Kako se pravilno uči?

Veoma, veoma pogresan clanak. Ovi saveti su dobri jedinu ukoliko zelite da vam dete bude poslusan robot drustva, koje cuti, radi sta mu se kaze i ne pomislja da ima svoje JA.

Dete treba da bude motivisano da samo dodje do znanja, a kada dete nesto zeli, niko na svetu ga nece spreciti da samo to nauci na najbolji moguci nacin. Zatim, potrebno je da sto vise stvari uci kroz igru.

Teranje deteta u stolicu, samo u sobi u kojoj nema nicega sto mu odvlaci paznju - odlican nacin da se napravi ROB koji ce kasnije biti neuravnotezena i isfrustrirana licnost. Bilo kakva prisila tipa "ti bi sad trebalo da radis to i to" je nabolji nacin da dete dozivotno zamrzi "to i to".
Ako je motivisano da nesto sazna, dete ce se samo povuci bilo gde, ili vam jednostavno reci da cutite jer mu smetate, mada ce njegova koncentracija verovatno biti toliko dobra da mu nista zivo nece smetati.

Ono sto se uci u skoli je tekodje suvisno, dete treba da se fokusira samo na ono sto ga interesuje. Cim se upise srednja skola ocene iz osnovne su krajnje nebitne, jedino sto je bitno je njegova motivacija tj sta samo zeli dalje da radi

Moje iskustvo učenja je potpuno suprotno. Nikada nisam voleo školu i školske programe, mrzeo sam učenje i ponavljanje gradiva, i na kraju sam završio u elitnoj svetskoj naučnoj instituciji radeći posao za koji se nikada nisam formalno školovao. Sve što sam za taj posao naučio, naučio sam samostalno. Nije mi trebala ni tiha soba, ni roditeljska motivacija, niti su roditelji imali pojma šta radim. Uradio sam to jer sam to voleo i jer me je to interesovalo. Stoga, mislim da je i u učenju motivacija najbitniji faktor, a kad to imamo, sve će ići lako.

@PANDAREN
Uboli ste pravo u sustinu. Ja vec godinama pricam upravo to. Stavise, u jednoj od svojih knjiga sam na nekoliko stranica obradio i tu temu. Potpuno je zalosno sto mali broj ljudi misli kao vi ili ja, sto uopste ne misle na decu i njihove licnosti i sto ne shvataju da je skola tako ustrojena (o uzasu Bolonje necu trositi reci) da siroto dete zazeli da uci tek kada iz skole izadje! Drugim recima, najbolje se uci kad vas na to niko ne prisiljava, ne preti ocenama i kaznama. I najbolje se uci kada sami birate tempo, nacin i uslove ucenja. Jasno da je dete suvise malo da u osnovnoj skoli odredi tako nesto, ali odrasli su ti koji moraju da mu pomognu prateci njegova interesovanja. Srpsko drustvo, sa degenerisanim pojedincima na pozicijama profesora, direktora, dekana, rektora... to je savrseno okruzenje za nerazumevanje, ideologizaciju i razaranje licnosti pojedinca. Pracenjem individualnih preferencija i odgovarajucim kreiranjem proporcija za dokolicu, postize se da se dete oseca slobodnim, da se pravilno formira, i da sutradan bude COVEK za sebe i za druge, dostojan i koristan, ambiciozan deo zajednice, a ne glasacka masina, imbecil i, kako vi rekoste, ROBOT.
Srdacan pozdrav za sve koji tako misle. Za one druge, pa, poklekli ste prosavsi kroz upravo takav sistem.

Odlican clanak!

Koliko sam sa zadovoljstvom citala clanak, toliko sam sa nevericom citala komentar @Pandaren. U nasem narodu malo paranoje nikad nije na odmet. Frka nam je da ce dete da postane ROB (?!?!) a ne bojimo se da ce da ostane neznalica.

Kao sto autorka lepo rece, koncentracija, pa i ucenje, se uci. A ucenje nam treba celog zivota, ne samo do zavrsetka fakulteta. Nauciti decu kako se uci je nesto najbolje sto mozemo da im pruzimo.

Poštovana autorko i čitaoci, podstaknut sam da prokomentarišem Vaš tekst kako samim tekstom tako i komentarima koji su na isti usledili.
Bez obzira na stepen (ne)slaganja sa tekstom mislim da je vrlo pohvalno što je neko uopšte pomenuo ovu temu. Ukoliko shvatimo da nas niko u startu nije naučio kako da što racionalnije koristimo svoju sposobnost da učimo, tj. sopstveni mozak na dobrom smo putu jer smo prepoznali problem i prostor za napredak. Iako to nije praksa nigde u svetu u školskim ustanovama (a trebalo bi da bude pre bukvara i brojeva do 10) o ovoj temi postoji jako puno literature koja nam može pomoći (izgooglajte Tony Boozan npr.)
Inače, po mom skromnom mišljenju u školama nas ne uče četiri stvari koje su svaka ponaosob važnije od 90% svega što nas uče (neko je pomenuo reč ROB u komentarima - mislite o tome):
1. Kako da dišemo
2. Kako da učimo
3. Kako da ostvarujemo uspešne medjuljudske odnose
4. Kako da raspolažemo novcem

Koliko bismo bili manje robovi kada bismo malo bolje znali ove četiri stvari, ali svesno nas ne uče...

Još jednom pozdravljam otvaranje jako bitne teme.

Dobar članak. Evo ja sam sada krenuo u prvi razred gimnazije, i mogu vam reći da se sa nečim slažem, a sa nečim ne. (BTW sve ovo govorim iz iskustva :D).

Što se tiče roditelja tačno je da ne smeju terati dete da uči... Kada mi MAMA (da mame su najgore) kaže "DETE POČNI VEĆ JEDNOM DA UČIŠ", a bio sam savršeno raspoložen, odjednom mi ide da se UBIJEM!

Ako dete ne voli neki predmet, nemojte ga terati da ga uči... Nek ima dvojku, dovoljno je... Ako neki predmet ne voli, to znači da mu nikada neće ni trebati, pa ga nemojte ni terati da uči... A ako ne voli ni jedan predmet, eh, tu ste onda vi napravili neku veliku grešku (kako roditelji), i ko zna šta ste mu uradili (verovatno ste ga pshihički iskasapili). SVU DECU ZANIMA NEŠTO, A AKO SU TAJ INTERES IZGUBILI ZA TO STE VI ILI NJEGOVA OKOLINA KRIVI!

Što se tiče sobe... Da, veoma je važno da bude tiha... Veoma! Meni npr. smeta i kucanje kazaljke na satu...

Što se tiče vremena za učenje, neka uči kad mu je najlakše tj. kada njemu odgovara, ali ne kada je umoran/na ili mu/joj se spava.

Ono za čitanje naglas je potpuna glupost što se mene tiče, a sa razumevanjem neka uči predmete koji tako MORAJU da se uče a to su matematika, fizika i hemija. Istorija se sasvim sigurno ne uči sa razumevanjem...

MOTIVACIJA je veoma, veoma, veoma važna! Dete mora samo naći motivaciju...

