Štrajk upozorenja naučnika

Ne volim da pametujem, ali moram da kazem da meni nisu dali da budem asistent na faxu u Beogradu. Nisu me ni saslusali. Pa sam doktorirao, postao sam profesor i zivim u USA. Veliko je pitanje ko je u Srbiji naucnik i koliki je njihov doprinos. Mislim da je sistem u Srbiji tako napravljen da unistava ideje, a mlade ljude pokasava da utera u okvire uskosti i primitivnosti. Iskreno zalim zbog toga. A kada sam odlazio, osecao sam se da nikom tu ne trebam. Kad gledam kakav profil ljudi se mota po javnoj sceni, smuci mi se. Na zalost, opet.

Matematicar sam, imam zapadni doktorat i zivim na Zapadu. Imam puno divnih ideja sta bih zanimljivo i novo radio, ali ako niko nema interesa da finansira moje istrazivanje onda ja necu dobiti finansiranje. Ideja da bi drzava trebalo da finansira sve te naucne radnike samo zato sto su naucni radnici a lepo je, jel'te, imati nekakav naucni program jednostavno ne drzi vodu. Srpska drzava nije u stanju da iskoristi taj naucni potencijal. Zasto onda da ga placa? Idite vi lepo napolje pa steknite neko medjunarodno iskustvo kao ja, a kad jednog dana Srbiji budu trebali naucni radnici bice lako vratiti se. Zao mi je kolege, Srbiji nismo potrebni. Kao da to vec niste znali.

Bitna je Guca, crkva, veronauka, sljivovica, nacija, a nauka? To je nesto sto dolazi sa zapada i to nam ne treba!
Uostalom, nema tu novaca, pa Velja ne moze da omasti ruke provizijom.

Vratio sam se iz inostranstva gde sam magistrirao i trenutno sam zaposlen u jednom institutu gde radim doktorat. TO je verovatno najveća greška koju sam napravio u životu. Ovde Ministarstvo nauke radi sve kako bi oteralo što više naučnog kadra preko granice. A mnogi noviji potezi tog ministarstva vode u pravcu potpunog nestanka nauke (ne bih ulazio u detalje).
Usput, za one koji naučnike poistovećuju sa nastavnim kadrom na fakultetima:
naučnici zaista rade puno radno vreme, a eksperimenti ponekad zahtevaju i prekovremeni ostanak uz instrument, kao i provođenje ponekog vikenda na radnom mestu. Nastavni kadar (čast izuzecima) nasuprot tome, otaljava svoj posao i tumači pravila Bolonjske konvencije povećanjem obaveza studenata, dok ona zaista upućuju na višestruko povećan napor predavača da studentu približi materiju koju predaje. Ipak, nastavnom kadru su plate povećane za 30% a naučnicima ne. Stoga je upravo jedan od zahteva štrajkača da se izjednače plate sa visokim školstvom što je u prošlosti uvek bilo tako, jer zaista, naučni istraživači su pandan nastavnom osoblju u praksi. Kao što je recimo lekar primarijus pandan profesoru medicinskog fakulteta.

Lepo je što su naučnici odlučili da zbog njihovog štrajka ne pate obični ljudi. Ustvari, obični ljudi nikad i ne treba da pate, jer se štrajkovi ne organizuju zbog njih već zbog onih koji donose odluke. Štrajkači treba da blokiraju zgradu Vlade Srbije tako da u nju niko ne može da uđe ili izađe. Onda bi se odluke donosile sa mnogo više obzira.

"To što ćemo mi štrajkovati i što se situacija odigrava ovako kako se oduigrava šteti kompletno nauci, ne u Srbiji samo u ovom momentu. Te će se posledice videti kasnije" kaže Đurđica Jovović. Nazalost, razmisljanje sta ce se desiti na duge staze nije trenutno bas glavna preokupacija ni u Srbiji ni u vladi. Sve se radi samo za trenutnu dobit, ili da se prikrpi. Moja podrska naucnicima u njihovim naporima da se nesto popravi.

Ma nazovi naucni radnici u Srbiji, pogotovu oni na fakultetima dobro i primaju kako "mnogo" rade, sto bi se reklo, od 12:00 do podneva. Probajte nekoga da prosveno-naucnog kadra na Bioloskom fakultetu (imam iskustva s njima) pre 10:00AM a posle 2:00PM, radnim danom, mozda po kojeg asistenta ali samo ako je tek dobio posao. Verovanto nije nista bolje ni na ostalim nazovi naucnim organizacijama. Ovamo se zale nemaju cime da rade. Pa da neko i hoce da vam da sredstva, ako pogleda vase radno vreme video bi da bi to bile bacene pare...

