Nerasvetljena ubistva novinara

Nemojte misliti gospodo srpski politicari, da cemo se mi u emograciji, dijaspori (nazovite nas kako vam je volja) boriti za interese Srbije, ako se vi ne budete borili za interese gradjana te nase jadne zemlje!!! A to su kao prvo: demokratizacija i liberalizacija drzave i drustva, osnovna ljudska i gradjanska prava, kraj strahu, i mrznji. I naravno borba za coveka i njegovu buducnost a ne za proslost i epiku!!! U suprotnom cete umesto saradnika nas napolju imati nove protivnike, jer nam je bitna buducnost rodbine i prijatelja, koji zive u Srbiji!!!

Ubijanja, zaplasivanja i maltretiranja novinara u Srbiji su najbolja ilustracija neizvrsene lustracije. Veca je sansa da pogine neki novinar, nego da se formiraju Vlada i Skupstina. Srbija se ubrzano radikalizuje. Kosovo je samo opravdanje, “crveni su opet u sedlu”. Kasikaru su upotrebili da zaplase ostale novinare. Da su hteli da ga ubiju, to bi i uradili. Toliko ljudi su pobili u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, da im se usladilo.
Porodica zverski ubijenog Curuvije je angazovala veoma iskusnog i postovanog advokata Rajka Danilovica. On je pre nekoliko dana izjavio sustinsku recenicu: “Nemamo nikoga izunutra, a to jedini način da se dođe do istine". DOS je sedam godina na vlasti, a “nema nikoga iznutra” u Sluzbi drzavne bezbednosti?! Niko me ne moze ubediti da je DOS posle Petog oktobra izvrsio takvu cistku u Sluzbi DB da niko nije ostao u njoj od ljudi koji su sproveli Naredbu Mire Markovic da se Curuvija ubije po svaku cenu, ispred kuce, u toku dana, da se zastrase ostali novinari.
Da se podsetimo koji su bili ministri unustrasnjih poslova poslednjih desetak godina: Zoran Sokolovic (“izvrsio samoubistvo” posle Petog oktobra), Vlajko Stojiljkovic (ubio se ispred Skupstine, da ga ne bi odveli u Hag), DOS-ovi ministri Dusan Mihajlovic (ND) i Jocic (DSS). Mihajlovic, Titov omladinski rukovodilac i funkcioner u Sluzbi DB, produzio je vlast Milosevicu posle izbora 1993. godine, kada mu je poklonio glasove pet poslanika. Ocigledno da i “trafikant” Jocic nije nista bolji. Njih dvojica su takvi kakvi su, ali ko ih je isforsirao i preporucio da dodju na te funkcije?! Ko je iz DOS-a predlozio da bas Mihajlovic bude prvi DOS-ov ministar unustrasnjih poslova?! Ko je od ostalih 17 rukovodilaca DOS-a glasao za to?! Bas ti ljudi sada insistiraju da se “Slucaj Curuvija” zataska, kao sto su insistirali da se u nedogled produzi sudjenje zbog ubistva g. Djindjica i da se politicki atentat preokrene u obicno ubistvo i obracun mafijasa. Zapisnici sa prvih sednica DOS-a postoje i tacno se znaju imena ljudi koji su podrzali Mihajlovica. Niko i ne ocekuje da se oni sami prijave i izvine za (namernu) gresku, ali javnost ocekuje da to urade ljudi koji nisu dali svoj glas Mihajlovicu. Valjda ima i takvih, medju 18 tadasnjih rukovodilaca DOS-a. Ako nema, skroz smo propali. I posle Tita, Tito! I posle Milosevica, Milosevic!
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, Bor

Zasto bi uopste neko odgovarao, mene cudi da uopste u ovoj zemlji neko odgovara za nesto, takodje ne vidim svrhu postojanja sudova u nasoj zemlji.
Sude kljincima za tuce i sl. ne isplati se krasti na malo, sude ti sigurno, za ubistva i velike pronevere zasticen si kao beli medved.
Dodje mi da placem. Ovakav zivot definitivno nije za normalnog coveka.

