Šta je "tihi otkaz"? Sve više ljudi na ovaj način napušta firmu

Taj tihi otkaza pokazuje da su se ljudi opametili. Svi treba da rade tek toliko da ne dobiju otkaz,moje iskustvo pokazuje da sto se vise trudis manje te cene i sto pre zavrsis posao oni ti daju jos dodatno. Tako da je moj savet radite sto manje mozete,umarajte se sto manje i cuvajte zdravlje. Ko ima svoju firmu ili posle posla ide da radi privatno za sebe to je druga stvar jer tu radite za svoj dzep.

Tihi otkaz je protivotrov za surovi kapitalizam. Šta su kapitalisti posejali, ti o žanju. Nema više “ako ti nećeš, ima ko hoće”. Kod sledećeg stepena, poslodavci će da mole zaposlene da rade makar pola radnog vremena za istu platu, samo da ne odu!

Kod nas to postoji još od Titovog doba: Ne mogu mi toliko malo platiti koliko malo ja mogu da radim!

Meni je moj poslodavac govorio "radi više, pa ću te više platiti". Ja sam mu odgovarao "plati više, pa ću više raditi". Bio sam jedno godinu dana u "tihi otkaz" fazi, pa sam na kraju otišao. Sad radim sam za sebe, imam svoj biznis. Zarada i bonusi se moraju precizno definisati. Nije mi padalo na pamet da se ubijam za drugog, a on da me nagradi koliko on nađe za shodno. Sad, kad radim za sebe, sasvim je druga priča. Ako treba ni ne spavam, samo da bih ispoštovao rokove klijentima.

to se zove i beli štrajk, a u državnoj upravi i poželjno ponašanje.

U Srbiji je 90% zaposlenih u tihom otkazu već decenijama.

Izraz "tihi otkaz" je pokušaj prebacivanja krivice sa poslodavca na radnika. Koristi se da bi se opisala situacija u kojoj radnik radi samo ono što mu piše u ugovoru, što inače i treba da radi. Sad se poslodavci vređaju kada, posebno mlađi, zaposleni neće više da im budu robovi i da prihvataju više posla za istu platu. Poslodavci bi umesto što se bune trebalo da plate fer svoje zaposlene za posao koji obavljaju. Ako ne mogu da ih plate u novcu, onda bi mogli da smisle neki nematerijalni benefit koji bi zapolenima nadoknadio njihov dodatni rad.

Raditi svoj posao regularno i ispunjavati sve svoje radne obaveze - znači da si teški lenjivac. Ako ne pokloniš besplatno firmi dodatni rad, trud i svoje lično vreme, ti si bezvredan radnik.

To sam uradio pre 2 godine kad sam doživeo srčani udar zbog bahatog poslodavca radeći 14sati dnevno više od 4 meseca.

koja glupost. tim izrazom se koriste grupe menadzera da stigmatizuju ljude koje su 'potrosili' drzeci ih i ocekujucu 300% .. .. kad ce da poslodavci shvate da moze da se gura 150% jedno kratko vreme .. nije beli ili tihi ili kako god nego realni umor koji potpuno obesmisli svu tu dramu i frku i filtivne deadlineove koji su bitni samo do tog momenta kad iznova nesto postaje jos bitnije i urgentnije.

realno planiranje resursa je stvar proslosti. a kad potrose radnike svojom nesposobnoscu neko mora biti kriv.

U našim balkanskim prilikama tihi otkaz je uglavnom delo poslodavca. Kada odluči da te otpusti, onda te dovede u takvo stanje da sam daš odkaz. U tom slučaju te ne sleduje otpremnina ali te prati loš glas.

Već 15 godina radim samo ono što mi je posao. To odradim maksimalno korektno, ali nema nikakvih ideja, predloga, saveta, dodatnog truda jer to sve košta pa platite, ako vam treba. Završim posao, odem kući i ni minut ostatka dana ne mislim o poslu do sutradan kad počnem ponovo da radim. Brinem o sebi i svom zdravlju, a firma može i da nestane, baš me briga. Sutra ti niko neće reći ni hvala kad se razboliš od preteranog rada i stresa.

Izgaraju na poslu, pokušavajući ne znam kome da dokažu nešto, ako rinku ili postanu nesposobni za rad , firma će za 48 sati da nađe novog radnika a najverovanije ako ste radili u timu da Vaš posao razdeli između ostalih članova tima bez novog čoveka (tkz. efficiency). Za firmu ste samo broj, ništa više, što veća firma to je tačnija definicija

Zašto naziv tihi otkaz ako odradjujete svoj posao?!

Vratio se u staru firmu dočekali me novi šefovi i stara ekipa.... Ajd krenem da radim par meseci svi zadovoljni. Ovi novi kao oće da uče nove stvari koje znam bolje od njih, dok nisam promenio neku tešku glupost. E tu je krenulo, ko ti je dozvolio,nisi timski igrač, šta misliš da si, da gazda vidi pa i mi da mora da naučimo to, ovde se radi kako mi kažemo.... I šta onda, pa ništa tihi otkaz radim samo ono šta mi kažu, kad mi kažu, ne savetujem, ne pomažem (osim mojim starim kolegama), da se razumemo posao radim perfektno, ali samo ono što je po ugovoru i ništa više, apsolutno sam nezainteresovan šta se dešava oko mene. I uskoro odlazim.

moj kolega se satirao od posla godinama i dobio unapredjenje nedavno...ima oko 4 hiljade dinara vise od mene sad..
Ne znam sta da kazem...

Taj tihi otkaza pokazuje da su se ljudi opametili. Svi treba da rade tek toliko da ne dobiju otkaz,moje iskustvo pokazuje da sto se vise trudis manje te cene i sto pre zavrsis posao oni ti daju jos dodatno. Tako da je moj savet radite sto manje mozete,umarajte se sto manje i cuvajte zdravlje. Ko ima svoju firmu ili posle posla ide da radi privatno za sebe to je druga stvar jer tu radite za svoj dzep.
(Logika, 15. jul 2023 15:40) # Link komentara

Slazem se sa vama...Dachu vam primer moje supruge...Ona je softver developer ovde u Americi...Radi i danju i nochi (od Kovida rade od kuche)...Njena firma je mala...10tak ljudi u grupi...Na osnovu njenog prichanja, ona je motor te grupe...Ono shto drugi ne mogu da reshe probleme ona je ta koja che to da reshi...Kada se jedno pre dve godine sva istroshila htela je da napusti...Kaze da joj te godine nisu povechali platu...Ja joj predlozim da glavnome napishe mail i da zatrazi povishicu od 10,000 dolara...Posle 20 min eto odgovora sa izvinjenjem shto joj "greshkom" nisu podigli platu i naravno nema problema za ovu povishicu...Svi oni igraju odredjene igre sa namerom da vas shto vishe iskoriste a shto manje plate...

Ja sam mislio da je tihi otkaz u stvari kad ti dojadi tvoj posao pa ti paralelno tražiš nešto drugo a ovamo odrađuješ minimum čisto da te ne otpuste dok ne nađeš nešto bolje

Ja sam onda u tihom otkazu zadnjih 12 godina, trpe me zato sto nema radnika. Nema stresova, zdravlje na prvom mestu. Mislite o sebi, kad se razbolite niko vas nece ni pogledati, niti vam reci hvala.