Puna podrška našim naučnim radnicima, pre svega što su se ohrabrili da štrajkuju i tako ukažu građanima koliko su nisko plaćeni, kao visokoobrazovani kadar, koji se bavi istraživačkim radom kako bi neke stvari predupredili, neke poboljšali a neke otklonili, sve za dobrobit građana i društva u celini. Nažalost, Vlada Srbije nema sluha za ovakve ljude, osim deklarativno kada oni odu u inostranstvo i tamo dobijaju nagrade za svoj rad, tek ih onda svojataju.

Radim u jednoj naucnoj ustanovi kao magistar nauka. Plata jedva da predje 20.000. Magistri su ljudi u najboljim godinama zivota. Sta reci? Ludost je biti naucnik u Srbiji. Ovde se zivi od danas do sutra. Sta ce politicarima razvojni projekti, to ne obrce pare vec sutra. Sa tom logikom: ode SFRJ, ode SRJ, ode Crna gora, ode Kosovo, ode... Starije kolege doktore sistem korumpira mogucnoscu da tezgare po raznim fakultetima sumnjivog porekla, mlade kolege pripravnici ostanu u institutu mesec-dva i bezglavo beze tamo gde ima para. Ministarka ceka nov sluzbeni auto. Zasluzila je. Dok nauka propada, a casni naucnici trunu, zajedno sa sistemom.

Ha ha ha, smesniji naslov davno nisam procitao. I sta sad. Propasce svet zato sto oni strajkuju ? Kamo lepe srece da se svi ti "naucnici" bave necim korisnijim i konkretnijim. Da parafraziram Candrasekara: "Broj naucnih radova se iz dana u dan povecava takvom brzinom da ce uskoro premasiti brzinu svetlosti. Ipak, nijedan zakon fizike nece biti narusen jer svi ti radovi ne sadrze nikakvu informaciju."

Razumem frustraciju kolega u Srbiji. Podrzavam njihov protest i nadam se da ce vlada imati vise sluha za njihove potrebe. Ti isti ljudi koji traze zadovoljenje minimuma svojih egzistencijalnih potreba su po svetu vrhuski naucnici i postizu sjajne rezultate. Da li se iko ikada zapitao koliko para je u Srbiji ulozeno u nauku od dolaska demokratske vlasti? U isto vreme mnogi su se zapitali cemu sluze naucni instituti u Srbiji? Izlgeda da je u nasoj zemlji sve postavljeno naglavacke.
I sam sam pre 6 godina napustio zemlju i doktorirao u Americi. Gotovo iste nedelje otislo je jos cetvoro mojih kolega sa ETF-a u Beogradu. Oni koji su radili sa obe strane okeana znaju da je ostati podjednako tesko kao i otici. Ipak, nikada se nisam pokajao, a pogotovo ne kada procitam komentare u kojima se ljudi pitaju cemu sluzi nauka u Srbiji.

