Četiri godine od ubistva Đinđića

Zoran Djindjic; jedan od najboljih svetskih politicara. Poredjenja radi Bush i Blair su intelektualno nizi, Merkelova daleko sporija dok je Joska Fisher bio ljubomoran na njega jos iz studentskih dana. Imao je fenomenalno obrazovanje: Politika, Filozofija, 2 strana jezika, Umetnost, Religija (narocito o Jezuitskim nacelima koja je preveo na srpski). Bio je vrlo kreativan, sa velikom brzinom misljenja i delanja. Veoma hrabar i odlucan. Veoma sarmantan sa zanimljivim stilom. Veoma drustven, prijatelji na svim kontinentima. Nezavistan od mase i lose tradicije kojoj se suprotstavljao bez obzira na broj oponenata. Imao je i jako lepu suprugu i dobru decu. Zivim u USA, bio sam i u Nemackoj ali jos nisam sreo coveka poput njega. Zoran, Thank you for everything you did for Serbia and Serbian people.

4 godine je proslo a da se nije mnogo toga promenilo na bolje. osim sto se njegov zivot zavrsio a moj promenio iz korena, i sto ponekad nemam snage da se borim, a trebalo bi... radim posao najbolje sto mogu, volim porodicu najbolje sto mogu ali nisam mu bila dobar djak, jer uvek moze i vise i bolje... i svakog dana ja pomislim na to, ne samo 12og marta. Nadam se da i vi mislite slicno... moramo mnogo, mnogo da radimo... onda smo malo bolji ljudi i bliskiji onome sto je on bio.

Uvek u srcu.....

Neka ti je laka zemlja Zorane. Sto se nas zivih tice, kako vreme vise prolazi, postaje ociglednije koliko smo kao narod, drzava i drustvo izgubili sa ubistvom ovog coveka.

Prvo,
veliko postovanje velikom coveku.
Drugo,
posle cetiri godine jos nije izrecena presuda pociniocima i organizatorima zlocina.
Trece,
ne znam kako vi, ali ja sve vise gubim snagu, sve manje je imam da bih je trosio na zivot sa mislju "gde mi to zivimo?" Kako da zivim kad svakim danom vidim da nije bolje?
Pozz

Dragi Zorane!Danas je 12.3.2007 jos neznamo ko su NALOGODAVCI Srbija je stala 12.3 2003.ali se mi postovaoci tvoga lika i dela NADAMO da ce se dici kao sto si govorio a tako je lepo sazeto na CD-u KAPIRAJ KOPIRAJ!!! Radovi na Hramu se odvijaju kako si zamislio protoneimar Ing. Milovanovic se maksimalno trudi licno sam se uverila!!! Bas nam NEDOSTAJES!!!

Za samo dve godine, mudrošću, odlučnošću i hrabrom politikom preskočio je 10 godina i ulio nam nadu i snagu da istrajemo u borbi za bolje i pravednije.

Prošlo je 4 godine, a stega u grudima još uvek stoji. Nemam više snage da verujem u bolje. Bojim se za svoju decu. Onaj ko je mogao da nam pomogne, onemogućen je na svirep način. Nema nade za Srbiju (koja mi više nije ni bitna), nema nade za narod, nema nade za mene...Onakav čovek se jednom rađa i Srbi su imali tu privilegiju, ali ...
Ne mogu ni da pišem, idem da se isplačem!

Nije bio savrsen, ali je bio najbolji!!!! nazalost, nikada vise necemo imati nekoga kao sto je bio on i to je ono sto me najvise plasi. jer je jedino on imao moc da nas povede napred. on je jedan od onih za koga ne vazi narodna izreka "Koga nema, bez njega se moze". Bez Zorana se, ocigledno ne moze.

Kakav je to covek bio! Kad je njegovo srce prestalo da kuca, Srbija je dozivela infarkt koji jos uvek traje...

Zao mi je sto sudjenje njegovim ubicama nije zavrseno posle 4 godine. Zorane, pocivaj u miru!

Svake godine na ovaj dan pomislim koliko nam se normalan zivot ponovo udaljio u onom trenutku kada je pucano na Djindjica. A taman smo poceli da mu se polako priblizavamo...

Pitam se samo sta se desilo u cetiri godine nakod ubistva? Jesmo li osudili krivce? Jesu li saucesnici u zatvoru? Ili su mozda slobodni i mogu na atentat gledati kao na trijumf kada su od poraza 5 oktobra napravili pobedu 12 marta.

On nam je pokazao da moze da ide na bolje, samo ako se to zaista zeli. Bice ih jos, al on je jedini!

Veliki covek,velikog srca i nadasve veliki patriota.
Pokusao je da probudi jednu posrnulu i usnulu naciju, koja ga je prihvatila tek onda, kada ga vise nije bilo.

I kao svakog 12. Marta (posle 2003.) jedno veliko i tesko Uffffffff....
Zaista mislim da bi Srbija izgledala potpuno drugacije od ovoga danas, da je Zoran sa nama. Tesko da cu ja u svom zivotu doziveti jos jednog Srbina reformatora kakav je Zoran bio a to je ono sto je Srbiji najpotrebnije u ovom trenutku. Uvek cu ga se secati samo po dobrom.

Od tog 12. marta 2003 u Srbiji vise nije isto. I mogu reci da je to direktno uticalo na moju odluku da sredinom 20005 odem iz zemlje i preselim se u Nemacku. Sada sam na doktorskim studijama i ne planiram da se vratim. Roditelji i prijatelji bi to jako voleli i kada me to pitaju uvek dobiju odrecan odgovor, a ja uvek pomislim- ali da je Zoran ziv....tada bi bar imala neku nadu.
Dragi Zorane, mi studenti sa protestnih setnji smo mnogo od Vas naucili i hvala Vam na tome

Kažu ljudi da te loše stvari učine jačim. Zorane ti si dokaz da sa gubitkom tebe srpski narod je postao mnogo slabiji. Nažalost nisam imao snage da ostanem u Srbiji i borim se dalje, ali nema dana da ne pomislim na nju i na najvećeg čoveka srpske istorije. Zoranov poster je na zidu moje sobe kao opomena da nastavim sa nadanjem da će moja Srbija biti jednog dana onakva kakvom je on želeo da bude. I da ću se jednog dana vratiti....a to zaista želim...
Počivaj u miru Zorane!!!

Danas idem u crkvu da zapalim dve sveće, za svog oca kao odraz prošlosti, mog detinjstva i odrastanja, naravno i budućnosti u koju me je uputio i za Zorana u ime budućnosti koju je svima nama otvorio...Na žalost, vrata za sebe je zatvorio, da bi ih ostavio nama otvorenim...Neka ti je večna slava i hvala...Johnny Lebane

Zoran Đinđić - jedan i jedini. Toliko nerazumevanja, toliko napada, mržnje... je istrpeo zarad ideje modernizacije Srbije. I kada su shvatili da je jači, pametniji, brži...jednom rečju najbolji ubiše ga najgori...Četiri godine polako nas vraćaju unazad i serviraju nam priču da su svi isti, da su sve stranke iste i "sistemske", i da su one naša sudbina. Pa nam kažu da je normalno da se sad stranke iza leđa javnosti i bez obzira na rezultate izbora mogu dogovoriti o podeli vlasti, fotelja...sve zajedno sa funkcijom predsednika države koga smo mi izabrali ali to sad nije važno. Ideja je odstraniti građane iz procesa odlučivanja i učešća u politici, društvenom životu, ekonomiji...Baš sve suprotno od onoga što je Đindjić hteo - da gradjani uzmu što veće učešće u promenama, da budu motivisani da iskoriste retku priliku da Srbija postane deo Evrope. Ne samo deklarativno već suštinski na nivou vrednosti koje moderni svet deli. I šta sad? Ostaje nam da i pored opstrukcije "sistemskih" stranaka mi kao građani svako u svom životu, na poslu, školi...pokušamo da budemo bar u nekim aspektima naših života dostojni Zorana Đinđića. Večitom nasmejanom mladiću moderne Srbije - večna slava i hvala za viziju koju nam je dao!

Ne mogu da pomislim na Zorana a da ne pomislim na njegovu decu koja su ostecena za ceo zivot.To sto je Srbija propustila poslednju sansu nije nista u poredjenju sa njihovom patnjom i zrtvom.

Život- to nisu oni dani koji su prošli već oni koje smo zapamtili.
Bio je veliki, najveći.
Ja ga nikada neću zaboraviti, moja će deca znati sve o njemu.
Simbol stava, želje, znanja.
Dok ima ljudi koji će nositi ideje i viziju Srbije kakvu je imao Zoran možda ima nade za ovaj nesretni kutak planete.
Večna ti slava, premijeru.
Pamtimo zbog budućnosti.

Zao mi je jako tog coveka. Divio sam se njegovoj inteligenciji, bio je jako simpatican covek i jako voljen i cenjen. Srbija je izgubila jednog velikog coveka i jednog velikog politicara. Neka ti je Zorane laka crna zemlja!

Samo bih po ko zna koji put ponovio jednu od njegovih najboljih opaski : "Iz pozicije puzza, i kornjaca se krece neverovatnom brzinom"
Legendo jedina.

Velik covek, nedostaje svakom postenom, radnom coveku
Do danas mi nije jasno, kako je jedan covek mogao toliko da nas gura napred, samo jedan covek, u to vreme bili smo stigli hrvatsku u reformama i trci za EU, danas, idemo u rikverc....
Zorane, najaci si!!!

Zorane, nikada neces znati koliko nam nedostajes!

Neka ti je laka zemlja dragi premijeru! Srbija je danas sve ono sto ti nisi zeleo da bude: Nebeska,Mitska,Zavetna,Praistoriska kasaba i rak rana u srcu Evrope. Izvini sto smo bili slepi kod ociju a gluvi kod usiju. Takvi smo jos uvek.
Moli u raju za nas jer znam da si tamo. Ti na to imas puno pravo . Uli duh tvoje pokretacke energije u ove politicke tikve na vlasti . Samo malo,da krenemo! Vecito odan tvojim idejama i osobito tuzan svakog 12 marta.

Boljeg skoro necemo imati......

Proslo je 4 godine i jos nemogu da se naviknem da tog coveka vise nema.ostavio si trag Zorane..

Zoran (Djiki - kako smo ga iz milošte zvali u kući) je bio veliki covek, koji je ziveo i radio u nekom buducem vremenu u koje Srbija i njen narod jos uvek nisu stigli, a kako stoje stvari i nece skoro...
Nazalost, mnogi su ga kritikovali i mrzeli, a u stvari ga nisu razumeli, a najgori su oni koji su ga kritikovali za života a velicali nakon smrti! E takve stvarno ne podnosim!!!
Nazalost malo je nas koji smo u to vreme, kada je bilo najpotrebnnije, shvatili da je on jedina osoba koja moze da nas izvuce iz beznađa u kome smo se nalazili godinama pre toga. Uvek cu ga nositi u srcu i zaliti sto je Srbija 12.03.2003. godine ubijena metkom ispred Vlade Srbije.
Sandra

Dragi nas Zorane, pocivaj u miru. Kazem dragi jer mi niko od politicara nije ulio onakvu nadu da ce nesto biti bolje u nasoj zemlji. Posle svega samo zalim sto nisi, sa svojom porodicom, lepo otisao u svet gde te cene i postuju. Ovde te mnogi nikad nisu zasluzivali. Nije vredelo boriti se za vecinu ovog naroda (cast izuzecima) koji pamti eventualno dan dva unazad. Hvala ti jos jednom za sve sto si uradio za nas.