BTW kod učenja je VEOMA VAŽNA i knjiga tj. način na koji je napisana. Ako je knjiga debilno i preopširno napisana (kao što je slučaj sa knjigama iz Zavoda), a pritom je puna i nepoznatih reči, koje nisu nigde označene zvezdicom i objašnjene, ne očekujte da dete nešto razume.

P.S. NE OPTEREĆUJTE DECU!

Ako ste Vi zavrsili fakultet ponavljajuci na glas svaka vam cast. Meni bi se grlo osusilo. Taj metod mozda prolazi u osnovnoj i srednjoj skoli kada ima mnogo manje gradiva za ponavljanje, ali kada se dodje na fakultet ajde vi ponovite hiljadu strana na glas. Trebace vam 20 dana ukoliko ponavljate 50 strana dnevno.A da bi se lepo ponovilo tri puta je minimum. Mnogo je bolje citati u sebi,sto vise puta, bitne stvari obelezavati markerom(najbolje zuta boja).Najbitniju stvar niste rekli,a to je da pre nego sto krene da uci dete,ucenik ili student treba da se upozna sa sadrzajem knjige, da vidi koliko knjiga ima delova iz kojih glava se sastoje ti delovi, da bi mogla da se dobije celokupna slika. Cesto se desava da neko zna lekciju fenomenalno, a da nema pojma iz koje je oblasti lekcija. Treba decu nauciti da razlikuju sumu od drveca

Slazem se sa @Aleks da je, da bi se nesto svarno shvatilo, vazno "razlikovati sumu od drveca", tj, uvideti "the big picture".

Ali da pokusam ja da objasnim zasto mislim da je ponavljanje naglas vazno. Mozda i nije vazno u svakoj situaciji, ali da li ste recimo nekada pripremali prezentaciju? Mali govor? Lepo vi sve to pripremite, i ponavljate u sebi, i sve naravno razumete (vi ste prezentaciju sami napravili) i kao sve znate sta cete da kazete, a onda pokusate da kazete naglas i - gle cuda - odjednom se spoticete! Ja ovo govorim iz licnog iskustva, koga do sada imam puno, sa prezentacijama na sastancima, konferencijama, itd. Ako zaista zelite da se uverite da nesto mozete tecno da kazete i formulisete, morate to reci naglas. Ako napisete rad/tekts, moze da vam zvuci super "u sebi", a kad probate da procitate naglas - zapinje. Zato editori uvek citaju tekstove naglas.

Da ostanem pri temi ucenja u skoli: znanje je usvojeno samo ako se moze aktivno iskoristiti. Dakle, odgovarati na pitanja, koristiti informacije za resavanje problema, itd. Mislim da ponavljanje naglas, tj. objasnjavanje glasno, jasno, upravo to zahteva. Da bi se nesto tecno ispricalo, treba imati aktivno znanje (druga opcija je da se nauci napamet, ali ne govorimo o tome, to niko ovde ne podrzava). Pa zar vam se nikad nije ucinilo da nesto znate i razumete, a posle se ispostavilo da niste mogli da formulisete argument na osnovu svog "znanja"? Kao da ste mogli da prepoznate informacije, ali ne i da ih iskoristite?

@Aleks je, dakle, verovatno u pravu da ne treba insistirati da se uvek i sve ponavlja naglas. Ipak mislim da je to vazna tehnika ako se ucenik sprema da odgovara, da da neku prezentaciju, i sl. Alternativno, neka odgovara na pitanja iz udzbenika. Dakle, sve tehnike koje znanje cine "aktivnim", direktno upotrebljivim (bilo za resavanje problema ili za objasnjavanje) su korisne tehnike.

I dalje mislim da je clanak odlican. Pa cak i ako se ne slazete sa ponavljanjem naglas - vecina saveta su odlicni.

Ovde se iz samih komentara moze videti da neki autori pomenutih vladaju formalnim čitanjem ali očigledno ne razumeju šta su pročitali. Ovde se autor bavio decom predškolskog uzrasta koja kreću u skolu i koja naravno nemaju sistem kako da-uče bar većina od njih,te ih iz tog razloga treba uputiti,takodje autor tekst nije adresirao na studensku populaciju gde se način učenja prilagodjava obimu ispita i vremenu.Inače odličan članak,s tim da naravno postoje brojne metode koje poboljšavaju brzinu i kvalitet učenja ali koliko vidim po komentarima ovde ni stari dobro uhodani postulati izazivaju takve neverovatne reakcije da bi pisanje o nekim naprednijim metodama bila totalna blasfemija.

lepo i koncizno objašnjeno,upravo ovakve smernice oko načina učenja sam i sama dobijala od roditelja...

