i ženski. Ja bih predložila malo tatama da uzmu decu, a da ih mame vidjaju kad se dogovore.
Prvo, mame bi verovatno redovnije vidjale svoju decu nego tate, jer bi se trudile da nadju vreme za njih jer verovatno ne bi jurile karijeru, ali bi zato imale dovoljno vremena da se doteraju i da to malo vremena provedenog sa decom uvek budu vesele mame i dobro raspoložene i strpljive i pune razumevanja.
A tate bi morale da nauče šta zaista znači brinuti o deci, počev od vakcina preko svadje sa drugom decom, pranja veša, spremanja ručka i pri tom naći dovoljno vremena da se poigraju sa decom i odu u bioskop ili pozorište. PA ONDA NEKA SE ZALJUBLJUJU, ako nadju vremena

Druga strana price. Razvedena sam posle sedam godina braka, imam trogodishnjeg sina i najsracnija sam razvedena zena koju cete upoznati!
Kad je vec doshlo do razvoda znaci da neshto nije valjalo u zajednici, zashto ziveti u loshoj zajednici kad mozete ziveti sami sa decom i biti srecni? Zashto covek ne moze da bude srecan sa onim shto ima, nego uvek trazi neshto vishe!?!?!? Razvedena i srecne! to je moja poenta, a to shto drushtvo u Srbiji namece predrasude i statuse raspustenice, to je vec druga stvar. Zato sam ja u Americi :) Mozda sam zato i srecna :)

Da, Niko bitan, upravo je najbitnije da ste Vi srecni u potpunosti. Da rasturite brak, podelite porodicu. Uopste nije bitno kako je zeni i deci nakon Vase odluke da odete. Mnogo je bitnije da Vi u potpunosti budete srecni. Nebitni, u redu je da trazite razumevanje da svakom moze da se desi ljubav izvan braka, ali ne trazite nagradu za to. Vernost i odanost su vrline. Ko to ne moze, nek se pokupi i ode. Naravno, uopste ne pricam o prekidu kontakta sa decom, ali zna se da Vi treba da odete iz doma, a decu da vidjate kako zakon nalaze.

DRaga Ljiljo,
budite sigurni da su vasim recima nezadovoljne samo sitne duse koje drugima (a bez da ih poznaju) podmecu nekakav serijat, versku zatucanost, poligamiju i prete nekavim zakonom. Takvi “moralni” sigurno nisu iskusili iskrenu ljubav i ne znaju koliko se treba zrtvovati da bi i drugima bilo lepo. Oni ne nalaze strpljenja ni za jednog jedinog bracnog druga, ni za decu, ni za bilo kog drugog - osim samo za sebe. Takvi neka negoduju, a vama hvala na divnim recima u kojima smo se i mi prepoznali: “Uspevate ono sto drugi ne bi nikada mogli, zivite skladno i srecno sa svojom decom i zbog toga pred vama ti koji vas popreko gledaju treba da se klanjaju. A znate li zasto vas popreko gledaju - jer su ljubomorni na vas sto ste sposobiji od njih."

Nisam zvanico razveden, ali 2 meseca nezivimo zajedno. Dva meseca pakla. Za razvod sam ja uzrok, tako kaze moja Makica.
Bili smo u braku 19 godina...6935 dana i noci....
Svako od nas boluje i tuguje na svoj nacin, ja neznam sta cu, gde cu, kako cu....Nema vise moje Zeke-Peke....
MAKI VOLIM TE, IZVINI, HVALA TI NA TVOM BICU...ZELEO SAM JOS, ALI...
LJUBI TE ZEKA-PEKA SRCE MOJE

TVOJ GAGICA

Potpuno se slazem sa tobom Dajana, zena treba biti nezavisna,a to se mahom dobija visokoskolstvom i tada veze i brakovi traju.Znam iz iskustva.