Zoranovu licnu zrtvu, do danasnjeg dana, jos niko ne ceni!

Danima razmisljam gde bi danas bila Srbija? Muci me samo istina i nas prokleti srpski narod. Ja se licno bez pokojnog premijera osecam siromasno i nesigurno. O Evropi sam odavno prestao da razmisljam.

I dan danas se secam sta sam na ovaj dan pre cetiri godine radila, kako sam saznala, kako sam se osecala. Imala sam retku sansu da ga samo 2 meseca pre ubistva i licno upoznam i popricam sa njim poduze. Taj cu susret pamtiti celog zivota. Voleo je Srbiju i Srbe i hteo je samo najbolje. Znao da je da ga vecina ne razume ali je verovao u sebe i u nas. Po cenu zivota. Ne znam da li je "Srbija stala" ali ovo vise ne lici ni na sta. Sansu koju imamo nismo jos skroz prokockali ali je od velike vaznosti da se konacno probudimo.

Najzalosnije je sto mi kao narod shvatamo stvari tek kada je kasno.Zorana Djindjica ljudi nisu voleli dok je bio ziv i niko nije verovao u njegovu iskrenost.Sada zalimo za njim i pricamo kao da je bio svetac.On jeste bio covek blistavog uma i covek sa vizijom ali je bio samo covek.Mislim da bi on voleo da se sada okrenemo prema onome sto je stvarnost i trazimo najboljeg (najbolju) medju nama i da nastavimo onim putem kojim je on vodio Srbiju!

Kao clan SPO od 90.te godine, nikada nisam glasao za Ds i Zorana. Naravno jesam se borio protiv Slobe i Seselja, i jesam glaso i cuvao kutije za DEPOS I Zajedno, ali nikada nisam bio protiv DS i shvatao sam ih kao mladjeg brata. Naravno DSS i Kostunicu sam shvatao kao gomilu penzosa koji su ni tamo ni vamo, i koji samo izdaju saopstenja i sede u svojim kancelarijama. Na zalost danas, posle cetiri godine od ubistva, jos ne mogu da se saberem, kakav smo to mi narod koji 10 godina glasa za neke dijabole, koji su vratili zemlju u srednji vek zarad svog bogacenja, a tek ne mogu da razumem kakav smo to mi narod koji ubija svog Premijera u sred bela dana i to ispred zgrade Vlade? Ako ostane ovako, znam da je buducnost mog deteta negde preko, a ne sa Nikolicem, Kostunicom i ostalim prodavcima magle. Pocivaj u miru i molim Boga da tvojom smrcu nije ubijena i Srbija. Nek ti je vecna slava.

Kao sto neko rece, svakoga dana, ili bar par puta nedeljno se setim njegovih reci da sami moramo da radimo da bi nam bilo bolje sutra...i ja se toga stalno pridrzavam i dajem sve od sebe i na poslu, i pokusavam da tako bude na svim drugim frontovima...i umem da budem i kriticna i prema sebima i prema drugima, i da smislim kako nesto moze bolje i brze...cini mi se da je to nasledje najvaznije i da zbog njega treba stalno da insistiramo na tome...a nazalost, trenutno nas vode oni koji ne bi da budu bolji, nego svima da ugode...e pa ne moze dragi moji tako...kako bese ono, ako moras da progutas zabu, ucini to odjednom...
Danas je lep dan, sunce je napolju i trebalo bi da to bude znak da moze bolje, i da crni dani mogu da se pretvore u nesto lepo, samo ako se zeli. Stoga je dobro danas misliti pozitivno i tako mu se jos jednom oduziti sto je bio nepopravljivi optimista...i ne dozvoliti da notorne pesimiste pobede...osmeh na lice ljudi i trudite se sto bolje danas...

Setite se te brzine,energije,pameti,odlučnosti i pogledajte sadašnju Vladu,strašno i tužno.Zoranovim ubistvom Srbija je neumitno zaustavljena na putu ka Evropi.

Zorana se secam iz McDonald restorana na Terazijama, gde je blizu stola za kojim sam sedeo, jedna vesela grupa dece slavila rodjendan. Zoran je bio sa njima, raspolozen i srecan, mislim da je njegovo dete bilo u toj grupi i imalo rodjendan verovatno. Bio je samo jedan teleohranitelj, u vreme kada je sve bilo moguce, i malo sta bilo normalno.

Ipak, za to kratko vreme dok sam sedeo u tom restoranu, osecao sam se kao normalni gradjanin neke normalne zemlje, u kojoj nije nista neobichno da premijer sa svojom decom posedi u McDonald-u, u mirno subotnje popodne. Tih nekoliko trenutaka sam se se osecao zaista lepo i drugacije, izgleda da je zaista bio covek koji je sirio nadu. Nisam prisao da mu to kazem iako sam to zeleo.

Zao mi je moje zemlje, u kojoj na zalost vise ne zivim, kojoj je smetao covek koji je subotnje popodne, nasmejan i dobro raspolozen proveo sa svojom decom u McDonald restoranu, na Terazijama.

Na svaku godisnjicu kazem KAKVA STETA! I svaki put sam sve sigurniji da smo svi mnogo osteceni... Ne zelim da ovo zvuci pateticno i/ili izlizano, ali sto se mene tice, on i njegove ideje i dalje zive. Gospodine Djindjicu hvala!

I posle cetiri godine nista nije ucinjeno na rasvetljavanju politicke pozadine ubistva.Znamo da su kriminalci direktni izvrsioci,ali mnogo vaznije od toga je utvrditi odgovornost onih koji su stvorili okolnosti u kojima se zlocin dogodio. To su isti oni koji su profitirali Zoranovim ubistvom,koji su ga bolesno mrzeli i koji su neuspesno zauzeli njegovo mesto. Iskreno verujem, da ce, iako sporo, ipak doci vreme kada ce njegove ubice odgovarati...

Jeza! To je ono sto osecam svaki put kada pomislim na 96/97 i sve ono kroz sta je trebalo proci da bi skocili u BUNAR! Prosto, ljudi koji mu nisu verovali ili su ga kasno prepoznali i oni koji su ga prepoznali i mrzeli zbog toga zivece kao izdajnici ove zemlje. Slava mu.

"neko to od gore vidi sve"...posmatra i tuguje zbog svih koji nisu umeli da nastave ono što je započeo. A meni i svim normalnima ostaje bol i sećanje na njega kao na jednog od retkih koji je voleo svoj narod. Hvala Vam Zorane za to što ste pokušali u ime moje porodice.Laki 16.

Za četiri godine nije isplivao neko ko bi bio barem nalik njemu. Možda nismo zaslužili!?

Mislim da je skandalozno da ni posle 4 godine krivci nisu osudjeni. Opstrukcije nazalost ne dolaze samo od advokata optuzenih, dolaze i od vladajucih struktura. Te strukture kontrolise covek koji misli da mu pripada funkcija premijera i/ili predsednika drzave, bez obzira na rezultat izbora. Srbija se od 12. marta 2003 do danas, polako vraca u onaj stari sistem vrednosti i autokratije koji je postojao za vreme Slobodana Milosevica. To moramo da shvatimo i da budemo spremni da se protiv toga borimo, kao sto se borio Dr Zoran Djindjic. U protivnom ne zasluzujemo ni bolji zivot, ni Evropu.

Vecni Mir, Slava i veliko Hvala!

Hvala Zorane sto si odabrao nas da spasavas umesto da zivis mirno sa porodicom i uzivas u svom radu.
Izvini sto te nismo zasluzili. Izvini sto te nismo sacuvali.

Definitivno jedan od najboljih politicara koje je Srbija imala. Ne mislim da je bio svetac, imao je svojih mana kao i svaki covek, ali je za razliku od ostalih sirio optimizam i dobru energiju, uveravao nas da mozemo da promenimo Srbiju na bolje u kratkom roku, terao nas da se trgnemo iz bunila i da shvatimo da je zivot pred nama, da ne smemo da gubimo vreme i da budemo depresivni. Uzasno mi je sto ova drzava nema snage/volje da se osudi njegove ubice i da koliko toliko zadovolji pravdu - bar da malo olaksa njegovim najblizim. Nadam se da ce kad tad otkriti ko je bio naredbodavac i inspirator ubistva posto su egzekutori poznati. To mora da bude prioritet novog ministra policije i sefa BIA, pa makar morali da ciste svoje redove od kukolja.

Jos uvek mogu da zaplacem u sekundi kada se setim svega. Kao da mi je umro clan porodice, bol ne nestaje! Obican svet ne moze da prezali do danasnjeg dana ...

Umesto lamenta, zeleo bih samo da porucim - nema povlacenja, nema predaje, borba za normalan zivot je potreba svesnog i slobodnog coveka!
Moje najvece postovanje Zoranu Djindjicu i njegovoj zrtvi za ciljeve, koji su daleko van domasaja mediokriteta koji upravljaju ovom zemljom. "Srescemo se tamo negde u buducnosti!"

Za sve što si učinio za nas studente u inostranstvu, večno ti hvala! Počivaj u miru..

Vecno smo ti zahvalni! Uvek ces biti u nasim srcima! Jedan je ZORAN DINDJIC!!!

Nema reci kojima bih izrazila koliko sam mu se uvek divila i koje bi opisale moje ogorcenje od 12 marta pre 4 godine koje traje i danas, kad sam definitivno odlucila da se ne vracam u Srbiju.

Sinoc sam odgledala zloglasni upitnik na RTS iako vec 2,5 god. ne zivim vise tamo sa vama i videla sam sta su obelezili i cime su se bavili i ponovo shvatila da smo, zajedno sa Zoranom zaustavljeni svi mi, da glupost tamo cveta u njaboljem sjaju, da zlocinci sede slobodni i grlati kao nikada do sada objasnjavaju nam smisao zivota, i iznose pravdu na videlo. Tuzna sam i nespokojna opet, mozda vise nego kada sam bila tamo i kada sam mrzela sebe sto sam tamo. Sada mi se sve jasnijim cini da pameti i odvaznosti vis nema i da ja ustvari nemam gde da se vratim, a to bas boli... Neka veliki covek i politicar pociva u miru, uvek ce biti nas koji cemo ovaj dan pamtiti i nositi u srcima kao jednu od najtuznijih stvari koja je mogla da zadesi jedan narod, bez obzira na sve ale koje ozivljavaju, uvek ce nas biti...

Kako ostati ravnodusan na sve ove komentare ?
… Kako uzdrzati suze citajuci i secajuci se Velikog Zorana? Ali … Zlo ga je odnelo za uvek.
A koliko nas je bilo svesno njegove velicine i znacajnosti planova za buducnost pokoljenja? Nase dece?
4 godine bez ikakvog rezultata (!?) Na sta sve to lici?
Pa ima li i malo zdravog razuma i neke etike?
O Boze moj! Na sta sve ovo lici?
Jos jedna lekcija Srbima ali bez pouke: vozovi prolaze a za nas je i zadnji vagon neuhvatljiv.
Daaaleko, daaaleko je Evropa. I sve vise nam izmice.
Zorane Vecna ti slava, a tvojoj porodici hrabrost!
Charly

Ubijena Srbija vaskrsava kroz njegovo nasledje. Na putu da postanemo deo modernog sveta njegova smrt nas nije i nece zaustaviti, Djindjic bi tako voleo. Slava coveku koji nam je i svojom smrcu dokazao da ideali demokratije ne umiru.