Ucenje se moze posmatrati kao izbor individualne tehnike, skrojene prema sopstvenom senzibilitetu. Medjutim, da bi se do sopstvenog izbora i doslo potrebno je ipak stvoriti neku ispravnu osnovu, jer sve lose usvojene navike kasnije je tesko ili skoro nemoguce ispraviti i tako je sa ucenjem.
Kada se govori o deci i pripremi i sticanju pozitivnih navika kada je ucenje u pitanju, mora se biti jako pazljiv. Na zalost, vrlo cesto ako roditelji i imaju razumevanja a i vremena da poklone paznju i pozabave se ovom tematikom, vrlo cesto skola i nastavni kadar zapostavljaju svoje obaveze.
Za decu, period od 3-7 godine je period dosta burnog i intezivnog fizickog i umnog razvoja. U predskolskom periodu kroz igru, rad i ucenje treba deci omoguciti da pokrenu sve svoje priordne potencijale i mogucnosti. Intelektualni razvoj, u predskolskom periodu je vrlo intenzivan, pocev od razvoja cula i njihovog stavljanja u funkciju intelekta, preko formiranja sistema predstava, do razvijanja umnih sposobnosti i svojstava licnosti. Razvijanje misaonih procesa, razvijanje govora, upoznavanje brojnih znanja na ovom uzrastu nema smisao skolskog ucenja, ali predstavlja stvaranje zdrave osnove za kasnije skolsko ucenje.
Motivacija i paznja predstavljaju dve bazicne kognitivne funkcje i bez njih je nemoguce ocekivati bilo kakav uspeh u ucenju deteta. Uzimajuci u obzir da je dete vrlo radoznalo i ne povlaci se pred nepoznatim stvarima kako u predskolskom tako i ranom osnovno -skolskom uzrastu treba mu omoguciti da sto samostalnije otkriva i shvata okolinu koja ga okruzuje. Ukoliko se dete sputava, ukoliko mu se na silu namecu sadrzaji koje treba da savlada, za verovati je da ce se kod njega vremenom ravijati odbojnost prema ucenju. Tu se javlja jos jedan ozbiljan problem. Nastavnici su prisiljeni da ispunjavaju nastavni plan i program, koji je obavezujuci akt, a njihov rad se vrednuje kroz predjenost nastavnih tema i nastavnih jedinica. Znaci, od kreativnosti nastavnika zavisi koliko ce dete biti motivisano za ucenje sadrzaja koji su mu servirani. Na zalost, vrlo cesto prevazidjene metode rada, koje se svode na dobro oprabanu - ja pricam ti cutis - dovode do toga da deca bivaju nezainteresovana cak i za nastavne sadrzaje koji im mogu biti interesantni. Kada se uz ogranicavajuci plan i progam doda i losa plata nastavnika u razrednoj nastavi ( sto bi trebalo da bude njihov motivacioni elemnt ), nije ni cudo sto deca uglavnom mrze skolu, a oni koji iz nje izadju i nemaju bog zna kakvo znanje. Problem je i u neinformisanosti roditelja na koje bi nacine mogli da svoje dete motivisu za ucenje. Nisam primetio da ni jedna osnovna skola omogucava bilo kakav savetodavni rad sa roditeljima. Kada bi se roditelji upoznali sa osnovnim principima vaspitnog rada, opstim metodama i sredstvima vaspitanja, kao i opstim didaktickim principima, sigurno bi na pravi nacin znali kako da svoju decu motivisu za proces ucenja.
Pedagogija ukazje da je najbolje vreme za ucenje dva sata posle budjenja, sto se podrazumeva da je pre podne, a da sto dan vise odmice sposobnosti ucenja se smanjuju. Neka istrazivanja novijeg tipa radjena u Americi, pokazuju da su najbolji rezultati za ucenje upravo nocu. Postoje razlicita shvatanja, razlicita tumacenja, ali je najbitinije stvoriti pozitivan odnos prema samom ucenju i sticanju novih saznanja. Sve je ovo lako napisati, ali cinjenica je da deca iz skola izlaze sa vrlo oskudnim znanjem, a iz godine u godinu to je sve gore i gore. Sistem obrazovanja ne valja od onovne, preko srednje skole, zakljucno sa fakultetom. Ali niko ni ne pokusava da bilo sta promeni, a cinjenica da povisica sleduje svakom u nastavnom procesu bez obzira kako je radio, uljuljkuje nastavni kadar u neradu. Deci su preko medija servirane zvezde sa pola kilometra skole, sto kod njih stvara uverenje da obrazovanje i nije nesto neophodno u zivotu. I na kraju roditelji koji jurcaju da bi njihova deca prezivela, retko posvecuju paznju deci a nekada su deca toliko zapostavljena, da se desava da roditelji uopste nemaju pojma kakva su im deca u stvari. Da bi se bilo sta promenilo potrebna je potpuna reforma celokupnog obrazovnog sistema. Ta reforma ne znaci, povecati osnovnu skolu za jedan razred, uvesti veronauku ili gradjansko vaspitanje, vec korenito menjati planove i programe, obucavati nastavnike za koriscenje modernih nastavnih sredstava, decu aktivno ukljucivati u proces nastave, podsitcati ih na razmisljanje i slobodno iznosenje stavova, podsitcati ih na kritcko promislajnje, objasnjvati im zbog cega je obrazvanje najvaznija a ne neka sporedna stavka u njihovom zivotu. Medjutim, posto se ovde zazire od svake nove ideje, cak i u prosveti, tesko je verovati da ce bilo koja vladajuca struktura biti sposobna za korenite i temeljne reforme. Dobar obrazovni sistem je osnova koja omogucava razvoj celog drustva. Do tada, mi cemo biti tu gde jesmo, a deca ce shvatati da za diplomu nekad nije potrebno ni minimum znavanja, vec samo dovljno novca.

Od mene goreg primera na temu ucenja necete naci i imam potrebu da vam ispisem deo moje tuzne price.Osnovna mi je prosla kao san, uvek odlicna i medju najboljima a bez ikakvog ucenja i napora. Kako? Ne znam ali istina.Kasnije jedna od najboljih beogradskih gimnazija, uzivala u drustvu bistrih i osobenih a i sama bila deo grupe.Materija je bila ono sto volim, islo mi je dosta dobro ali uz znatno veci rad.Zavrsila kao jedno inteligentno, produhovljeno bice kojem je visio mac nad glavom tj. nesrecan izbor fakulteta. Fakultet, tehnicki, mojoj prirodi stran, uzasnuta onim sto ucim i onim sto cu postati kad ga zavrsim, mucim se, odlazem ucenje, odlazem ispite,lenjost i beznadje mi se u dusu uvlaci.Ipak, uspevam uz veliku muku i bez ikakve motivacije da ga zavrsim.Jedva.Polomio mi mozak, istanjio dusu. Roditelji? Nejaki da mi pridju i da mi pomognu, od njihove silne zelje da ga zavrsim i straha da necu nista nisu videli a meni je pomoc bila neophodna.I bilo je ono "tvoje je samo da ucis".Sada?Pobegla iz Srbije, cistim po kucama..i plasim se svakog mog upliva na tu temu.I pritiska i ne mesanja.A mnogo su mi smesni oni koji smrtnu ozbiljnost pridaju skoli i predmetima.A njihova deca jadna.Sada sam srecna.Ponovo. Treba mi vremena da se oporavim. Vraticu se ali ovaj put na svoje.Duh je najvazniji a on potvrdjeno nema veze sa klasicnim obrazovanjem koje je opet materijalno i jedino i sluzi "uspevanju" u materijalnom domenu.Da li se covecanstvo kvalitativno pomerilo u odnosu npr na stare latine?Da li su ovi sadasnji pametni, pametniji od npr.Seneke? Ako nisu sta smo dobili time sto znamo vise o clankovitim glistama? Slazem se da treba negovati dobre navike ali ovo sto se u clanku navodi nisu dobre navike.Nesto je industrijalizacija deteta ostalo ono sto srecno i mirno dete radi bez ustrojavanja.Pozdrav

Slazem se sa komentarom br.2 ALI ja sam ucenik prvog razreda,u osnovnoj sam bio vukovac ucio sam po 2 do 2 ipo sata na dan,imam treninge svaki drugi dan,ceo dan mi je prepun a + toga imao sam vremena da budem sa drustvom cak i da budem omiljen u drustvu,izlazio sam uvece!!!Sve je to pitanje organizacije i ja sam se manje vise skolovao 8 godina po ovakvim pravilima i nisam robot i nastavicu ovako

Uči se tako što se knjiga pročita (prelista) jednom - informativno, zatim se čita tako što pre čitanja lekcije student pokuša da se seti svega što ga asocira na dotični naslov a tek onda pročita šta je pisac imao da kaže s tim u vezi. Tada če student daleko temeljnije da upamti pročitano i prijatno će se iznendati koliko je toga već i sam znao. Na kraju sam sebe testira nasumice (nikako redom) birajući lekcije i preslišavajući se. Svo vreme bi trebalo negde da zapisuje svoja razmišljanja, nedoumice, izvođenja i sl. Što se tiče djaka, mislim da je dovoljno što 4-5 sati sede u školi i da kući i ne treba da uče ponovo. Drugim rečima škole su jedno a fakulteti drugo. Učitelji i nastavnici su pre svega pedagozi a ne matematičari ili fizičari.

