Studenti upali na sednicu Senata BU

Koliko god studenti budu placali skolarinu na drzavnim fakultetima, to nece ni za mrvicu poboljsati kvalitet nastave. Kad taj novac stigne na katedru, bice potrosen iskljucivo na onu opremu koja profesorima i njihovim saradnicima pomaze da sto bolje "tezgare" i jos vise napune svoje dzepove. Dugo sam radio na jednom beogradskom fakultetu i dobro znam kako funkcionise. Dokle god niko ne moze da natera jednog redovnog profesora da izda knjigu (iako mu je to obaveza, nego stampaju svoje doktorate i slicna "dela" od kojih studenti nemaju nikakve koristi) nista od iole kvalitetne nastave. Kad se jednom dokopate mesta redovnog profesora, na bilo koji nacin, niko vam vise nista ne moze. Cak i kad odu u penziju, mnogi zadrzavaju "svoje" kancelarije iz kojih niko ne moze da ih otera. Studenti su na fakultetu uvek bili zadnja rupa na svirali.

Najbolje rangirani studenti pri upisu ne placaju skolarinu (na budzetu su). Oni drugi, mislim da nema razloga da se bune osim mozda na nekim fakultetima gde su skolarine bezobrazno visoke. Alternative, su u glavnom mnogo skuplje (Megatrendi i sl.)
Najbolje je da svi studenti placaju skolovanje, s tim da najbolji dobiju jako povoljne stipendije iz kojih bi placali skolarinu.
Tada bi studenti imali osecaj da placaju i da mogu da traze od fakulteta kvalitetnu uslugu za to sto placaju.

Sta reci...U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu su u jesen 2005,da bi pokrili navodno visoke troskove studija;povisili cene prijave ispita za studente ponovce sa 120 din. na 2000din.po ispitu.Nadlezni se prave blesavi, a studentske organizacije cute.

Koje to, kakve i kolike troskove imaju fakulteti drustvenih nauka, pa da toliko insitiraju na povecanjima skolarina? Treba im samo kreda. Zar kreda zaista kosta 200 000, 00 po studentu? A i knjige koje stampaju, oni naknadno prodaju studentima po astronomskim cenama, pa time skolarina i nije 200 000, vec nekih 10 000-20 000 vise... Sve troskove koji one navode da imaju(osim skolarina), mi studenti placamo iz svog dzepa(knjige, redovne i vanredne rokove, odlaganja, obrasce, indexe, biblioteku, chitaonicu (na nekim fakultetima se naknadno placa i koriscenje citaonice)...). .. Pa onda oni i nemaju troskove koji bi bili opravdani visokim skolarinama.

Najboljim studentima bih obezbedio besplatno skolovanje a ostalima kredite.Sve drugo je losije resenje.

na koji način se titovi SSOJevci tako uspešno razmnožavaju već 30 ak godina posle njegovog fizičkog nestanak (jer on vječno živi). Evo ga još jedan DRUG SIMON - nema ništa protiv da školarine budu tržišne(?). Još jedan koji se razume u "kapitalizam" ko Marica u ...U kojoj "europskoj" državi su cene "tržišne" na državnim fakultetima? Želim mu puno sreće u borbi "institucioinalnim" sredstvima kroz samoupravne institucije a poručujem onim "drugim" studentima da budu još žešći. Ja imam 45 godina, ako i moja deca budu rasla u komunizmu ... stvarno dosta više

Ovde se javlja strasan nesporazum! Skolovanje je u nas - besplatno. Na primer, na BU za 50000 studenata. Placaju samo oni koji hoce da studiraju, a nisu uspeli da udju u besplatnu kvotu. Po uspehu! Oni mogu da plate ili da ne plate. Skuplje ce biti tamo gde je interes vaci, a ne tamo gde studije kostaju vise. To je jedini smislen princip.

Podrzavam SUS..
I dodajem, da je predsednik Parlamenta Univerziteta iz DSS-a, a ne DS-a.

Fakultetima i profesorima bi bilo pametnije da rade na pronalazenju dodatnih izvora novca. Univerziteti u SAD ne postali ono sto jesi da ne zive od donacija bivsih studenata, firmi, organizacija, istrazivackih instituta, itd... Ne moze jedna visokolo skolska institucija da racuna samo na prihode od skolarine.