Milosevic nam je krao sadasnjost a ovi nazasiti zele da nam ukradu BUDUCNOST! Obesmisljavanjem narodne volje alhemicari nam uskracuju i sansu da se ikada vise "dogodi" neko poput DJindjica! U ovom nakaradnom sistemu, vec bi nasli nacin da ga "uklone" sa politicke scene raznim dilovima i "sestim elementima"! Situacija je krajnje ozbiljna i vreme je za akciju...Bas kako bi Zoran da je ziv.

Dragi Zorane,nek ti je laka zemlja,i vecno ti hvala za sve sto si ucinio za ovu zemlju!
Ljudi,sledimo viziju,on to sigurno najvise zeli!
Slava mu.

Žao mi je samo što ON nije bio dovoljno spretan da prvo pohapsi i osudi njih (Pacova , Budalu i ostale )... sada na njegovu nesreću i našu tugu jedva uspevamo da držimo točak istorije u mestu, a o napretku i ne sanjamo ... nek mu je laka zemlja !

Još uvek živiš u nama!!
Nikada te neću zaboraviti.

Za Srbiju nema utehe i bojim se da nikada više neće imati prilike...
Večna slava i hvala Zoranu!

"Nikad se ne predaj.Kad krenes u preticanje dodaj gas....reci su tvoje Zorane,to je i moj moto,ali...12.3.03 Srbija je zaspala,danas 12.3.07,tebe nema Djiki,a i Srbija jos uvek spava....!!!!!Zasto je bas tako moralo da bude,nikada mi nece biti jasno!!!!!

Zorana nikada necu moci prezaliti. Svake godine suze teku u martu.

Ovog suncanog l2.marta secam se nase poslednje setnje u koju si nas poveo, na zalost do tvog vecnog boravista. Pamticemo te i secacemo te se dragi nas Zorane.

Kad god vidim na tv-u Zorana rastuzim se.
U svakom slucaju trudim se da pamtim njegove reci, i da cinim sve da ih postujem u svom licnom primeru. Bio je sjajan...

Ja gubim nadu da ce od nas ikad ista i biti. Velika je steta sto su ga ubili, a baraba toliko.
Ponekad se pitam, mozda bi bilo bolje da sam rodjen u Helsinkiju ili Malagi, pa da o svemu ovome nista i ne znam.
Kod nas samo gleda kako ce ko da drpi, odakle nam to ja pojma nemam.
Socijalisti, Radikali i njihovi pritajeni simpatizeri jos uvek u ovoj zemlji imaju pravo da se prave pametni svojim licemerijem.
Neka ti je vecna slave Zorane Djindjicu.

Bila mi je cast sto sam imao priliku da sa njim "setam" ulicama Beograda za vreme demostracija 96-97.Srbiji je bio potreban,a sada mi se cini jos vise.Pocivaj u miru Zorane!

Sećam se ovog datuma pre 4 godine jasnije nego ikada.Koliko smo bili srećniji i puni nade...Imali smo prave uzore...Kada gledam snimke na TV-u gde Zoran pun života ide među ljudima i šalje jake i olučne poruke čini mi se živ i da je tu!Dok god ima nas koji verujemo,dok god ima nas koji dižemo na dostojanstven način glas protiv svih vrednosti koje nas unazađuje, Zoranove ideje će živeti.Koliko je uzvišeno imati savest i sramotu...Koliko je sitno i glupo ubiti ovakvog čoveka.Svi imaju pravo na njega,podržimo sve one koji žele da slede njegovu viziju.Nadam se da ćemo imati snage da prevaziđemo dečije bolesti koje samo mi dva put bolujemo i da ćemo biti bar upola dobri kao što je on bio!Sa velikom tugom i poštovanjem gledam u njegov lik i delo i slobodno mogu reći da mi je uzor.Zoran je najsvetlija tačka u našoj modernoj istoriji,vreme pokazuje!Ovo je dan koji nam govori koliko je ružno biti sujetan i zloban,jer najbolji ostaju najbolji i posle života!Kada ćemo se opametiti?

Svojim delom, duhom, radom i entuzijazmom gosp. Djindjić je zauzeo neprikosnoveno mesto u našoj (jadnoj) novijoj istoriji. Živeo sam u ubedjenju da ću i ja posle 15-ak godina agonije zakačiti nešto života koji inače žive ljudi iz EU. Za vreme njegovog vodjenja naše zemlje čovek je imao osećaj da grabimo napred brzinom svetlosti; ali kako to kod nas već biva mi kao da smo prokleti i kužni. Opet kočnica, opet nazad, i opet agonija bez kraja.
Neka ti je večna slava i hvala

Veliki covek za malu Srbiju. Srbija je ostala i dalje mala a on jos veci.

Uvek mi se oci napune suzama kada pomislim na 12. mart 2003.
Od tog tuznog dana uvek i za njega upalim svecu kada to cinim i za svoje najmilije.
Kada su ubili Zorana postalo mi jasno da se vise necu vratiti da zivim u Srbiji.
Nazolost, ostalo nam je samo secanje!

Nadam se da sada svi vide koliko je za ove četiri godine Srbija vraćena unazad.Zorane hvala za nadu i viziju!

Kukuriknuo je petao u Srbiji i vise od tri puta, no, razne Jude su ipak dosle da poloze cvece na mesto zlocina. Doduse u odvojenim defileima, ali...

Osecam iskrenu potrebu da i ja ostavim koju rec na ovom mestu. Hvala za nadu. U njegovo vreme bio sam ponosan kad kazem odakle sam. I dalje se secam tog entuzijazma koji je vladao. A on je bio pokretac. Hvala.

Beskrajno simpatican, inteligentan i sposoban bio je trn u oku i svojim neprijateljima i "prijateljima". Smenili su ga sa mesta gradonacelnika vec posle nekoliko meseci njegovi koalicioni partneri i njihovi zajednjicki neprijatelji. Bilo je to vreme nistavilosti, vreme prebega, prevrtaca i svakojakih protuva. I posle 2000. okruzili su ga i prijatelji i dojucerasnji neprijatelji. Cuvali su ga oni kojih je prvo trebao da se cuva, jer su mu radili iza ledja. Dok su ga dzelati jurili, saradnici su nesposobno posmatrali a neki i navijali. Nije imao ni dostojnih protivnika ni dostojnih saradnika, cast izuzecima. Indoktrinirana gomila pisala je najsramnije i najmracnije stranice srpske istorije, dok je jedan veliki covek pokusavao da unese bar malo svetla. Mrak je progutao svetlost, bauljamo kroz vreme, ludilo svih boja senluci. Zoran ostaje vecno u nasim srcima kao najrodjeniji. Neka mu je vecna slava.

Koliko smo mi narod sa kratkim pamcenjem, pa se danas samo manjina seca sta je ko govorio tog 12. marta 2003. dok su vesti jos stizale i dok smo svi sedeli pred televizorom i sa nevericom gledali ono sto se dogadja...

Medjutim, treba pogledati istini u oci i pogledati malo siri istorijski kontekst i shvatiti da ovo nije ni prvi (na zalost verovatno ni poslednji) cin ubistva u tom visevekovnom pokusaju da se spreci modernizacija i evropeizacija Srbije.

Ubijani su i ljudi, ubijane su i drzave, ubijani su i citavi narodi.

I kada glasnogovornik srpske inkvizicije prorice "Ako Djindjic prezivi, Srbija nece" i na to niko ne odreaguje, u pitanju nije nezadovoljstvo zbog tranzicije, izgubljenih ratova ili malih penzija. Niti je u pitanju frustracija zbog Kosova, haskog tribunala ili viza. Radi se o istorijskoj intertnosti koju je Djindjic dobrano prodrmao i zbog koje je morao da plati glavom da bi se na vlast vratili oni koji svoju nesposobnost mogu samo sistemski da sakriju i onda da se busaju u svoja gubitnicka prsa: "Zivela Srbija!".

Tog proleca 2003. trebalo je delovati brzo, jer im je vreme bespovratno isticalo. Kriticna masa je bila na samom pomolu. Djindjic je vodio Srbiju kao da je avion. Doveo ju je na pistu i pritisnuo gas. Mocni motori su poceli da je ubrzavaju do neslucenih granica. Brzina posle koje nema povratka u hangar vec samo uzletanje u visine bila je na dohvat ruke, u pitanju su bili metri. Ali u poslednjem trenutku, oduzet je gas, avion se odrulao do kraja piste i zabio nosom u kukuruzno polje da odatle vise nikad ne poleti. Zalosno je, ali buducnosti u toj jadnoj zemlji vise nema ni za koga ko trenutno tamo dise. Mozda neka, danas jos nerodjena, deca kroz 100 godina budu imala neki drugaciji zivot. Svi nasi zivoti su odavno zaludno potroseni, a onda i definitivno i potpuno zaustavljeni tog 12. marta 2003.

Zoran Djinjic spada u jedne od retkih progresivnih politicara koje je Srbija u svojoj dvestogodisnjoj istoriji imala malo i zbog cega je platila visoku cenu. Cak i oni koji su se neumesno i nepristojno radovali posle njegovog ubistva, iako to ne zele da priznaju ,jednog dana morace da se suoce sa civilnim posledicama rata i ovim politicarima sto su mu bili "alternativa" i sto ce da usrecuju Srbiju sledecih nekoliko decenija. Jer lako je bilo biti oponent Djindjicu i glasati za duhovne Legije, kad je taj isti Zoran otvorio Srbiji vrata i uveo je tamo gde nije bila nikad kao samostalna drzava i napravio joj ugled od svetskog parije do svetske vesti broj 1. Medjutim kao i uvek mi smo taj kratkotrajni i s teskom mukom steceni ugled lako proceradali. I ne cudi sto se 95 funkcionalno nepismenog naroda raduje sto njega nema i sto moli boga da se nista u Srbiji ne promeni da bi oni i dalje mogli da se bave muvanjima i svercom i da bi mogli obrazovane ljude da teraju na buvljak i u egzil.Cudno je sto ovi tzv. "intelektualci" predstavljaju najglasnije zagovornike blacenja njegovog imena, poturaju price o trecem metku, o tome kako su ga ubili njegovi, kad je jasno da je njega likvidirao monstruozni aparat bivseg rezima, kad se zna ko je njime u to vreme stvarno komandovao i ko je imao glavnu i preteznu korist od njegove smrti. Ali jedno je sigurno, posle Tita, Djindjic je jedini politicar ciji je ugled i vestina daleko prevazilazio male okvire i skromne potencijale zemlje na cijem premijerskom celu je bio, a dosta ce vode proteci i Savom i Dunavom dok Srbija ne bude imala takvog slicnog lidera. Jer u zemlji u kojoj je znanje i postenje najveci greh a slobodna misao i govor ravan velizdajstvu, tesko ce se naci dostojna zamena za njega. Jer vidimo da i u mnogim sportovima gde smo bili ne svetski prvaci nego velesile, tesko moze da se nadje zamena a kamo li u politicii gde politicar mora da ima i druge kvalitete osim da je na prevaran nacin stekao neku diplomu ili postdiplomske studije, zna da cita novine i nesto malo nacional romanticarskih pisaca. Potrebno je da razume vreme u kome zivimo i prilike u svetu koje vladaju jednom recju da vodi brod do sigurne luke izbegavajuci ogromne talase. Ali takvih politicara ovde nema i u tome je tragedija Srbije. Ovde vladaju na zalost militantni mediokriteti preostali posle egzodusa prave inteligencije i koji ne znaju kako treba kormilariti, a pri tome se grcevito ili drze ili bore za to kormilo. Dok ne dodje neki novi lider, a ne "vozd" imacemo prilike da se nagledamo citavih plejada replika likova iz Domanovicevog "Vodje" i da uzivamo u carima "seoske civilizacije" koju svim srcem prizeljkuje nas duhovni poglavar D.Cosic. Samo se u toj civilizaciji necemo cini mi se svi bas leba najesti.