Podrzavam strajk naucnih radnika koji su placeni manje nego sto staje telefonski racun nekoga u ministarstvu i to za privatne potrebe (da se ne lazemo da para nema, naravno da nema kad se tako trose). medjutim samo povecanje plata ne resava problem i nije nam potrebno celo ministarstvo sa sve strucnim grupama za takav nacin resavanja problema. Ono sto ministarstvo treba da uradi je nesto mnogo vaznije, kompleksnije i najverovatnije van domasaja ovako politikantske vlade. Na zalost cini mi se da postoje ljudi koji bi mogli osmisliti racionalnu, funkcionalnu nacionalnu naucno-istrazivacku strategiju (mozda ne u G17 koji eto mora da da kadrove ovog ministarstva), mozda ne u nekoj strancu u vlasti ali takvi ljudi su izgleda daleko i fizicki ili interesno. Jednostavno je lestvica vrednosti (prvo u vrh stranke pa onda doktorat iz struke, poput ministarke) takva da favorizuje i daje moc stranackim podobnicima a ne ljudima koji su pokazali da znaju i umeju da naprave neverovatne stvari. Gledajuci kakvi su "mozgovi" na celu nekih naucnih institucija na zapadu (i tamo su takvi ljudi retki ali ih ima i na pravom su mestu) kako organizuju rad institucija od finansija, spin of firmi, profita pa do vrhunske nauke; (budzeti vecih instituta na zapadu nisu zanemarljivi cak ni u poredjenju sa budzetom za nauku R. Srbije ~80 mil evra), pa cak ni takvi vanredni naucnici-organizatori i vizionari nisu uvek dovoljno kompetentni da vode i svojim odlukama i finansiranjem usmeravaju nacionalnu naucnu orientaciju. U Srbiji je dovoljno da ste zavrsili fakultet, da ste pouzdani clan neke od glavnih stranaka, usput mozete da magistrirate i doktorirate titule radi, dok radite na necemu desetom kao stranaki kadar, sto vam donosi lepu platu ali jos vaznije u Srbiji neophodna poznanstva i moc i jos malo srece pa ste u ministarstvu zaduzeni za vazne stvari koje maju uticaja na zivot i buducnost cele jedne populacije. Cast izuzetcima u nadleznom ministarstvu i vrhovima instituta ali meni sve to ne uliva poverenje pocevsi od biografija koje se jedva nadju ili ne nadju na internetu pa do ministarkinog cetvorodnevnog kursa na harvadu na vrhu biografije; postoje ljudi koji bukvalno spavaju na harvardu i imaju znanja i ideja ali nisu u nekoj stranci i ne zele da im pripadnost partiji donese ili odnese karijeru. Ljudi na vlast u Srbiji imaju upravo suprotan zelju).

nije tačno da srbiji ne trebaju naučnici. trebaju. ali ste svi vi koji ste otišli dozvolili da vas u sopstvenoj igri najure oni koju ne vole srbiju i koji su je prisvojili za privatne potrebe kao velja ilić i drugi. da ste bili više mudri kao što ste visoko obrazovani ne bi vas ovaj poluobrazovani polusvet istisnuo i ne bi vas niko živ isterao iz vaše sopstvene zemlje i porodice. ovako su vam baš ti isti ljudi tačno odredii gde ćete živeti. napolje, da im ne smetate. svi zadovoljni, i oni i vi. hm.

Zaposlen sam na „privremenom radu” na jednom od instituta i to doživljavam kao svoju najgoru odluku. Moja plata, sa zvanjem istraživača–saradnika je ispod republičkog proseka, pa ona u pravom smislu je, juče i danas, socijalna pomoć. Prinudjen sam da radim i po dva–tri druga posla da bih obezbedio svojoj porodici egzistenciju. U takvim okolnostima, malo vremena preostaje za rad u nauci. Zapravo, to je ostavljeno za dokolicu... Standard zaposlenih u nauci je očajan i u pogledu zarada, sredstava koja se izdvajaju za stručno usavršavanje, a o rešavanju stambenih potreba da ne govorimo.
Loše zarade nisu jedini problem. U institutima je, po pravilu, menadžment korumpiran, nekompetentno naučno osoblje, istraživači su nemotivisani, pa su i rezultati loši. Druga strana medalje je da su instituti organizaciono odovojeni od fakulteta, umesto da budu njihov servis u kadrovskom pogeldu, a rezultati makro projekata su namenjeni internoj upotrebi, umesto da privreda i država imaju od toga korist. O fakultetima kao sterilnoj i poluhermetizovanoj sredini nadam se da će biti povoda za razgovor drugom prilikom.
Najveći krivac za očajno stanje u nauci je, naravno, država tj. nadležni ministri. U proteklih deceniju i kusur, u ministarstvu su se promenila više ministara. Jedan je ostao poznat po pokušaju da eliminiše tzv. institute u oblasti humanističkih nauka, drugi po nabavci IBM računara za institute koji su se ubrzo nakon proteka garantnog roka kvarili. Prethodnik aktuelne ministarke je imao volju, ideje i preduzeo je korake da promeni stanje u srpskoj nauci, ali je od toga i odustao pošto je promenio resorno ministarstvo. Njihova zajednička „politika” prema naučnom kadru moga bi se definisati: „ohrabri ih da odu”. I dosta ih je otišlo...
I na kraju, da zaključim rečima što su o Beogradu i Srbiji pisali i razmišljali Isidora Sekulić i Dragiša Vasić da su Srbija i Beograd skup više provincija, a „provincija je groblje svih snova”, pa je i nauka još uvek utočište dokoličara, domaćica i ... Kolege, pronadjite se u jednoj od ovih kategorija.
Iskreno, Don Kihot

Mislim da bi nasa Vlada trebala da pozove ljude iz Ginisove knjige rekorda,verujem da ni jedna vlada nije imala vise realizovanih strajkova na mesecnom nivou!!!