Moje natprosecno inteligentno dete mrzi skolu!! Nece nista da uci - zasto? Prvi susret sa nenormalnom uciteljicom u 1. razredu je bio katastrofalan, zalosno je ko sve radi u skolama. Moje dete nikada nije dozvoljavalo nikome da ga ukalupi u sablon, u streberski sistem kome je cilj samo i jedino ocena! Da li znate da postoje deca (roditelja intelektualaca) koja zbog 4 iz nekog "veoma bitnog" predmeta u 8!!! razredu osnovne skole od svojih roditelja dobijaju BATINE!! i to u sred Beograda? Kataklizma.
Nadam se da ce moje dete kao i ostala deca izaci nekako iz ovakvog nakaradnog sistema skolstva bez psiholoskih problema vezanih za samopouzdanje i samopostovanje, a ono sto im bude trebalo u zivotu naucice sami - bez uputstava o nacinu i metodama ucenja, bez kazni i nagrada (spoljasnja motivacija)i pomocu sopstvene unutrasnje motivacije za ucenje onoga sto ih zaista interesuje. Uopste nije neophodno da posle osnovne i srednje skole imate doktora nauka (ima kasnije vremena i za to)

Moj najbolji prijatelj i ja smo obojica zavrsili visoke skole. Obojica smo ljubav prema ucenju razvili tek nakon zavrsene srednje skole, i negde na polovini studija.

Medjutim, on u osnovnoj skoli nije morao da uci kao robot, a mene je moj otac batinama prisiljavao.

Rezultat - ja sada imam siroko opste obrazovanje, a on strahovite rupe u znanju.

Sta je poenta - tacno je da treba razvijati kod deteta ljubav prema znanju, ali treba i malo forsirati ucenje 'dosadnog' stiva, jasno ne batinama, jer to posle u zivotu zna jako dobro da posluzi.

@pepi

Potpuno se slazem sa tobom. Metod ucenja koji je opisan je odlican za sistem skolovanja koji se upraznjavao u nasim skolama "u moje doba", a verovatno je i sada dosta dobro primenljiv. Pored toga, taj model je primenljiv samo do nivoa zavrsene osnovne skole (posto je u osnovnoj skoli jako vazno da znas koja su rudna bogatstva juzne Amerike, a ni malo nije bitno, kako se u zivotu stvari planiraju, kako se pravilno logicki rasudjuje, kako se pravilno razgovara i sl.) i na zalost srednje. Nakon toga ti je za neki pravi fakultet ovaj model potpuno beskoristan.

O cinjenici da vecini (ja verujem 98%) dece ne ostaju u glavi podaci o rudnim bogatstvima da i ne govorimo.
Dakle suma sumarum, ne pravi ovaj model od deteta roba niti ga uzdize u nebesa vec je na zalost pravi odgovor na sistem koji ga tera da se na pogresan nacin obrazuje.

Kao stručno lice voleo bih da poručim čitaocima ovog sajta da je tekst o učenju zaista kvalitetno i zanimljivo napisan, mada verujem da bi značajno bio unapredjen ako bi njegovom revizijom dat akcenat o motivaciji deteta i njegovoj individualnoj želji za saznanjem, za uspešno sprečavanje kalupljenja mladih.

Da li mislite da je najvaznije KAKO SE UCI,ne,vaznije je STA SE UCI!Kada se setim sta sam sve ulica u skoli,iz geografije npr. Stanovnistvo,industrija,poljoprivresa,stocarstvo,kultura SVAKE zemlje,opsirno,iscrpno,umrtvljujuce...ZASTO? Opsirne,lose napisane knjige,nastavnici i profesori sa malim platama,umorni od posla i dece,isfrustrirani zivotom pa i sobom.Koliko mi puta ocena nije zavisila od znanja nego od raspolozenja profesora.Sta ce mi uputstvo o ucenju kada je profesor izgubio uputstvo o tome kako da bude profesionalac.Cime sve u danasnje vreme maltretiraju decu,cudo jedno.Treba smanjiti obim gradiva,usmeriti se samo na osnovno ,opste obrazovanje na samom pocetku skolovanja a onda kasnije prosiriti gradivo i postepeno decu usmeravati.Svrseni osnovci,deca od SAMO 14 godina biraju zanimanja i uredjuju dalji tok svog zivota.Ja sam prva napravila katastrofalnu gresku u izboru svog poziva,uostalom i ne radim ono za sta sam se skolovala.To su 4 god. bacene "u vetar".Sve je ovde,u ovoj nasoj Srbiji naopako.Pokusavamo da od nase dece napravimo male ljude.Ja samo kazem postepeno,bez pritiska od strane roditelja,nastavnika,pa i drzave ako hocete,jer je za ovakvo skolstvo krivo ministarstvo.

Simpatičan i vrlo informativan tekst. Hvala!

Podrzavam komentar pre mene u potpunosti. Donekle je chlanak u pravu ali u vetjini ne. Na kraju krajeva proizilazi da dete mora da uchi i samo uchi da bi nauchilo da uchi. Ponavljanje na glas.... ko je lud da ponavlja na glas i to vishe puta za mene je to uchenje napamet.........

Ja se ne slažem sa 3) - ako dete nauči da može da se koncentriše u apsolutnoj tišini, onda ono neće imati koncentraciju nigde gde nije tišina, npr. na času u školi. Visoka koncentracija (kako samo naziv kaže) se postiže kada dete može da "isključi" ometajuće faktore i posveti pažnju jednom subjektu. Zahtevanje na idealnim uslovima nema smisla jer se ono može postići samo u jednom okruženju - njegovoj sobi.

Zato predlažem roditeljima da inteligentno uvedu ometajuće faktore tokom učenja. Jednom, kada dete nauči da isključi ometajuće faktore, možete smatrati da ono ima sposobnost vrhunske koncentracije.

Smatram da kada se savlada ovaj vid koncentracije, naredni logičan korak je savladavanje moći "rasute pažnje" - praćenje i učenje iz dva ili više izvora informacija istovremeno.

Što se tiče učenja, ja sam učio vrlo, vrlo malo ili gotovo uopšte ne i uvek sam bio odličan. Verovatno zbog toga što sam mogao da se koncentrišem i pratim predavanja. I to malo što sam učio za školu, ali više što sam učio ono što me je stvarno zanimalo, radio sam to ili uz upaljen TV ili, češće, radio.

Dilema ciji odgovor ne znam: zasto decu treba uciti kako da uce? Zar nije dobro i veoma korisno pustiti ih da se sami nauce tom teskom vestinom, eventualno uz malu pomoc (roditelja)? Zasto je "ispravno" podvlaciti tekst koji je, po nekoj licnoj proceni, "najbitniji"? Zasto je "dobro" ponavljati tekst, tj. preslisavati se "naglas"? Mislim da ovakvi stavovi nisu ispravni - ucite/radite onako kako vama to odgovara. Treba kroz citav zivot uciti kako se uci i uvek tragati za boljim resenjem. To je jednostavan nacin da se dodje do uspeha.
I, jedan licni komentar: Niti sam podvlacio tekst markerom (znate one zute, fluorescentne?), niti sam se preslisavao naglas...nista od tih "ispravnih" metoda nisam koristi, a ipak sam zavrsio srednju skolu i fakultet u propisanom roku.