Uvek sam govorio da Zoran predstavlja otelotvorenje progresivne misli.
Samo je on uspevao da konstantno talasa moju svest...
Jos zivimo u vremenu gde laz urla a istina mora da cuti, ali sa vremenom ce sve doci na svoje mesto.
Tada ce Zoran Djindjic biti slavljen od svih i stace rame uz rame sa Nikolom Teslom, Dostejem Obradovicem, Vukom Karadzicem i Svetim Savom.

Pitam se dokle ce da boli? Mislim da nece prestati.Svake godine mart me doceka suzama, koje ne mogu da zaustavim.
4 godine nakon svega, Srbija glasa za radikale. Ima li tuznijeg saznanja? Znala sam i tad da Srbija nije bila spremna i dorasla Zoranu, ali da ni 4 godine kasnije nece shvatiti, iako ga nema, i svakom normalnom je jasno sta je Srbija izgubila...to nisam sanjala ni u najgoroj nocnoj mori. Pesimizam, beznadje i mrzovoljna Srbija nije zemlja koja siri krila pripremajuci se za let, koju je ostavio. Ne zelim da zivim ovde, i ne verujem da cu ostati. Previse je tesko sanjati o letu dok tonete u zivo blato.
Hvala mu na nadi, hvala mu na viziji, hvala sto je postojao.
Neka mu je vecna slava.

Ponekad kazem cerki da, ako mora da pojede zabu, ucini to odmah (bez puno gledanja), a ako treba da pojede vise zaba - pojede prvo najvecu.
Hvala na svemu!

Dok citam komentare oci mi se pune suzama.Ovakva Srbija te nije zasluzila. Ono sto je Tesla bio za nauku to si bio ti Zorane za politiku. Takav talenat retko se radja.
Neka ti je vecna slava i hvala. Pocivaj u miru Zorane!!!

Veoma mi je tesko bilo sta da kazem. Knedla u grlu! Neka tebe tamo gde si, i tako te nismo zasluzili. Pocivaj u miru! A djavo ce kad-tad doci po svoje pulene.

kratak citat, jedan od milion pametnih s kojima je Zoran pokusavao da
urazumi budale:

Zoran Đinđić, 29. 06. 2002:

Mi smo veseo narod koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra
otmenim. I jer ga oslobađa odgovornosti. Ako već unapred sumnjate u
uspeh, neuspeh će vam lakše pasti, jer ste ga mudro predvideli.
Nedostaje nam kondicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa
jakim karakterom u javnom životu. Previše je površnog mudrovanja i
površnog nezadovoljstva, koje ne podstiče i ne oplamenjuje akciju nego
je blokiraju. I previše je intriga i tračeva, kao u Rimskom carstvu
godinu dana pre njegovog raspada.

Na dan ubistva premijera Zorana Djindjica svetski mediji su objavljivali in memoriam emisije o tom velikom coveku. Zorane, i u svetu i u nasoj zemlji ljudi cene tvoj rad, hrabrost, ljubav i znanje. Ne secamo te se samo na ovaj tuzan dan, kada smo pre cetiri godine plakali i pitali se kako ce Srbija bez tebe; secamo te se na svako spominjanje Demokratske stranke, na svako spominjanje devedesetih kada si bio velika svetla licnost koja nam je davala nadu u beznadju. Isao si ispred svog vremena, kao svi revolucionari, postovan primer borbe za bolju Srbiju.
Vecna Ti slava i Hvala.

Želim da se pridružim ovim ljudima i kratkim komentarom odam počast jedinom premijeru (ličan stav) kojeg je Srbija imala. I pre 4 godine već u ovo vreme sam smatrao da Srbija neće imati snage da ikad nadoknadi gubitak koji je u tom trenutku podnela. Ove 4 godine su još više pojačale taj osećaj koji me razdirao tog prokletog dana. Nek ti je slava i hvala za trenutke nade.

Njegovo ime označava zoru, ali ta zora je ostala ukočena negde pri dnu horizonta, kao nekakv stop-kadar, i mi ne znamo da li će se film otkočiti, a zora konačno svanuti... Ovo nije vreme heroja. Malo koja zemlja ih ima. On je bio heroj u svakom smislu te reči. Narod ga će se uvek sećati i, kako vreme bude prolazilo, on će biti sve veći. Ja lično, pričaću svojoj deci o jedinom heroju našeg doba.

Samo je jedan bio Zoran Djindjic....a mi nismo uspeli da ga sacuvamo!

Sve dok postoje ljudi koji zele dobro ovoj zemlji i dok se secamo njegovih ideja, Djindjic ce biti ziv.... Blago onom ko zivi dovijek, imao se rasta i roditi :)

Zorane, ipak si uspeo Srbiji da otvoris oci. Stvarno jesi.

Bio je nasa zvezda vodilja..a danas kada ga nema izgubili smo svetli put u buducnost koju je on na najbolji moguci nacin konstruisao ,pokazivavasi nam kud i na koju stranu.Neka ti je vecna slava sampione..

Zoran je uvek birao najbolje, dok ovi (svi) biraju samo plotrone i poslušne. Zoran je planirao budućnost zemlje dok ovi planiraju sopstvene budućnosti makar im rodjena zemlja nemala ikakvu budućnost. Zoran se okretao učenju iz dana u dan dok su se ovi rodili naučeni o svemu. Zoran se okretao mladosti duha zbog energije, pozitivizma i rešenje koja sa tim dolaze, dok se ovi ne okreću jer ni za toliko nemaju snage. Neka se svi zapitaju zašto nam je većina političara takva kakav je i zašto ih je, barem Zoran gurao tamo gde im je mesto: u prošlost, zaborav, daleko od uticaja na svakodnevnicu i budućnost zemlje koju je istinski voleo. Bio je i Srbin i Evropljanin i porodičan čovek i svi su ga poštovali.
Neka Ti je večna slava i hvala poštovani Premijeru.

Dragi Zorane!
Secas li se kada si im jednom prilikom rekao da idu da spavaju a da nas puste da radimo. Da, otisli su na spavanje i jos uvek spavaju. Probude se samo onda kada nesto treba ukrasti i za sebe odraditi. Veruj mi, od onda se u Srbiji nista pametno nije desilo. Kostunica je jedan deo svog mandata izgubio cuvajuci drzavnu zajednicu, a drugi deo cuvajuci Kosovo i Metohiju. Drzavnu zajednicu nije sacuvao a sve ukazuje na to da ce i ovo drugo negde izgubiti. I dok je on to cuvao, njegovi ministri su krali i tumarali iz afere u aferu. Takva je Srbija danas. E, koliko nam samo nedostajes.

Kada su ubili Zorana pomislio sam da se reforme koje je predvodio ne mogu nikako zaustaviti i da ima jos ljudi u Srbiji koji ce nastaviti da nas vuku Zoranovim putem u buducnost... o, kako sam bio u krivu...

Bio je najbolji,nazalost ovi psi proteklih ratova nam ga uzese,ubise nam buducnost nase dece.

Sledimo Zoranovu viziju, to je jedini nacin da mu se odužimo za sve ono što je učinio za nas i za ovaj narod. Pokazao je put kojim treba ići, ostaje jedino da teramo ove blede kopije da slede taj put a ako neće, onda da ih menjamo, to je njegov ideal, glavu gore...

Pre mnogo godina postojala je nada da će se u ovoj zemlji nešto promeniti. Ta nada je s tobom pokopana. Mi što te se još uvek sećamo verujemo u vaskrsnuće. U vaskrsnuće tvoje ideje - evropske, moderne, pravedne Srbije. Dok se to ne desi, mi ćemo i dalje da tavorimo uz ove koji vode ovu zemlju ravno u propast. Mirno počivaj, ovde više niko ne može ništa promeniti.

Zorane, HVALA TI!!

Zorane Hvala! Bio si i ostao moj jedini pravi uzor. Mnogi danas ponavljaju tvoje reci i pokusavaju da te imitiraju.

Posle četiri duge godine od ubistva Premijera, nama je sve gore. Dragi Zorane ti počivaj u miru,a nama neka je Bog u pomoći.

Proslo je cetiri godine od tragicnog dana,dana kada je jedan covek usao u anale srpske istorije.Taj covek je bio spreman da zarad viseg cilja,menja stvari koje mi nismo bili u stanju da menjamo.Jednostavno covek je bio sve ono sto mi nismo ili sto ne mozemo da postanemo.I zbog toga i dan danas postujemo i volimo lik Zorana Djindjica. To je prosta cinjenica i tu nema spora,ali ne smem da propustim a da ne pitam,a sta se desava sa njegovi delom?On je dao zivot za ovu zemlju,i to jasno govori o njegovoj velicini,velicini kao coveka,kao pojedinca koji je imao ideju za koju je na kraju polozio svoj zivot.Nama obicnim davaocima glasova najlakse je da otkucamo jedan srceparajuci komentar na danasnji dan,jer cemo se posle osecati malo bolje.Pitam, da li bi Zoran to zeleo?Da li ste zaboravili zbog cega je on ubijen?Time sto posaljemo komentar,necemo promeniti stvari u Srbiji,sutra necemo ziveti bolje,sutra necemo ziveti drugacije.Hajde da se aktiviramo malo,uradimo nesto da promenimo stvari,da kazemo da nije dao zivot uzaludno…Najtuznije od svega je ponasanje njegovih politickih saradnika-naslednika.To je tek neshvatljivo.Pa upravo zbog njegovog zivota,treba da zajedno rade i to u tisini,posto su nesposobni da primete da se stvari nisu mnogo promenile u poslednjih cetiri godine od kada ga nema.Zoran nam je ostavio svoj san u nasledje,san koji je ujedno i nas zajednicki.Tek kad ostvarimo taj san,imacemo pravo da kazemo da Zoran nije dao svoj zivot uzaludno,da smo vredni njegovog zivota,da nas je stvarno briga za to!Do tada…Vecna slava Zorane!

Iskrivljena je slika da se Zoran Djindjic dozivljava kao svetac. To nije sustina. Sustina je da je ova zemlja ostala bez glavnog pokretaca energije i nosioca reformi, i da je opsta karakteristika ovog prokletog srpskog mentaliteta da ponizava svakog ko pokusa da se suoci sa inercijom, pogresnim sistemom vrednosti. Sustina je da nisno umeli da cenimo i postujemo njegovo znanje. Ipak, ostaje nam da pokusamo da posedujemo makar delic njegove energije i optimizma, da krenemo napred, da sazrimo kao nacija, da shvatimo sta su nam prioriteti. Treba da budemo i dovoljno jaki i enrgicni da menjamo mentalitet, da menjamo sebe, da mislimo na buducnost. I zato, danas, iako bih plakala, potrudicu se da ne zaplacem, danas cu raditi punom parom i misliti na njega. Mislim da je on to zeleo da vidi kod nas.
“Nema spavanja! Vreme je za akciju!”
Gimnazijalka, 1990.