Jako dobar tekst podjednako koristan kako onim ženama koje žive u braku, tako i onima koje razmišljaju da se možda razvedu ili su već razvedene. Ja spadam u ovu poslednju kategoriju rzvedenih i zaista mogu da potvrdim da sam prošla kroz svih 8 faza. I dalje sam sama, ali se se napokon osećam odlično u svojoj koži. Bilo bi zanimljivo izanalizirati i razvedene muskarce. Mislim da je broj njihovih faza znatno manji, mozda bi se mogao svesti na samo jednu fazu "euforija" besomučno tragnje za prtnerkom i po cenu života ili po principu daj šta daš nalaženje nove partnerke za vezu i eventualni brak. Jednostavno žene mogu same muskarci ne! Treba im smopotvrdjivanje, kroz partnera, treba im neko za pomoć u kućnim poslovima. Ne želim da zvučim šovinistički, feministički, ali na žalost poznajem mnogo razvedenih žena koje su i dalje singl, a ni jednog razvedenog muškarca. Oni su ili u više paralelnih veza, ili u jednoj, ili po drugi, treći oženjeni.Možda zvuči grubo ali moj utisak je da žene sve više tragaju za suštinom a muškarci više za formom. Otuda veliki broj razvedenih žena koje su zaista same i odabralo su da žive po principu sve ili ništa, suština a ne forma.

A muskarcima razvod nije stresan? Zar ovaj text nije mogao da se napishe u unisex varijanti?
Sve vishe primecujem diskriminaciju muskaracana ustrb zene koja se emancipuje i sada moze da radi stvari koje ranije nije ni mogla da zamisli, a onda odlazi u drugu krajnost krijuci se iza muskog sovinizma kao pokrica za sve loshe stvari koje uradi. Ispada da su svi muskarci sovinisti, a zene... one mogu da rade sta im je volja, jer su ih muskarci dosada "ugnjetavali", pa ih pustimo da se malo "izive". Samo glasam za ravnopravnost polova i to u svakom pogledu. Npr mislim da su zene u velikom broju sluchajeva bolji vojnici od muskih, a to je "tradicionalno musko" zanimanje.

Problem razvedene zene ne nastaje zbog razvoda, nego zbog izgubljenog identiteta u braku. Ako neko posle razvoda ostane sasvim usamljen, onda se postavlja pitanje kvaliteta drustvenog zivota u braku. Ja imam i udate/ozenjene i razvedene i neudate/neozenjene prijatelje i prijateljice, a njihov bracni status svakako nije najbitniji njihov kvalitet. Oni su moji prijatelji i pre i posle i sa i bez braka

ja sam izgleda nesto propustio...naime, mislio sam da je to jedna od najgorih kriza i u muskarcevom zivotu, ali izgleda da zene ne zele/ne vole da vide i taj aspekt, i iz nekog, meni nerazumljivog razloga, zadrzavaju iskljucivo pravo na emotivnu patnju u tim trenucima....to sve ima smilsa samo u kontekstu zene iz 19. veka, ali zasto bi pricali o tome!? Pricajmo o sadasnjosti, a ona nije takva.

Ova prica o razvodu je u principu Ok ali se u mnogome razlikuje od moje zivotne price.Kada sam pocela da citam tekst, uzasnula sam se,nisam mogla da verujem da neko pise kako su ga prijatelji nakon razvoda ostavili jer moj slucaj je sasvim drugaciji.Svi prijatelji su ostali uz mene,ma svi poznanici,porodica,rodbina.Ponasali su se normalno jer su znali da se ja mogu nositi sa tim.Nisu me tesili niti plakali samnom mozda zato sto sam ja to pokusala prikazati vedrije i lepse nego sto jeste i samo da vam kazem kada sam se rastala sa muzem moj sin je imao samo tri meseca a cerka sedam godina.Neposrednopre razvoda to je bio moj najsrecniji period u zivotu.Svi snovi ostvareni,poslovni,porodicni.Moj bivsi muz je otisao u inostranstvo da zaradi malo vise novca za svoju voljenu porodicu.Ja sam bila u drugom stanju i bila sam ubedjena da se bezkonacno volimo.No da vas ne zamaram detaljima.Zelala sam samo da vam kazem da je na prvu rodjendansku zurku moje cerke doslo preko 150 ljudi -prijatelja i uze rodbine tacnije porodica.Da li verujete da ih nije sprecio veliki minus,sneg,oledica da dodju.Zanimljivo da su dosli svi koje je moja cera i u prolazu pozvala u fazonu dodjite na moj rodjendan.Svi njegovi i moji prijatelji,svi zajednicki prijatelji itd.Razvedena sam i veoma srecna zena i majka.Nemam vizu sada ali osecam se sigurno,stabilno i zadovoljno.Srecna sam sto mogu ziveti bez muske pomoci ali istina je da bih volela pored sebe imati srodnu dusu.Proteklih sest ipo godina sam maksimalno bila posvecena deci ali nikada nisam odustala da tragam za srodnom dusom.I naravno sve ovo vreme okruzena sam muskarcima koji pokusavaju da mi se priblize.Jos uvek nisam nasla "pravog"ali kao sto rekoste zena nakon sedme godine ili tu negde shvati koliko je vredna i neopterecuje se tim.