Danas prosečan građanin ne trpi zbog propadanja nauke, ali za dvadeset godina Srbija itekako hoće.
Kad se već pretresaju računi i budžeti – i ono malo novca za naučna istraživanja ume da ode na „nešto za kuću”, dok magistri sami kupuju papir i spajalice.

Pre nesto vise od 6 meseci videli smo vest na b92 da su fondovi za nauku EU dostupni i nasim naucnicima. Drugim recima, od tog momenta i naci naucnici mogu da pisu "grantove" i da, ako ih dobiju, njiovi projeki budu finansirani od strane EU (tu su plate, troskovi, oprema, itd.). Srbija jos uvek nije dovoljno bogata da bi mogla imati iole bolji standarda osoblja zaposlenog u drzavnim naucnim ustanovama. Mislim da nije u pitanju kako se pojedina Vlada odnosi prema nauci (definitivno ima razlike od Vlade do Vlade, ali to nisu velike razlike), vec je u pitanju kako Vlada vodi celokupnu drzavu te kakvo je materijalno stanje svih. Kada svi budu imali koliko toliko za normalna zivot, bice onda i za normalnu nauku. Do tada, prikrpimo se drzavnim platama, a za nesto vise - pisite "grantove" za EU.

Ovakav odnos prema nauci svrstava nas u banana republike. Sami od sebe pravimo banana republiku. Vazno je da su instrumenti sile namireni.

Sta tek reci za dve plate nasih kolega na Univerzitetu? Placa ih i prosveta i nauka. A sta tek reci o platama fakulteta kakvi su Ekonomski, Pravni, Visa poslovna. Kako doktor nauka da odrzi bar jedno predavanje u tim ustanovama, u koje se ulazi cesto i na kriminalan nacin. Koliki su tamo prihodi? Tamo i cistacica ima vecu platu od naucnog radnika u institutu. Ovo je velika sramota i bruka za ovu drzavu, ako ona uopste i postoji kao takva.

Ma nazovi naucni radnici u Srbiji, pogotovu oni na fakultetima dobro i primaju kako "mnogo" rade, sto bi se reklo, od 12:00 do podneva. Probajte nekoga da prosveno-naucnog kadra na Bioloskom fakultetu (imam iskustva s njima) pre 10:00AM a posle 2:00PM, radnim danom, mozda po kojeg asistenta ali samo ako je tek dobio posao. Verovanto nije nista bolje ni na ostalim nazovi naucnim organizacijama. Ovamo se zale nemaju cime da rade. Pa da neko i hoce da vam da sredstva, ako pogleda vase radno vreme video bi da bi to bile bacene pare...

Ha ha ha, smesniji naslov davno nisam procitao. I sta sad. Propasce svet zato sto oni strajkuju ? Kamo lepe srece da se svi ti "naucnici" bave necim korisnijim i konkretnijim. Da parafraziram Candrasekara: "Broj naucnih radova se iz dana u dan povecava takvom brzinom da ce uskoro premasiti brzinu svetlosti. Ipak, nijedan zakon fizike nece biti narusen jer svi ti radovi ne sadrze nikakvu informaciju."

Matematicar sam, imam zapadni doktorat i zivim na Zapadu. Imam puno divnih ideja sta bih zanimljivo i novo radio, ali ako niko nema interesa da finansira moje istrazivanje onda ja necu dobiti finansiranje. Ideja da bi drzava trebalo da finansira sve te naucne radnike samo zato sto su naucni radnici a lepo je, jel'te, imati nekakav naucni program jednostavno ne drzi vodu. Srpska drzava nije u stanju da iskoristi taj naucni potencijal. Zasto onda da ga placa? Idite vi lepo napolje pa steknite neko medjunarodno iskustvo kao ja, a kad jednog dana Srbiji budu trebali naucni radnici bice lako vratiti se. Zao mi je kolege, Srbiji nismo potrebni. Kao da to vec niste znali.

