Dunav zagađen, a zaštićen

Dunav je tužna reka.Tužna zbog ljudske nemarnosti i nekulture.Kako drugačije reći za hiljade plastičnih boca,najlon kesa sa smećem ili bez njega,raznom ambalažom za alkoholna i bezalkoholna pića,nadute lešine domaćih životinja itd.,itd.A to sve plovi lepim "plavim Dunavom"kroz Beograd čije i samo ime govori da bi trebalo da bude sve drugačije.Treba samo prošetati u ranim jutarnjim satima obalom Dunava i videti gomile smeća kraj splavova,ostatak noćnih žurki na njima.Sve to naravno ubrzo završava u talasima Dunav a.Mi
smo siromašna zemlja i privreda nam je takva isa tog stanovišta se nekako i može razumeti što svaki industrijski objekat ne pročišćava svoje otpadne vode pre njihovog izlivanja u reke.Ali bar Dunav i druge naše reke lako možemo osloboditi tog da nazhovem mehaničkoh zagadjenja.Par inspektora i policajaca u rano jutarnjim časovima u kontrolu,po djepu vlasnike splavova i sve one koje zateknu kako sve i svašta bacaju u Dunav.Svakodnevna kontrola svega što prliva rekom,uklanjanje lešina životinja,itd.itd.Čini mi se da bi se bar vizujelna slika Dunava izmenola na bolje.
I još nešto mi potpisujemo kao podnuavska zemlja razne medjunarodne konvencije o zaštiti voda i već tada zbnamo da ih ne možemo ususjdujem se da kažem i nećemo da sprovodimo.Donosimo Zakone i druge propise o istom tom problemu,a ne obezbedjujemo kontrolu njihovog sprovodjenja kontinuirano,već to činimo "ad hoc",a posle se čudimo što nam reke pa i Dunav izgledaju "tužno"i sve više se pretvaraju u vodotoke za transport komunalnog smeća.
Priobalje Dunava je posebna priča.Uz ulaganje velikih para ono je lepo uredjeno.Medjutim,izgradjeni travnjaci služe kao parkirališta za posetioci splavova,izletnike i dr.Preko pešačkih staza vise kablovi za dovod struje u objekte na vodi,iznad staza tu i tamo vise mostovi za ulazak gostiju u objekte i da ne nabrajam.Izugled priobalja pa čak i onog u centru beograda na Dunavskom keju je demonstracija bahatosti vlasnika splavova i ugostiteljskih objekata na njima,kao i prostote mnogih naših ljudi koji nemaju elementarnu kulturu ponašanja u jednoj urbanoj sredini kakav je Beograd.
Dunav je kao što rekoh tužna reka koja vapi za pomoć i za povratak njegovog nekadašnjeg sjaja.Učinimo napor da mu taj sjaj vratimo da ponovo imamo lepi "plavi Dunav".

Dunav je tužna reka.Tužna zbog ljudske nemarnosti i nekulture.Kako drugačije reći za hiljade plastičnih boca,najlon kesa sa smećem ili bez njega,raznom ambalažom za alkoholna i bezalkoholna pića,nadute lešine domaćih životinja itd.,itd.A to sve plovi lepim "plavim Dunavom"kroz Beograd čije i samo ime govori da bi trebalo da bude sve drugačije.Treba samo prošetati u ranim jutarnjim satima obalom Dunava i videti gomile smeća kraj splavova,ostatak noćnih žurki na njima.Sve to naravno ubrzo završava u talasima Dunav a.Mi
smo siromašna zemlja i privreda nam je takva isa tog stanovišta se nekako i može razumeti što svaki industrijski objekat ne pročišćava svoje otpadne vode pre njihovog izlivanja u reke.Ali bar Dunav i druge naše reke lako možemo osloboditi tog da nazhovem mehaničkoh zagadjenja.Par inspektora i policajaca u rano jutarnjim časovima u kontrolu,po djepu vlasnike splavova i sve one koje zateknu kako sve i svašta bacaju u Dunav.Svakodnevna kontrola svega što prliva rekom,uklanjanje lešina životinja,itd.itd.Čini mi se da bi se bar vizujelna slika Dunava izmenola na bolje.
I još nešto mi potpisujemo kao podnuavska zemlja razne medjunarodne konvencije o zaštiti voda i već tada zbnamo da ih ne možemo ususjdujem se da kažem i nećemo da sprovodimo.Donosimo Zakone i druge propise o istom tom problemu,a ne obezbedjujemo kontrolu njihovog sprovodjenja kontinuirano,već to činimo "ad hoc",a posle se čudimo što nam reke pa i Dunav izgledaju "tužno"i sve više se pretvaraju u vodotoke za transport komunalnog smeća.
Priobalje Dunava je posebna priča.Uz ulaganje velikih para ono je lepo uredjeno.Medjutim,izgradjeni travnjaci služe kao parkirališta za posetioci splavova,izletnike i dr.Preko pešačkih staza vise kablovi za dovod struje u objekte na vodi,iznad staza tu i tamo vise mostovi za ulazak gostiju u objekte i da ne nabrajam.Izugled priobalja pa čak i onog u centru beograda na Dunavskom keju je demonstracija bahatosti vlasnika splavova i ugostiteljskih objekata na njima,kao i prostote mnogih naših ljudi koji nemaju elementarnu kulturu ponašanja u jednoj urbanoj sredini kakav je Beograd.
Dunav je kao što rekoh tužna reka koja vapi za pomoć i za povratak njegovog nekadašnjeg sjaja.Učinimo napor da mu taj sjaj vratimo da ponovo imamo lepi "plavi Dunav".