Pozdrav

LJILJA

Da li mi zivimo u matrijarhatu ? Sta znaci ovakav vid diskriminacije muskaraca? Ne u smislu prava da se sve ovako napise ( clanak je sa tog aspekta odlican), vec zbog cinjenice da i muskarci postoje u celoj toj prici. I oni ucestvuju i u sreci i u patnji i u ljubavi i u mrznji, pa konacno i u razvodu i " postrazvodnom" periodu. Kako je moguce da ih NEMA uopste u ovom clanku? Tu nesto ne stima, razmislite moje dame i slozite se sa objektivnim situacijama, cinjenicama i stvarnoscu da i mi, muskarci, u svemu tome imamo i te kakvu emotivno-finansijsko-vaspitnu ( deca) ulogu. Bice vam lakse, verujte mi, prolazim to i sam.

Slazem se sa istopolnim sapatnikom, koliko se ja secam, i mi mushki imamo osecanja i identitet koji se da izgubiti, i krize. No dobro, i za ocekivati od modernog licemernog drustva.

Nebitni, naravno da nije za svaku osudu sto ste se zaljubili. Jednostavno, nemojte da sedite na dve stolice. Ne treba da ode musko, vec onaj ko prevari. Sta tu nije jasno- kad udjete u brak obavezete se. Ljudi su skloni slabostima, ali zar treba da velicamo to sto varate zenu. Kao sto rece neko pre- bitno je KAKO odete. Sta bi trebalo- da drustvo kazni Vasu zenu zato sto je ne volite? Ovde pricam o konkretnom slucaju. Ne misli na muskarca/zenu uopste. Mislim na odnos prevareni/onaj koji vara. Sto se tice konstatacije o svalerkama, suvise je degutantno da se o tome prica. Malo mi je cudno da zenu koju volite nazivate svalerkom. I da potvrdim- niko ne prica o muskarcima i zenama, vec o supruznicima, onim koji su ostavljeni i koji ostavljaju. I kako najbolje izaci iz te situacije.

@Niko bitan

Za razliku od vecine, mislim da razumem (iako sam zensko) situaciju kroz koju prolazis...Gomila komentara koju sam na forumu procitala kao da dolaze od ljudi koji nikada zapravo nisu ni voleli. Kada bi zivot bio jednacina, svi oni bi bili u pravu...ali, neki put se dese neke stvari koje se i ne planiraju i to je to...Da ne bude zabune, i da ne izazovem komentare briznih i "moralnih" ljudi na ovom forumu - sama ne varam, niti sam ikad bila u vezi sa ozenjenim...Ipak, svima vama bih postavila jedno pitanje - Sta mislite kako se oseca zena koja zivi sa muzem za koga zna, a zna jer nije retardirana, da voli drugu zenu??? Svaka zena koja drzi do sebe bi u tom slucaju sama otisla...sve ostalo je licemerje i strah od toga sta ce okolina reci...
I za kraj...to ti je jedna od onih situacija u kojoj nema dobrog resenja...Koju god opciju da izaberes, bices delom nesrecan...Ali bilo kakva odluka je bolja od stanja u kome se trenutno nalazis!

Sve najbolje od srca!

