Domaća GNU/Linux distrbucija

@Biljana Dimčić
Zaboga Biljo, Fakultet informacionih tehnologija je možda najgori fakultet u informatičkoj branši. Ne sumnjam da je plan i program "ultra mega giga", ali izvedba je na amaterskom nivou. Da ne pričam o kvalitetu studenata koji upisuju FIT, a predstavljaju uglavnom one koji nisu uspeli (ili nisu hteli jer je teško) da upišu ETF, FON, MATF, RAF. Dakle, smejurija. Za sada.

@ce pe 6
Nerviraju me zajedljivo glupavi komentari, kao da je to neko uradio da bi ovu distribuciju prodavao. Ista bi stvar bila reci: "Preveli meni u Nokiji i odmah je to njihov telefon"...
CePaj brate, ako ti se ne svidja. Ako si vec neki strucnjak, onda se ponudi kao prevodilac i prevodi ostali softver sto nije preveden i sl.

Preveli Gnome, promenili Wallpaper i Welcome Screen i odmah je to njihova distribucija. Još da je dobro prevedeno, pa ajde...

Dal sam ja glup ili sta vec?

Upravo sam u obicnom Ubuntuu ukljucio srpsku lokalizaciju i imam preveden GNOME i uvodnu stranicu i sve je na srpskom i Firefox i OpenOffice i sta sad onda znaci ta srpska lokalizovana distribucija i cime je ona posebna i nikad ranije vidjena u odnosu na obicni Ubuntu 8.04 koji ima srpsku lokalizaciju ugradjenu u sebe?

Прво да кажем да мислим све најбоље о људима који су тај користан посао одрадили, а сада мало критике:
Ако је ово српска диструбуција, онда би неко могао да преведе све ознаке у кабини Airbus авиона и да га назове српским авионом. Линукс дистрибуција је озбиљна ствар. Ако инсталирам неки озбиљан софтвер и имам проблема са њим (на пример са кернелом) какве су шансе да ће неко из српске дистрибуције моћи да ми помогне, колико корисника те дистрибуције може да буде са којима би могао да разменим мишљење?
Мислим да је бесмислено да се "сепаратишемо" од остатка света на националној основи и да правимо дистрибуцију која се од других разликује само по томе што је српска.
Са друге стране мислим да је јако битно (и сада сам поносан на своју земљу, на неки начин) да се укључимо макар и само са локализацијом у светске пројекте као што су Gnome, Mozilla, Ubuntu, и сл.
Добро је што ће сада на основу њиховог рада овдашњи људи моћи да изаберу дистрибуцију на основу техничких (a не националних) мерила и да при томе имају потпуно локализовано корисничко окружење. cp6linux је интересантан модел ("showcase"), али мислим да је на дуже стазе непотребно расипање енергије. Ubuntu већ постоји и није "туђ", припада свим корисницима, без обзира на нацију па и србима.
Све ово пишем са прилично локализованог Debian линукса.

Svaka cast! Ovo je veliki korak. Zbog ovakvih stvari vredi ostati u Srbiji.

Tragedija da univerziteti po narudzbi ministartsva trose pamet i radne sate na takav zadatak, koji se zaista tesko moze okarakterisati, kao takav koji zahteva univerzitetske resurse. Treba da se osniva posebna neprofitna organizacija koja se time bavi. Sve to samo potvrdjuje moja saznanja, da Univerziteti nisu se jos oporavili od dugogodisnjeg pada kompetetivnosti i kvaliteta a mi poslodavci patimo zbog danasnje stagnacije. Jednostavno za potrebe svoje firme ne mogu naci kvalitetne mlade informaticare u Srbiji, takve, kakve smo imali u Madjarskoj, Ceskoj ili u Sloveniji. Postoji nekakav izbor samo medju onima rodjenim do 1972 (oni su dobri, nazalost vecina njih je u inostranstvu), koji su nekim slucajem ostali u Srbiji, a za to vreme nisu potpuno ispali iz struke. Moram napomenuti, da iskustva imamo jedino sa studentima sa podrucja informatike, medicine, ekonomije i geodezije, i nema razlike sa kojeg su Univerziteta iz Srbije. Ima izbor jedino u individualu, u subjektivnim faktorima pojedinca, sto je postao jako vazan faktor, zbog potrebnog velikog ulaganja da se isprave krive drine stecene tokom edukacije, da se pravilno usmeri fokus i razmisljanje zaista na akademskom nivou.