"Slobodna deca SummerHill-a", interesantna knjiga na ovu temu... http://www.summerhillschool.co.uk/

Veoma, veoma pogresan clanak. Ovi saveti su dobri jedinu ukoliko zelite da vam dete bude poslusan robot drustva, koje cuti, radi sta mu se kaze i ne pomislja da ima svoje JA.

Dete treba da bude motivisano da samo dodje do znanja, a kada dete nesto zeli, niko na svetu ga nece spreciti da samo to nauci na najbolji moguci nacin. Zatim, potrebno je da sto vise stvari uci kroz igru.

Teranje deteta u stolicu, samo u sobi u kojoj nema nicega sto mu odvlaci paznju - odlican nacin da se napravi ROB koji ce kasnije biti neuravnotezena i isfrustrirana licnost. Bilo kakva prisila tipa "ti bi sad trebalo da radis to i to" je nabolji nacin da dete dozivotno zamrzi "to i to".
Ako je motivisano da nesto sazna, dete ce se samo povuci bilo gde, ili vam jednostavno reci da cutite jer mu smetate, mada ce njegova koncentracija verovatno biti toliko dobra da mu nista zivo nece smetati.

Ono sto se uci u skoli je tekodje suvisno, dete treba da se fokusira samo na ono sto ga interesuje. Cim se upise srednja skola ocene iz osnovne su krajnje nebitne, jedino sto je bitno je njegova motivacija tj sta samo zeli dalje da radi

Podrzavam komentar pre mene u potpunosti. Donekle je chlanak u pravu ali u vetjini ne. Na kraju krajeva proizilazi da dete mora da uchi i samo uchi da bi nauchilo da uchi. Ponavljanje na glas.... ko je lud da ponavlja na glas i to vishe puta za mene je to uchenje napamet.........

Dilema ciji odgovor ne znam: zasto decu treba uciti kako da uce? Zar nije dobro i veoma korisno pustiti ih da se sami nauce tom teskom vestinom, eventualno uz malu pomoc (roditelja)? Zasto je "ispravno" podvlaciti tekst koji je, po nekoj licnoj proceni, "najbitniji"? Zasto je "dobro" ponavljati tekst, tj. preslisavati se "naglas"? Mislim da ovakvi stavovi nisu ispravni - ucite/radite onako kako vama to odgovara. Treba kroz citav zivot uciti kako se uci i uvek tragati za boljim resenjem. To je jednostavan nacin da se dodje do uspeha.
I, jedan licni komentar: Niti sam podvlacio tekst markerom (znate one zute, fluorescentne?), niti sam se preslisavao naglas...nista od tih "ispravnih" metoda nisam koristi, a ipak sam zavrsio srednju skolu i fakultet u propisanom roku.

Simpatičan i vrlo informativan tekst. Hvala!

lepo i koncizno objašnjeno,upravo ovakve smernice oko načina učenja sam i sama dobijala od roditelja...

"Slobodna deca SummerHill-a", interesantna knjiga na ovu temu... http://www.summerhillschool.co.uk/

Ako ste Vi zavrsili fakultet ponavljajuci na glas svaka vam cast. Meni bi se grlo osusilo. Taj metod mozda prolazi u osnovnoj i srednjoj skoli kada ima mnogo manje gradiva za ponavljanje, ali kada se dodje na fakultet ajde vi ponovite hiljadu strana na glas. Trebace vam 20 dana ukoliko ponavljate 50 strana dnevno.A da bi se lepo ponovilo tri puta je minimum. Mnogo je bolje citati u sebi,sto vise puta, bitne stvari obelezavati markerom(najbolje zuta boja).Najbitniju stvar niste rekli,a to je da pre nego sto krene da uci dete,ucenik ili student treba da se upozna sa sadrzajem knjige, da vidi koliko knjiga ima delova iz kojih glava se sastoje ti delovi, da bi mogla da se dobije celokupna slika. Cesto se desava da neko zna lekciju fenomenalno, a da nema pojma iz koje je oblasti lekcija. Treba decu nauciti da razlikuju sumu od drveca

@pepi

Potpuno se slazem sa tobom. Metod ucenja koji je opisan je odlican za sistem skolovanja koji se upraznjavao u nasim skolama "u moje doba", a verovatno je i sada dosta dobro primenljiv. Pored toga, taj model je primenljiv samo do nivoa zavrsene osnovne skole (posto je u osnovnoj skoli jako vazno da znas koja su rudna bogatstva juzne Amerike, a ni malo nije bitno, kako se u zivotu stvari planiraju, kako se pravilno logicki rasudjuje, kako se pravilno razgovara i sl.) i na zalost srednje. Nakon toga ti je za neki pravi fakultet ovaj model potpuno beskoristan.

O cinjenici da vecini (ja verujem 98%) dece ne ostaju u glavi podaci o rudnim bogatstvima da i ne govorimo.
Dakle suma sumarum, ne pravi ovaj model od deteta roba niti ga uzdize u nebesa vec je na zalost pravi odgovor na sistem koji ga tera da se na pogresan nacin obrazuje.

Moj najbolji prijatelj i ja smo obojica zavrsili visoke skole. Obojica smo ljubav prema ucenju razvili tek nakon zavrsene srednje skole, i negde na polovini studija.

Medjutim, on u osnovnoj skoli nije morao da uci kao robot, a mene je moj otac batinama prisiljavao.

Rezultat - ja sada imam siroko opste obrazovanje, a on strahovite rupe u znanju.

Sta je poenta - tacno je da treba razvijati kod deteta ljubav prema znanju, ali treba i malo forsirati ucenje 'dosadnog' stiva, jasno ne batinama, jer to posle u zivotu zna jako dobro da posluzi.

Odlican clanak!

Koliko sam sa zadovoljstvom citala clanak, toliko sam sa nevericom citala komentar @Pandaren. U nasem narodu malo paranoje nikad nije na odmet. Frka nam je da ce dete da postane ROB (?!?!) a ne bojimo se da ce da ostane neznalica.

Kao sto autorka lepo rece, koncentracija, pa i ucenje, se uci. A ucenje nam treba celog zivota, ne samo do zavrsetka fakulteta. Nauciti decu kako se uci je nesto najbolje sto mozemo da im pruzimo.

Moje iskustvo učenja je potpuno suprotno. Nikada nisam voleo školu i školske programe, mrzeo sam učenje i ponavljanje gradiva, i na kraju sam završio u elitnoj svetskoj naučnoj instituciji radeći posao za koji se nikada nisam formalno školovao. Sve što sam za taj posao naučio, naučio sam samostalno. Nije mi trebala ni tiha soba, ni roditeljska motivacija, niti su roditelji imali pojma šta radim. Uradio sam to jer sam to voleo i jer me je to interesovalo. Stoga, mislim da je i u učenju motivacija najbitniji faktor, a kad to imamo, sve će ići lako.