Ne znam ni kako da počnem, jer ovo je za film, i to tragični! Evo ovako, moj prvi brak se završio užasno jer mi je supruga umrla u 32 god. i ostavila me sa dva dečaka od 3 i 5 godina... Prvo što sam uradio je razgovor sa psihijatrom od koga sam tražio savet i mišljenje o mom ponašanju i prema deci i uopšte. Pošto su deca bila relativno mala, nekako sam uspeo da ih "zaštitim" od muke koja nas je zadesila iako su ih "dobronamerne bake i deke" redovno podsećali na sve. Tada mi je to jako smetalo, a sada mislim da sam trebao da ih pustim (decu) da odboluju do kraja, a objasniću kasnije i zbog čega. Kako je vreme prolazilo, tako su, naravno, i rane "zaceljivane" i onda je trebalo početi ponovo neki život. Naravno, sve uz komentare tipa "moraš zbog njih" i sl. E, onda je došlo vreme posle tri godine (nekome malo, nekome večnost) da se i ja uključim u život. Posle par prolaznih veza, desila mi se Jelena. Ljubav, za koju sam mislio da nikad više neću osetiti, pukla je iz vedra neba! Lepa k'o lutka, mlađa od mene 9 godina, mislio sam, meni nedostižna. Međutim, njena otvorena naklonost prema meni probudila mi je "leptiriće u stomaku" i mi smo, malo po malo, krenuli u avanturu. Sa nama je tada živela moja majka, kojoj je, kao i većini svekrva, smetala nova osoba u kući. Bez obzira na to, posle kraćeg zabavljanja počeli smo da živimo zajedno. Jelena me je "kupila" tada izjavom da, "ako ne bude sve ok. sa decom neće biti ništa ni od nas"! Na moje oduševljenje, deca su je prihvatila mnogo bolje nego što je bilo ko očekivao, i čak su vrlo brzo počeli da je oslovljavaju sa "mama"! Mi na sedmom nebu, ljubav cveta, i onda kreće da isplivava mulj sa dna. Moja majka je nedugo zatim "otpuštena" jer svaki moj pokušaj da joj objasnim da je to moja žena i da ću je uvek voleti nije vredeo i prelazi da živi sa mojom sestrom. Jelenin propali brak (navodno jer se zaljubila u mene), neuspešni pokušaji i tada i sa mnom dobitka deteta i patološka vezanost za psa, kao i niz nekih tekućih finansijskih problema uzrokuje sunovratu naše priče. U međuvremenu smo se venčali, voleli se i dalje i onda sam, po meni, napravio fatalnu grešku i doveo psa u kuću da bi eto, ispunio neku prazninu koju je supruga osećala zbog odvojenost od njega (živeo kod njenih u dvorištu). Nedugo zatim, ja sam "zbog hrkanja" prešao na spavanje u drugu sobu (iako dzukac hrče za medalju) i tu, po meni počinje krah ove priče. Deca rastu, kreću u školu, supruga prestaje da radi i ostaje u kući po ceo dan sa psom (što joj je izgleda i bila namera), manjak novca i počinje ludilo! Svakodnevne svađe kulminiraju asocijalnim ponašanjem zbog neprestanog boravka u kući, nesvesticama i naglim dobijanjem na kilaži, a to se preslikava i na starijeg klinca i on počinje sa ludostima tipa, bacanje i sakrivanje novca i dragocenosti, osećaj odbačenosti, i na kraju bolnica. Naši pokušaji da rešimo problem (prestaju svađe), dugi razgovori ne rešavaju bračni problem (klinac se izvlači), ali moje insistiranje da malo "oduva" kod njenih dok se stvari malo ne smire odjednom dobija drugu dimenziju i odlaskom rešava da se više i ne vrati. Lečio sam je godinu dana od nesvestica, držao u naručju kad se budi, voleo je takvu kakva je verujući da sve može da se sredi. Čak je vratila i svoju kilažu, čak i preterala, i otišla je kod svojih gde joj sada, odjednom, odgovara. Kažem odjednom, zato što je imala ceo život razmirice sa ocem, a ja se, budala, trudio i to da ispeglam do trenutka kada sam morao da ga izbacim iz kuće jer je, jednom prilikom dok je bila u nesvesti preterao u svojoj brizi o svom detetu, dramio dok se budila, što ona nije organski podnosila. Sada je tamo, dobro joj je, ne pada u nesvest, ne pije lekove i kaže da hoće da sluša svog psihijatra??! Ostavlja bez problema mene i decu koja je obožavaju i kaže da joj je opet "kvrcnulo" u glavi i da je to već radila pa eto, nije joj problem da uradi ponovo. Izgustirala nas je, a sve bi dao da joj ponovo nešto kvrcne i da shvati da ta euforija ne traje dugo, ali eto... Probao sam da Vam što sažetije predstavim našu priču, a sada ostaje samo dogovor o razvodu. Za mene poražavajuće, za nju igleda ne, a sad je otvorena još jedna rana koja boli i ne prolazi jer ne znam gde sam pogrešio. Valjda zato što mi se do juče klela da me voli k'o Boga a sada nas je samo precrtala jednim potezom...