Zorane, hvala ti. Teško je i shvatiti kakvu si žrtvu podneo zbog nas.
Snage u nama ima, ali se mora svako od nas odupreti hohštaplerima, i bitangama u nama samima.
Srbijo, vreme je da zasučeš ruke i uzmeš metlu.

Prvi put citam komentare a da mi se cini kao da ih je napisao jedan covek.Ima nas jos...Dragi nas Zorane,hvala za san koji si nam poklonio.

Kako sam ponosan na sve ove komentare koje ovde citam. Slava ti Zorane Djndjicu. Kao sto se ovde moze videti, zauvek ces ziveti u nasim mislima.

Dragi Zorane, mnogo mi nedostajes. Posle tvoje smrti shvatila sam da za nasu zemlju vise nema nade.I dalje ne verujem.Neka ti je laka zemlja i nek te andjeli cuvaju

Zoranu Đinđiću, najsposobnijem i najhrabrijem političaru u dvovekovnoj istoriji nezavisne Srbije neka je laka zemlja, a vi ljudi nemojte da kukate na crnu sudbinu i da posthumno pravite kult ličnosti: prisetite ga se s pijetetom, pomislite na ženu i decu koje je ostavio i žrtvu koju je podneo u ime modernizacije ove azijatske satrapije, i krenite dalje, uvek napred, uvek u pravcu budućnosti, znanja, razmišljanja i akcije a dalje od glupih i zastarelih pogleda i običaja, konzervativizma, lenjosti i verske zatucanosti, pa će se uskoro u ovom narodu naći ne jedan, nego hiljadu Zorana, jer samo to nas može izvući i postaviti na pravi put uprkos svim preprekama a najviše oligarhiji ubica, ratnih profitera i demagoga koja guši Srbiju. Zorana su uspeli da ubiju, ali celu Srbiju ne mogu, zato pamet u glavu i, umesto plakanja za Zoranom, krupnim koracima napred smerom koji je on zacrtao.

Mislim da nikada više nećemo imati onu prednost koju smo imali sa Zoranom, a koju smo izgubili pre četiri godine. Tada sam se samo plašila da danas sam potpuno sigurna da više ništa nikada neće biti isto!Ovaj dan je dan koji doživljavam kao najličniji i najteži gubitak.Jedno mesto će zauvek ostati neupražnjeno.

Kako ubiše Zorana, nastade 'mir'. Nikome više ne preti atentat. Mi iz kolone što ga je ispratila nikome ne smetamo. Prevelika nam žaba? Pa ako svako po malo gricne, poješćemo je.

Da je bilo vise Zorana na Balkanu pre '90 bila bi druga pesma ali posto nacionalisti vladaju Balkan nemoze ocekivati vise.
Bices opamcen kao veliki lider sa vizijama i bas gospodin covek i Srbi treba da se ponose sto su imali jednog coveka kao sto si ti bio.

Do tog, tragicnog ,12.03.2003 nisam verovao da me smrt politicara moze tako licno pogoditi. Cak i cetiri godine posle toga osecam taj tupi bol u grudima.
Zorane hvala ti za trenutke nade koje si nam pruzio da i Srbija moze biti normalna zemlja.

12. mart 2003. na zalost nikada necu zaboraviti. Vise od momentalnog gubitka nade u bolju buducnost mene, moje porodice i moje zemlje, zabolelo me sto su zlikovci ugasili zivot jednog takvog coveka. Najznacajniju istorijsku licnost i najboljeg predvodnika kojeg smo ikada imali.
Nema tih reci kojima mogu opisati koliko mi je zao sto se sve tako zavrsilo.
Tog 12. marta plakao sam nebrojeno puta a i dan danas mi se place kad se setim. Tebe tako sposobnog, vrednog, hrabrog i dobrodusnog, mi kao narod nismo zasluzili. Nikad nismo bili svesni sta smo imali i jos uvek nismo svesni sta smo izgubili.
12. mart 2003. je najveca nepravda koju sam doziveo i koja se ikada desila na ovim prostorima. Ipak, znaj da nisi otisao uzalud, jer ostaces vecno u nasim srcima, a ja cu se dobro potruditi da i moj dvetomesecni sin zapamti ko je bio ZORAN DJINDJIC.

Veliko postovanje velikom coveku , njegove ideje traba da budu putopis za nove generacije i uzor za balkanske politicare. postovana familija Dindic primite moje iskrene simpatije. skender

Zorane, ja sam bio u osmom razredu u vreme tvog ubistva. Ipak, jako te se dobro secam sa televizijskih emisija. Ja sam bio ucesnik postizbornih protesta 2000-e i jako se ponosim time. Ove godine sam na razmeni srednjoskolaca u Americi. Tvoj ugled u svetu mi je omogucio da idem u Ameriku na godinu dana i da me gledaju kao ravnopravnog. Hvala ti na svemu sto si ucinio za nas. Ja cu da te poslusam i probacu da nikad ne napustim Srbiju, nego da se poput tebe uhvatim u kostac sa svim problemima Srbije i da krenemo napred. Nasa zemlja srbija ne sme da bude mudra sova koja stalno misli, mora da bude orao na nebu, da se vine u visine i leti krilima slobode. Plakao sam tada, a suze su mi i sada u ocima. Hvala ti na svemu. Secacemo te se zauvek!

Nemam obicaj da pisem komentare ali mi i nije namera da dajem komentar. Pisem ovo zbog sebe a ne zbog drugih koji ce to da procitaju.
ZOran Djindjic je bio nesto posebno, nesto sto mnogi na zalost jos uvek nisu u stanju da vide i prepoznaju. Imao je ideju i kako, i sta i zbog cega. Imao je ogromnu volju da nas ipak jadni i zaostali narod pokusa da povede napred i prema toj toliko puta pomenutoj pravoj Evropi. Na zalost, nismo bili spremni da mu damo podrsku kakvu zasluzuje i na zalost, uspeli su hohstapleri da ga uklone i da nam uzmu onoga koji se ne moze nadoknaditi. Za to je dokaz svakodnevnica u Srbiji, to svi znaju i oko toga nema mnogo mudrovanja. Optimizam bi trebalo da prevlada ali ... Nemamo mi mnogo razloga za optimizam. Surova realnost je da nam treba mnogo, mnogo vremena da se iz korena promenimo i probudimo. Ako je to uopste i moguce.
Neka mu je vecna slava i hvala! Njegovoj porodici i svima nama ostaje samo nada da to ipak nije bilo uzalud.

Ajde ljudi pa sam Zoran ne bio voleo da posle njega brod potone. Pokazao nam je put, vreme je da odrastemo i nastavimo. Sad je lakse, posle njegove zrtve ali nema predaje. Dokazite da vam je stvarno stalo i borite se svakoga dana. Nema drugog puta.

Cetiri godine nakon tvog ubistva RTS vodi covek koji je rekao: "Dok je Djindjic ziv Srbija je mrtva",a Bora Djordjevic pred dvesta hiljada ljudi, svog bubnjara predstavlja imenom tvog ubice.
To su ljudi za koje si ti dao svoj zivot.
Kada se setim tog dana setim se i stihova jos jednog, prerano preminulog srpskog velikana, Milana Mladenovica:
Zabranjujem
da dodir bolesti i
dodir zavisti bude kraj
Ovo ne sme biti kiraj!
12.03. ne sme biti kraj!
Zorane, HVALA.

Zoran Djindjic je bio i bice nesto najbolje sto je ova zemlja izrodila. Danasnji politicari mu nisu ni do kolena. Neka ti je vecna slava i hvala za put koji si nam osvetlio!

Dragi Zorane,
Mnogo bih rekla, ali sve se svodi na jedno: bio si predobar za Srbiju. Tokom onih godina koje sam dozivljavala i kao licni i kao nacionalni poraz, bio si moja nada da ipak idemo ka pobedi. Davao si mi snagu da i sama hodam hrabro napred. Posle tvoje smrti sve sto je islo napred stalo je, okrenulo se, i krenulo unazad. I ja vise nisam imala snage, vec sam spakovala kofer i otisla iz Srbije. Jos uvek se osecam kao da sam te izdala. E, meni je to najbolji dokaz da si bio bolji, vredniji i hrabriji od svih nas, ostalih Srba. Neka Ti je vecna Slava i HVALA.

Svi mi se cude sto sam svom sinu dala ime ZORAN, kazu da je to bas retkost, a ja se ponosim. Hvala TI na svemu.

Neka je vecna slava Zoranu koji dade zivot za svoju otadzbinu. On pokrenu tocak koji se neda i nece zaustaviti iako situacija sada posle 4 godine izgleda jako crno i pesimisticno saplicacemo se mi jos ali necemo pasti u mrak beznadja koji vladase do 2000. godine. Hvala za takvu nadu, ima u Srbiji jos razuma.

Od tog dana do danas se nista nije promenilo, nazalost u Nemackoj sam i u maju zavrsavam studije,nude mi posao ovde ali ne mogu da prihvatim, Srbija je zemlja koja mi je u srcu i zelim da se vratim i doprinesem prosperitetu zemlje, ako je moguce, ja se ipak ne pitam,ali ovi danasnji politicari vise vole neke principe mislim da je broj sest u pitanju nego narod zemlje koja vapi i trazi izlaz i haosa i zeli samo normalno da zivi.

Sta reci....ne znam ni kako da odaberem prave reci, sve sto pomislim odmah mi natera suze na oci... Nemamo mi vise cemu da se nadamo. Nema Srbija vise nikoga kao sto je bio Zoran. Mi smo jedan lenj, podmitljiv narod, iznad svega zavidan i sklon optuzivanju drugih za svoje nesposobnosti!!! Neko ce mozda reci da pljujem po sopstvenom narodu, ali to su cinjenice koje svaki novi dan potvrdjuje. Dragi Zorane, mozda je i bolje da pocivas u miru, i ne gledas kako Srbija nepovratno tone u moru lazljivaca, demagoga i lopova! Slava ti!

Zorana, HVALA ti za sve. Nikada te necemo zaboraviti.

Proslo je 4 godine, a presude jos nema. Srbija-daleko od dobrog puta i koja mrzi pametne i vredne.

zorane, hvala ti sto si dao svoj zivot za mene, i za moju buducnost. nemam cime da ti se oduzim osim toga da vredno ucim i radim. hvala za sve, do neba.

secam se ko da je juce bilo, budim se da idem u high school i roditelji mi porucuju da je Djindjic ubijen. Ih koliko sam suza proplakala, do tog trenutka sam jos i mislila da vredi da se iz ovih daljina iz daleke azije, vratim u nasu zemlju ali posle toga mi je sve to izbledelo i ostalo negde u mislima. ja ne razumem nas narod, Zoran je bio i ostace jedan od najboljih jer boljeg nece biti u skorije vreme na zalost.Mislila sam na njegovu decu, koliki je sok to bio za njih, mislila sam kako je kukavicki da ubijete coveka sa ledja na stakama, sada je pitanje zasto okrivljeni nisu osudjeni? sta se ceka? Idem da se isplacem mnogo mi je tesko cak i da pisem o tome.. Zorane pocivaj u miru, a porucujem nasem narodu, probudite se dok jos ima vremena, posledice ako to ne uradite bice jos gore no sto nam je bilo!!!!