Treba raditi da bi ziveo, a ne ziveti da bi radio.

Nemaju oni pojma. Ovo je kod nas aktuelno unazad sigurno nekih 50, a i više godina. Sve se svodi na rečenicu: "Ne mogu oni da me plate toliko malo, koliko ja mogu malo da radim."

Svi mi u Srbiji radimo i previše koliko nas cene i plaćaju.

Cene, računi i troškovi kao na zapadu a plate 5 puta manje.

Da su Srbi pametni pa da svi krenu u opšti generalni štrajk i totalnu blokadu države sa samo 1 zahtevom. Mimimalac 1500 evra a prosek 2000.

Novca u Srbiji ima samo se pokriva pljačka, utaja poreza, pranje i iznošenje našeg novca iz Srbije od strane političara, tajkuna, inostranih kompanija i ostalog organizovanog kriminalnog ološa.

Sve to treba pohapsiti i oduzeti kompletnu imovinu pa da vidite kako ima milijardi za sve što treba gradjanima.

za posao treba dati max 100% sebe. ni trunke vise. uraditi korektno samo ono za sta si placen. ima neka izreka, ne znam ko je autor, ali glasi: tezak i naporan rad je uvek rad za drugoga!

ja tako radim već godinama i niko se ne buni..!

Kada radim od jutra do sutra, ne izlazim nigde jer sam preumorna, odlazem porodicna i drustvena okupljanja jer ne mogu da spremim cakum-pakum kucu i hranu za 4h slobodno tokom dana.Kad se izvinjavam jer ne mogu u 17h da izadjem sa posla jer opet nesto strasno iskrsava. Kad ne mogu da obidjem ni kucu, zapusteno imanje, i najrodjenije kad ja hocu vec kad posao dozvoli? ... Sta kazu menadzeri?

Isto kao u skupštini sediš i samo slušaš i primaš platu !

Kakav "Tihi strajk", to je ustvari normalan rad. A ovo drugo što kapitalisti misle da je "normalno" je ustvari nenormalno. Radim samo za sebe, ende.

Tihi otkaz znači da čekaš da te otpuste, u tom slučaju moraju da ti plate izlazni bonus.
Ili čekaš da se pojavi neki bolji posao.

Nekada su nagradjivali ljude koje puno rade preko 100% , ali to više nije praksa.

Mladi ljudi su to shvatili I više se ne lome na poslu.

To se zove Beli štrajk, održavanje minimuma procesa rada, bez forsiranja, bez dodatnog angažovanja, bez bilo kakve lične inicijative, samo i striktno ono što je nalog da se uradi

Ja sam, kao programer u USA, radio 60 sati nedeljno. Niko me nije terao već je to rezultat odnosa prema radnom mestu od 20 godina, volim svoj posao, malo (više) ego, itd. Sad sam spustio na 50 sati jer nema povećanja plate, nemam nikakvu pomoć, kolege nemaju pojma. I da vidiš primetili jer odjednom "kasnim", priznajem da nešto "ne znam" i oni u čudu. Namerevam tako dok ne nađem drugi posao a u mogućnosti sam da biram.

Ja celog života radim tako. Stvar principa. Radim koliko sam plaćen i za ono šta mi piše u ugovoru. Imam život, sem posla. Moj omiljeni primer...Do 2000ih, si na jednog današnjeg radnika, imao sekretaricu,prevodioca,komercijalistu,magacionera,vozača. Danas taj jedan pokriva sve te pozicije, za istu platu koliku je imao bilo ko od nabrojanih, i za samo 20 dana god. odmora, u odnosu na onih 30+ koliko su tada imali. A da ne pričamo o prekovremenom radu, neplaćenom naravno. Nagledao sam se u životu gomile odličnih radnika koji su plakali po wc.u...kidali se da rade, daju 100%...za čije babe zdravlje? Da bi im plata bila jedva veća od moje? Pffff...naučio sam dizajn, i ako mi treba još neka kinta sam ću da zaradim dodatno. Na poslu radim samo koliko mogu da postignem bez da se stresiram. Ako ima posla više nego što ja mogu da postignem, nije moj problem, neka zaposle još ljudi...Da očekuju da ja za jednu platu radim za 2 radnika...da na kraju godine potpisujem da sam iskoristio sve slobodne dane, a zapravo barem 5 dana su mi ukrali...žame!

15god. sam se ubijao od posla jureci neke pare sve dok nisam shvatio da zivot prodje, deca odrasla, zdravlje ugrozeno…covek shvati to kasno ali bolje nego nikad. Sad samo da ispunim normu, ne ostajem ni minut preko radnog vremena!

Očekivana reakcija na ubjeđivanje radnika da su sitni, zamjenjivi šrafovi u mašini.

Prvih godina sam se ubijao od posla radeci kao programer ponekad i 18 sati dnevno. A zatim sam poceo da radim nocu u firmi, samo ja i cistacica (starija zena). Primetio sam da u stvari niko nevodi racuna koliko vremena provodim na poslu i sta radim. Nekoliko godina sam dolazio na posao i spavao... Kasnije me mrzilo da uopste idem pa tri godine nisam uopste isao na posao. Idol mi je bio onaj spanac koji 25 godina nije dolazio na pasao a primao je platu. Proglasen je za najboljeg radnika godine...

Valjda je briga o sebi normalno ponašanje na poslu?

Radim u Americi, predajem u alternativnoj drzavnoj srednjoj shkoli...Ja sam na ovome rezimu "tihog otkaza" od prvog dana shto je pre 21 godine...Nisam mogao da prihvatim ovaj sistem gde uchenici ne znaju skoro nishta ali imaju pravo da ti kazu sve i svashta...Zato ja onako radim na strogom minimumu... Sad je ovde kriza za specijalno vaspitanje predavache ...Shkole imaju probleme da nadju predavache...To mi je omoguchilo da josh vishe minimiziram moj rad...Primera: Svakog petka samo sa uchenicima pushtam dokumentarne filmove iz polja nauke koji ja predajem...Da bude josh vechi paradoks...Radim sve manje i manje a platu nam povechavaju prilichno visoko da bi nas zadrzali...

Tihi otkaz zato što nećeš da padne na nos da bi se neko sepurio I hvalio tudjim trudom i uspehom.

Ja sam u nauci i to radim, odnosno ne radim skoro ništa više osim nekog softvera koji radim sa strane. Bila neka kategorizacija naučnika i kao početnik dobio lošu kategoriju. Posle se trudio, ostajao popodne i vikendom da dobijem bolju kategoriju ali više nisu kategorisali i tako ja već 13 godina imam manju platu od onih od kojih sam bolji. I digao ruke, sad skoro ništa ne radim, često i ne odem na posao, ili odem ranije sa posla.

Sta je to tihi otkaz ? Fraza za radnike koji ne pregorevaju na poslu, koji se fizicki i mentalno ne razboljevaju iznad granica svojih mogucnosti. A rade za ono za sta su placeni. Znaci radim za ono za sta sam placen a ne preko toga i to je tihi otkaz. Ma hajde molim te. Vidite to je politika kapitalistickih poslodavaca pogotovo u americi da te platim a ti za ono sto si placen ne da ces da mi radis nego i preko toga . E pa gospodo to pravilo i nije bas u evropi. Mozda tamo preko bare jeste. Kod nas se to zove radim za sta sam placen i to je to.