Ne volim da pametujem, ali moram da kazem da meni nisu dali da budem asistent na faxu u Beogradu. Nisu me ni saslusali. Pa sam doktorirao, postao sam profesor i zivim u USA. Veliko je pitanje ko je u Srbiji naucnik i koliki je njihov doprinos. Mislim da je sistem u Srbiji tako napravljen da unistava ideje, a mlade ljude pokasava da utera u okvire uskosti i primitivnosti. Iskreno zalim zbog toga. A kada sam odlazio, osecao sam se da nikom tu ne trebam. Kad gledam kakav profil ljudi se mota po javnoj sceni, smuci mi se. Na zalost, opet.

Bitna je Guca, crkva, veronauka, sljivovica, nacija, a nauka? To je nesto sto dolazi sa zapada i to nam ne treba!
Uostalom, nema tu novaca, pa Velja ne moze da omasti ruke provizijom.

Pre nesto vise od 6 meseci videli smo vest na b92 da su fondovi za nauku EU dostupni i nasim naucnicima. Drugim recima, od tog momenta i naci naucnici mogu da pisu "grantove" i da, ako ih dobiju, njiovi projeki budu finansirani od strane EU (tu su plate, troskovi, oprema, itd.). Srbija jos uvek nije dovoljno bogata da bi mogla imati iole bolji standarda osoblja zaposlenog u drzavnim naucnim ustanovama. Mislim da nije u pitanju kako se pojedina Vlada odnosi prema nauci (definitivno ima razlike od Vlade do Vlade, ali to nisu velike razlike), vec je u pitanju kako Vlada vodi celokupnu drzavu te kakvo je materijalno stanje svih. Kada svi budu imali koliko toliko za normalna zivot, bice onda i za normalnu nauku. Do tada, prikrpimo se drzavnim platama, a za nesto vise - pisite "grantove" za EU.

"To što ćemo mi štrajkovati i što se situacija odigrava ovako kako se oduigrava šteti kompletno nauci, ne u Srbiji samo u ovom momentu. Te će se posledice videti kasnije" kaže Đurđica Jovović. Nazalost, razmisljanje sta ce se desiti na duge staze nije trenutno bas glavna preokupacija ni u Srbiji ni u vladi. Sve se radi samo za trenutnu dobit, ili da se prikrpi. Moja podrska naucnicima u njihovim naporima da se nesto popravi.

Mislim da bi nasa Vlada trebala da pozove ljude iz Ginisove knjige rekorda,verujem da ni jedna vlada nije imala vise realizovanih strajkova na mesecnom nivou!!!

Zaposlen sam na „privremenom radu” na jednom od instituta i to doživljavam kao svoju najgoru odluku. Moja plata, sa zvanjem istraživača–saradnika je ispod republičkog proseka, pa ona u pravom smislu je, juče i danas, socijalna pomoć. Prinudjen sam da radim i po dva–tri druga posla da bih obezbedio svojoj porodici egzistenciju. U takvim okolnostima, malo vremena preostaje za rad u nauci. Zapravo, to je ostavljeno za dokolicu... Standard zaposlenih u nauci je očajan i u pogledu zarada, sredstava koja se izdvajaju za stručno usavršavanje, a o rešavanju stambenih potreba da ne govorimo.
Loše zarade nisu jedini problem. U institutima je, po pravilu, menadžment korumpiran, nekompetentno naučno osoblje, istraživači su nemotivisani, pa su i rezultati loši. Druga strana medalje je da su instituti organizaciono odovojeni od fakulteta, umesto da budu njihov servis u kadrovskom pogeldu, a rezultati makro projekata su namenjeni internoj upotrebi, umesto da privreda i država imaju od toga korist. O fakultetima kao sterilnoj i poluhermetizovanoj sredini nadam se da će biti povoda za razgovor drugom prilikom.
Najveći krivac za očajno stanje u nauci je, naravno, država tj. nadležni ministri. U proteklih deceniju i kusur, u ministarstvu su se promenila više ministara. Jedan je ostao poznat po pokušaju da eliminiše tzv. institute u oblasti humanističkih nauka, drugi po nabavci IBM računara za institute koji su se ubrzo nakon proteka garantnog roka kvarili. Prethodnik aktuelne ministarke je imao volju, ideje i preduzeo je korake da promeni stanje u srpskoj nauci, ali je od toga i odustao pošto je promenio resorno ministarstvo. Njihova zajednička „politika” prema naučnom kadru moga bi se definisati: „ohrabri ih da odu”. I dosta ih je otišlo...
I na kraju, da zaključim rečima što su o Beogradu i Srbiji pisali i razmišljali Isidora Sekulić i Dragiša Vasić da su Srbija i Beograd skup više provincija, a „provincija je groblje svih snova”, pa je i nauka još uvek utočište dokoličara, domaćica i ... Kolege, pronadjite se u jednoj od ovih kategorija.
Iskreno, Don Kihot