Svebitni, ta Vasa poligamija je regulisana serijatom. Ako to radite iz verskih pobuda mogu da shvatim. Samo svrha tog prava muskaraca na visezenstvo jeste da ne postoje nu vanbracna zena ni vanbracna deca. Sa svim zenama stupate u brak. A, nebitni...ne znam da li citate- nije najveci porblem kako ste se zaljubili, vec kako sete da odete. Po mom misljenju deca treba da ostanu u domu u kom su rasla, svejedno kog je pola roditelj. Vazno je da je to roditelj koji ostaje. "Kramer protiv Karamera" divan primer.

Zena se treba pripremiti za samostalni zivot prije stupanja u brak a to znaci skolovati se. Zene opametite se skola na prvom mestu a onda sve ostalo ide lakse pa i razvod.

Niko bitan- Mislim da je najgore od svega ziveti u laži. Mislite li da vaša deca ne primećuju da volite nekog drugog a ne njihovu mamu. Kome vi zapravo činite dobro. Što se tiče komentatora koji smatraju da je tekst napisan sa ženske strane, sa time se slažem. Što se tiče komentatora koji raspravlaju o tome kako je da razvoda došlo i ko tu pati mislim da su malo promašili temu. Naslov teksta govori o životu nakon razvoda kao o jednom procesu i on zaista izgleda tako, s tim što možda sve faze nisu zastupljene kod svake osobe. Nema gotovih modela, svako je priča za sebe.I muškarci i žene podjednako pate kad su povredjeni, ali se drugačije ponašaju po meni je to suština.

Niko bitan ispade bitniji od samog clanka koji komentarisemo. :) Zaista, ne bih usmerila clanak iskljucivo ka zenskom polu. Iz iskustva znam da se muskarci uglavnom teze nose sa razvodom pa i obicnim razlazom nego zene. Ovi koraci u prevazilazenju razvoda, po meni, odgovaraju istini u manjem ili vecem procentu u zavisnosti od okolonosti i dopada mi se sto je drustvo postalo tolerantnije prema razvodu kao takvom jer ljudima samo po sebi tesko pada razvod u svakom slucaju, i poslednje sto im treba je jos i moralna osuda okoline pored toga.
Sto se tice "nebitnog" (nemojte sebe tako nazivati, molim vas), meni je potpuno ok njegovo razmisljanje (iako sam zensko :)). Posto sam jako ponosna i jako mi je stalo da imam partnera koji me voli i prihvata u potpunosti, i koji je, sto je jos vaznije srecan pored mene, radije bih volela da me iskreno ostavi, zbog neke druge koju stvarno voli ili jednostavno zato sto mene ne voli, nego da zivim sa nekim ko me trpi i ko vise ne oseca nista prema meni, ko je nesrecan i neispunjen, ili me jenostavno vidi kao kucnu spremacicu i odgajateljicu dece, koja donosi i platu i koju cisto reda radi, treba i seksualno zadovoljiti na svakih 3-4 meseca. Postenije je napustiti takav brak nego partnera tako poniziti i poseldnja bih moralisala oko takvog stava. Covek ima pravo da prestane da voli i ima pravo da raskine zajednicu u kojoj nije srecan i koja ne funkcionise, i tako nesto se svakom moze desiti i ne znaci da je nezreo i pokvaren. Posebno je podlo, cak i surovo tvrditi da njegova rodjena deca nikad nisu trebala da budu rodjena zato sto su se njihovi roditelji udaljili i ljubav se ugasila. Ostati sa nekim "zbog dece" meni deluje kao medvedja usluga i toj deci i oboma partnerima jer ako nisu sposobni da budu srecni zajedno, niko nece biti srecan naposletku. Na kraju krajeva, vecina oceva, ili pak redje majki, koji napuste ili zanemare sopstvenu decu nakon razvoda ne cine to zato sto su se razveli nego zato sto im do te jadne dece nikad nije bilo stvarno ni stalo, jednostavno su im za vreme trajanja braka bili tu pod istim krovom i bilo je zgodno da se neko (drugi) brine o njima. Kad je brak pukao ni deca vise nisu bila bitna. Nisu sebicne osobe koje shvate da vise nisu srecne sa partnerom, kojima se dogodi nesreca razvoda i da prestanu da vole (to je uvek, uvek beskrajno tuzno), nego oni koji se nakon razvoda od partnera razvedu i od dece, a neki to cine i u braku.