Pocivaj u miru.
Ovaj te narod nije bio dostojan.

Veliki gubitak i veliki promasaj za celu Srbiju, nije imao premca, znao je kako treba i sta treba Srbiji. Pametan covek je bio neustrsljiv i cenjen, eto ja sam muslimanka iz okruka raske, a zivim u dijaspori, Zoran mi je ostao u srcu, zracio je takvom pozitivnom energijom, da je svakome kao dobar premijer ostao u srcu.

Zoran Djindjic je dao sve sto je imao za Srbiju. Vreme je da pokusamo da i mi to ucinimo. Od kukanja nad sopstvenom sudbinom samo ce nam se ledja jos vise saviti.

Da li Vi vidite sebe i svoje poruke? Sto dvadeset ljudi da povede još po jednu osobu sa sobom je početak demonstracija. Zar vam se, svima vama, ne čini da ga ubija ponovo upravo naša malodušnost? Slogan "Bori se Borise" je očigledno shvaćen samo kao "bori se za vlast sa kojom ne znaš šta ćeš". A Djindjić i jeste bio borba. Zato, ako ga stvarno nosite u srcu i milsima, bar na današnji dan, setite se da moramo da se borimo. Da li ćemo dozvoliti da sve ono u šta smo , s njim verovali, umre kao i on? Da li je ovo ona budućnost koju smo hteli posle 5.oktobra? A on će živeti samo ako ostvarimo ono za šta se borio. I ne zaboravite one protiv kojih se borio. Zar ne primećujete da ih prihvatate kao normalno pojavu smao u drugom stranačkom odelu. Ljudi, nema jadikovanja i žalopojki, jedino borbom za ono u šta smo verovali možemo da sačuvano i NJEGA od zaborava. neće ga sačuvati nazivi ulica i trgova već Srbija kakvu je on želeo.

O ZORANU ne treba trositi reci dovoljno je videti sta je ucinio za nas narod,neki ga nisu voleli dok je bio ziv,neki ga ne vole ni sada ali Srbijo znaj ima nas koji ga vole i postuju mnogo mnogo vise nego ovih drugih,i zato Srbijo hajde da se nadjemo sa njim negde u budcosti kao sto je on govorio, najvise me pogadja kad gledam emisije o njemu i vidim da je ocekivao da bude ubijen ali je odlucio da se zrtvuje za nas, zato mi treba da mu uzvratimo i da odvedemo Srbiju tamo gde je on zeleo da ona bude. Milan KDO SID

Politicara kao Djindjic nismo, niti cemo mozda ikada imati. Iskreno, posle dugog niza godina video sam neku nadu slusajuci resenja za nase najvece probleme. Samo se pitam, pokusavam spoznati kako bi danas ova napacena zemlja izgledala da je on jos uvek sa nama. Ocigledno da u ovoj zemlji ono sto je dobro ne traje dugo sem nasih velikih vaterpolista.
Ipak nadajmo se da ce se pojaviti neki drugi Zoran posto nam je mnogo potreban.
Hvala ti na svemu i neka ti je laka zemlja.

Proklet smo mi narod, ubismo najboljeg medju nama... Sramota me je danasnjeg dana.

Zorane hvala na mudrosti i nadi! Pocivaj u miru, necu te zaboraviti!

Zorane, istih smo godina. Danas bi ti imao 55 godina kao sto ja imam sada. Siguran sam da bi Ti svoj zivot iskoristio na dobrobit nase Srbije i u korist obicnog coveka kome je danas, evo posle cetiri godine od atentata na tebe, vise nego ikada potrebna pomoc u tvojoj Srbiji. Ja verovatno necu nikada moci da iskoristim svoje godine zivota za nista niti priblizno dobro kao sto si ti hteo, i kada bi bilo moguce ja bih ti dao svoje preostale godine da nastavis s onim u cemu su te sprecili neprijatelji naseg naroda. Evo, jos uvek ti neprijatelji ne miruju, znaju da su krivi pa se vracaju na mesto zlocina. Veceras u u emisiji KLJUC na televiziji kojoj svi placamo porez imali smo priliku da gledamo kako te ponovo ubijaju. Pokusavaju da ti podmetnu da si isti kao i oni, da si srpski nacionalista kojeg su ubile strane sile. Zorane, ne brini, udavice se tvoji neprijatelji u sopstvenoj lazi i nemocni da te dostignu. Neka ti je slava i hvala. Tvoj vrsnjak.

Secaju se svi Zoranove recenice - "Gledajte u buducnost i sigurno cemo se sresti negde vi i ja"!!!

Ostajemo mi normalni da ispunimo tvoj zavet i povedemo nasu zemlju i decu u bolju i lepsu Srbiju!!!
Uzeli su nam Tebe,ali nadu nece nikad!!!

Izgleda da smo mi zemlja sa "Sizifovim sindromom" nikad napred uvek nazad.Proslo je 4 godine a meni jos uvek suze teku mislio sam da je samo zbog Zorana ali danas shvatam da zalim za zemljom Srbijom koja je toga dana umrla zajedno sa njim a umro je i deo mene,neverovatno a tek mi je 25.
Sta to radite bre, da li ste svesni da ubijate vec ranjenu mladost!

Cinjenica je da smo u Djindjicu imali jedini kompletan politicki lik koji je daleko odskakao u odnosu na sve druge politicare.Izuzetan intelektualac, visokopozicioniran u inostranstvu, inteligentan i spososoban.To sve je i uslovilo da bude ubijen, jer kao takav je bio opasnost za pozicioniranu, duboko okostalu, retrogradnu, srpsku sovinisticku oligarhiju.
U svakom slucaju bio je i ostao nosilac ideologije moderne -nase Srbije- i mi moramo istu da nastavimo.
Hvala mu!

Nakon "odlaska" Dr Zorana Djindjica, gubim svaku nadu da ce se moja deca, ikada vratiti u Srbiju, Srbiju koja je ostala prazna...
Supruzi i deci pok. premijera moje najiskrenije saucesce, mozda ce im nesto znaciti jedno iskreno secanje.

Велики људи највећу штету направе празнином коју иза себе оставе. Жалосно је што је Зоран Ђинђић убијен. Али је можда још жалосније што су са њим готово нестале реформе друштва. Четири године касније као да изгледа да је једино он желео и могао да реформише ово друштво. Ови који су иза њега остали деле се на две групе. Оне који не желе да реформишу друштво и онда га презиру и оне који би хтели да га реформишу али немају представу како па га апологизују. Ђиниђићу то не треба, он је довољно велик и без тога и како време пролази све већи. Лично мислим да он у овој земљи треба да послужи као инспирација за одлучне и паметне људе да храбро узму судбину у своје руке и промене себе мењајући тако земљу у којој живе. Ако тако схватимо његово наслеђе можда и имамо шансу. Ако његово наслеђе схватимо као нешто у чему ћемо понављати неке "мантре" његових речи (које узгред буди речено често и не схватамо), седећи при томе и чекајући да нам неки нови Зоран разреши проблеме које треба да решавамо сами онда од нас нема ништа. Поједини "демократи" из прве деценије овог века ми личе на "патриоте" из последње деценије прошлог века. Као год што су они хтели Србију до Токија али само под условом да комшијин син оде да се за њу бори тако и ови данас хоће Србију у Европи али под условом да се тамо уђе о комшијином трошку. Ако нас је Ђинђић нечему научио јесте да никад нећемо научити математику преписујући задатке од другог или чекајући да нам их реши друг из клупе. До решења морамо доћи сами а на том путу он нека нам послужи као инспирација. Мислим да толико дугујемо и њему и себи. Слава му...

Neljudi, vi sto ste organizovali, pomagali, odobravali, pucali i politickim stavovima stitili i ohrabrili gnusobe koje su direktno odgovorne za Zoranovu smrt, znajte da ste pucali u mene, tebe, nas, celu Srbiju i sve one koji su nam zeleli dobro. Nema tog suda i te kazne...
Jos bih dugo kukao i pljuvao, da ne znam sta bi mi Zoran danas rekao: glavu gore matori, radi bolje, radi vise, budi ljubazniji i nemoj otici odavde!
Hvala ti

Zasto kod nas sve sto je dobro mora da bude unisteno.Znam samo da bi ZORAN zeleo da idemo napred u sto bolju buducnost,a on ce ostati u mom srcu umpacen po njegovoj zelji za napredkom dok sam ziv.Hvala ti na svemu sto si uradio za nas.

Danas izgleda nestvaran. Kao da se samo okrenuo, na kratko izasao... Pokazao nam je put i... otisao je da bismo mi ziveli. Hvala ti Zorane.

Zoran Djindjic; jedan od najboljih svetskih politicara. Poredjenja radi Bush i Blair su intelektualno nizi, Merkelova daleko sporija dok je Joska Fisher bio ljubomoran na njega jos iz studentskih dana. Imao je fenomenalno obrazovanje: Politika, Filozofija, 2 strana jezika, Umetnost, Religija (narocito o Jezuitskim nacelima koja je preveo na srpski). Bio je vrlo kreativan, sa velikom brzinom misljenja i delanja. Veoma hrabar i odlucan. Veoma sarmantan sa zanimljivim stilom. Veoma drustven, prijatelji na svim kontinentima. Nezavistan od mase i lose tradicije kojoj se suprotstavljao bez obzira na broj oponenata. Imao je i jako lepu suprugu i dobru decu. Zivim u USA, bio sam i u Nemackoj ali jos nisam sreo coveka poput njega. Zoran, Thank you for everything you did for Serbia and Serbian people.

4 godine je proslo a da se nije mnogo toga promenilo na bolje. osim sto se njegov zivot zavrsio a moj promenio iz korena, i sto ponekad nemam snage da se borim, a trebalo bi... radim posao najbolje sto mogu, volim porodicu najbolje sto mogu ali nisam mu bila dobar djak, jer uvek moze i vise i bolje... i svakog dana ja pomislim na to, ne samo 12og marta. Nadam se da i vi mislite slicno... moramo mnogo, mnogo da radimo... onda smo malo bolji ljudi i bliskiji onome sto je on bio.

Uvek u srcu.....

Neka ti je laka zemlja Zorane. Sto se nas zivih tice, kako vreme vise prolazi, postaje ociglednije koliko smo kao narod, drzava i drustvo izgubili sa ubistvom ovog coveka.

Prvo,
veliko postovanje velikom coveku.
Drugo,
posle cetiri godine jos nije izrecena presuda pociniocima i organizatorima zlocina.
Trece,
ne znam kako vi, ali ja sve vise gubim snagu, sve manje je imam da bih je trosio na zivot sa mislju "gde mi to zivimo?" Kako da zivim kad svakim danom vidim da nije bolje?
Pozz

Dragi Zorane!Danas je 12.3.2007 jos neznamo ko su NALOGODAVCI Srbija je stala 12.3 2003.ali se mi postovaoci tvoga lika i dela NADAMO da ce se dici kao sto si govorio a tako je lepo sazeto na CD-u KAPIRAJ KOPIRAJ!!! Radovi na Hramu se odvijaju kako si zamislio protoneimar Ing. Milovanovic se maksimalno trudi licno sam se uverila!!! Bas nam NEDOSTAJES!!!

