Različite ocene za "Možda zauvek"

Dvoje umetnika prikazuje, uslovno rečeno, ljubavnu priču, međusobno pronalaženje jednog para, trenutke bliskosti, raskida veze i usamljenosti, a sve to prate setne balade koje na sceni svira i peva Niko Hafkenšeid (Hafkenscheid) iz Belgije.

Posle predstave održan je festivalski "Susret sa stvaraocima", na kojem je koselektor Bitefa Anja Suša izjavila da je veoma zadovoljna što su uspeli da u Beograd dovedu baš to, duboko emotivno, ostvarenje iz bogatog opusa Stjuartove.

"Bila sam iskreno dirnuta. Predstava barata emocijama bez ironije i cinizma koji su danas tako uobičajeni", rekla je Suša.

"Svesna sam da se publika podelila u ocenama, ali to je jedna od 'tradicija' Bitefa i dobro je da je tako, mada mi je zasmetalo suviše glasno negodovanje nekih gledalaca tokom predstave", dodala je ona.

Umetnički direktor i koselektor Jovan Ćirilov primetio je da rad Stjuartove i Gemahera odlikuje minimalistički i realistički pokret.

"Za mene to nije ples već novi izraz u kojem se koriste prirodni ljudski pokreti, uzimaju se iz života i uklapaju u koreografiju", ocenio je on.

Stjuartova je, međutim, naglasila da ta predstava "definitivno pripada plesnom teatru".

Ona je istakla da je posebno interesuje istraživanje jezika pokreta, ali da je i "nepomičnost" na sceni potrebna, kako bi se jasno uočio prostor izmedju dve figure, distanca između dve ličnosti onda kada nisu sjedinjene.

"U ovoj predstavi bavimo se intimnošću, odsutnošću druge osobe, sećanjima na vezu, tragovima neispunjenih želja", dodala je Stjuartova.

Gemaher, koji je pripadnik mlađe generacije, rekao je da je svojevremeno bio student u radionici Stjuartove i da ga je vrlo zaintrigirao njen način kretanja.

On je formirao trupu "Mambling fiš", koja sarađuje sa trupom "Demidžd guds" Stjuartove.

"I jedni i drugi radimo raznovrsne stvari, ali mislim da naši stilovi nisu suviše različiti. Meni su takođe bitni i prostor scene na kojoj se krećem i detaljna analiza sopstvenih pokreta", rekao je Gemaher.