Slazem se sa komentarom br.2 ALI ja sam ucenik prvog razreda,u osnovnoj sam bio vukovac ucio sam po 2 do 2 ipo sata na dan,imam treninge svaki drugi dan,ceo dan mi je prepun a + toga imao sam vremena da budem sa drustvom cak i da budem omiljen u drustvu,izlazio sam uvece!!!Sve je to pitanje organizacije i ja sam se manje vise skolovao 8 godina po ovakvim pravilima i nisam robot i nastavicu ovako

@PANDAREN
Uboli ste pravo u sustinu. Ja vec godinama pricam upravo to. Stavise, u jednoj od svojih knjiga sam na nekoliko stranica obradio i tu temu. Potpuno je zalosno sto mali broj ljudi misli kao vi ili ja, sto uopste ne misle na decu i njihove licnosti i sto ne shvataju da je skola tako ustrojena (o uzasu Bolonje necu trositi reci) da siroto dete zazeli da uci tek kada iz skole izadje! Drugim recima, najbolje se uci kad vas na to niko ne prisiljava, ne preti ocenama i kaznama. I najbolje se uci kada sami birate tempo, nacin i uslove ucenja. Jasno da je dete suvise malo da u osnovnoj skoli odredi tako nesto, ali odrasli su ti koji moraju da mu pomognu prateci njegova interesovanja. Srpsko drustvo, sa degenerisanim pojedincima na pozicijama profesora, direktora, dekana, rektora... to je savrseno okruzenje za nerazumevanje, ideologizaciju i razaranje licnosti pojedinca. Pracenjem individualnih preferencija i odgovarajucim kreiranjem proporcija za dokolicu, postize se da se dete oseca slobodnim, da se pravilno formira, i da sutradan bude COVEK za sebe i za druge, dostojan i koristan, ambiciozan deo zajednice, a ne glasacka masina, imbecil i, kako vi rekoste, ROBOT.
Srdacan pozdrav za sve koji tako misle. Za one druge, pa, poklekli ste prosavsi kroz upravo takav sistem.

Slazem se sa @Aleks da je, da bi se nesto svarno shvatilo, vazno "razlikovati sumu od drveca", tj, uvideti "the big picture".

Ali da pokusam ja da objasnim zasto mislim da je ponavljanje naglas vazno. Mozda i nije vazno u svakoj situaciji, ali da li ste recimo nekada pripremali prezentaciju? Mali govor? Lepo vi sve to pripremite, i ponavljate u sebi, i sve naravno razumete (vi ste prezentaciju sami napravili) i kao sve znate sta cete da kazete, a onda pokusate da kazete naglas i - gle cuda - odjednom se spoticete! Ja ovo govorim iz licnog iskustva, koga do sada imam puno, sa prezentacijama na sastancima, konferencijama, itd. Ako zaista zelite da se uverite da nesto mozete tecno da kazete i formulisete, morate to reci naglas. Ako napisete rad/tekts, moze da vam zvuci super "u sebi", a kad probate da procitate naglas - zapinje. Zato editori uvek citaju tekstove naglas.

Da ostanem pri temi ucenja u skoli: znanje je usvojeno samo ako se moze aktivno iskoristiti. Dakle, odgovarati na pitanja, koristiti informacije za resavanje problema, itd. Mislim da ponavljanje naglas, tj. objasnjavanje glasno, jasno, upravo to zahteva. Da bi se nesto tecno ispricalo, treba imati aktivno znanje (druga opcija je da se nauci napamet, ali ne govorimo o tome, to niko ovde ne podrzava). Pa zar vam se nikad nije ucinilo da nesto znate i razumete, a posle se ispostavilo da niste mogli da formulisete argument na osnovu svog "znanja"? Kao da ste mogli da prepoznate informacije, ali ne i da ih iskoristite?

@Aleks je, dakle, verovatno u pravu da ne treba insistirati da se uvek i sve ponavlja naglas. Ipak mislim da je to vazna tehnika ako se ucenik sprema da odgovara, da da neku prezentaciju, i sl. Alternativno, neka odgovara na pitanja iz udzbenika. Dakle, sve tehnike koje znanje cine "aktivnim", direktno upotrebljivim (bilo za resavanje problema ili za objasnjavanje) su korisne tehnike.

I dalje mislim da je clanak odlican. Pa cak i ako se ne slazete sa ponavljanjem naglas - vecina saveta su odlicni.

Poštovana autorko i čitaoci, podstaknut sam da prokomentarišem Vaš tekst kako samim tekstom tako i komentarima koji su na isti usledili.
Bez obzira na stepen (ne)slaganja sa tekstom mislim da je vrlo pohvalno što je neko uopšte pomenuo ovu temu. Ukoliko shvatimo da nas niko u startu nije naučio kako da što racionalnije koristimo svoju sposobnost da učimo, tj. sopstveni mozak na dobrom smo putu jer smo prepoznali problem i prostor za napredak. Iako to nije praksa nigde u svetu u školskim ustanovama (a trebalo bi da bude pre bukvara i brojeva do 10) o ovoj temi postoji jako puno literature koja nam može pomoći (izgooglajte Tony Boozan npr.)
Inače, po mom skromnom mišljenju u školama nas ne uče četiri stvari koje su svaka ponaosob važnije od 90% svega što nas uče (neko je pomenuo reč ROB u komentarima - mislite o tome):
1. Kako da dišemo
2. Kako da učimo
3. Kako da ostvarujemo uspešne medjuljudske odnose
4. Kako da raspolažemo novcem

Koliko bismo bili manje robovi kada bismo malo bolje znali ove četiri stvari, ali svesno nas ne uče...

Još jednom pozdravljam otvaranje jako bitne teme.

Dobar članak. Evo ja sam sada krenuo u prvi razred gimnazije, i mogu vam reći da se sa nečim slažem, a sa nečim ne. (BTW sve ovo govorim iz iskustva :D).

Što se tiče roditelja tačno je da ne smeju terati dete da uči... Kada mi MAMA (da mame su najgore) kaže "DETE POČNI VEĆ JEDNOM DA UČIŠ", a bio sam savršeno raspoložen, odjednom mi ide da se UBIJEM!

Ako dete ne voli neki predmet, nemojte ga terati da ga uči... Nek ima dvojku, dovoljno je... Ako neki predmet ne voli, to znači da mu nikada neće ni trebati, pa ga nemojte ni terati da uči... A ako ne voli ni jedan predmet, eh, tu ste onda vi napravili neku veliku grešku (kako roditelji), i ko zna šta ste mu uradili (verovatno ste ga pshihički iskasapili). SVU DECU ZANIMA NEŠTO, A AKO SU TAJ INTERES IZGUBILI ZA TO STE VI ILI NJEGOVA OKOLINA KRIVI!

Što se tiče sobe... Da, veoma je važno da bude tiha... Veoma! Meni npr. smeta i kucanje kazaljke na satu...

Što se tiče vremena za učenje, neka uči kad mu je najlakše tj. kada njemu odgovara, ali ne kada je umoran/na ili mu/joj se spava.

Ono za čitanje naglas je potpuna glupost što se mene tiče, a sa razumevanjem neka uči predmete koji tako MORAJU da se uče a to su matematika, fizika i hemija. Istorija se sasvim sigurno ne uči sa razumevanjem...

MOTIVACIJA je veoma, veoma, veoma važna! Dete mora samo naći motivaciju...

