Usvojena Berlinska deklaracija

Čestitke 27-orici na 50-to godišnjem jubileju! Tako rade zemlje koje žele da imaju budućnost, međusobno se udružuju i sarađuju, a ovo kako već 50 godina vode Srbiju je primer (kako se radi prošlosti uništava budućnost!) kako ne treba voditi jedu zemlju!

Što se tiče bilo kakvog strateškog partnerstva sa Rusijom koje toliko zagovara francusko-nemačko prosocijalističko i antiameričko krilo EU, mogu da prokomentarišem samo: ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se olupaju, ali, u tom slučaju, neka se olupaju samo Francuzima i Nemcima, to jest neka svoje sumnjive dilove sa ovom nestabilnom i sve više ponovo antizapadnom diktaturom prave sami umesto da u njih uvlače ostatak Evrope, a naročito Baltik, istočnu Evropu i Britaniju, kojima zaista ne pada na pamet da igraju onako kako se svira u Parizu i Berlinu, odnosno, "strateška partnerstva", "evropske vojske" i "zajednička spoljna politika" čiji bi jedini cilj očigledno bio udaljavanje Evropu od SAD i podilaženje Putinu i afričkim i arapskim diktaturama, mogu da budu samo lepe želje Merkelove i Širaka ili njegovog naslednika/ce, ali da bi ih ostvarili moraće da naprave neku novu, privatnu EU (što možda i nije tako loša ideja, spadam u onaj poveliki broj građana EU koji su već zaista umorni od francuskog egoizma i demagogije). Odnosno, možda najbolji komentar na ovu pompeznu proslavu u Berlinu bi mogao biti: Rim gori, a Neron gusla li gusla. Ako EU želi da preživi ne sledećih pedeset, već i mnogo skromnijih deset godina, poslednji je trenutak za ozbiljne (a ne samo kozmetičke kao u Nemačkoj) reforme u nekolicini velikih zemalja (prvenstveno Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji) koje bi ograničile negativne efekte preživelog i štetnog koncepta "države blagostanja" i učinile te ekonomije globalno konkurentnijim, dramatično poboljšale strukturu i kvalitet imigracije i brzinu asimilacije imigranata (tj. onemogućile doseljavanje neobrazovanih i neprilagodljivih ljudi iz kulturno problematičnih zemalja Afrike i zapadne Azije, a, naprotiv, olakšale dolazak i uklapanje u većinsko društvo vrednim, sposobnim i obrazovanim ljudima iz istočne Evrope i južne i istočne Azije), i, konačno, fundamentalno izmenile i prilagodile finansijskoj i političkoj realnosti sadašnju konfuznu i rizičnu viziju energetske budućnosti Evrope (odnosno, potrebno je kao prioritet uvesti što brže i što radikalnije smanjivanje opasne energetske zavisnosti od arapskih zemalja i Rusije, i umesto nerealnih i skupih projekata prihvaćenih pod pritiskom iracionalnih i mračnjačkih antinuklearnih stavova zelenih ekstremista i skoncentrisanih na "obnovljive izvore" - koji, doduše, sasvim sigurno imaju svoje mesto, ali zbog cene i kapaciteta definitivno ne mogu biti energetski prioritet, osim u zeleno-crvenim snovima ekoloških aktivista - napraviti čvrst i realističan plan za što bržu transformaciju Evrope na nuklearno-vodonični model). Ako se u sledećih par godina ne krene sa realizacijom većeg dela ove agende, mislim da su šanse EU da neku buduću godišnjicu proslavi kao nešto više od zajedničkog tržišta i, eventualno, klimave monetarne unije veoma male, što bi najbolnije osetili upravo Srbija i ostale zemlje-kandidati (odnosno, u našem slučaju, na žalost, tek potencijalni i nezvanični kandidati) gde nivo direktnih investicija ni izdaleka nije takav da izostanak pomoći iz razvojnih EU fondova ne bi imao tragične posledice na usporavanje ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje.

"Uprkos mnogim zatvorenim ulicama oko Brandenburške kapije, gde će danas biti održan veliki Evropski festival i u čijoj su blizini smešteni šefofi vlada ili država 27 zemalja-članica EU, saobraćaj se obavlja normalno. "
A kod nas jedan kad dodje, pa je vec kolaps.