Lepo je što su naučnici odlučili da zbog njihovog štrajka ne pate obični ljudi. Ustvari, obični ljudi nikad i ne treba da pate, jer se štrajkovi ne organizuju zbog njih već zbog onih koji donose odluke. Štrajkači treba da blokiraju zgradu Vlade Srbije tako da u nju niko ne može da uđe ili izađe. Onda bi se odluke donosile sa mnogo više obzira.

Puna podrška našim naučnim radnicima, pre svega što su se ohrabrili da štrajkuju i tako ukažu građanima koliko su nisko plaćeni, kao visokoobrazovani kadar, koji se bavi istraživačkim radom kako bi neke stvari predupredili, neke poboljšali a neke otklonili, sve za dobrobit građana i društva u celini. Nažalost, Vlada Srbije nema sluha za ovakve ljude, osim deklarativno kada oni odu u inostranstvo i tamo dobijaju nagrade za svoj rad, tek ih onda svojataju.

Vratio sam se iz inostranstva gde sam magistrirao i trenutno sam zaposlen u jednom institutu gde radim doktorat. TO je verovatno najveća greška koju sam napravio u životu. Ovde Ministarstvo nauke radi sve kako bi oteralo što više naučnog kadra preko granice. A mnogi noviji potezi tog ministarstva vode u pravcu potpunog nestanka nauke (ne bih ulazio u detalje).
Usput, za one koji naučnike poistovećuju sa nastavnim kadrom na fakultetima:
naučnici zaista rade puno radno vreme, a eksperimenti ponekad zahtevaju i prekovremeni ostanak uz instrument, kao i provođenje ponekog vikenda na radnom mestu. Nastavni kadar (čast izuzecima) nasuprot tome, otaljava svoj posao i tumači pravila Bolonjske konvencije povećanjem obaveza studenata, dok ona zaista upućuju na višestruko povećan napor predavača da studentu približi materiju koju predaje. Ipak, nastavnom kadru su plate povećane za 30% a naučnicima ne. Stoga je upravo jedan od zahteva štrajkača da se izjednače plate sa visokim školstvom što je u prošlosti uvek bilo tako, jer zaista, naučni istraživači su pandan nastavnom osoblju u praksi. Kao što je recimo lekar primarijus pandan profesoru medicinskog fakulteta.

Podrzavam strajk naucnih radnika koji su placeni manje nego sto staje telefonski racun nekoga u ministarstvu i to za privatne potrebe (da se ne lazemo da para nema, naravno da nema kad se tako trose). medjutim samo povecanje plata ne resava problem i nije nam potrebno celo ministarstvo sa sve strucnim grupama za takav nacin resavanja problema. Ono sto ministarstvo treba da uradi je nesto mnogo vaznije, kompleksnije i najverovatnije van domasaja ovako politikantske vlade. Na zalost cini mi se da postoje ljudi koji bi mogli osmisliti racionalnu, funkcionalnu nacionalnu naucno-istrazivacku strategiju (mozda ne u G17 koji eto mora da da kadrove ovog ministarstva), mozda ne u nekoj strancu u vlasti ali takvi ljudi su izgleda daleko i fizicki ili interesno. Jednostavno je lestvica vrednosti (prvo u vrh stranke pa onda doktorat iz struke, poput ministarke) takva da favorizuje i daje moc stranackim podobnicima a ne ljudima koji su pokazali da znaju i umeju da naprave neverovatne stvari. Gledajuci kakvi su "mozgovi" na celu nekih naucnih institucija na zapadu (i tamo su takvi ljudi retki ali ih ima i na pravom su mestu) kako organizuju rad institucija od finansija, spin of firmi, profita pa do vrhunske nauke; (budzeti vecih instituta na zapadu nisu zanemarljivi cak ni u poredjenju sa budzetom za nauku R. Srbije ~80 mil evra), pa cak ni takvi vanredni naucnici-organizatori i vizionari nisu uvek dovoljno kompetentni da vode i svojim odlukama i finansiranjem usmeravaju nacionalnu naucnu orientaciju. U Srbiji je dovoljno da ste zavrsili fakultet, da ste pouzdani clan neke od glavnih stranaka, usput mozete da magistrirate i doktorirate titule radi, dok radite na necemu desetom kao stranaki kadar, sto vam donosi lepu platu ali jos vaznije u Srbiji neophodna poznanstva i moc i jos malo srece pa ste u ministarstvu zaduzeni za vazne stvari koje maju uticaja na zivot i buducnost cele jedne populacije. Cast izuzetcima u nadleznom ministarstvu i vrhovima instituta ali meni sve to ne uliva poverenje pocevsi od biografija koje se jedva nadju ili ne nadju na internetu pa do ministarkinog cetvorodnevnog kursa na harvadu na vrhu biografije; postoje ljudi koji bukvalno spavaju na harvardu i imaju znanja i ideja ali nisu u nekoj stranci i ne zele da im pripadnost partiji donese ili odnese karijeru. Ljudi na vlast u Srbiji imaju upravo suprotan zelju).