Najbolje rangirani studenti pri upisu ne placaju skolarinu (na budzetu su). Oni drugi, mislim da nema razloga da se bune osim mozda na nekim fakultetima gde su skolarine bezobrazno visoke. Alternative, su u glavnom mnogo skuplje (Megatrendi i sl.)
Najbolje je da svi studenti placaju skolovanje, s tim da najbolji dobiju jako povoljne stipendije iz kojih bi placali skolarinu.
Tada bi studenti imali osecaj da placaju i da mogu da traze od fakulteta kvalitetnu uslugu za to sto placaju.

Podrzavam SUS..
I dodajem, da je predsednik Parlamenta Univerziteta iz DSS-a, a ne DS-a.

na koji način se titovi SSOJevci tako uspešno razmnožavaju već 30 ak godina posle njegovog fizičkog nestanak (jer on vječno živi). Evo ga još jedan DRUG SIMON - nema ništa protiv da školarine budu tržišne(?). Još jedan koji se razume u "kapitalizam" ko Marica u ...U kojoj "europskoj" državi su cene "tržišne" na državnim fakultetima? Želim mu puno sreće u borbi "institucioinalnim" sredstvima kroz samoupravne institucije a poručujem onim "drugim" studentima da budu još žešći. Ja imam 45 godina, ako i moja deca budu rasla u komunizmu ... stvarno dosta više

Ovde se javlja strasan nesporazum! Skolovanje je u nas - besplatno. Na primer, na BU za 50000 studenata. Placaju samo oni koji hoce da studiraju, a nisu uspeli da udju u besplatnu kvotu. Po uspehu! Oni mogu da plate ili da ne plate. Skuplje ce biti tamo gde je interes vaci, a ne tamo gde studije kostaju vise. To je jedini smislen princip.

Najboljim studentima bih obezbedio besplatno skolovanje a ostalima kredite.Sve drugo je losije resenje.

Koliko god studenti budu placali skolarinu na drzavnim fakultetima, to nece ni za mrvicu poboljsati kvalitet nastave. Kad taj novac stigne na katedru, bice potrosen iskljucivo na onu opremu koja profesorima i njihovim saradnicima pomaze da sto bolje "tezgare" i jos vise napune svoje dzepove. Dugo sam radio na jednom beogradskom fakultetu i dobro znam kako funkcionise. Dokle god niko ne moze da natera jednog redovnog profesora da izda knjigu (iako mu je to obaveza, nego stampaju svoje doktorate i slicna "dela" od kojih studenti nemaju nikakve koristi) nista od iole kvalitetne nastave. Kad se jednom dokopate mesta redovnog profesora, na bilo koji nacin, niko vam vise nista ne moze. Cak i kad odu u penziju, mnogi zadrzavaju "svoje" kancelarije iz kojih niko ne moze da ih otera. Studenti su na fakultetu uvek bili zadnja rupa na svirali.

Koje to, kakve i kolike troskove imaju fakulteti drustvenih nauka, pa da toliko insitiraju na povecanjima skolarina? Treba im samo kreda. Zar kreda zaista kosta 200 000, 00 po studentu? A i knjige koje stampaju, oni naknadno prodaju studentima po astronomskim cenama, pa time skolarina i nije 200 000, vec nekih 10 000-20 000 vise... Sve troskove koji one navode da imaju(osim skolarina), mi studenti placamo iz svog dzepa(knjige, redovne i vanredne rokove, odlaganja, obrasce, indexe, biblioteku, chitaonicu (na nekim fakultetima se naknadno placa i koriscenje citaonice)...). .. Pa onda oni i nemaju troskove koji bi bili opravdani visokim skolarinama.

Sta reci...U Novom Sadu na Poljoprivrednom fakultetu su u jesen 2005,da bi pokrili navodno visoke troskove studija;povisili cene prijave ispita za studente ponovce sa 120 din. na 2000din.po ispitu.Nadlezni se prave blesavi, a studentske organizacije cute.

Fakultetima i profesorima bi bilo pametnije da rade na pronalazenju dodatnih izvora novca. Univerziteti u SAD ne postali ono sto jesi da ne zive od donacija bivsih studenata, firmi, organizacija, istrazivackih instituta, itd... Ne moze jedna visokolo skolska institucija da racuna samo na prihode od skolarine.