Izraz "tihi otkaz" su takođe izmislili poslodavci i radnike koji su počeli da vode računa o sebi u stvari pokušavaju da predstave kao bele štrajkače. Eh...

Odličan tetkst, odlični komentari. Sve je više ljudi koji shvataju da njihovo zalaganje i trud nisu ni blizu adekvatno nagrađeni. Među njima sam i ja...

Prošao sam sve faze rada od 80-ih u SFRJ, posle u SRJ i Srbiji, od rada na belo i crno, od fabrike do gradilišta, od stranih do domaćih firmi, radio i za državne firme itd. Vreme se menjalo od socijalističkog, gde su uglavnom svi bili tu negde, gde su plate inženjera (moj otac je to pratio decenijama) bile oko 2 puta manje nego u Zapadnoj Nemačkoj, pa su mnogi i odlazili na zapad. Bilo je i "ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko malo ja mogu da radim". Onda se pokazalo da novopečeni privatnici itekako mogu da plate mnogo manje, pa zatim da ima "viška radne snage, majstora i inženjera" do momenta kada se "čuvalo radno mesto, bez obzira na platu", do odlaska radnika u inostranstvo. Onda su i privatnici (bar neki) shvatili da moraju da plate dobre radnike, majstore, inženjere, pa su mnogi i ostali u Srbiji, do danas kada ima onih koji bi dobro platili, ali više ne mogu da nađu odovarajući kadar sa znanjem i iskustvom. Za mene je veliki ponos bio kada je jedno od moje dece počelo da radi kao programer, posle završenog fakulteta u inostranoj firmi sa platom koju ja nikad nisam imao, ali i tragedija našeg društva da sam ja tek posle 60-e godina života dobijao najpovoljnije i najbrojnije ponude za posao, od domaćih do stranih firmi. Takve ponude nisam imao ni sa 40 ili 50 godina života. Moj pokojni otac je često govorio:Ti treba da radiš i učiš posao nezavisno od toga koliko i kako si plaćen, rad i znanje se uvek isplate. Nisam verovao u to sve do sedme decenije života!

Zaposlenici u javnim ustanovama na Balkan su odavno u ovom režimu

Poceo sam da vozim sa 60 g (?) - nakon pocetnog uhodavanja od dvadesetak dana svojski sam se trudio i po turama u Srbiji bio egal sa iskusnijim kolegama ! Iz moralnih, ljudskih razloga zarekao sam se da necu KRASTI - ni dinar nisam uzeo, ni kap nafte !? Rekao mi jedan kolega ,, Matori, pa sta mislis da ce da te postuju zato,, ?! - I Bogami bi On u pravu - ne da me nisu postovali vec su zaista smatrali da sam idiot ! Kada sam prestao da radim kod njih zvali su me desetak puta da se vratim, ali da mi vrate dugove nije im padalo na pamet ! I dalje varaju i potkradaju koga uspeju da namame ali im sve teze ide - na losem su glasu ! Gde god sam radio davao sam maksimum svog znanja i strucnosti - ( 30 g. staza kao vet. tehnicar) - Ni tamo to Niko nije zarezivao - sveopsti lpovluk je unistio nekada cuvenu firmu ! U penziji sam i sada gledam sunovrat ! Nema nam spasa !!

Ja sam prestao da se trudim u svojoj firmi,jer vec 14 meseci radim za istu platu,koja je inace mizerna s obzirom u kojoj oblasti radim i koliko je odgovorno...Cak i menadzer koji kao 'vodi' moj sektor,ne zna tacno sta radim,zna samo na kom sam projektu tako da kazem...Nezvanicno 40% ljudi ce da napusti firmu u toku jeseni i zime...

ja sam ovo odnedavno poceo da primenjujem

Ja sam i tihom otkazu otkada radim

Kakva kapitalistička propaganda...dakle ako odbijaš da žrtvuješ život i zdravlje zarad zarade svog poslodavca koji uvek gleda da te plati koliko je god moguće manje, ma koliko da se zalažeš, sad si u 'tihom otkazu'?
E pa neće da može.
Nije od juče stara izreka 'ne mogu toliko malo da me plate, koliko ja mogu malo da radim'

Iz mog iskustva,mislim da postoje tri vrste radnika.1.Oni,koji vuku,koji se trude,imaju korisne ideje,i vidite da im je stalo i do firme i kolega,a ne samo do sebe.2.Oni koji odradjuju ono sto je po ugovoru,ne grese,odrade sta moraju i to je sve.Ne mozes da im zameris nista...3. Radnici za koje posle nedelju dana vidis da nema nista od njih.Lenji i/ ili pokvareni,mozda cak i neposteni(kradje...)Njima sam davao otkaz bez grize savesti dok sam one iz prve grupe ,gledao da nagradim,ako gazda vec ne odobri vecu platu,onda neki bonus ili putovanje o trosku firme ili sponzora.Problem je ako je neko izmedju ovih kategorija.Sada,sa godinama i ja spadam u ovu srednju grupu.Manja plata,ali manje i stresa.E,sada moj otac je govorio da nema losih struka,vec samo losih strucnjaka.To je drugi problem,sta bi se desilo da vas operise hirurg koji je u rezimu tihog otkaza?Ili da vas vozi pilot sa takvim stavom?

Ma kako da ne to bi privatnici i zeleli . To se potencira nije dovoljno sto radis za sta si placen. Nego hajde dodji da mi operes auto, pokosis travnjak, rasiris ves i sve ono sto ti nije u opisu radnog mesta. Radices to i vikendom i prekovremeno i necu da cujem da se bunis jer je to beli otkaz. Kod nas se to zove radim za sta sam placen zavrsim svoje radno vreme i idem kuci. To je samo pokazatelj da zele da dovedu u razmatranje iskoristavanje radnika i stavljanje u polu robovski polozaj u odnosu na "gazde" a razlika je velika. Zato sto covek nema gazdu nego poslodavca. U tome je problem danasnjeg pokusaja nametanja robovlasnickog poretka. Da covek vise ne sme da radi ono za sta je placen, jer to je boze moj malo, nego daj da izgori, daj da ga iskoristimo maksimalno da mu uzmemo i zivot i zdravlje i da radi i preko granica mogucnosti za sta mu nije u opisu radnog mesta. E pa to je vec problem modernih poslodavaca koji bi jeftinu radnu iliti robovsku radnu snagu za male novce i da im rade i ono za sta nisu u obavezi niti im je u ugovoru niti im je u opisu radnog mesta.

radim u stranoj firmi, karijeru sam napravio na takvima doduse vise odgovornosti i posla ali mi se i plata skoro duplirala.
(miksx, 15. jul 2023 17:31)

Taj fazon. Od starta sam na 100%, ideje, predlozi, prekovremeni. Kad vidim da plata ne raste, budzim skill i menjam firmu. Tako sam došao u inter. kompaniju, plata 3x veca od srpske, i opet pun gas. Sada bih menjao kompan. iz znatiželje. Tihi štrajk ne postoji, uvek mozes uciti iz posla i dostići bilo sta. A kako si kući vaspitan tako radiš i posao, nebitno šta i gde. Poštenije je otići.