Čestitke 27-orici na 50-to godišnjem jubileju! Tako rade zemlje koje žele da imaju budućnost, međusobno se udružuju i sarađuju, a ovo kako već 50 godina vode Srbiju je primer (kako se radi prošlosti uništava budućnost!) kako ne treba voditi jedu zemlju!

Što se tiče bilo kakvog strateškog partnerstva sa Rusijom koje toliko zagovara francusko-nemačko prosocijalističko i antiameričko krilo EU, mogu da prokomentarišem samo: ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se olupaju, ali, u tom slučaju, neka se olupaju samo Francuzima i Nemcima, to jest neka svoje sumnjive dilove sa ovom nestabilnom i sve više ponovo antizapadnom diktaturom prave sami umesto da u njih uvlače ostatak Evrope, a naročito Baltik, istočnu Evropu i Britaniju, kojima zaista ne pada na pamet da igraju onako kako se svira u Parizu i Berlinu, odnosno, "strateška partnerstva", "evropske vojske" i "zajednička spoljna politika" čiji bi jedini cilj očigledno bio udaljavanje Evropu od SAD i podilaženje Putinu i afričkim i arapskim diktaturama, mogu da budu samo lepe želje Merkelove i Širaka ili njegovog naslednika/ce, ali da bi ih ostvarili moraće da naprave neku novu, privatnu EU (što možda i nije tako loša ideja, spadam u onaj poveliki broj građana EU koji su već zaista umorni od francuskog egoizma i demagogije). Odnosno, možda najbolji komentar na ovu pompeznu proslavu u Berlinu bi mogao biti: Rim gori, a Neron gusla li gusla. Ako EU želi da preživi ne sledećih pedeset, već i mnogo skromnijih deset godina, poslednji je trenutak za ozbiljne (a ne samo kozmetičke kao u Nemačkoj) reforme u nekolicini velikih zemalja (prvenstveno Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji) koje bi ograničile negativne efekte preživelog i štetnog koncepta "države blagostanja" i učinile te ekonomije globalno konkurentnijim, dramatično poboljšale strukturu i kvalitet imigracije i brzinu asimilacije imigranata (tj. onemogućile doseljavanje neobrazovanih i neprilagodljivih ljudi iz kulturno problematičnih zemalja Afrike i zapadne Azije, a, naprotiv, olakšale dolazak i uklapanje u većinsko društvo vrednim, sposobnim i obrazovanim ljudima iz istočne Evrope i južne i istočne Azije), i, konačno, fundamentalno izmenile i prilagodile finansijskoj i političkoj realnosti sadašnju konfuznu i rizičnu viziju energetske budućnosti Evrope (odnosno, potrebno je kao prioritet uvesti što brže i što radikalnije smanjivanje opasne energetske zavisnosti od arapskih zemalja i Rusije, i umesto nerealnih i skupih projekata prihvaćenih pod pritiskom iracionalnih i mračnjačkih antinuklearnih stavova zelenih ekstremista i skoncentrisanih na "obnovljive izvore" - koji, doduše, sasvim sigurno imaju svoje mesto, ali zbog cene i kapaciteta definitivno ne mogu biti energetski prioritet, osim u zeleno-crvenim snovima ekoloških aktivista - napraviti čvrst i realističan plan za što bržu transformaciju Evrope na nuklearno-vodonični model). Ako se u sledećih par godina ne krene sa realizacijom većeg dela ove agende, mislim da su šanse EU da neku buduću godišnjicu proslavi kao nešto više od zajedničkog tržišta i, eventualno, klimave monetarne unije veoma male, što bi najbolnije osetili upravo Srbija i ostale zemlje-kandidati (odnosno, u našem slučaju, na žalost, tek potencijalni i nezvanični kandidati) gde nivo direktnih investicija ni izdaleka nije takav da izostanak pomoći iz razvojnih EU fondova ne bi imao tragične posledice na usporavanje ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje.

"Uprkos mnogim zatvorenim ulicama oko Brandenburške kapije, gde će danas biti održan veliki Evropski festival i u čijoj su blizini smešteni šefofi vlada ili država 27 zemalja-članica EU, saobraćaj se obavlja normalno. "
A kod nas jedan kad dodje, pa je vec kolaps.