BTW kod učenja je VEOMA VAŽNA i knjiga tj. način na koji je napisana. Ako je knjiga debilno i preopširno napisana (kao što je slučaj sa knjigama iz Zavoda), a pritom je puna i nepoznatih reči, koje nisu nigde označene zvezdicom i objašnjene, ne očekujte da dete nešto razume.

P.S. NE OPTEREĆUJTE DECU!

Ucenje se moze posmatrati kao izbor individualne tehnike, skrojene prema sopstvenom senzibilitetu. Medjutim, da bi se do sopstvenog izbora i doslo potrebno je ipak stvoriti neku ispravnu osnovu, jer sve lose usvojene navike kasnije je tesko ili skoro nemoguce ispraviti i tako je sa ucenjem.
Kada se govori o deci i pripremi i sticanju pozitivnih navika kada je ucenje u pitanju, mora se biti jako pazljiv. Na zalost, vrlo cesto ako roditelji i imaju razumevanja a i vremena da poklone paznju i pozabave se ovom tematikom, vrlo cesto skola i nastavni kadar zapostavljaju svoje obaveze.
Za decu, period od 3-7 godine je period dosta burnog i intezivnog fizickog i umnog razvoja. U predskolskom periodu kroz igru, rad i ucenje treba deci omoguciti da pokrenu sve svoje priordne potencijale i mogucnosti. Intelektualni razvoj, u predskolskom periodu je vrlo intenzivan, pocev od razvoja cula i njihovog stavljanja u funkciju intelekta, preko formiranja sistema predstava, do razvijanja umnih sposobnosti i svojstava licnosti. Razvijanje misaonih procesa, razvijanje govora, upoznavanje brojnih znanja na ovom uzrastu nema smisao skolskog ucenja, ali predstavlja stvaranje zdrave osnove za kasnije skolsko ucenje.
Motivacija i paznja predstavljaju dve bazicne kognitivne funkcje i bez njih je nemoguce ocekivati bilo kakav uspeh u ucenju deteta. Uzimajuci u obzir da je dete vrlo radoznalo i ne povlaci se pred nepoznatim stvarima kako u predskolskom tako i ranom osnovno -skolskom uzrastu treba mu omoguciti da sto samostalnije otkriva i shvata okolinu koja ga okruzuje. Ukoliko se dete sputava, ukoliko mu se na silu namecu sadrzaji koje treba da savlada, za verovati je da ce se kod njega vremenom ravijati odbojnost prema ucenju. Tu se javlja jos jedan ozbiljan problem. Nastavnici su prisiljeni da ispunjavaju nastavni plan i program, koji je obavezujuci akt, a njihov rad se vrednuje kroz predjenost nastavnih tema i nastavnih jedinica. Znaci, od kreativnosti nastavnika zavisi koliko ce dete biti motivisano za ucenje sadrzaja koji su mu servirani. Na zalost, vrlo cesto prevazidjene metode rada, koje se svode na dobro oprabanu - ja pricam ti cutis - dovode do toga da deca bivaju nezainteresovana cak i za nastavne sadrzaje koji im mogu biti interesantni. Kada se uz ogranicavajuci plan i progam doda i losa plata nastavnika u razrednoj nastavi ( sto bi trebalo da bude njihov motivacioni elemnt ), nije ni cudo sto deca uglavnom mrze skolu, a oni koji iz nje izadju i nemaju bog zna kakvo znanje. Problem je i u neinformisanosti roditelja na koje bi nacine mogli da svoje dete motivisu za ucenje. Nisam primetio da ni jedna osnovna skola omogucava bilo kakav savetodavni rad sa roditeljima. Kada bi se roditelji upoznali sa osnovnim principima vaspitnog rada, opstim metodama i sredstvima vaspitanja, kao i opstim didaktickim principima, sigurno bi na pravi nacin znali kako da svoju decu motivisu za proces ucenja.
Pedagogija ukazje da je najbolje vreme za ucenje dva sata posle budjenja, sto se podrazumeva da je pre podne, a da sto dan vise odmice sposobnosti ucenja se smanjuju. Neka istrazivanja novijeg tipa radjena u Americi, pokazuju da su najbolji rezultati za ucenje upravo nocu. Postoje razlicita shvatanja, razlicita tumacenja, ali je najbitinije stvoriti pozitivan odnos prema samom ucenju i sticanju novih saznanja. Sve je ovo lako napisati, ali cinjenica je da deca iz skola izlaze sa vrlo oskudnim znanjem, a iz godine u godinu to je sve gore i gore. Sistem obrazovanja ne valja od onovne, preko srednje skole, zakljucno sa fakultetom. Ali niko ni ne pokusava da bilo sta promeni, a cinjenica da povisica sleduje svakom u nastavnom procesu bez obzira kako je radio, uljuljkuje nastavni kadar u neradu. Deci su preko medija servirane zvezde sa pola kilometra skole, sto kod njih stvara uverenje da obrazovanje i nije nesto neophodno u zivotu. I na kraju roditelji koji jurcaju da bi njihova deca prezivela, retko posvecuju paznju deci a nekada su deca toliko zapostavljena, da se desava da roditelji uopste nemaju pojma kakva su im deca u stvari. Da bi se bilo sta promenilo potrebna je potpuna reforma celokupnog obrazovnog sistema. Ta reforma ne znaci, povecati osnovnu skolu za jedan razred, uvesti veronauku ili gradjansko vaspitanje, vec korenito menjati planove i programe, obucavati nastavnike za koriscenje modernih nastavnih sredstava, decu aktivno ukljucivati u proces nastave, podsitcati ih na razmisljanje i slobodno iznosenje stavova, podsitcati ih na kritcko promislajnje, objasnjvati im zbog cega je obrazvanje najvaznija a ne neka sporedna stavka u njihovom zivotu. Medjutim, posto se ovde zazire od svake nove ideje, cak i u prosveti, tesko je verovati da ce bilo koja vladajuca struktura biti sposobna za korenite i temeljne reforme. Dobar obrazovni sistem je osnova koja omogucava razvoj celog drustva. Do tada, mi cemo biti tu gde jesmo, a deca ce shvatati da za diplomu nekad nije potrebno ni minimum znavanja, vec samo dovljno novca.

Uči se tako što se knjiga pročita (prelista) jednom - informativno, zatim se čita tako što pre čitanja lekcije student pokuša da se seti svega što ga asocira na dotični naslov a tek onda pročita šta je pisac imao da kaže s tim u vezi. Tada če student daleko temeljnije da upamti pročitano i prijatno će se iznendati koliko je toga već i sam znao. Na kraju sam sebe testira nasumice (nikako redom) birajući lekcije i preslišavajući se. Svo vreme bi trebalo negde da zapisuje svoja razmišljanja, nedoumice, izvođenja i sl. Što se tiče djaka, mislim da je dovoljno što 4-5 sati sede u školi i da kući i ne treba da uče ponovo. Drugim rečima škole su jedno a fakulteti drugo. Učitelji i nastavnici su pre svega pedagozi a ne matematičari ili fizičari.