Bez obzira na sve svaka čast na trudu i radu. Studenti koji su učestvovali stekli su kakvo-takvo iskustvo a i Srbija će od toga rada mnogi imati koristi. Dok ovo pišem slušam Biljanu Krstić i Bistrik, gledam NASA-in prenos sa ISS i pišem ovaj komentar naravno na Ubuntu 8.04 distribuciji, pa neka neko kaže da linux nije za desktop. Linux sada u mnogo čemu može parirati Windowsu na desktop tržištu, serveri i onako pripadaju Linuxu. U potpunosti podržavam rad univerziteta i vlade RS u ovom segmentu. Važno je imati alternative a ne samo jedan OS. Još jednom svaka čast i samo napred.

Univerziteti kod nas jesu na dnu ali oporavak negdje mora da pocne. Danas se igraju sa Linuks distribucijom, sutra ce raditi nesto mnogo naprednije.

Ovaj komentar pisem iz cp6Linux-a (live CD home varijanta), koji sam pre minut ubacio u komp. Iako nije bila prevelika "mudrost" napraviti ovako nesto, moram priznati da radi zaista korektno, i da je distribucija prilicno kompletna (drajveri, kodeci i sl.) Cak sam drajver za skener instalirao mnogo lakse nego u Fedori 8.
Iako licno ne volim srpski jezik u informatici (ne mogu umesto "tab" u firefoxu da se naviknem na "jezicak", pa bog), ipak nema mesta negativnim komentarima. Pogotovo sto je ovo prava stvar za ljude manje vicnim unixolikom nacinu razmisljanja.
Inace, sto se tice komentara da ovo nije projekat koji zahteva univerzitetske resurse - a koji je to molim projekat uradjen UOPSTE u poslednje vreme? Mene jeza podidje kad dizem pare sa bankomata pa u jednom momentu vidim windows desktop sa sve otvorenim procesima... hocu da kazem da je vecina softvera koji se koristi u administraciji blago receno krs, za sta je neko digao grdne pare, a ovo je ipak BESPLATNA distribucija (sto me iznenadjuje, cudi me da nisu i na to stavili cenu zbog povecanja cene nafte).
Univerzitet jeste mesto za ovakve stvari, a slazem se da kapacitete treba jos vise koristiti...
Jos jednom - pohvala za poduhvat i samo napred...

@Biljana Dimčić:
Nazalost sve sto ste naveli odgovaraju kriterijumu visih skola, a ne univerziteta. Danas u Srbiji vise skole su ustanove za gubljenje vremena, a Univerziteti odrade ono, sto bi trebalo da su vise skole. Programer/koder i informaticar nije ista stvar. Programera i kodera HTML, Java, PHP, C++, VBA, C##, itd. (dodajte jos sta hocete) imate i ovde napretek. Ali to nije kadar sto bi univerziteti trebali dati, a to su studenti koji znaju ste je SSADM, DSDM, Agile, Extreme Programing, PRINCE!!!, ISO standarde za vodjenje IT projekata,sta su integrisani sistemi, kriticne aplikacije, vodjenje informatickih projekata, kontrola rizika IT, itd. Tu je zaostanak univerziteta u Srbiji vise od 15 godina. Ne treba mi diplomirani inzenjer informatike da pravi Web stranice, vec da projektuje informaticke sisteme, i da vodi slozene informaticke projekte. Tu je Srbija veoma kratka.

Bravo, bravo, bravo. Ovo je uvek dobra vest, iako i ja ne mogu da se naviknem na srpski jezik u informatici ali ovakve stvari MORAJU da postoje zbog masovnih korisnika, a narocito veliki plus sto se drzava ukljucila u to. A verujem da su i neki studenti naucili iz ovog projekta.

Bez dubljeg zalaženja u to šta naš univerzitet treba, a šta ne treba da radi, moram da napomenem da mi se ne sviđa pravljenje novih Linux distribucija samo radi toga da i se kaže kako imamo i mi Linux distro. To ne donosi ništa konstruktivno i samo razjedinjuje linux korisnike, jer umesto Debiana i Ubuntua (i zilion Debianoida širom sveta) imamo i srbLinux, kao našminkani Ubuntu. Ne vidim šta će nam "jedno te isto", kad imamo mogućnost da se priključimo nekom od većih projekata (legendarnom Debianu ili perspektivnom Ubuntuu npr.), i da lokalizujemo softver u okviru ovih zajednica. Mislim da malo ćirilice i druga tema Desktopa nisu dovoljni za definisanje novog distroa, bez obzira što je to praksa u svetu. To što se nešto radi "napolju" ne znači da je po defaultu dobro...

