Drastične promene vremena otežavaju tegobe: Ko je najugroženiji?

U poslednjih desetak godina svedoci smo ovih naglih vremenskih promena. Godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15–20°C.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.

Oprez nije na odmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica. “Kritične tačke” jesu prelazi između godišnjih doba, kao sada, kada su učestalije pojave bolesti.

Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.

Ko je najosetljiviji na vremenska kolebanja?

Foto: Profimedia

Gotovo sve osobe reaguju na nepovoljne vremenske prilike ali su najosetljivije one koje pripadaju grupi meteoropata.

Meteoropata je čovek kod koga su pojava tegoba ili pogoršanje osnovne bolesti redovno povezani sa određenim vremenskim prilikama.

Meteoropatske reakcije nisu rezervisane samo za bolesne ljude već se javljaju i kod inače potpuno zdravih osoba.

Statistički meteoropate su najčešće žene srednjih godina, hronični bolesnici, starije osobe.

Kako se manifestuju nagle promene vremena iliti meteoropatija?

U zavisnosti od starosti, pola kao i opšteg zdravstvenog stanja i tegobe koje su uzrokovane vremenskim oscilacijama se razlikuju.

Kod zdravih i mladih ljudi one su i slabije izražene. Najčešće su to umor, promene rasoploženja, smanjena koncentracija, apatija, poremećaj spavanja, deprersija.

Mogu se javiti i glavobolje, reumatski bolovi, bolovi na području starih povreda i ožiljaka, nesvestica, vrtoglavica, kao i srčane tegobe (lupanje srca, porast krvnog pritiska).

Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika pored ovih tegoba koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti i to najčešće kod:

• Kod srčanih bolesnika, pušača i starijih osoba, zapaženo povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara.

• Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.

• Kod osoba koje imaju kamence povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.

• Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova. Činjenica je da smo svedoci da zbog promene globalne klime, i na području cele Srbije i Beograda, jesen i proleće su veoma kratka godišnja doba. Po svemu sudeći, direktno iz leta upadamo u zimu, a iz zime u leto. Pored toga, najizraženije su dnevne oscilacije temperature, koje retko kome prijaju.

Pre samo mesec dana imali smo situaciju da je tokom dana temperatura išla i do 30 stepeni, a noću je padala na dva, tri stepena.

Kako lekari tvrde, najviše ispaštaju krvni sudovi. Kada je temperatura viša krvni sudovi se šire, znojimo se i treba da unosimo veće količine tečnosti. Već u popodnevnim i noćnim časovima dolazi do neverovatnog pada i mnogi organizmi ne stignu da se adaptiraju na te promene. Hronični bolesnici, bolesnici sa dijabetesom, hipertenzijom, sa reumatskim oboljenjima, onkološki bolesnici i drugi, kao i kardiovaskularni bolesnici to teško podnose.

Lekari napominju da organizam u celini reaguje na dnevne oscilacije i jako je bitan savet za hronične bolesnike da u tim periodima ne napuštaju svoju rutinu, i da se ne izlažu velikim fizičkim naporima.

S obzirom na to da će nakon pada temperature ponovo doći do povećanja iste u narednim danima, savetuje se da hronični bolesnici uzimaju terapiju na vreme, ali i da vode računa o boravku na otvorenom.