Za samo dve godine, mudrošću, odlučnošću i hrabrom politikom preskočio je 10 godina i ulio nam nadu i snagu da istrajemo u borbi za bolje i pravednije.

Prošlo je 4 godine, a stega u grudima još uvek stoji. Nemam više snage da verujem u bolje. Bojim se za svoju decu. Onaj ko je mogao da nam pomogne, onemogućen je na svirep način. Nema nade za Srbiju (koja mi više nije ni bitna), nema nade za narod, nema nade za mene...Onakav čovek se jednom rađa i Srbi su imali tu privilegiju, ali ...
Ne mogu ni da pišem, idem da se isplačem!

Nije bio savrsen, ali je bio najbolji!!!! nazalost, nikada vise necemo imati nekoga kao sto je bio on i to je ono sto me najvise plasi. jer je jedino on imao moc da nas povede napred. on je jedan od onih za koga ne vazi narodna izreka "Koga nema, bez njega se moze". Bez Zorana se, ocigledno ne moze.

Kakav je to covek bio! Kad je njegovo srce prestalo da kuca, Srbija je dozivela infarkt koji jos uvek traje...

Zao mi je sto sudjenje njegovim ubicama nije zavrseno posle 4 godine. Zorane, pocivaj u miru!

Svake godine na ovaj dan pomislim koliko nam se normalan zivot ponovo udaljio u onom trenutku kada je pucano na Djindjica. A taman smo poceli da mu se polako priblizavamo...

Pitam se samo sta se desilo u cetiri godine nakod ubistva? Jesmo li osudili krivce? Jesu li saucesnici u zatvoru? Ili su mozda slobodni i mogu na atentat gledati kao na trijumf kada su od poraza 5 oktobra napravili pobedu 12 marta.

On nam je pokazao da moze da ide na bolje, samo ako se to zaista zeli. Bice ih jos, al on je jedini!

Veliki covek,velikog srca i nadasve veliki patriota.
Pokusao je da probudi jednu posrnulu i usnulu naciju, koja ga je prihvatila tek onda, kada ga vise nije bilo.

I kao svakog 12. Marta (posle 2003.) jedno veliko i tesko Uffffffff....
Zaista mislim da bi Srbija izgledala potpuno drugacije od ovoga danas, da je Zoran sa nama. Tesko da cu ja u svom zivotu doziveti jos jednog Srbina reformatora kakav je Zoran bio a to je ono sto je Srbiji najpotrebnije u ovom trenutku. Uvek cu ga se secati samo po dobrom.

Od tog 12. marta 2003 u Srbiji vise nije isto. I mogu reci da je to direktno uticalo na moju odluku da sredinom 20005 odem iz zemlje i preselim se u Nemacku. Sada sam na doktorskim studijama i ne planiram da se vratim. Roditelji i prijatelji bi to jako voleli i kada me to pitaju uvek dobiju odrecan odgovor, a ja uvek pomislim- ali da je Zoran ziv....tada bi bar imala neku nadu.
Dragi Zorane, mi studenti sa protestnih setnji smo mnogo od Vas naucili i hvala Vam na tome

Kažu ljudi da te loše stvari učine jačim. Zorane ti si dokaz da sa gubitkom tebe srpski narod je postao mnogo slabiji. Nažalost nisam imao snage da ostanem u Srbiji i borim se dalje, ali nema dana da ne pomislim na nju i na najvećeg čoveka srpske istorije. Zoranov poster je na zidu moje sobe kao opomena da nastavim sa nadanjem da će moja Srbija biti jednog dana onakva kakvom je on želeo da bude. I da ću se jednog dana vratiti....a to zaista želim...
Počivaj u miru Zorane!!!

Danas idem u crkvu da zapalim dve sveće, za svog oca kao odraz prošlosti, mog detinjstva i odrastanja, naravno i budućnosti u koju me je uputio i za Zorana u ime budućnosti koju je svima nama otvorio...Na žalost, vrata za sebe je zatvorio, da bi ih ostavio nama otvorenim...Neka ti je večna slava i hvala...Johnny Lebane

Zoran Đinđić - jedan i jedini. Toliko nerazumevanja, toliko napada, mržnje... je istrpeo zarad ideje modernizacije Srbije. I kada su shvatili da je jači, pametniji, brži...jednom rečju najbolji ubiše ga najgori...Četiri godine polako nas vraćaju unazad i serviraju nam priču da su svi isti, da su sve stranke iste i "sistemske", i da su one naša sudbina. Pa nam kažu da je normalno da se sad stranke iza leđa javnosti i bez obzira na rezultate izbora mogu dogovoriti o podeli vlasti, fotelja...sve zajedno sa funkcijom predsednika države koga smo mi izabrali ali to sad nije važno. Ideja je odstraniti građane iz procesa odlučivanja i učešća u politici, društvenom životu, ekonomiji...Baš sve suprotno od onoga što je Đindjić hteo - da gradjani uzmu što veće učešće u promenama, da budu motivisani da iskoriste retku priliku da Srbija postane deo Evrope. Ne samo deklarativno već suštinski na nivou vrednosti koje moderni svet deli. I šta sad? Ostaje nam da i pored opstrukcije "sistemskih" stranaka mi kao građani svako u svom životu, na poslu, školi...pokušamo da budemo bar u nekim aspektima naših života dostojni Zorana Đinđića. Večitom nasmejanom mladiću moderne Srbije - večna slava i hvala za viziju koju nam je dao!

Ne mogu da pomislim na Zorana a da ne pomislim na njegovu decu koja su ostecena za ceo zivot.To sto je Srbija propustila poslednju sansu nije nista u poredjenju sa njihovom patnjom i zrtvom.

Život- to nisu oni dani koji su prošli već oni koje smo zapamtili.
Bio je veliki, najveći.
Ja ga nikada neću zaboraviti, moja će deca znati sve o njemu.
Simbol stava, želje, znanja.
Dok ima ljudi koji će nositi ideje i viziju Srbije kakvu je imao Zoran možda ima nade za ovaj nesretni kutak planete.
Večna ti slava, premijeru.
Pamtimo zbog budućnosti.

Zao mi je jako tog coveka. Divio sam se njegovoj inteligenciji, bio je jako simpatican covek i jako voljen i cenjen. Srbija je izgubila jednog velikog coveka i jednog velikog politicara. Neka ti je Zorane laka crna zemlja!

Samo bih po ko zna koji put ponovio jednu od njegovih najboljih opaski : "Iz pozicije puzza, i kornjaca se krece neverovatnom brzinom"
Legendo jedina.

Velik covek, nedostaje svakom postenom, radnom coveku
Do danas mi nije jasno, kako je jedan covek mogao toliko da nas gura napred, samo jedan covek, u to vreme bili smo stigli hrvatsku u reformama i trci za EU, danas, idemo u rikverc....
Zorane, najaci si!!!

Zorane, nikada neces znati koliko nam nedostajes!

Neka ti je laka zemlja dragi premijeru! Srbija je danas sve ono sto ti nisi zeleo da bude: Nebeska,Mitska,Zavetna,Praistoriska kasaba i rak rana u srcu Evrope. Izvini sto smo bili slepi kod ociju a gluvi kod usiju. Takvi smo jos uvek.
Moli u raju za nas jer znam da si tamo. Ti na to imas puno pravo . Uli duh tvoje pokretacke energije u ove politicke tikve na vlasti . Samo malo,da krenemo! Vecito odan tvojim idejama i osobito tuzan svakog 12 marta.

Boljeg skoro necemo imati......

Proslo je 4 godine i jos nemogu da se naviknem da tog coveka vise nema.ostavio si trag Zorane..

Zoran (Djiki - kako smo ga iz milošte zvali u kući) je bio veliki covek, koji je ziveo i radio u nekom buducem vremenu u koje Srbija i njen narod jos uvek nisu stigli, a kako stoje stvari i nece skoro...
Nazalost, mnogi su ga kritikovali i mrzeli, a u stvari ga nisu razumeli, a najgori su oni koji su ga kritikovali za života a velicali nakon smrti! E takve stvarno ne podnosim!!!
Nazalost malo je nas koji smo u to vreme, kada je bilo najpotrebnnije, shvatili da je on jedina osoba koja moze da nas izvuce iz beznađa u kome smo se nalazili godinama pre toga. Uvek cu ga nositi u srcu i zaliti sto je Srbija 12.03.2003. godine ubijena metkom ispred Vlade Srbije.
Sandra

Dragi nas Zorane, pocivaj u miru. Kazem dragi jer mi niko od politicara nije ulio onakvu nadu da ce nesto biti bolje u nasoj zemlji. Posle svega samo zalim sto nisi, sa svojom porodicom, lepo otisao u svet gde te cene i postuju. Ovde te mnogi nikad nisu zasluzivali. Nije vredelo boriti se za vecinu ovog naroda (cast izuzecima) koji pamti eventualno dan dva unazad. Hvala ti jos jednom za sve sto si uradio za nas.

Zoranovu licnu zrtvu, do danasnjeg dana, jos niko ne ceni!

Danima razmisljam gde bi danas bila Srbija? Muci me samo istina i nas prokleti srpski narod. Ja se licno bez pokojnog premijera osecam siromasno i nesigurno. O Evropi sam odavno prestao da razmisljam.

I dan danas se secam sta sam na ovaj dan pre cetiri godine radila, kako sam saznala, kako sam se osecala. Imala sam retku sansu da ga samo 2 meseca pre ubistva i licno upoznam i popricam sa njim poduze. Taj cu susret pamtiti celog zivota. Voleo je Srbiju i Srbe i hteo je samo najbolje. Znao da je da ga vecina ne razume ali je verovao u sebe i u nas. Po cenu zivota. Ne znam da li je "Srbija stala" ali ovo vise ne lici ni na sta. Sansu koju imamo nismo jos skroz prokockali ali je od velike vaznosti da se konacno probudimo.

Najzalosnije je sto mi kao narod shvatamo stvari tek kada je kasno.Zorana Djindjica ljudi nisu voleli dok je bio ziv i niko nije verovao u njegovu iskrenost.Sada zalimo za njim i pricamo kao da je bio svetac.On jeste bio covek blistavog uma i covek sa vizijom ali je bio samo covek.Mislim da bi on voleo da se sada okrenemo prema onome sto je stvarnost i trazimo najboljeg (najbolju) medju nama i da nastavimo onim putem kojim je on vodio Srbiju!

Kao clan SPO od 90.te godine, nikada nisam glasao za Ds i Zorana. Naravno jesam se borio protiv Slobe i Seselja, i jesam glaso i cuvao kutije za DEPOS I Zajedno, ali nikada nisam bio protiv DS i shvatao sam ih kao mladjeg brata. Naravno DSS i Kostunicu sam shvatao kao gomilu penzosa koji su ni tamo ni vamo, i koji samo izdaju saopstenja i sede u svojim kancelarijama. Na zalost danas, posle cetiri godine od ubistva, jos ne mogu da se saberem, kakav smo to mi narod koji 10 godina glasa za neke dijabole, koji su vratili zemlju u srednji vek zarad svog bogacenja, a tek ne mogu da razumem kakav smo to mi narod koji ubija svog Premijera u sred bela dana i to ispred zgrade Vlade? Ako ostane ovako, znam da je buducnost mog deteta negde preko, a ne sa Nikolicem, Kostunicom i ostalim prodavcima magle. Pocivaj u miru i molim Boga da tvojom smrcu nije ubijena i Srbija. Nek ti je vecna slava.