RC ETF je ušao u razvoj 'nove' distribucije ne zato što smo hteli da imamo 'svoju', 'srpsku' Linux distribuciju, već zato što NISMO MOGLI da napravimo odgovarajuću lokalizovanu distribuciju, a da ne izmenimo neke sistemske datoteke (čime smo automatski narušili princip lokalizacije koji kaže da treba odvojiti lokalizovani deo od koda). U protivnom, kada se npr. postavi lokejl za srpski jezik 'sr_RS', neki bitni programi pucaju, što, priznaćete, baš i nije dobro. Drugi razlog je taj što većina programa koji su pisani u nekom interpreterskom jeziku, kakav je npr. Python (a takvih je prilično u grupi programa za administraciju) svoje lokalizovane fajlove čuvaju na zasebnom mestu (debconf baza) a isti su sastavni deo kontrolnog dela instalacionog deb paketa i ne mogu se promeniti bez prepakivanja istog. Automatski, to više nisu Ubuntu paketi i isti će biti prepisani kada se instalira novi, ažurirani paket iz Ubuntu distribucije. Odatle potreba za sopstvenim repozitorijumom i, sledstveno tome, sopstvenom distribucijom. Kao posledica toga, mogli smo i da biramo softver koji ćemo uključiti u pojedine edicije. Trudili smo se da što više originalnih Ubuntu/Debian paketa ostane neizmenjeno, tako da problema oko održavanja i neće biti previše.

Pošto smo se fokusirali na lokalizovanje sistemskih biblioteka i nekih programa 'ispod haube' sistema (npr. probajte u cp6Linuxu i u nekoj drugoj, lokalizovanoj, distribuciji da otvorite nepostojeći fajl ili uradite jednostavno iz terminala 'ls --help'), to će svi prevodi relativno brzo ući u originalni kod aplikacija i tako biti automatski dostupni i svim ostalim distribucijama. Lokalizacije specifičnih Ubuntu alata će vrlo brzo biti dostupne i Ubuntu korisnicima, zahvaljujući saradnji sa Ubuntu LoKo timom za Srbiju.

I dobra i sramotna vest u isto vreme. Cestitka ljudima koji su su pokusali da prevedu Ubuntu. Medjutim slazem se s komentarom da prevod i par slicica ne znace nova distribucija. Ono sto je tuzno da vec nekoliko godina Ubuntu dolazi sa podrskom za Hrvatski, Bosnjacki, Makedonski, Slovenacki, a nikako da vidim i Srpski u listi. Pravi put po meni je bio da se prevod doprinese u Ubuntu, tako da standardna Ubuntu verzija ima podrsku za srpski jezik... to bi znacilo da sve distribucije bazirane na Ubuntu (Mint, Kubuntu, Xubuntu,...) imaju podrsku za srpski. Nazalost na ovaj nacin autori umesto da poboljsaju Ubuntu i opdrsku za sprski u svetu Linuxa pokusavaju da "zauzmu" deo sprskog trzista jer bi boze moj korisnici koristili sr6 zato sto Ubuntu nema srpski....cudna i po meni losa odluka.
Da bi se distribucija Linuxa zvala distribucija trebalo bi da ima neke svoje specificnosti (ne samo prevod).
Ja sam isto cuo pricu da nasi univerziteti vec godinama rade na prevodu na srpski i sramotno je da to nisu uradili za mesec-dva. Posebno sto postoje vec prevodi na hrvatski, bosnjacki...

Moje misljenje je da mi nemamo ni jedan dobar fakultet vezan za IT. Tipican izbor da su ljudi koji se bave IT-jem sa ETF-a je posledica nekadasnje njegove popularnosti, sto je davalo dobru selekciju pri upisu, a kako je fakultet tezak i dobru selekciju na izlazu. Ko je kvalitetan kadar ce nauciti malo inzenjerskog razmisljanja, ko nije nece, i eto nama 50-50 sansi da ce dipl. inz. elektrotehnike biti dobar inzenjer/programer. Da li je naucio nesto o IT-u, verovatno nije, makar i na RTI smeru. Svi fakulteti pate od problema da su to fakulteti za nesto, gde se uci i IT. Mozda ovi novi IT-oriented fakulteti promeniti nesto, ali za pocetak moraju sa sebe da operu lose ime koje nose privatni fakulteti.