Ovde se iz samih komentara moze videti da neki autori pomenutih vladaju formalnim čitanjem ali očigledno ne razumeju šta su pročitali. Ovde se autor bavio decom predškolskog uzrasta koja kreću u skolu i koja naravno nemaju sistem kako da-uče bar većina od njih,te ih iz tog razloga treba uputiti,takodje autor tekst nije adresirao na studensku populaciju gde se način učenja prilagodjava obimu ispita i vremenu.Inače odličan članak,s tim da naravno postoje brojne metode koje poboljšavaju brzinu i kvalitet učenja ali koliko vidim po komentarima ovde ni stari dobro uhodani postulati izazivaju takve neverovatne reakcije da bi pisanje o nekim naprednijim metodama bila totalna blasfemija.

Ja se ne slažem sa 3) - ako dete nauči da može da se koncentriše u apsolutnoj tišini, onda ono neće imati koncentraciju nigde gde nije tišina, npr. na času u školi. Visoka koncentracija (kako samo naziv kaže) se postiže kada dete može da "isključi" ometajuće faktore i posveti pažnju jednom subjektu. Zahtevanje na idealnim uslovima nema smisla jer se ono može postići samo u jednom okruženju - njegovoj sobi.

Zato predlažem roditeljima da inteligentno uvedu ometajuće faktore tokom učenja. Jednom, kada dete nauči da isključi ometajuće faktore, možete smatrati da ono ima sposobnost vrhunske koncentracije.

Smatram da kada se savlada ovaj vid koncentracije, naredni logičan korak je savladavanje moći "rasute pažnje" - praćenje i učenje iz dva ili više izvora informacija istovremeno.

Što se tiče učenja, ja sam učio vrlo, vrlo malo ili gotovo uopšte ne i uvek sam bio odličan. Verovatno zbog toga što sam mogao da se koncentrišem i pratim predavanja. I to malo što sam učio za školu, ali više što sam učio ono što me je stvarno zanimalo, radio sam to ili uz upaljen TV ili, češće, radio.

Kao stručno lice voleo bih da poručim čitaocima ovog sajta da je tekst o učenju zaista kvalitetno i zanimljivo napisan, mada verujem da bi značajno bio unapredjen ako bi njegovom revizijom dat akcenat o motivaciji deteta i njegovoj individualnoj želji za saznanjem, za uspešno sprečavanje kalupljenja mladih.

Moje natprosecno inteligentno dete mrzi skolu!! Nece nista da uci - zasto? Prvi susret sa nenormalnom uciteljicom u 1. razredu je bio katastrofalan, zalosno je ko sve radi u skolama. Moje dete nikada nije dozvoljavalo nikome da ga ukalupi u sablon, u streberski sistem kome je cilj samo i jedino ocena! Da li znate da postoje deca (roditelja intelektualaca) koja zbog 4 iz nekog "veoma bitnog" predmeta u 8!!! razredu osnovne skole od svojih roditelja dobijaju BATINE!! i to u sred Beograda? Kataklizma.
Nadam se da ce moje dete kao i ostala deca izaci nekako iz ovakvog nakaradnog sistema skolstva bez psiholoskih problema vezanih za samopouzdanje i samopostovanje, a ono sto im bude trebalo u zivotu naucice sami - bez uputstava o nacinu i metodama ucenja, bez kazni i nagrada (spoljasnja motivacija)i pomocu sopstvene unutrasnje motivacije za ucenje onoga sto ih zaista interesuje. Uopste nije neophodno da posle osnovne i srednje skole imate doktora nauka (ima kasnije vremena i za to)

Od mene goreg primera na temu ucenja necete naci i imam potrebu da vam ispisem deo moje tuzne price.Osnovna mi je prosla kao san, uvek odlicna i medju najboljima a bez ikakvog ucenja i napora. Kako? Ne znam ali istina.Kasnije jedna od najboljih beogradskih gimnazija, uzivala u drustvu bistrih i osobenih a i sama bila deo grupe.Materija je bila ono sto volim, islo mi je dosta dobro ali uz znatno veci rad.Zavrsila kao jedno inteligentno, produhovljeno bice kojem je visio mac nad glavom tj. nesrecan izbor fakulteta. Fakultet, tehnicki, mojoj prirodi stran, uzasnuta onim sto ucim i onim sto cu postati kad ga zavrsim, mucim se, odlazem ucenje, odlazem ispite,lenjost i beznadje mi se u dusu uvlaci.Ipak, uspevam uz veliku muku i bez ikakve motivacije da ga zavrsim.Jedva.Polomio mi mozak, istanjio dusu. Roditelji? Nejaki da mi pridju i da mi pomognu, od njihove silne zelje da ga zavrsim i straha da necu nista nisu videli a meni je pomoc bila neophodna.I bilo je ono "tvoje je samo da ucis".Sada?Pobegla iz Srbije, cistim po kucama..i plasim se svakog mog upliva na tu temu.I pritiska i ne mesanja.A mnogo su mi smesni oni koji smrtnu ozbiljnost pridaju skoli i predmetima.A njihova deca jadna.Sada sam srecna.Ponovo. Treba mi vremena da se oporavim. Vraticu se ali ovaj put na svoje.Duh je najvazniji a on potvrdjeno nema veze sa klasicnim obrazovanjem koje je opet materijalno i jedino i sluzi "uspevanju" u materijalnom domenu.Da li se covecanstvo kvalitativno pomerilo u odnosu npr na stare latine?Da li su ovi sadasnji pametni, pametniji od npr.Seneke? Ako nisu sta smo dobili time sto znamo vise o clankovitim glistama? Slazem se da treba negovati dobre navike ali ovo sto se u clanku navodi nisu dobre navike.Nesto je industrijalizacija deteta ostalo ono sto srecno i mirno dete radi bez ustrojavanja.Pozdrav

Da li mislite da je najvaznije KAKO SE UCI,ne,vaznije je STA SE UCI!Kada se setim sta sam sve ulica u skoli,iz geografije npr. Stanovnistvo,industrija,poljoprivresa,stocarstvo,kultura SVAKE zemlje,opsirno,iscrpno,umrtvljujuce...ZASTO? Opsirne,lose napisane knjige,nastavnici i profesori sa malim platama,umorni od posla i dece,isfrustrirani zivotom pa i sobom.Koliko mi puta ocena nije zavisila od znanja nego od raspolozenja profesora.Sta ce mi uputstvo o ucenju kada je profesor izgubio uputstvo o tome kako da bude profesionalac.Cime sve u danasnje vreme maltretiraju decu,cudo jedno.Treba smanjiti obim gradiva,usmeriti se samo na osnovno ,opste obrazovanje na samom pocetku skolovanja a onda kasnije prosiriti gradivo i postepeno decu usmeravati.Svrseni osnovci,deca od SAMO 14 godina biraju zanimanja i uredjuju dalji tok svog zivota.Ja sam prva napravila katastrofalnu gresku u izboru svog poziva,uostalom i ne radim ono za sta sam se skolovala.To su 4 god. bacene "u vetar".Sve je ovde,u ovoj nasoj Srbiji naopako.Pokusavamo da od nase dece napravimo male ljude.Ja samo kazem postepeno,bez pritiska od strane roditelja,nastavnika,pa i drzave ako hocete,jer je za ovakvo skolstvo krivo ministarstvo.