Razumem frustraciju kolega u Srbiji. Podrzavam njihov protest i nadam se da ce vlada imati vise sluha za njihove potrebe. Ti isti ljudi koji traze zadovoljenje minimuma svojih egzistencijalnih potreba su po svetu vrhuski naucnici i postizu sjajne rezultate. Da li se iko ikada zapitao koliko para je u Srbiji ulozeno u nauku od dolaska demokratske vlasti? U isto vreme mnogi su se zapitali cemu sluze naucni instituti u Srbiji? Izlgeda da je u nasoj zemlji sve postavljeno naglavacke.
I sam sam pre 6 godina napustio zemlju i doktorirao u Americi. Gotovo iste nedelje otislo je jos cetvoro mojih kolega sa ETF-a u Beogradu. Oni koji su radili sa obe strane okeana znaju da je ostati podjednako tesko kao i otici. Ipak, nikada se nisam pokajao, a pogotovo ne kada procitam komentare u kojima se ljudi pitaju cemu sluzi nauka u Srbiji.

Radim u jednoj naucnoj ustanovi kao magistar nauka. Plata jedva da predje 20.000. Magistri su ljudi u najboljim godinama zivota. Sta reci? Ludost je biti naucnik u Srbiji. Ovde se zivi od danas do sutra. Sta ce politicarima razvojni projekti, to ne obrce pare vec sutra. Sa tom logikom: ode SFRJ, ode SRJ, ode Crna gora, ode Kosovo, ode... Starije kolege doktore sistem korumpira mogucnoscu da tezgare po raznim fakultetima sumnjivog porekla, mlade kolege pripravnici ostanu u institutu mesec-dva i bezglavo beze tamo gde ima para. Ministarka ceka nov sluzbeni auto. Zasluzila je. Dok nauka propada, a casni naucnici trunu, zajedno sa sistemom.

nije tačno da srbiji ne trebaju naučnici. trebaju. ali ste svi vi koji ste otišli dozvolili da vas u sopstvenoj igri najure oni koju ne vole srbiju i koji su je prisvojili za privatne potrebe kao velja ilić i drugi. da ste bili više mudri kao što ste visoko obrazovani ne bi vas ovaj poluobrazovani polusvet istisnuo i ne bi vas niko živ isterao iz vaše sopstvene zemlje i porodice. ovako su vam baš ti isti ljudi tačno odredii gde ćete živeti. napolje, da im ne smetate. svi zadovoljni, i oni i vi. hm.

Danas prosečan građanin ne trpi zbog propadanja nauke, ali za dvadeset godina Srbija itekako hoće.
Kad se već pretresaju računi i budžeti – i ono malo novca za naučna istraživanja ume da ode na „nešto za kuću”, dok magistri sami kupuju papir i spajalice.

Ovakav odnos prema nauci svrstava nas u banana republike. Sami od sebe pravimo banana republiku. Vazno je da su instrumenti sile namireni.

Sta tek reci za dve plate nasih kolega na Univerzitetu? Placa ih i prosveta i nauka. A sta tek reci o platama fakulteta kakvi su Ekonomski, Pravni, Visa poslovna. Kako doktor nauka da odrzi bar jedno predavanje u tim ustanovama, u koje se ulazi cesto i na kriminalan nacin. Koliki su tamo prihodi? Tamo i cistacica ima vecu platu od naucnog radnika u institutu. Ovo je velika sramota i bruka za ovu drzavu, ako ona uopste i postoji kao takva.