Nazalost, to je nasa realnost.
Nije tacno da je napadanje novinara produkt nase nekulture ili vec cega, novinarima prete svuda, pa i na zapadu! Ali jedno je kada stanete pravoj mafiji ili korumpiranoj drzavi na zub. Postoje i drugi primeri. U javnosti su, doduse manje, ali i pak poznate pretnje uredniku Svedok-a, Vladanu Dinicu i njegovoj porodici od sada, gle cuda, zasticenog svedoka Cumeta (a kada on jos uvek to nije bio).
Razlika izmedju sveta i nas je u tome sto, ne samo da drzava i krupna mafija mogu da maltretiraju novinare, vec i svaki lokalni kriminalac kome se neki novinar potencijalno zameri. A policija ni tada, kao ni u "velikim" slucajevima ne radi nista!

Ni jedna vlada od Milosevica do sad nije pokusala da rascisti ubistva novinara (i mnoga druga).
Jednako su krivi i oni koji su Mihajlovica (pa Jocica) predlagali, kao i oni koji su ga podrzali, a podjednako i oni koji su na sve to cutali (zarad valjda sopstvenih fotelja i svakojakih privilegija koje iste donose).
Dajte nama glasacima zapisnike sa sednica kad birate/postavljate ministre, pa da vidite rezultate na sledecim izborima. Nego svi su preterano isti.

U Americi se vrlo rijetko dogodi ubistvo nekog novinara; jedino u slucajevima ako rade i izvjestavaju sa ratnih poprista ili iz zemalja koje su podozrive njihovoj spijunskoj djelatnosti.To je vrlo razumljivo jer finansisko kaznjavanje nepokornih novinara je efektivnije nego njihova smrt.Biznis organizacije koje oglasavaju u nekom listu ,magazinu ili na televiziji jednostavno povlace svoje finansiske uloge iz reklamiranja i tako eliminisu novinare koji pisu nesto kriticno o drzavi, vladi ili nekoj uticajnoj instituciji.U Rusiji se, takodje, desavaju takva ubistva koja se vrlo lako odgonetnu jer se na Zapadu za njima prolivaju krodilske suze i onda se jasno zna za koga su radili.Za srpske novinare ne postoje neka specificna obiljezja ali se, po logicnim zakonima javnosti, sumnja da se te osobe hvataju u politicko kolo spletaka i tako dovode sami sebe u opasnost. Samo onda kada se politicki spektrum dovede u nezavisnu normalnost, bez spoljasnjeg i unutrasnjeg "tajkunskog" uticaja, novinari ce moci da disu sa olaksanjem.
Vjerovatno je da se vecina naseg svijeta sjeca slucaja Kristijane Amanpur. Politicki faraoni demokratske parije koji su tada bili na snazi, organizovano i uticajno su stali iza njenog "izvjestavanja" i jos vise pojacali antisrpsku sovinisticku propagandu.
(vasilije knezevic, 15 april 2007)

Nazalost u Srbiji danas ne postoji kriticna masa slobodnomislecih ljudi koja je spremna da se u slucaju svake devijacije u drustvu okupi na javnom mestu i iskaze svoj stav. Nazalost mi smo postali neosetljivi na probleme ljudi drugih profesija i i drugih drustvenih slojeva. Nazalost postali smo sebicni, i mnogi precutkuju punu istinu jer se plase. Srbijom dominira autocenzura u svim slojevima drustva. Pogledajte samo ponasanje novinare. Okupe se na obelezavanju Curuvijine i Paniticeve smrti i izdaju kakvo isprazno saopstenje i cekaju reakciju institucija. To je porazno. Mi nemamo novinarsku nagradu koja nosi Curuvijino ime. Moja malenkost je to predlozila 2001 OO SPO Cacak i oni su to kao svoj stav izlozili na konferenciji za stampu, ali javnost i druge politicke stranke to nisu podrzali.
U Crnoj Gori ne postoji novinarska nagrada koja nosi ime Duska Jovanovica. Mi smo bolesni. Cele ove nedelje kao u vreme studentskih demonstracija 96-97. godine, Beogradom bi trebalo da seta najmanje 50.000 beogradjana zbog onoga sto se desilo Anastasijevicu. Jer, ako sad precutimo, sledeci put ce ubiti glavnog i odgovornog urednika, pa potom nekog sudiju koji je doneo pravicnu i visoku kaznu nekom opakom krimosu, pa ce potom ubiti nekog tuzioca, pa kao u Crnoj Gori i nekog postenog inspektora i tako u nedogled, pa ponovo atentat na nekog politicara, pa ponovo neka Ibarska magistrala i sve tako u krug. Ako sad odustanemo, nestace i nas i Srbije. Ilija!