Ne vidim zaista svrhu ove distribucije i šta ona nudi što niko drugi ne nudi. Ljudi su se upustili u prevodjenje već prevedenih stvari i dobili smo naravno još jedan Linux distro medju njih gazilion. Gubljenje vremena i novca.

potpuno promasen fokus mnogih koji su ostavili komentare ovde... cilj je da se sto veci broj ljudi informaticki opismeni, da IT vise nije neka "magija" za nase ljude koji misle da se informatikom bave samo najpametniji pojedinci.... to je potpuno netacno. jednoj velikoj grupi ljudi koja ne prica engleski jezik ce biti lakse da koriste kompjuter, to je fantasticno. prevedeno je mnogo vise od samih korisnickih poruka, za pocetak instalirajte pa cete videti... meni se svidja kako je odradjeno. opet, ja licno nikako da se odvojim od engleskog, ali ko ga ne zna, ovo je prava stvar. pokrenuta je prica, od samih korisnika zavisi koliko ce ovo da napreduje, takva je inace open source zajednica.

@SuhesZ
Delimično se slažem sa iznetim komentarom da informatičari odlaze iz zemlje, nažalost, ali nije zgoreg saznati informacije koje mogu da budu od značaj za sve talentovane programere i ljude koji su okrenuti ka nauci u IT. A to su:
- Da u Beogradu postoji Fakultet informacionih tehnologija gde se izučavaju IT na savremeni način pre preporukama američkih strukovnih udruženja IEEE i ACM.
- Takvi studijski programi opredeljuju studente FIT-a kako bi mogli da budu uspešni vrlo brzo već za vreme svojih studija.
- U prilog tome ide konstatacija da studenti u prvoj godini već rade na aplikacijama u Javi, Web design...

@Biljana Dimčić

Da, FIT, mahanje svim tim papiricima i zaludjivanje ljudi... Lepo rece Eugenije, nista posebno niste, a i neko gore rece da stvarate kodere... I to lose...

RAF i MATF (smer Informatika) imaju slican program, i po meni su dobre studije. Sto se tice Informatike na PMF-u algoritmika se podosta izucava, a bogami i stvari oko operativnih sistema kod genijalnog Milana Tube... Naravno, da ne nabrajam sada, tu je jos podosta odlicnih profesora... Ne znam kakvo je stanje na RTI-u na ETF-u, ali kao sto neko gore rece, mislim da vecina ljudi upisuje ETF "zbog imena", i da tamo stvari nisu nista bolje nego na ostalim fakultetima (MATF, FON, ETF...).

@SuhesZ
Da, nazalost dosta stvari i dalje zavisi od samog pojedinca, ali ste uvek dobrodosli da odrzite neko predavanje od tema koje ste naveli, fakulteti su uvek otvoreni za saradnju... (naravno tu su i letnje prakse i slicne stvari koje je moguce organizovati...). Dobrodosli ste da mi se javite na mail pax404@gmail.com ako zelite da nesto slicno organizujete na MATF-u (neko predavanje...).

I da, fali nam jedan poseban fakultet na kome bi se izucavala informatika, mada sam ja za sada prezadovoljan studijama na Matematickom...

A sto da nemamo i svoju "distribuciju" kad imamo i svoju "fabriku automobila"? Beznadezno. Sad shvatam zasto se kaze "Svi napreduju, ali se jaz izmedju naprednijih i onih manje naprednih stalno povecava" tako da smo svakog dana prakticno zoastaliji nego prethodnog! Ne trebaju nasim studentima "kakva-takva" iskustva, izuzev ako od njih ne ocekujemo da postanu "kakvi-takvi" strucnjaci. Student je buduci profesionalac, za "kakva-takva" iskustva postoje druge skole. Gledano cisto tehnicki, spotaknes se vec na pocetku - nema Live CD, sto je danas skoro zakon, nego DVD, pa ko voli (i ima rezac) nek' izvoli, a ako "svi vec imaju DVD rezace" zasto onda Ubuntu izlazi na CD-u? I jos nesto - trazio sam cp6 na www.distrowatch.com i nema ga, cak ni na "Distributions on the Waiting List" gde su "neki drugi klinci" postavili 184 distribucije.

Неколико разјашњења: Убунту (као и све остале дистрибуције) већ подржавају српски језик. Инсталациони програм Убунтуа није преведен на српски, па се зато не нуди та могућност при самој инсталацији — касније је лако променити изабрани језик.

Даље, локализацију Гнома су радили људи на добровољној бази, и то је пројекат који траје још од 2003. године, мада је сада у повременом застоју (ни близу онако активно као 2003. или 2004. године). Што се локализације Убунтуа тиче, нисам приметио да ишта пристиже, а колико знам, српски преводилачки тим је слабо организован и лако је допринети самом издању Убунтуа.

Што се тиче локалитета sr_RS и проблема са Убунтуом, заиста би ме занимало који су то проблеми. Ако их заиста има, ваљало би их исправити и у самом Убунтуу.