U jednoj od prvih firmi gde sam radio indirektno sam osetio šta znači tihi otkaz. Stariji kolega koji je došao pre mene nekoliko godina i koji je po opisu posla trebao da mi bude nekakav mentor uz koga bih brzo ušao u posao i upoznao firmu to bio nije. Svaki odgovor i traženje pojašnjenja za nešto oko posla morao sam kleštima da vadim iz njega da bi nakon 3 meseca počeo da koristi frazu "ja sam već na kapiji". Meni tada nije bilo jasno zbog čega to govori jer iz mog tadašnjeg ugla imao je dobru poziciju,dobru platu i službeni auto. Nakon četvrtog meseca dao je otkaz i otišao. Tada mi je bilo jasno zašto se nije trudio već je čekao da dodje bilo kakva zamena kako bi mogao da napusti firmu. Iz nekog razloga sam mu zahvalan jer sam nakon njegovog odlaska više naučio i napredovao nego dok je on bio tu valjda zato što sam mislio da mogu da se oslonim na njega. Godinama kasnije sam i ja otišao ali ne na isti način jer smatram da nije pošteno da bilo ko ispašta zbog mog nezadovoljstva. Samo sam našao drugi posao i dao otkaz. Najpostenije.

@Igor Dao sam ti lajk iako nisi u pravu u celini gledano. Sve što si napisao lepo zvuči ali je u praksi neizvodljivo. Prosto je - 90% stranih firmi bi se odmah pokupilo i otišlo iz zemlje i time bez posla ostavilo na desetine ili stotine hiljada ljudi. Da je hteo da plaća radnike 1500+ evra, ne bi ni dolazio u Srbjiu.

Ovoliki broj komentara kojima se podržava nerad je ustvari slika opšteg neuspeha nas kao naroda. To je cinično ponašanje. Propagiranje ovakvih stvari je direktan put ka neuspehu od pojedinca do nacije. I onda kreću žalbe kako plata nije dovoljna kako poslodavac zarađuje enormno... Pa upustite se sami da budete poslodavac, zarađujte enormno. Jel brani neko?
(Reuf Bajramović, 15. jul 2023 20:20)

To je mač sa dvije oštrice. Radio sam u kompaniji sa vrlo izraženom hijerarhijom. Od početne do najviše pozicije u sektoru je bilo četiri koraka. Onaj na vrhu je zarađivao tri plate početnika (pričam o sektoru, ne o komplet firmi). Do vrha se teško dolazilo (američka kompanija), i oni koji su dobili menadžerske pozicije su ih se grčevito držali. Rezultat - trećina razvedeni, rasturenih familija, trećina žrtve nekog poroka (alkohol, kocka), i poslednja trećina zaglibila u firmi bez ikakve perspektive na tržištu rada. Sopstveni biznis je druga priča, i tu žrtve imaju puno više smisla. Kao što rekoh na početku - mač sa dvije oštrice.

Zakon tržišta. Nezaposlenost je niska pa poslodavac sad ne može da kaže: ako ti nećeš ima ko hoće. Tako zaposleni mogu da sebi priušte beli štrajk. Nisu ti zaposleni nešto posebno ponosni. Kad dođe do krize i pada zaposlenosti, neće moći tako da se ponašaju.

Radio, ne radio, svira ti radio

Svim pristalicama tihog otkaza zelim da ih lece lekari, cuvaju policajci, vatru gase vatrogasci koji su takodje u rezimu tihog otkaza.

U medjuvremenu ja cu da radim najbolje sto umem i da zahtevam najbolje od drugih. Kome je plata mala neka razgovara sa poslodavcem, menja posao, pravi svoju firmu.

Ne mogu oni mene tako malo platiti koliko ja mogu malo raditi ! ( kriza motiva i kod radnika i poslodavca koji se u društvu zove recesija)

da vidis u Jkp,pojedinci su vec par godina u tom tihom.otkazu.....

treba imati u vidu da se ovde radi o SAD/Engleskoj, gde je kultura rada, pa recimo drugacija od Evrope. Znaci rade i nedeljom kad treba, i to govorim o velikoj korporaciji za koju i sam radim ali u Evropi, gde nikome ne pada na pamet da ti trazi vise - ne od onogo sto pise u ugovoru, nego od onoga sto je okvirno dogovoreno na radnickom savetu da ne kazem sindikiatu. Znaci u ugovoru stoji neko radno vreme od 8 do 6, a u praksi to kad bi se trazilo niko ne bi ni dolazio. pa po zakonu ima pravo da ti belezi radno vreme, ali po GDPR nema pravo da ti narusava privatnost. Itd. Za Evropu je tihi otkaz kad bojkotujes sastanke, ne odgovaras na mejlove, ne radis nista ne javljas se na telefon. Jer i dalje ne mogu lako da te otpuste

radim u stranoj firmi, karijeru sam napravio na takvima doduse vise odgovornosti i posla ali mi se i plata skoro duplirala.

gluposti

ne svidja ti se poso hoces da menjas ali ne znas kako i kao prestanes da se trudis,i tako 2 3 4 5godine dok ti ne daju otkaz

gluposti.

Ovoliki broj komentara kojima se podržava nerad je ustvari slika opšteg neuspeha nas kao naroda. To je cinično ponašanje. Propagiranje ovakvih stvari je direktan put ka neuspehu od pojedinca do nacije. I onda kreću žalbe kako plata nije dovoljna kako poslodavac zarađuje enormno... Pa upustite se sami da budete poslodavac, zarađujte enormno. Jel brani neko?

>> Kad vidim da plata ne raste, budzim skill i menjam firmu.

To, ja menjam tu kompanijsku bagru svake 2 godine, otprilike. U principu me razocaraju jer su puno obecavali a malo sta ostvarili, gomile floskula, niski standardi, losa produktivnost i tako. Onda sam razmislio i konacno postao frilenser, sada mogu jednostavnije menjati klijente, raditi na vise projektata itd. Finansijski je duplo bolje, da sam mladji mozda bi krenuo sa svojom firmom, ovako ne znam da li vredi. Ko radi za platu je u principu svojevoljno pristao na eksploataciju, osim ako nije uspeo u velikoj firmi docepati se vaznih pozicija a to je ona stara prica - ne lipsi magarce do zelene trave.

Iako mi se čini da velika većina komentatora podržava ili praktikuje ovakav stav, ja to jednostavno ne mogu. Uvek sam radila posvećeno, poslednje 4 godine bukvalno bez pauze, bez radnog vremena. I opet imam nagomilane zaostatke, jednostavno posla je katastrofalno previše.
Pomišljala sam i na ovo, da jednostavno pustim da sve ode dođavola i da ne radim više ni minut prekovremeno. Da, ne bi mi reč rekli, jer ne smeju.
Ali jednostavno ne mogu. To "ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim" jednostavno je protiv moje prirode, nisam u stanju da to prihvatim.
A sad da nastavim da radim... pozdrav svima

Ovoliki broj komentara kojima se podržava nerad je ustvari slika opšteg neuspeha nas kao naroda. To je cinično ponašanje. Propagiranje ovakvih stvari je direktan put ka neuspehu od pojedinca do nacije. I onda kreću žalbe kako plata nije dovoljna kako poslodavac zarađuje enormno... Pa upustite se sami da budete poslodavac, zarađujte enormno. Jel brani neko?