Mnogo, mnogo dobrih i ljudskih komentara. Šta reći? Ljudi žive onako kako najbolje znaju i mogu, da su znali bolje, bolje bi. Mislim da to pokriva sve i opravdava sve. Potpuno iskreno. Sve je u ljudskoj komunikaciji i ljudskim osećanjima, moglo bi se raspravljati šta je to što odredjuje i utiče na njih, ali mislim da bi i na toj temi preovladjivala medjupolna optuživanja ili isključivost. Ovakve rasprave su odraz načina života u vremenu u kojem smo, i istina je da je svako sa svoga stajališta u pravu. Koliko je lepo onima kojima je manje lepo, nije na nama da odredjujemo. Svi živimo kako možemo i znamo, bez obzira kako se izjašnjavali o tome.

Sjajno napisan tekst!!!

Tekst je odlican, mozda malcice feministicki za moj ukus.
Zar ne treba svi da se malo zapitamo zasto je ova tema aktuelnija nego ikad? Zasto je mnogo manje razvoda bilo pre 20-30 godina? Moram da priznam da su zene dosta trpele ranije, i da je bila velika sramota u okruzenju razvesti se. Sad je drugo vreme, okrenuti smo ka EU, novim normativima, novim nacelima, novim vrednostima, TV kanali su zatrpani serijama tipa "Will & Grace", "Sex & City", toliko price o toleranciji, a o onoj u braku najmanje. Niko vise nikog nece da trpi ni malo, zivimo brzo, upali smo u "masinu". U svakom slucaju, ceka nas isto sto i gradjane EU. Ako mislimo da udjemo tamo, onda moramo da kompletno prihvatimo taj nacin zivota, a u EU brak u proseku traje 8 godina. Voleo bih da zadrzimo bar malo nesto i od onog naseg "balkanskog", po cemu cemo se razlikovati od drugih.

Meni je mnogo drago sto se javljaju muskarci u ovim komentarima. slazem se da se cesto zanemari cinjenica da i oni pate. ja prva se vrlo skoncentrisem na svoj bol a lako zakljucim da je mom bivsem sasvim svejedno. a to je takva ocigledna neistina. samo sto on cuti i ne prica o svojoj boli na sav glas, pa to svi nekako smetnu sa uma. dobro je receno gore u jednom komentaru: patimo oboje, svako na svoj nacin.
dobro je jedino to sto ima gore i od goreg, pa se stvarno moramo skoncentrisati na pozitivno u zivotu i jednostavno nastaviti dalje.

@ Luka:

A molim te, zivo me zanima, koje to drustvo nije licemerno (ili nije bilo licemerno)?

Koristan clanak, i iz licnog iskustva mogu da potvrdim i poprilicno tacan. Sigurna sam i da je muskarcima poprilicno tesko da prodju kroz traumu razvoda, nema onoga kome to nije trauma, a i deci je, i to velika. Ipak, da se nadovezen na komentar 'zaljubljenog muskarca' koji ostaje bez dece: ne mora da ostane bez dece, to je izbor koji samozivi muskarci nacine jer im je tesko da kombinuju i balansiraju izmedju nove porodice i dece. Ako muskarac odluci da se razvede zbog nove ljubavi, predlazem da bude tolerantan prema bivsoj zeni, da shvati kako se oseca, da neko vreme posveti sto vise vremena svojoj deci, i posle nekog vremena, godinu ili dve, moci ce da ima sve - i ljubav, i ljubav svoje dece, i korektne odnose sa bivsom zenom, koji su jako bitno. Ja u konkretnom slucaju nisam imala srecu da bude tako, moj bivsi je kontakte sa decom sveo na minimum, jednom mesecno po sat-dva, sto je katastrofalna greska za sve, ali, sta je tu je

Zovem se Nenad imam 38god. Razvodim se od zene koju volim najvise na svetu a nisam joj to pokazao,i to posle nepune dve godine braka a osam godina zajedno.
Bio sam uzasan muz u svemu unistio sam zivit jedne mlade i vedre nasmejane devojke ...nisam zeleo decu od toga je sve krenulo,a onda sam tonuo sve dublje iz greske u gresku pravo u propast.
Sada odlazim da bi nju spasio sebe,mozda ce pronaci srecu bez mene za sebe vise ne trazim i ne ocekujem nista .
Jecika ljubavi zao mi je volecu te dok me ima !