Preveli Gnome, promenili Wallpaper i Welcome Screen i odmah je to njihova distribucija. Još da je dobro prevedeno, pa ajde...

@SuhesZ
Delimično se slažem sa iznetim komentarom da informatičari odlaze iz zemlje, nažalost, ali nije zgoreg saznati informacije koje mogu da budu od značaj za sve talentovane programere i ljude koji su okrenuti ka nauci u IT. A to su:
- Da u Beogradu postoji Fakultet informacionih tehnologija gde se izučavaju IT na savremeni način pre preporukama američkih strukovnih udruženja IEEE i ACM.
- Takvi studijski programi opredeljuju studente FIT-a kako bi mogli da budu uspešni vrlo brzo već za vreme svojih studija.
- U prilog tome ide konstatacija da studenti u prvoj godini već rade na aplikacijama u Javi, Web design...

Svaka cast! Ovo je veliki korak. Zbog ovakvih stvari vredi ostati u Srbiji.

Tragedija da univerziteti po narudzbi ministartsva trose pamet i radne sate na takav zadatak, koji se zaista tesko moze okarakterisati, kao takav koji zahteva univerzitetske resurse. Treba da se osniva posebna neprofitna organizacija koja se time bavi. Sve to samo potvrdjuje moja saznanja, da Univerziteti nisu se jos oporavili od dugogodisnjeg pada kompetetivnosti i kvaliteta a mi poslodavci patimo zbog danasnje stagnacije. Jednostavno za potrebe svoje firme ne mogu naci kvalitetne mlade informaticare u Srbiji, takve, kakve smo imali u Madjarskoj, Ceskoj ili u Sloveniji. Postoji nekakav izbor samo medju onima rodjenim do 1972 (oni su dobri, nazalost vecina njih je u inostranstvu), koji su nekim slucajem ostali u Srbiji, a za to vreme nisu potpuno ispali iz struke. Moram napomenuti, da iskustva imamo jedino sa studentima sa podrucja informatike, medicine, ekonomije i geodezije, i nema razlike sa kojeg su Univerziteta iz Srbije. Ima izbor jedino u individualu, u subjektivnim faktorima pojedinca, sto je postao jako vazan faktor, zbog potrebnog velikog ulaganja da se isprave krive drine stecene tokom edukacije, da se pravilno usmeri fokus i razmisljanje zaista na akademskom nivou.

Ne vidim zaista svrhu ove distribucije i šta ona nudi što niko drugi ne nudi. Ljudi su se upustili u prevodjenje već prevedenih stvari i dobili smo naravno još jedan Linux distro medju njih gazilion. Gubljenje vremena i novca.

@ce pe 6
Nerviraju me zajedljivo glupavi komentari, kao da je to neko uradio da bi ovu distribuciju prodavao. Ista bi stvar bila reci: "Preveli meni u Nokiji i odmah je to njihov telefon"...
CePaj brate, ako ti se ne svidja. Ako si vec neki strucnjak, onda se ponudi kao prevodilac i prevodi ostali softver sto nije preveden i sl.

Univerziteti kod nas jesu na dnu ali oporavak negdje mora da pocne. Danas se igraju sa Linuks distribucijom, sutra ce raditi nesto mnogo naprednije.

Прво да кажем да мислим све најбоље о људима који су тај користан посао одрадили, а сада мало критике:
Ако је ово српска диструбуција, онда би неко могао да преведе све ознаке у кабини Airbus авиона и да га назове српским авионом. Линукс дистрибуција је озбиљна ствар. Ако инсталирам неки озбиљан софтвер и имам проблема са њим (на пример са кернелом) какве су шансе да ће неко из српске дистрибуције моћи да ми помогне, колико корисника те дистрибуције може да буде са којима би могао да разменим мишљење?
Мислим да је бесмислено да се "сепаратишемо" од остатка света на националној основи и да правимо дистрибуцију која се од других разликује само по томе што је српска.
Са друге стране мислим да је јако битно (и сада сам поносан на своју земљу, на неки начин) да се укључимо макар и само са локализацијом у светске пројекте као што су Gnome, Mozilla, Ubuntu, и сл.
Добро је што ће сада на основу њиховог рада овдашњи људи моћи да изаберу дистрибуцију на основу техничких (a не националних) мерила и да при томе имају потпуно локализовано корисничко окружење. cp6linux је интересантан модел ("showcase"), али мислим да је на дуже стазе непотребно расипање енергије. Ubuntu већ постоји и није "туђ", припада свим корисницима, без обзира на нацију па и србима.
Све ово пишем са прилично локализованог Debian линукса.