Svim pristalicama tihog otkaza zelim da ih lece lekari, cuvaju policajci, vatru gase vatrogasci koji su takodje u rezimu tihog otkaza.

U medjuvremenu ja cu da radim najbolje sto umem i da zahtevam najbolje od drugih. Kome je plata mala neka razgovara sa poslodavcem, menja posao, pravi svoju firmu.

gluposti

ne svidja ti se poso hoces da menjas ali ne znas kako i kao prestanes da se trudis,i tako 2 3 4 5godine dok ti ne daju otkaz

gluposti.

radim u stranoj firmi, karijeru sam napravio na takvima doduse vise odgovornosti i posla ali mi se i plata skoro duplirala.

Raditi svoj posao regularno i ispunjavati sve svoje radne obaveze - znači da si teški lenjivac. Ako ne pokloniš besplatno firmi dodatni rad, trud i svoje lično vreme, ti si bezvredan radnik.

Tihi otkaz je protivotrov za surovi kapitalizam. Šta su kapitalisti posejali, ti o žanju. Nema više “ako ti nećeš, ima ko hoće”. Kod sledećeg stepena, poslodavci će da mole zaposlene da rade makar pola radnog vremena za istu platu, samo da ne odu!

Nemaju oni pojma. Ovo je kod nas aktuelno unazad sigurno nekih 50, a i više godina. Sve se svodi na rečenicu: "Ne mogu oni da me plate toliko malo, koliko ja mogu malo da radim."

Meni je moj poslodavac govorio "radi više, pa ću te više platiti". Ja sam mu odgovarao "plati više, pa ću više raditi". Bio sam jedno godinu dana u "tihi otkaz" fazi, pa sam na kraju otišao. Sad radim sam za sebe, imam svoj biznis. Zarada i bonusi se moraju precizno definisati. Nije mi padalo na pamet da se ubijam za drugog, a on da me nagradi koliko on nađe za shodno. Sad, kad radim za sebe, sasvim je druga priča. Ako treba ni ne spavam, samo da bih ispoštovao rokove klijentima.

radim u stranoj firmi, karijeru sam napravio na takvima doduse vise odgovornosti i posla ali mi se i plata skoro duplirala.
(miksx, 15. jul 2023 17:31)

Taj fazon. Od starta sam na 100%, ideje, predlozi, prekovremeni. Kad vidim da plata ne raste, budzim skill i menjam firmu. Tako sam došao u inter. kompaniju, plata 3x veca od srpske, i opet pun gas. Sada bih menjao kompan. iz znatiželje. Tihi štrajk ne postoji, uvek mozes uciti iz posla i dostići bilo sta. A kako si kući vaspitan tako radiš i posao, nebitno šta i gde. Poštenije je otići.

U Srbiji je 90% zaposlenih u tihom otkazu već decenijama.

Svi mi u Srbiji radimo i previše koliko nas cene i plaćaju.

Cene, računi i troškovi kao na zapadu a plate 5 puta manje.

Da su Srbi pametni pa da svi krenu u opšti generalni štrajk i totalnu blokadu države sa samo 1 zahtevom. Mimimalac 1500 evra a prosek 2000.

Novca u Srbiji ima samo se pokriva pljačka, utaja poreza, pranje i iznošenje našeg novca iz Srbije od strane političara, tajkuna, inostranih kompanija i ostalog organizovanog kriminalnog ološa.

Sve to treba pohapsiti i oduzeti kompletnu imovinu pa da vidite kako ima milijardi za sve što treba gradjanima.

Taj tihi otkaza pokazuje da su se ljudi opametili. Svi treba da rade tek toliko da ne dobiju otkaz,moje iskustvo pokazuje da sto se vise trudis manje te cene i sto pre zavrsis posao oni ti daju jos dodatno. Tako da je moj savet radite sto manje mozete,umarajte se sto manje i cuvajte zdravlje. Ko ima svoju firmu ili posle posla ide da radi privatno za sebe to je druga stvar jer tu radite za svoj dzep.

Kod nas to postoji još od Titovog doba: Ne mogu mi toliko malo platiti koliko malo ja mogu da radim!

ja tako radim već godinama i niko se ne buni..!

U jednoj od prvih firmi gde sam radio indirektno sam osetio šta znači tihi otkaz. Stariji kolega koji je došao pre mene nekoliko godina i koji je po opisu posla trebao da mi bude nekakav mentor uz koga bih brzo ušao u posao i upoznao firmu to bio nije. Svaki odgovor i traženje pojašnjenja za nešto oko posla morao sam kleštima da vadim iz njega da bi nakon 3 meseca počeo da koristi frazu "ja sam već na kapiji". Meni tada nije bilo jasno zbog čega to govori jer iz mog tadašnjeg ugla imao je dobru poziciju,dobru platu i službeni auto. Nakon četvrtog meseca dao je otkaz i otišao. Tada mi je bilo jasno zašto se nije trudio već je čekao da dodje bilo kakva zamena kako bi mogao da napusti firmu. Iz nekog razloga sam mu zahvalan jer sam nakon njegovog odlaska više naučio i napredovao nego dok je on bio tu valjda zato što sam mislio da mogu da se oslonim na njega. Godinama kasnije sam i ja otišao ali ne na isti način jer smatram da nije pošteno da bilo ko ispašta zbog mog nezadovoljstva. Samo sam našao drugi posao i dao otkaz. Najpostenije.

Zašto naziv tihi otkaz ako odradjujete svoj posao?!

Taj tihi otkaza pokazuje da su se ljudi opametili. Svi treba da rade tek toliko da ne dobiju otkaz,moje iskustvo pokazuje da sto se vise trudis manje te cene i sto pre zavrsis posao oni ti daju jos dodatno. Tako da je moj savet radite sto manje mozete,umarajte se sto manje i cuvajte zdravlje. Ko ima svoju firmu ili posle posla ide da radi privatno za sebe to je druga stvar jer tu radite za svoj dzep.
(Logika, 15. jul 2023 15:40) # Link komentara

Slazem se sa vama...Dachu vam primer moje supruge...Ona je softver developer ovde u Americi...Radi i danju i nochi (od Kovida rade od kuche)...Njena firma je mala...10tak ljudi u grupi...Na osnovu njenog prichanja, ona je motor te grupe...Ono shto drugi ne mogu da reshe probleme ona je ta koja che to da reshi...Kada se jedno pre dve godine sva istroshila htela je da napusti...Kaze da joj te godine nisu povechali platu...Ja joj predlozim da glavnome napishe mail i da zatrazi povishicu od 10,000 dolara...Posle 20 min eto odgovora sa izvinjenjem shto joj "greshkom" nisu podigli platu i naravno nema problema za ovu povishicu...Svi oni igraju odredjene igre sa namerom da vas shto vishe iskoriste a shto manje plate...

