Po bubreg u Pakistan

Austrija je na vrlo elegantan nacin resila taj problem.
Da bi bili donator organa nakon smrti nije se potrebno prijaviti. Ali ako ne zelite da budete donor morate se odjaviti.
Zahvaljujuci ovakvoj regulativi Austrija ima daleko vise organa i davalaca nego zemljekoje su to regulisale na suprotan nacin.

Da, tužno je što kod nas još nije zaživelo kadaverično davanje organa ali ova kupovina organa na "najeftinijem" tržištu je užasavajuća! Kraće rečeno, dotični je u Pakistanu kupio bubreg ilegalno, možda je zato neko ubijen, možda je uzet od nekog deteta... o tome "primalac" treba da misli do kraja života!!!

U Americi prilikom polaganja vozackog ispita pitaju da li hoces da budes davalac, i to se onda upise na vozacku dozvolu.

U Austriji je po zakonu drzava vlasnik mrtvog tela, a ne porodica. Tako da porodica nema pravo da zabrani vadjenje organa iz mrtvog tela.
Taj zakon datira jos od vremena Marije Terezije, ali je, po meni, krajnje praktican.
Nazalost nama se na putu napretka isprecio primitivizam, masa vodjena SF-horor filmovima, Orvelom, i nezaobilaznim pratiocem stagniranja - religijom.
Tesko da tu ministar moze da pomogne. "Kvar je nesto dublje u sistemu!"

Zasto li kod nas ne fukcionise sistem zavestanja i koristenja takvih organa? Da li mozda neko moze biti kriv za to? Mozda neki ministar koji ne zna svoj posao? Vlada? Ko bi to znao... Verovatno su krive strane obavestajne sluzbe.

najlaksa je sama operacija, ali posle toga je stvarna borba za pacijenta.

Potreban je zakon o unapred pretpostvljenoj saglasnosti (presumed consent) koji postoji dosta zemalja EU, a i u susednim kao sto je Hrvatska i organizovanje agencije za alociranje i dostavljanje organa u zdravstvenom sistemu. Tuzno je sto takav zakon ceka u Skupstini mesecima, a ljudi kojima od toga zivot zavisi, cekaju ove jadne politicare da se dogovore!

Cisto da podsetim: u Srbiji postoji sistem zavestanja organa. Potrebno je samo malo dobre volje da se pomogne tim ljudima i da se spreci da bolesnici, kojima od toga zavisi zivot idu po organe u kojekakve Pakistane i Indije. Dovoljno je telefonom pozvati kliniku za nefrologiju i oni ce vam poslati formulare koje popunite i vratite postom. Nakon toga dobijate donatorsku karticu i registrovani ste kao kadavericni davalac. Procedura je vrlo jednostavna i traje oko 3 nedelje. Tacno je da nedostaje zakon i tacno je da su politicari krivi za sve, ali zavestanje organa je stvar licne odluke, svesti i stava prema zivotu. Ako budemo cekali na politicare nikad nece zaziveti donatorstvo i ljudi ce i dalje ici u druge zemlje na neadekvatne operacije i kupovati organe na crnom trzistu.

I u Austriji bubrezni bolesnici se stavljaju na listu cekanja a za bubreg se ceka od dve do tri godine.Jedino je tacno da je drzava vlasnik tela preminulog do predaje porodici i ima pravo da "preuzme" neostecene organe koji su potrebni nekome za zivot sto je ovde sasvim normalno prihvaceno.
Pozdrav iz Austrije

Zasto li kod nas ne fukcionise sistem zavestanja i koristenja takvih organa? Da li mozda neko moze biti kriv za to? Mozda neki ministar koji ne zna svoj posao? Vlada? Ko bi to znao... Verovatno su krive strane obavestajne sluzbe.

U Austriji je po zakonu drzava vlasnik mrtvog tela, a ne porodica. Tako da porodica nema pravo da zabrani vadjenje organa iz mrtvog tela.
Taj zakon datira jos od vremena Marije Terezije, ali je, po meni, krajnje praktican.
Nazalost nama se na putu napretka isprecio primitivizam, masa vodjena SF-horor filmovima, Orvelom, i nezaobilaznim pratiocem stagniranja - religijom.
Tesko da tu ministar moze da pomogne. "Kvar je nesto dublje u sistemu!"

Potreban je zakon o unapred pretpostvljenoj saglasnosti (presumed consent) koji postoji dosta zemalja EU, a i u susednim kao sto je Hrvatska i organizovanje agencije za alociranje i dostavljanje organa u zdravstvenom sistemu. Tuzno je sto takav zakon ceka u Skupstini mesecima, a ljudi kojima od toga zivot zavisi, cekaju ove jadne politicare da se dogovore!

Austrija je na vrlo elegantan nacin resila taj problem.
Da bi bili donator organa nakon smrti nije se potrebno prijaviti. Ali ako ne zelite da budete donor morate se odjaviti.
Zahvaljujuci ovakvoj regulativi Austrija ima daleko vise organa i davalaca nego zemljekoje su to regulisale na suprotan nacin.

Da, tužno je što kod nas još nije zaživelo kadaverično davanje organa ali ova kupovina organa na "najeftinijem" tržištu je užasavajuća! Kraće rečeno, dotični je u Pakistanu kupio bubreg ilegalno, možda je zato neko ubijen, možda je uzet od nekog deteta... o tome "primalac" treba da misli do kraja života!!!

U Americi prilikom polaganja vozackog ispita pitaju da li hoces da budes davalac, i to se onda upise na vozacku dozvolu.

Cisto da podsetim: u Srbiji postoji sistem zavestanja organa. Potrebno je samo malo dobre volje da se pomogne tim ljudima i da se spreci da bolesnici, kojima od toga zavisi zivot idu po organe u kojekakve Pakistane i Indije. Dovoljno je telefonom pozvati kliniku za nefrologiju i oni ce vam poslati formulare koje popunite i vratite postom. Nakon toga dobijate donatorsku karticu i registrovani ste kao kadavericni davalac. Procedura je vrlo jednostavna i traje oko 3 nedelje. Tacno je da nedostaje zakon i tacno je da su politicari krivi za sve, ali zavestanje organa je stvar licne odluke, svesti i stava prema zivotu. Ako budemo cekali na politicare nikad nece zaziveti donatorstvo i ljudi ce i dalje ici u druge zemlje na neadekvatne operacije i kupovati organe na crnom trzistu.

I u Austriji bubrezni bolesnici se stavljaju na listu cekanja a za bubreg se ceka od dve do tri godine.Jedino je tacno da je drzava vlasnik tela preminulog do predaje porodici i ima pravo da "preuzme" neostecene organe koji su potrebni nekome za zivot sto je ovde sasvim normalno prihvaceno.
Pozdrav iz Austrije

najlaksa je sama operacija, ali posle toga je stvarna borba za pacijenta.