Dal sam ja glup ili sta vec?

Upravo sam u obicnom Ubuntuu ukljucio srpsku lokalizaciju i imam preveden GNOME i uvodnu stranicu i sve je na srpskom i Firefox i OpenOffice i sta sad onda znaci ta srpska lokalizovana distribucija i cime je ona posebna i nikad ranije vidjena u odnosu na obicni Ubuntu 8.04 koji ima srpsku lokalizaciju ugradjenu u sebe?

A sto da nemamo i svoju "distribuciju" kad imamo i svoju "fabriku automobila"? Beznadezno. Sad shvatam zasto se kaze "Svi napreduju, ali se jaz izmedju naprednijih i onih manje naprednih stalno povecava" tako da smo svakog dana prakticno zoastaliji nego prethodnog! Ne trebaju nasim studentima "kakva-takva" iskustva, izuzev ako od njih ne ocekujemo da postanu "kakvi-takvi" strucnjaci. Student je buduci profesionalac, za "kakva-takva" iskustva postoje druge skole. Gledano cisto tehnicki, spotaknes se vec na pocetku - nema Live CD, sto je danas skoro zakon, nego DVD, pa ko voli (i ima rezac) nek' izvoli, a ako "svi vec imaju DVD rezace" zasto onda Ubuntu izlazi na CD-u? I jos nesto - trazio sam cp6 na www.distrowatch.com i nema ga, cak ni na "Distributions on the Waiting List" gde su "neki drugi klinci" postavili 184 distribucije.

I dobra i sramotna vest u isto vreme. Cestitka ljudima koji su su pokusali da prevedu Ubuntu. Medjutim slazem se s komentarom da prevod i par slicica ne znace nova distribucija. Ono sto je tuzno da vec nekoliko godina Ubuntu dolazi sa podrskom za Hrvatski, Bosnjacki, Makedonski, Slovenacki, a nikako da vidim i Srpski u listi. Pravi put po meni je bio da se prevod doprinese u Ubuntu, tako da standardna Ubuntu verzija ima podrsku za srpski jezik... to bi znacilo da sve distribucije bazirane na Ubuntu (Mint, Kubuntu, Xubuntu,...) imaju podrsku za srpski. Nazalost na ovaj nacin autori umesto da poboljsaju Ubuntu i opdrsku za sprski u svetu Linuxa pokusavaju da "zauzmu" deo sprskog trzista jer bi boze moj korisnici koristili sr6 zato sto Ubuntu nema srpski....cudna i po meni losa odluka.
Da bi se distribucija Linuxa zvala distribucija trebalo bi da ima neke svoje specificnosti (ne samo prevod).
Ja sam isto cuo pricu da nasi univerziteti vec godinama rade na prevodu na srpski i sramotno je da to nisu uradili za mesec-dva. Posebno sto postoje vec prevodi na hrvatski, bosnjacki...

Ovaj komentar pisem iz cp6Linux-a (live CD home varijanta), koji sam pre minut ubacio u komp. Iako nije bila prevelika "mudrost" napraviti ovako nesto, moram priznati da radi zaista korektno, i da je distribucija prilicno kompletna (drajveri, kodeci i sl.) Cak sam drajver za skener instalirao mnogo lakse nego u Fedori 8.
Iako licno ne volim srpski jezik u informatici (ne mogu umesto "tab" u firefoxu da se naviknem na "jezicak", pa bog), ipak nema mesta negativnim komentarima. Pogotovo sto je ovo prava stvar za ljude manje vicnim unixolikom nacinu razmisljanja.
Inace, sto se tice komentara da ovo nije projekat koji zahteva univerzitetske resurse - a koji je to molim projekat uradjen UOPSTE u poslednje vreme? Mene jeza podidje kad dizem pare sa bankomata pa u jednom momentu vidim windows desktop sa sve otvorenim procesima... hocu da kazem da je vecina softvera koji se koristi u administraciji blago receno krs, za sta je neko digao grdne pare, a ovo je ipak BESPLATNA distribucija (sto me iznenadjuje, cudi me da nisu i na to stavili cenu zbog povecanja cene nafte).
Univerzitet jeste mesto za ovakve stvari, a slazem se da kapacitete treba jos vise koristiti...
Jos jednom - pohvala za poduhvat i samo napred...

@Biljana Dimčić
Zaboga Biljo, Fakultet informacionih tehnologija je možda najgori fakultet u informatičkoj branši. Ne sumnjam da je plan i program "ultra mega giga", ali izvedba je na amaterskom nivou. Da ne pričam o kvalitetu studenata koji upisuju FIT, a predstavljaju uglavnom one koji nisu uspeli (ili nisu hteli jer je teško) da upišu ETF, FON, MATF, RAF. Dakle, smejurija. Za sada.