Izraz "tihi otkaz" je pokušaj prebacivanja krivice sa poslodavca na radnika. Koristi se da bi se opisala situacija u kojoj radnik radi samo ono što mu piše u ugovoru, što inače i treba da radi. Sad se poslodavci vređaju kada, posebno mlađi, zaposleni neće više da im budu robovi i da prihvataju više posla za istu platu. Poslodavci bi umesto što se bune trebalo da plate fer svoje zaposlene za posao koji obavljaju. Ako ne mogu da ih plate u novcu, onda bi mogli da smisle neki nematerijalni benefit koji bi zapolenima nadoknadio njihov dodatni rad.

@Igor Dao sam ti lajk iako nisi u pravu u celini gledano. Sve što si napisao lepo zvuči ali je u praksi neizvodljivo. Prosto je - 90% stranih firmi bi se odmah pokupilo i otišlo iz zemlje i time bez posla ostavilo na desetine ili stotine hiljada ljudi. Da je hteo da plaća radnike 1500+ evra, ne bi ni dolazio u Srbjiu.

Iako mi se čini da velika većina komentatora podržava ili praktikuje ovakav stav, ja to jednostavno ne mogu. Uvek sam radila posvećeno, poslednje 4 godine bukvalno bez pauze, bez radnog vremena. I opet imam nagomilane zaostatke, jednostavno posla je katastrofalno previše.
Pomišljala sam i na ovo, da jednostavno pustim da sve ode dođavola i da ne radim više ni minut prekovremeno. Da, ne bi mi reč rekli, jer ne smeju.
Ali jednostavno ne mogu. To "ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da radim" jednostavno je protiv moje prirode, nisam u stanju da to prihvatim.
A sad da nastavim da radim... pozdrav svima

U našim balkanskim prilikama tihi otkaz je uglavnom delo poslodavca. Kada odluči da te otpusti, onda te dovede u takvo stanje da sam daš odkaz. U tom slučaju te ne sleduje otpremnina ali te prati loš glas.

Radim u Americi, predajem u alternativnoj drzavnoj srednjoj shkoli...Ja sam na ovome rezimu "tihog otkaza" od prvog dana shto je pre 21 godine...Nisam mogao da prihvatim ovaj sistem gde uchenici ne znaju skoro nishta ali imaju pravo da ti kazu sve i svashta...Zato ja onako radim na strogom minimumu... Sad je ovde kriza za specijalno vaspitanje predavache ...Shkole imaju probleme da nadju predavache...To mi je omoguchilo da josh vishe minimiziram moj rad...Primera: Svakog petka samo sa uchenicima pushtam dokumentarne filmove iz polja nauke koji ja predajem...Da bude josh vechi paradoks...Radim sve manje i manje a platu nam povechavaju prilichno visoko da bi nas zadrzali...

Prvih godina sam se ubijao od posla radeci kao programer ponekad i 18 sati dnevno. A zatim sam poceo da radim nocu u firmi, samo ja i cistacica (starija zena). Primetio sam da u stvari niko nevodi racuna koliko vremena provodim na poslu i sta radim. Nekoliko godina sam dolazio na posao i spavao... Kasnije me mrzilo da uopste idem pa tri godine nisam uopste isao na posao. Idol mi je bio onaj spanac koji 25 godina nije dolazio na pasao a primao je platu. Proglasen je za najboljeg radnika godine...

Zakon tržišta. Nezaposlenost je niska pa poslodavac sad ne može da kaže: ako ti nećeš ima ko hoće. Tako zaposleni mogu da sebi priušte beli štrajk. Nisu ti zaposleni nešto posebno ponosni. Kad dođe do krize i pada zaposlenosti, neće moći tako da se ponašaju.

treba imati u vidu da se ovde radi o SAD/Engleskoj, gde je kultura rada, pa recimo drugacija od Evrope. Znaci rade i nedeljom kad treba, i to govorim o velikoj korporaciji za koju i sam radim ali u Evropi, gde nikome ne pada na pamet da ti trazi vise - ne od onogo sto pise u ugovoru, nego od onoga sto je okvirno dogovoreno na radnickom savetu da ne kazem sindikiatu. Znaci u ugovoru stoji neko radno vreme od 8 do 6, a u praksi to kad bi se trazilo niko ne bi ni dolazio. pa po zakonu ima pravo da ti belezi radno vreme, ali po GDPR nema pravo da ti narusava privatnost. Itd. Za Evropu je tihi otkaz kad bojkotujes sastanke, ne odgovaras na mejlove, ne radis nista ne javljas se na telefon. Jer i dalje ne mogu lako da te otpuste

za posao treba dati max 100% sebe. ni trunke vise. uraditi korektno samo ono za sta si placen. ima neka izreka, ne znam ko je autor, ali glasi: tezak i naporan rad je uvek rad za drugoga!

Očekivana reakcija na ubjeđivanje radnika da su sitni, zamjenjivi šrafovi u mašini.

Kakav "Tihi strajk", to je ustvari normalan rad. A ovo drugo što kapitalisti misle da je "normalno" je ustvari nenormalno. Radim samo za sebe, ende.

Kakva kapitalistička propaganda...dakle ako odbijaš da žrtvuješ život i zdravlje zarad zarade svog poslodavca koji uvek gleda da te plati koliko je god moguće manje, ma koliko da se zalažeš, sad si u 'tihom otkazu'?
E pa neće da može.
Nije od juče stara izreka 'ne mogu toliko malo da me plate, koliko ja mogu malo da radim'

Ja sam onda u tihom otkazu zadnjih 12 godina, trpe me zato sto nema radnika. Nema stresova, zdravlje na prvom mestu. Mislite o sebi, kad se razbolite niko vas nece ni pogledati, niti vam reci hvala.

Ja sam, kao programer u USA, radio 60 sati nedeljno. Niko me nije terao već je to rezultat odnosa prema radnom mestu od 20 godina, volim svoj posao, malo (više) ego, itd. Sad sam spustio na 50 sati jer nema povećanja plate, nemam nikakvu pomoć, kolege nemaju pojma. I da vidiš primetili jer odjednom "kasnim", priznajem da nešto "ne znam" i oni u čudu. Namerevam tako dok ne nađem drugi posao a u mogućnosti sam da biram.

to se zove i beli štrajk, a u državnoj upravi i poželjno ponašanje.

Zaposlenici u javnim ustanovama na Balkan su odavno u ovom režimu

koja glupost. tim izrazom se koriste grupe menadzera da stigmatizuju ljude koje su 'potrosili' drzeci ih i ocekujucu 300% .. .. kad ce da poslodavci shvate da moze da se gura 150% jedno kratko vreme .. nije beli ili tihi ili kako god nego realni umor koji potpuno obesmisli svu tu dramu i frku i filtivne deadlineove koji su bitni samo do tog momenta kad iznova nesto postaje jos bitnije i urgentnije.

realno planiranje resursa je stvar proslosti. a kad potrose radnike svojom nesposobnoscu neko mora biti kriv.