Nemojte misliti gospodo srpski politicari, da cemo se mi u emograciji, dijaspori (nazovite nas kako vam je volja) boriti za interese Srbije, ako se vi ne budete borili za interese gradjana te nase jadne zemlje!!! A to su kao prvo: demokratizacija i liberalizacija drzave i drustva, osnovna ljudska i gradjanska prava, kraj strahu, i mrznji. I naravno borba za coveka i njegovu buducnost a ne za proslost i epiku!!! U suprotnom cete umesto saradnika nas napolju imati nove protivnike, jer nam je bitna buducnost rodbine i prijatelja, koji zive u Srbiji!!!

Nazalost, to je nasa realnost.
Nije tacno da je napadanje novinara produkt nase nekulture ili vec cega, novinarima prete svuda, pa i na zapadu! Ali jedno je kada stanete pravoj mafiji ili korumpiranoj drzavi na zub. Postoje i drugi primeri. U javnosti su, doduse manje, ali i pak poznate pretnje uredniku Svedok-a, Vladanu Dinicu i njegovoj porodici od sada, gle cuda, zasticenog svedoka Cumeta (a kada on jos uvek to nije bio).
Razlika izmedju sveta i nas je u tome sto, ne samo da drzava i krupna mafija mogu da maltretiraju novinare, vec i svaki lokalni kriminalac kome se neki novinar potencijalno zameri. A policija ni tada, kao ni u "velikim" slucajevima ne radi nista!

Ubijanja, zaplasivanja i maltretiranja novinara u Srbiji su najbolja ilustracija neizvrsene lustracije. Veca je sansa da pogine neki novinar, nego da se formiraju Vlada i Skupstina. Srbija se ubrzano radikalizuje. Kosovo je samo opravdanje, “crveni su opet u sedlu”. Kasikaru su upotrebili da zaplase ostale novinare. Da su hteli da ga ubiju, to bi i uradili. Toliko ljudi su pobili u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, da im se usladilo.
Porodica zverski ubijenog Curuvije je angazovala veoma iskusnog i postovanog advokata Rajka Danilovica. On je pre nekoliko dana izjavio sustinsku recenicu: “Nemamo nikoga izunutra, a to jedini način da se dođe do istine". DOS je sedam godina na vlasti, a “nema nikoga iznutra” u Sluzbi drzavne bezbednosti?! Niko me ne moze ubediti da je DOS posle Petog oktobra izvrsio takvu cistku u Sluzbi DB da niko nije ostao u njoj od ljudi koji su sproveli Naredbu Mire Markovic da se Curuvija ubije po svaku cenu, ispred kuce, u toku dana, da se zastrase ostali novinari.
Da se podsetimo koji su bili ministri unustrasnjih poslova poslednjih desetak godina: Zoran Sokolovic (“izvrsio samoubistvo” posle Petog oktobra), Vlajko Stojiljkovic (ubio se ispred Skupstine, da ga ne bi odveli u Hag), DOS-ovi ministri Dusan Mihajlovic (ND) i Jocic (DSS). Mihajlovic, Titov omladinski rukovodilac i funkcioner u Sluzbi DB, produzio je vlast Milosevicu posle izbora 1993. godine, kada mu je poklonio glasove pet poslanika. Ocigledno da i “trafikant” Jocic nije nista bolji. Njih dvojica su takvi kakvi su, ali ko ih je isforsirao i preporucio da dodju na te funkcije?! Ko je iz DOS-a predlozio da bas Mihajlovic bude prvi DOS-ov ministar unustrasnjih poslova?! Ko je od ostalih 17 rukovodilaca DOS-a glasao za to?! Bas ti ljudi sada insistiraju da se “Slucaj Curuvija” zataska, kao sto su insistirali da se u nedogled produzi sudjenje zbog ubistva g. Djindjica i da se politicki atentat preokrene u obicno ubistvo i obracun mafijasa. Zapisnici sa prvih sednica DOS-a postoje i tacno se znaju imena ljudi koji su podrzali Mihajlovica. Niko i ne ocekuje da se oni sami prijave i izvine za (namernu) gresku, ali javnost ocekuje da to urade ljudi koji nisu dali svoj glas Mihajlovicu. Valjda ima i takvih, medju 18 tadasnjih rukovodilaca DOS-a. Ako nema, skroz smo propali. I posle Tita, Tito! I posle Milosevica, Milosevic!
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, Bor

Zasto bi uopste neko odgovarao, mene cudi da uopste u ovoj zemlji neko odgovara za nesto, takodje ne vidim svrhu postojanja sudova u nasoj zemlji.
Sude kljincima za tuce i sl. ne isplati se krasti na malo, sude ti sigurno, za ubistva i velike pronevere zasticen si kao beli medved.
Dodje mi da placem. Ovakav zivot definitivno nije za normalnog coveka.

