Posledice uredbe o žitaricama

Drzava ima pravo da stiti gradjanstvo od nestasica ili enormnih cena, ali ta ista drzava ima i obaveze. Prvo pravda se vanrednim okolnostima a nije proglasila elementarnu nepogodu i pomogla proizvodjace. Drugo, drzava se u svom zalaganju za trzisnu privredu odrekla otkupa zitarica a sad kada su neki drugi angazovali kapital i kupili rod, ona zeli da im zabrani da ga prodaju. Trece, drzava nista nije uradila da rekonstruise sisteme za navodnjavanje koji su u njenoj nadleznosti, tako da je i pored mnogih reka i kanala rod propao. Cetvrto, drzava mora da odredi sta je prioritet u razvoju ove drzave, ako je to poljoprivreda, a s obzirom na suficitu u platnom bilansu koji ostvaruje, jeste onda neka se ponasa domacinski i zasticnicki preko cele godine a ne kad dodje do kriticnih situacija.

Ovo je zemlja koja nikako da iziđe iz starih priča. Ili su to neke nove priče...
Naime, ovaj problem se može lako rešiti konceptom ROBNIH REZERVI, ali ne onih od Slobe, nego od, recimo, Mađara.
U Mađarskoj je na početku tranzicije, jedna od mera koju je vlada sprovela, bila GARANTOVANA OTKUPNA CENA sledećih 5 proizvoda:
- žita
- kukuruza
- govedine
- svinjetine
- piletine
Znači, ko je hteo da proda nekome ispod cene (jer je potpisao nekakav ugovor), mogao je. Ko je hteo da proda iznad cene, jer mu je tržište omogućilo, mogao je. Ali je svako moga da državi proda po unapred definisanoj ceni.
I tada je poljoprivredna delatnost postala stabilna, a ne stihijska, kao kod nas. Kod nas su seljake prepustili tržištu (što niko u svetu ne radi), pa se onda vajkaju kako u EU imaju bolje uslove.
A imam osećaj da ovaj haos nekome jako odgovara. I sada naša vlada, dok gori kuća, uvodi zabranu pušenja, zbog opasnosti od požara.

"Hleb će poskupeti bez obzira na uredbu". Ovaj citat definitivno eliminise svaku pricu o postojanju trzista u srbiji. To trziste je isparcelisano izmedju nasih tajkuncica i oni su ti koji odredjuju i proizvodnju i cene.
A sad apropo zabrana izvoza zbog elementarne nepogode.Prica ekonosmista liberalnog opredeljanja , da to treba prepustiti trzistu ne stoje. Dovoljno je samo da se podsetimo koliko su nekad Amerikanci i pored eormnih viskova zitarica ucenjivala Rusiju koja ih nije imala . Da ne spominjem razne oblike vezane trgovine, jer ne zaboravimo, zitarice nisu obica roba , one su strateska roba.

Ovakve mere drzavnog intervencionizma u ekonomiji su izuzetno stetne i tragicno je sto to ekonomski deo vlade ili ne zna ili nece da zna. Setimo se samo onih smesnih "zamrzavanja cena" iz osamdesetih (koje su, naravno, dovodile do nestasice svega i svacega i bonova za ulje, secer, kafu i deterdzent). Socijalna politika vodi se SOCIJALNIM davanjima a ne upropastavanjem poljoprivrede.

Pa naravno. Što ne bi nakupci, tzv. "trgovci" zaradili od stranaca velike pare? To je tržište, zar ne? Ko je nama kriv što nemamo plate kao oni napolju. Znači da ne treba ni da jedemo našu pšenicu nego ćemo u januaru uvoziti kada nam zatreba. To je valjda finansijski opravdano za naše "stručnjake"?

"Hleb će poskupeti bez obzira na uredbu". Ovaj citat definitivno eliminise svaku pricu o postojanju trzista u srbiji. To trziste je isparcelisano izmedju nasih tajkuncica i oni su ti koji odredjuju i proizvodnju i cene.
A sad apropo zabrana izvoza zbog elementarne nepogode.Prica ekonosmista liberalnog opredeljanja , da to treba prepustiti trzistu ne stoje. Dovoljno je samo da se podsetimo koliko su nekad Amerikanci i pored eormnih viskova zitarica ucenjivala Rusiju koja ih nije imala . Da ne spominjem razne oblike vezane trgovine, jer ne zaboravimo, zitarice nisu obica roba , one su strateska roba.

Pa naravno. Što ne bi nakupci, tzv. "trgovci" zaradili od stranaca velike pare? To je tržište, zar ne? Ko je nama kriv što nemamo plate kao oni napolju. Znači da ne treba ni da jedemo našu pšenicu nego ćemo u januaru uvoziti kada nam zatreba. To je valjda finansijski opravdano za naše "stručnjake"?

Drzava ima pravo da stiti gradjanstvo od nestasica ili enormnih cena, ali ta ista drzava ima i obaveze. Prvo pravda se vanrednim okolnostima a nije proglasila elementarnu nepogodu i pomogla proizvodjace. Drugo, drzava se u svom zalaganju za trzisnu privredu odrekla otkupa zitarica a sad kada su neki drugi angazovali kapital i kupili rod, ona zeli da im zabrani da ga prodaju. Trece, drzava nista nije uradila da rekonstruise sisteme za navodnjavanje koji su u njenoj nadleznosti, tako da je i pored mnogih reka i kanala rod propao. Cetvrto, drzava mora da odredi sta je prioritet u razvoju ove drzave, ako je to poljoprivreda, a s obzirom na suficitu u platnom bilansu koji ostvaruje, jeste onda neka se ponasa domacinski i zasticnicki preko cele godine a ne kad dodje do kriticnih situacija.

Ovo je zemlja koja nikako da iziđe iz starih priča. Ili su to neke nove priče...
Naime, ovaj problem se može lako rešiti konceptom ROBNIH REZERVI, ali ne onih od Slobe, nego od, recimo, Mađara.
U Mađarskoj je na početku tranzicije, jedna od mera koju je vlada sprovela, bila GARANTOVANA OTKUPNA CENA sledećih 5 proizvoda:
- žita
- kukuruza
- govedine
- svinjetine
- piletine
Znači, ko je hteo da proda nekome ispod cene (jer je potpisao nekakav ugovor), mogao je. Ko je hteo da proda iznad cene, jer mu je tržište omogućilo, mogao je. Ali je svako moga da državi proda po unapred definisanoj ceni.
I tada je poljoprivredna delatnost postala stabilna, a ne stihijska, kao kod nas. Kod nas su seljake prepustili tržištu (što niko u svetu ne radi), pa se onda vajkaju kako u EU imaju bolje uslove.
A imam osećaj da ovaj haos nekome jako odgovara. I sada naša vlada, dok gori kuća, uvodi zabranu pušenja, zbog opasnosti od požara.

Ovakve mere drzavnog intervencionizma u ekonomiji su izuzetno stetne i tragicno je sto to ekonomski deo vlade ili ne zna ili nece da zna. Setimo se samo onih smesnih "zamrzavanja cena" iz osamdesetih (koje su, naravno, dovodile do nestasice svega i svacega i bonova za ulje, secer, kafu i deterdzent). Socijalna politika vodi se SOCIJALNIM davanjima a ne upropastavanjem poljoprivrede.