Vratio se u staru firmu dočekali me novi šefovi i stara ekipa.... Ajd krenem da radim par meseci svi zadovoljni. Ovi novi kao oće da uče nove stvari koje znam bolje od njih, dok nisam promenio neku tešku glupost. E tu je krenulo, ko ti je dozvolio,nisi timski igrač, šta misliš da si, da gazda vidi pa i mi da mora da naučimo to, ovde se radi kako mi kažemo.... I šta onda, pa ništa tihi otkaz radim samo ono šta mi kažu, kad mi kažu, ne savetujem, ne pomažem (osim mojim starim kolegama), da se razumemo posao radim perfektno, ali samo ono što je po ugovoru i ništa više, apsolutno sam nezainteresovan šta se dešava oko mene. I uskoro odlazim.

Izraz "tihi otkaz" su takođe izmislili poslodavci i radnike koji su počeli da vode računa o sebi u stvari pokušavaju da predstave kao bele štrajkače. Eh...

ja sam ovo odnedavno poceo da primenjujem

Ja celog života radim tako. Stvar principa. Radim koliko sam plaćen i za ono šta mi piše u ugovoru. Imam život, sem posla. Moj omiljeni primer...Do 2000ih, si na jednog današnjeg radnika, imao sekretaricu,prevodioca,komercijalistu,magacionera,vozača. Danas taj jedan pokriva sve te pozicije, za istu platu koliku je imao bilo ko od nabrojanih, i za samo 20 dana god. odmora, u odnosu na onih 30+ koliko su tada imali. A da ne pričamo o prekovremenom radu, neplaćenom naravno. Nagledao sam se u životu gomile odličnih radnika koji su plakali po wc.u...kidali se da rade, daju 100%...za čije babe zdravlje? Da bi im plata bila jedva veća od moje? Pffff...naučio sam dizajn, i ako mi treba još neka kinta sam ću da zaradim dodatno. Na poslu radim samo koliko mogu da postignem bez da se stresiram. Ako ima posla više nego što ja mogu da postignem, nije moj problem, neka zaposle još ljudi...Da očekuju da ja za jednu platu radim za 2 radnika...da na kraju godine potpisujem da sam iskoristio sve slobodne dane, a zapravo barem 5 dana su mi ukrali...žame!

Ma kako da ne to bi privatnici i zeleli . To se potencira nije dovoljno sto radis za sta si placen. Nego hajde dodji da mi operes auto, pokosis travnjak, rasiris ves i sve ono sto ti nije u opisu radnog mesta. Radices to i vikendom i prekovremeno i necu da cujem da se bunis jer je to beli otkaz. Kod nas se to zove radim za sta sam placen zavrsim svoje radno vreme i idem kuci. To je samo pokazatelj da zele da dovedu u razmatranje iskoristavanje radnika i stavljanje u polu robovski polozaj u odnosu na "gazde" a razlika je velika. Zato sto covek nema gazdu nego poslodavca. U tome je problem danasnjeg pokusaja nametanja robovlasnickog poretka. Da covek vise ne sme da radi ono za sta je placen, jer to je boze moj malo, nego daj da izgori, daj da ga iskoristimo maksimalno da mu uzmemo i zivot i zdravlje i da radi i preko granica mogucnosti za sta mu nije u opisu radnog mesta. E pa to je vec problem modernih poslodavaca koji bi jeftinu radnu iliti robovsku radnu snagu za male novce i da im rade i ono za sta nisu u obavezi niti im je u ugovoru niti im je u opisu radnog mesta.

Izgaraju na poslu, pokušavajući ne znam kome da dokažu nešto, ako rinku ili postanu nesposobni za rad , firma će za 48 sati da nađe novog radnika a najverovanije ako ste radili u timu da Vaš posao razdeli između ostalih članova tima bez novog čoveka (tkz. efficiency). Za firmu ste samo broj, ništa više, što veća firma to je tačnija definicija

moj kolega se satirao od posla godinama i dobio unapredjenje nedavno...ima oko 4 hiljade dinara vise od mene sad..
Ne znam sta da kazem...

Već 15 godina radim samo ono što mi je posao. To odradim maksimalno korektno, ali nema nikakvih ideja, predloga, saveta, dodatnog truda jer to sve košta pa platite, ako vam treba. Završim posao, odem kući i ni minut ostatka dana ne mislim o poslu do sutradan kad počnem ponovo da radim. Brinem o sebi i svom zdravlju, a firma može i da nestane, baš me briga. Sutra ti niko neće reći ni hvala kad se razboliš od preteranog rada i stresa.

Iz mog iskustva,mislim da postoje tri vrste radnika.1.Oni,koji vuku,koji se trude,imaju korisne ideje,i vidite da im je stalo i do firme i kolega,a ne samo do sebe.2.Oni koji odradjuju ono sto je po ugovoru,ne grese,odrade sta moraju i to je sve.Ne mozes da im zameris nista...3. Radnici za koje posle nedelju dana vidis da nema nista od njih.Lenji i/ ili pokvareni,mozda cak i neposteni(kradje...)Njima sam davao otkaz bez grize savesti dok sam one iz prve grupe ,gledao da nagradim,ako gazda vec ne odobri vecu platu,onda neki bonus ili putovanje o trosku firme ili sponzora.Problem je ako je neko izmedju ovih kategorija.Sada,sa godinama i ja spadam u ovu srednju grupu.Manja plata,ali manje i stresa.E,sada moj otac je govorio da nema losih struka,vec samo losih strucnjaka.To je drugi problem,sta bi se desilo da vas operise hirurg koji je u rezimu tihog otkaza?Ili da vas vozi pilot sa takvim stavom?

To sam uradio pre 2 godine kad sam doživeo srčani udar zbog bahatog poslodavca radeći 14sati dnevno više od 4 meseca.

Radio, ne radio, svira ti radio

Ja sam i tihom otkazu otkada radim

To se zove Beli štrajk, održavanje minimuma procesa rada, bez forsiranja, bez dodatnog angažovanja, bez bilo kakve lične inicijative, samo i striktno ono što je nalog da se uradi

Isto kao u skupštini sediš i samo slušaš i primaš platu !

Ja sam mislio da je tihi otkaz u stvari kad ti dojadi tvoj posao pa ti paralelno tražiš nešto drugo a ovamo odrađuješ minimum čisto da te ne otpuste dok ne nađeš nešto bolje

Kada radim od jutra do sutra, ne izlazim nigde jer sam preumorna, odlazem porodicna i drustvena okupljanja jer ne mogu da spremim cakum-pakum kucu i hranu za 4h slobodno tokom dana.Kad se izvinjavam jer ne mogu u 17h da izadjem sa posla jer opet nesto strasno iskrsava. Kad ne mogu da obidjem ni kucu, zapusteno imanje, i najrodjenije kad ja hocu vec kad posao dozvoli? ... Sta kazu menadzeri?

Tihi otkaz zato što nećeš da padne na nos da bi se neko sepurio I hvalio tudjim trudom i uspehom.

Odličan tetkst, odlični komentari. Sve je više ljudi koji shvataju da njihovo zalaganje i trud nisu ni blizu adekvatno nagrađeni. Među njima sam i ja...