Ni jedna vlada od Milosevica do sad nije pokusala da rascisti ubistva novinara (i mnoga druga).
Jednako su krivi i oni koji su Mihajlovica (pa Jocica) predlagali, kao i oni koji su ga podrzali, a podjednako i oni koji su na sve to cutali (zarad valjda sopstvenih fotelja i svakojakih privilegija koje iste donose).
Dajte nama glasacima zapisnike sa sednica kad birate/postavljate ministre, pa da vidite rezultate na sledecim izborima. Nego svi su preterano isti.

U Americi se vrlo rijetko dogodi ubistvo nekog novinara; jedino u slucajevima ako rade i izvjestavaju sa ratnih poprista ili iz zemalja koje su podozrive njihovoj spijunskoj djelatnosti.To je vrlo razumljivo jer finansisko kaznjavanje nepokornih novinara je efektivnije nego njihova smrt.Biznis organizacije koje oglasavaju u nekom listu ,magazinu ili na televiziji jednostavno povlace svoje finansiske uloge iz reklamiranja i tako eliminisu novinare koji pisu nesto kriticno o drzavi, vladi ili nekoj uticajnoj instituciji.U Rusiji se, takodje, desavaju takva ubistva koja se vrlo lako odgonetnu jer se na Zapadu za njima prolivaju krodilske suze i onda se jasno zna za koga su radili.Za srpske novinare ne postoje neka specificna obiljezja ali se, po logicnim zakonima javnosti, sumnja da se te osobe hvataju u politicko kolo spletaka i tako dovode sami sebe u opasnost. Samo onda kada se politicki spektrum dovede u nezavisnu normalnost, bez spoljasnjeg i unutrasnjeg "tajkunskog" uticaja, novinari ce moci da disu sa olaksanjem.
Vjerovatno je da se vecina naseg svijeta sjeca slucaja Kristijane Amanpur. Politicki faraoni demokratske parije koji su tada bili na snazi, organizovano i uticajno su stali iza njenog "izvjestavanja" i jos vise pojacali antisrpsku sovinisticku propagandu.
(vasilije knezevic, 15 april 2007)

Nazalost u Srbiji danas ne postoji kriticna masa slobodnomislecih ljudi koja je spremna da se u slucaju svake devijacije u drustvu okupi na javnom mestu i iskaze svoj stav. Nazalost mi smo postali neosetljivi na probleme ljudi drugih profesija i i drugih drustvenih slojeva. Nazalost postali smo sebicni, i mnogi precutkuju punu istinu jer se plase. Srbijom dominira autocenzura u svim slojevima drustva. Pogledajte samo ponasanje novinare. Okupe se na obelezavanju Curuvijine i Paniticeve smrti i izdaju kakvo isprazno saopstenje i cekaju reakciju institucija. To je porazno. Mi nemamo novinarsku nagradu koja nosi Curuvijino ime. Moja malenkost je to predlozila 2001 OO SPO Cacak i oni su to kao svoj stav izlozili na konferenciji za stampu, ali javnost i druge politicke stranke to nisu podrzali.
U Crnoj Gori ne postoji novinarska nagrada koja nosi ime Duska Jovanovica. Mi smo bolesni. Cele ove nedelje kao u vreme studentskih demonstracija 96-97. godine, Beogradom bi trebalo da seta najmanje 50.000 beogradjana zbog onoga sto se desilo Anastasijevicu. Jer, ako sad precutimo, sledeci put ce ubiti glavnog i odgovornog urednika, pa potom nekog sudiju koji je doneo pravicnu i visoku kaznu nekom opakom krimosu, pa ce potom ubiti nekog tuzioca, pa kao u Crnoj Gori i nekog postenog inspektora i tako u nedogled, pa ponovo atentat na nekog politicara, pa ponovo neka Ibarska magistrala i sve tako u krug. Ako sad odustanemo, nestace i nas i Srbije. Ilija!