@Biljana Dimčić:
Nazalost sve sto ste naveli odgovaraju kriterijumu visih skola, a ne univerziteta. Danas u Srbiji vise skole su ustanove za gubljenje vremena, a Univerziteti odrade ono, sto bi trebalo da su vise skole. Programer/koder i informaticar nije ista stvar. Programera i kodera HTML, Java, PHP, C++, VBA, C##, itd. (dodajte jos sta hocete) imate i ovde napretek. Ali to nije kadar sto bi univerziteti trebali dati, a to su studenti koji znaju ste je SSADM, DSDM, Agile, Extreme Programing, PRINCE!!!, ISO standarde za vodjenje IT projekata,sta su integrisani sistemi, kriticne aplikacije, vodjenje informatickih projekata, kontrola rizika IT, itd. Tu je zaostanak univerziteta u Srbiji vise od 15 godina. Ne treba mi diplomirani inzenjer informatike da pravi Web stranice, vec da projektuje informaticke sisteme, i da vodi slozene informaticke projekte. Tu je Srbija veoma kratka.

Bez dubljeg zalaženja u to šta naš univerzitet treba, a šta ne treba da radi, moram da napomenem da mi se ne sviđa pravljenje novih Linux distribucija samo radi toga da i se kaže kako imamo i mi Linux distro. To ne donosi ništa konstruktivno i samo razjedinjuje linux korisnike, jer umesto Debiana i Ubuntua (i zilion Debianoida širom sveta) imamo i srbLinux, kao našminkani Ubuntu. Ne vidim šta će nam "jedno te isto", kad imamo mogućnost da se priključimo nekom od većih projekata (legendarnom Debianu ili perspektivnom Ubuntuu npr.), i da lokalizujemo softver u okviru ovih zajednica. Mislim da malo ćirilice i druga tema Desktopa nisu dovoljni za definisanje novog distroa, bez obzira što je to praksa u svetu. To što se nešto radi "napolju" ne znači da je po defaultu dobro...

Moje misljenje je da mi nemamo ni jedan dobar fakultet vezan za IT. Tipican izbor da su ljudi koji se bave IT-jem sa ETF-a je posledica nekadasnje njegove popularnosti, sto je davalo dobru selekciju pri upisu, a kako je fakultet tezak i dobru selekciju na izlazu. Ko je kvalitetan kadar ce nauciti malo inzenjerskog razmisljanja, ko nije nece, i eto nama 50-50 sansi da ce dipl. inz. elektrotehnike biti dobar inzenjer/programer. Da li je naucio nesto o IT-u, verovatno nije, makar i na RTI smeru. Svi fakulteti pate od problema da su to fakulteti za nesto, gde se uci i IT. Mozda ovi novi IT-oriented fakulteti promeniti nesto, ali za pocetak moraju sa sebe da operu lose ime koje nose privatni fakulteti.

Bez obzira na sve svaka čast na trudu i radu. Studenti koji su učestvovali stekli su kakvo-takvo iskustvo a i Srbija će od toga rada mnogi imati koristi. Dok ovo pišem slušam Biljanu Krstić i Bistrik, gledam NASA-in prenos sa ISS i pišem ovaj komentar naravno na Ubuntu 8.04 distribuciji, pa neka neko kaže da linux nije za desktop. Linux sada u mnogo čemu može parirati Windowsu na desktop tržištu, serveri i onako pripadaju Linuxu. U potpunosti podržavam rad univerziteta i vlade RS u ovom segmentu. Važno je imati alternative a ne samo jedan OS. Još jednom svaka čast i samo napred.

Bravo, bravo, bravo. Ovo je uvek dobra vest, iako i ja ne mogu da se naviknem na srpski jezik u informatici ali ovakve stvari MORAJU da postoje zbog masovnih korisnika, a narocito veliki plus sto se drzava ukljucila u to. A verujem da su i neki studenti naucili iz ovog projekta.

@Biljana Dimčić

Da, FIT, mahanje svim tim papiricima i zaludjivanje ljudi... Lepo rece Eugenije, nista posebno niste, a i neko gore rece da stvarate kodere... I to lose...