Ovoliki broj komentara kojima se podržava nerad je ustvari slika opšteg neuspeha nas kao naroda. To je cinično ponašanje. Propagiranje ovakvih stvari je direktan put ka neuspehu od pojedinca do nacije. I onda kreću žalbe kako plata nije dovoljna kako poslodavac zarađuje enormno... Pa upustite se sami da budete poslodavac, zarađujte enormno. Jel brani neko?
(Reuf Bajramović, 15. jul 2023 20:20)

To je mač sa dvije oštrice. Radio sam u kompaniji sa vrlo izraženom hijerarhijom. Od početne do najviše pozicije u sektoru je bilo četiri koraka. Onaj na vrhu je zarađivao tri plate početnika (pričam o sektoru, ne o komplet firmi). Do vrha se teško dolazilo (američka kompanija), i oni koji su dobili menadžerske pozicije su ih se grčevito držali. Rezultat - trećina razvedeni, rasturenih familija, trećina žrtve nekog poroka (alkohol, kocka), i poslednja trećina zaglibila u firmi bez ikakve perspektive na tržištu rada. Sopstveni biznis je druga priča, i tu žrtve imaju puno više smisla. Kao što rekoh na početku - mač sa dvije oštrice.

Treba raditi da bi ziveo, a ne ziveti da bi radio.

15god. sam se ubijao od posla jureci neke pare sve dok nisam shvatio da zivot prodje, deca odrasla, zdravlje ugrozeno…covek shvati to kasno ali bolje nego nikad. Sad samo da ispunim normu, ne ostajem ni minut preko radnog vremena!

Valjda je briga o sebi normalno ponašanje na poslu?

Poceo sam da vozim sa 60 g (?) - nakon pocetnog uhodavanja od dvadesetak dana svojski sam se trudio i po turama u Srbiji bio egal sa iskusnijim kolegama ! Iz moralnih, ljudskih razloga zarekao sam se da necu KRASTI - ni dinar nisam uzeo, ni kap nafte !? Rekao mi jedan kolega ,, Matori, pa sta mislis da ce da te postuju zato,, ?! - I Bogami bi On u pravu - ne da me nisu postovali vec su zaista smatrali da sam idiot ! Kada sam prestao da radim kod njih zvali su me desetak puta da se vratim, ali da mi vrate dugove nije im padalo na pamet ! I dalje varaju i potkradaju koga uspeju da namame ali im sve teze ide - na losem su glasu ! Gde god sam radio davao sam maksimum svog znanja i strucnosti - ( 30 g. staza kao vet. tehnicar) - Ni tamo to Niko nije zarezivao - sveopsti lpovluk je unistio nekada cuvenu firmu ! U penziji sam i sada gledam sunovrat ! Nema nam spasa !!

Ja sam u nauci i to radim, odnosno ne radim skoro ništa više osim nekog softvera koji radim sa strane. Bila neka kategorizacija naučnika i kao početnik dobio lošu kategoriju. Posle se trudio, ostajao popodne i vikendom da dobijem bolju kategoriju ali više nisu kategorisali i tako ja već 13 godina imam manju platu od onih od kojih sam bolji. I digao ruke, sad skoro ništa ne radim, često i ne odem na posao, ili odem ranije sa posla.

Sta je to tihi otkaz ? Fraza za radnike koji ne pregorevaju na poslu, koji se fizicki i mentalno ne razboljevaju iznad granica svojih mogucnosti. A rade za ono za sta su placeni. Znaci radim za ono za sta sam placen a ne preko toga i to je tihi otkaz. Ma hajde molim te. Vidite to je politika kapitalistickih poslodavaca pogotovo u americi da te platim a ti za ono sto si placen ne da ces da mi radis nego i preko toga . E pa gospodo to pravilo i nije bas u evropi. Mozda tamo preko bare jeste. Kod nas se to zove radim za sta sam placen i to je to.

Prošao sam sve faze rada od 80-ih u SFRJ, posle u SRJ i Srbiji, od rada na belo i crno, od fabrike do gradilišta, od stranih do domaćih firmi, radio i za državne firme itd. Vreme se menjalo od socijalističkog, gde su uglavnom svi bili tu negde, gde su plate inženjera (moj otac je to pratio decenijama) bile oko 2 puta manje nego u Zapadnoj Nemačkoj, pa su mnogi i odlazili na zapad. Bilo je i "ne mogu oni mene toliko malo da plate, koliko malo ja mogu da radim". Onda se pokazalo da novopečeni privatnici itekako mogu da plate mnogo manje, pa zatim da ima "viška radne snage, majstora i inženjera" do momenta kada se "čuvalo radno mesto, bez obzira na platu", do odlaska radnika u inostranstvo. Onda su i privatnici (bar neki) shvatili da moraju da plate dobre radnike, majstore, inženjere, pa su mnogi i ostali u Srbiji, do danas kada ima onih koji bi dobro platili, ali više ne mogu da nađu odovarajući kadar sa znanjem i iskustvom. Za mene je veliki ponos bio kada je jedno od moje dece počelo da radi kao programer, posle završenog fakulteta u inostranoj firmi sa platom koju ja nikad nisam imao, ali i tragedija našeg društva da sam ja tek posle 60-e godina života dobijao najpovoljnije i najbrojnije ponude za posao, od domaćih do stranih firmi. Takve ponude nisam imao ni sa 40 ili 50 godina života. Moj pokojni otac je često govorio:Ti treba da radiš i učiš posao nezavisno od toga koliko i kako si plaćen, rad i znanje se uvek isplate. Nisam verovao u to sve do sedme decenije života!

da vidis u Jkp,pojedinci su vec par godina u tom tihom.otkazu.....

Ja sam prestao da se trudim u svojoj firmi,jer vec 14 meseci radim za istu platu,koja je inace mizerna s obzirom u kojoj oblasti radim i koliko je odgovorno...Cak i menadzer koji kao 'vodi' moj sektor,ne zna tacno sta radim,zna samo na kom sam projektu tako da kazem...Nezvanicno 40% ljudi ce da napusti firmu u toku jeseni i zime...

Tihi otkaz znači da čekaš da te otpuste, u tom slučaju moraju da ti plate izlazni bonus.
Ili čekaš da se pojavi neki bolji posao.

Nekada su nagradjivali ljude koje puno rade preko 100% , ali to više nije praksa.

Mladi ljudi su to shvatili I više se ne lome na poslu.

Ne mogu oni mene tako malo platiti koliko ja mogu malo raditi ! ( kriza motiva i kod radnika i poslodavca koji se u društvu zove recesija)

>> Kad vidim da plata ne raste, budzim skill i menjam firmu.

To, ja menjam tu kompanijsku bagru svake 2 godine, otprilike. U principu me razocaraju jer su puno obecavali a malo sta ostvarili, gomile floskula, niski standardi, losa produktivnost i tako. Onda sam razmislio i konacno postao frilenser, sada mogu jednostavnije menjati klijente, raditi na vise projektata itd. Finansijski je duplo bolje, da sam mladji mozda bi krenuo sa svojom firmom, ovako ne znam da li vredi. Ko radi za platu je u principu svojevoljno pristao na eksploataciju, osim ako nije uspeo u velikoj firmi docepati se vaznih pozicija a to je ona stara prica - ne lipsi magarce do zelene trave.