RAF i MATF (smer Informatika) imaju slican program, i po meni su dobre studije. Sto se tice Informatike na PMF-u algoritmika se podosta izucava, a bogami i stvari oko operativnih sistema kod genijalnog Milana Tube... Naravno, da ne nabrajam sada, tu je jos podosta odlicnih profesora... Ne znam kakvo je stanje na RTI-u na ETF-u, ali kao sto neko gore rece, mislim da vecina ljudi upisuje ETF "zbog imena", i da tamo stvari nisu nista bolje nego na ostalim fakultetima (MATF, FON, ETF...).

@SuhesZ
Da, nazalost dosta stvari i dalje zavisi od samog pojedinca, ali ste uvek dobrodosli da odrzite neko predavanje od tema koje ste naveli, fakulteti su uvek otvoreni za saradnju... (naravno tu su i letnje prakse i slicne stvari koje je moguce organizovati...). Dobrodosli ste da mi se javite na mail pax404@gmail.com ako zelite da nesto slicno organizujete na MATF-u (neko predavanje...).

I da, fali nam jedan poseban fakultet na kome bi se izucavala informatika, mada sam ja za sada prezadovoljan studijama na Matematickom...

RC ETF je ušao u razvoj 'nove' distribucije ne zato što smo hteli da imamo 'svoju', 'srpsku' Linux distribuciju, već zato što NISMO MOGLI da napravimo odgovarajuću lokalizovanu distribuciju, a da ne izmenimo neke sistemske datoteke (čime smo automatski narušili princip lokalizacije koji kaže da treba odvojiti lokalizovani deo od koda). U protivnom, kada se npr. postavi lokejl za srpski jezik 'sr_RS', neki bitni programi pucaju, što, priznaćete, baš i nije dobro. Drugi razlog je taj što većina programa koji su pisani u nekom interpreterskom jeziku, kakav je npr. Python (a takvih je prilično u grupi programa za administraciju) svoje lokalizovane fajlove čuvaju na zasebnom mestu (debconf baza) a isti su sastavni deo kontrolnog dela instalacionog deb paketa i ne mogu se promeniti bez prepakivanja istog. Automatski, to više nisu Ubuntu paketi i isti će biti prepisani kada se instalira novi, ažurirani paket iz Ubuntu distribucije. Odatle potreba za sopstvenim repozitorijumom i, sledstveno tome, sopstvenom distribucijom. Kao posledica toga, mogli smo i da biramo softver koji ćemo uključiti u pojedine edicije. Trudili smo se da što više originalnih Ubuntu/Debian paketa ostane neizmenjeno, tako da problema oko održavanja i neće biti previše.

Pošto smo se fokusirali na lokalizovanje sistemskih biblioteka i nekih programa 'ispod haube' sistema (npr. probajte u cp6Linuxu i u nekoj drugoj, lokalizovanoj, distribuciji da otvorite nepostojeći fajl ili uradite jednostavno iz terminala 'ls --help'), to će svi prevodi relativno brzo ući u originalni kod aplikacija i tako biti automatski dostupni i svim ostalim distribucijama. Lokalizacije specifičnih Ubuntu alata će vrlo brzo biti dostupne i Ubuntu korisnicima, zahvaljujući saradnji sa Ubuntu LoKo timom za Srbiju.

potpuno promasen fokus mnogih koji su ostavili komentare ovde... cilj je da se sto veci broj ljudi informaticki opismeni, da IT vise nije neka "magija" za nase ljude koji misle da se informatikom bave samo najpametniji pojedinci.... to je potpuno netacno. jednoj velikoj grupi ljudi koja ne prica engleski jezik ce biti lakse da koriste kompjuter, to je fantasticno. prevedeno je mnogo vise od samih korisnickih poruka, za pocetak instalirajte pa cete videti... meni se svidja kako je odradjeno. opet, ja licno nikako da se odvojim od engleskog, ali ko ga ne zna, ovo je prava stvar. pokrenuta je prica, od samih korisnika zavisi koliko ce ovo da napreduje, takva je inace open source zajednica.

Неколико разјашњења: Убунту (као и све остале дистрибуције) већ подржавају српски језик. Инсталациони програм Убунтуа није преведен на српски, па се зато не нуди та могућност при самој инсталацији — касније је лако променити изабрани језик.

Даље, локализацију Гнома су радили људи на добровољној бази, и то је пројекат који траје још од 2003. године, мада је сада у повременом застоју (ни близу онако активно као 2003. или 2004. године). Што се локализације Убунтуа тиче, нисам приметио да ишта пристиже, а колико знам, српски преводилачки тим је слабо организован и лако је допринети самом издању Убунтуа.

Што се тиче локалитета sr_RS и проблема са Убунтуом, заиста би ме занимало који су то проблеми. Ако их заиста има, ваљало би их исправити и у самом Убунтуу.