Kao sto neko rece, svakoga dana, ili bar par puta nedeljno se setim njegovih reci da sami moramo da radimo da bi nam bilo bolje sutra...i ja se toga stalno pridrzavam i dajem sve od sebe i na poslu, i pokusavam da tako bude na svim drugim frontovima...i umem da budem i kriticna i prema sebima i prema drugima, i da smislim kako nesto moze bolje i brze...cini mi se da je to nasledje najvaznije i da zbog njega treba stalno da insistiramo na tome...a nazalost, trenutno nas vode oni koji ne bi da budu bolji, nego svima da ugode...e pa ne moze dragi moji tako...kako bese ono, ako moras da progutas zabu, ucini to odjednom...
Danas je lep dan, sunce je napolju i trebalo bi da to bude znak da moze bolje, i da crni dani mogu da se pretvore u nesto lepo, samo ako se zeli. Stoga je dobro danas misliti pozitivno i tako mu se jos jednom oduziti sto je bio nepopravljivi optimista...i ne dozvoliti da notorne pesimiste pobede...osmeh na lice ljudi i trudite se sto bolje danas...

Setite se te brzine,energije,pameti,odlučnosti i pogledajte sadašnju Vladu,strašno i tužno.Zoranovim ubistvom Srbija je neumitno zaustavljena na putu ka Evropi.

Zorana se secam iz McDonald restorana na Terazijama, gde je blizu stola za kojim sam sedeo, jedna vesela grupa dece slavila rodjendan. Zoran je bio sa njima, raspolozen i srecan, mislim da je njegovo dete bilo u toj grupi i imalo rodjendan verovatno. Bio je samo jedan teleohranitelj, u vreme kada je sve bilo moguce, i malo sta bilo normalno.

Ipak, za to kratko vreme dok sam sedeo u tom restoranu, osecao sam se kao normalni gradjanin neke normalne zemlje, u kojoj nije nista neobichno da premijer sa svojom decom posedi u McDonald-u, u mirno subotnje popodne. Tih nekoliko trenutaka sam se se osecao zaista lepo i drugacije, izgleda da je zaista bio covek koji je sirio nadu. Nisam prisao da mu to kazem iako sam to zeleo.

Zao mi je moje zemlje, u kojoj na zalost vise ne zivim, kojoj je smetao covek koji je subotnje popodne, nasmejan i dobro raspolozen proveo sa svojom decom u McDonald restoranu, na Terazijama.

Na svaku godisnjicu kazem KAKVA STETA! I svaki put sam sve sigurniji da smo svi mnogo osteceni... Ne zelim da ovo zvuci pateticno i/ili izlizano, ali sto se mene tice, on i njegove ideje i dalje zive. Gospodine Djindjicu hvala!

I posle cetiri godine nista nije ucinjeno na rasvetljavanju politicke pozadine ubistva.Znamo da su kriminalci direktni izvrsioci,ali mnogo vaznije od toga je utvrditi odgovornost onih koji su stvorili okolnosti u kojima se zlocin dogodio. To su isti oni koji su profitirali Zoranovim ubistvom,koji su ga bolesno mrzeli i koji su neuspesno zauzeli njegovo mesto. Iskreno verujem, da ce, iako sporo, ipak doci vreme kada ce njegove ubice odgovarati...

Jeza! To je ono sto osecam svaki put kada pomislim na 96/97 i sve ono kroz sta je trebalo proci da bi skocili u BUNAR! Prosto, ljudi koji mu nisu verovali ili su ga kasno prepoznali i oni koji su ga prepoznali i mrzeli zbog toga zivece kao izdajnici ove zemlje. Slava mu.

"neko to od gore vidi sve"...posmatra i tuguje zbog svih koji nisu umeli da nastave ono što je započeo. A meni i svim normalnima ostaje bol i sećanje na njega kao na jednog od retkih koji je voleo svoj narod. Hvala Vam Zorane za to što ste pokušali u ime moje porodice.Laki 16.

Za četiri godine nije isplivao neko ko bi bio barem nalik njemu. Možda nismo zaslužili!?

Mislim da je skandalozno da ni posle 4 godine krivci nisu osudjeni. Opstrukcije nazalost ne dolaze samo od advokata optuzenih, dolaze i od vladajucih struktura. Te strukture kontrolise covek koji misli da mu pripada funkcija premijera i/ili predsednika drzave, bez obzira na rezultat izbora. Srbija se od 12. marta 2003 do danas, polako vraca u onaj stari sistem vrednosti i autokratije koji je postojao za vreme Slobodana Milosevica. To moramo da shvatimo i da budemo spremni da se protiv toga borimo, kao sto se borio Dr Zoran Djindjic. U protivnom ne zasluzujemo ni bolji zivot, ni Evropu.

Vecni Mir, Slava i veliko Hvala!

Hvala Zorane sto si odabrao nas da spasavas umesto da zivis mirno sa porodicom i uzivas u svom radu.
Izvini sto te nismo zasluzili. Izvini sto te nismo sacuvali.

Definitivno jedan od najboljih politicara koje je Srbija imala. Ne mislim da je bio svetac, imao je svojih mana kao i svaki covek, ali je za razliku od ostalih sirio optimizam i dobru energiju, uveravao nas da mozemo da promenimo Srbiju na bolje u kratkom roku, terao nas da se trgnemo iz bunila i da shvatimo da je zivot pred nama, da ne smemo da gubimo vreme i da budemo depresivni. Uzasno mi je sto ova drzava nema snage/volje da se osudi njegove ubice i da koliko toliko zadovolji pravdu - bar da malo olaksa njegovim najblizim. Nadam se da ce kad tad otkriti ko je bio naredbodavac i inspirator ubistva posto su egzekutori poznati. To mora da bude prioritet novog ministra policije i sefa BIA, pa makar morali da ciste svoje redove od kukolja.

Jos uvek mogu da zaplacem u sekundi kada se setim svega. Kao da mi je umro clan porodice, bol ne nestaje! Obican svet ne moze da prezali do danasnjeg dana ...

Umesto lamenta, zeleo bih samo da porucim - nema povlacenja, nema predaje, borba za normalan zivot je potreba svesnog i slobodnog coveka!
Moje najvece postovanje Zoranu Djindjicu i njegovoj zrtvi za ciljeve, koji su daleko van domasaja mediokriteta koji upravljaju ovom zemljom. "Srescemo se tamo negde u buducnosti!"

Za sve što si učinio za nas studente u inostranstvu, večno ti hvala! Počivaj u miru..

Vecno smo ti zahvalni! Uvek ces biti u nasim srcima! Jedan je ZORAN DINDJIC!!!

Nema reci kojima bih izrazila koliko sam mu se uvek divila i koje bi opisale moje ogorcenje od 12 marta pre 4 godine koje traje i danas, kad sam definitivno odlucila da se ne vracam u Srbiju.

Sinoc sam odgledala zloglasni upitnik na RTS iako vec 2,5 god. ne zivim vise tamo sa vama i videla sam sta su obelezili i cime su se bavili i ponovo shvatila da smo, zajedno sa Zoranom zaustavljeni svi mi, da glupost tamo cveta u njaboljem sjaju, da zlocinci sede slobodni i grlati kao nikada do sada objasnjavaju nam smisao zivota, i iznose pravdu na videlo. Tuzna sam i nespokojna opet, mozda vise nego kada sam bila tamo i kada sam mrzela sebe sto sam tamo. Sada mi se sve jasnijim cini da pameti i odvaznosti vis nema i da ja ustvari nemam gde da se vratim, a to bas boli... Neka veliki covek i politicar pociva u miru, uvek ce biti nas koji cemo ovaj dan pamtiti i nositi u srcima kao jednu od najtuznijih stvari koja je mogla da zadesi jedan narod, bez obzira na sve ale koje ozivljavaju, uvek ce nas biti...

Kako ostati ravnodusan na sve ove komentare ?
… Kako uzdrzati suze citajuci i secajuci se Velikog Zorana? Ali … Zlo ga je odnelo za uvek.
A koliko nas je bilo svesno njegove velicine i znacajnosti planova za buducnost pokoljenja? Nase dece?
4 godine bez ikakvog rezultata (!?) Na sta sve to lici?
Pa ima li i malo zdravog razuma i neke etike?
O Boze moj! Na sta sve ovo lici?
Jos jedna lekcija Srbima ali bez pouke: vozovi prolaze a za nas je i zadnji vagon neuhvatljiv.
Daaaleko, daaaleko je Evropa. I sve vise nam izmice.
Zorane Vecna ti slava, a tvojoj porodici hrabrost!
Charly

Ubijena Srbija vaskrsava kroz njegovo nasledje. Na putu da postanemo deo modernog sveta njegova smrt nas nije i nece zaustaviti, Djindjic bi tako voleo. Slava coveku koji nam je i svojom smrcu dokazao da ideali demokratije ne umiru.

Milosevic nam je krao sadasnjost a ovi nazasiti zele da nam ukradu BUDUCNOST! Obesmisljavanjem narodne volje alhemicari nam uskracuju i sansu da se ikada vise "dogodi" neko poput DJindjica! U ovom nakaradnom sistemu, vec bi nasli nacin da ga "uklone" sa politicke scene raznim dilovima i "sestim elementima"! Situacija je krajnje ozbiljna i vreme je za akciju...Bas kako bi Zoran da je ziv.

Dragi Zorane,nek ti je laka zemlja,i vecno ti hvala za sve sto si ucinio za ovu zemlju!
Ljudi,sledimo viziju,on to sigurno najvise zeli!
Slava mu.

Žao mi je samo što ON nije bio dovoljno spretan da prvo pohapsi i osudi njih (Pacova , Budalu i ostale )... sada na njegovu nesreću i našu tugu jedva uspevamo da držimo točak istorije u mestu, a o napretku i ne sanjamo ... nek mu je laka zemlja !

Još uvek živiš u nama!!
Nikada te neću zaboraviti.

Za Srbiju nema utehe i bojim se da nikada više neće imati prilike...
Večna slava i hvala Zoranu!

"Nikad se ne predaj.Kad krenes u preticanje dodaj gas....reci su tvoje Zorane,to je i moj moto,ali...12.3.03 Srbija je zaspala,danas 12.3.07,tebe nema Djiki,a i Srbija jos uvek spava....!!!!!Zasto je bas tako moralo da bude,nikada mi nece biti jasno!!!!!

Zorana nikada necu moci prezaliti. Svake godine suze teku u martu.

Ovog suncanog l2.marta secam se nase poslednje setnje u koju si nas poveo, na zalost do tvog vecnog boravista. Pamticemo te i secacemo te se dragi nas Zorane.

Kad god vidim na tv-u Zorana rastuzim se.
U svakom slucaju trudim se da pamtim njegove reci, i da cinim sve da ih postujem u svom licnom primeru. Bio je sjajan...

Ja gubim nadu da ce od nas ikad ista i biti. Velika je steta sto su ga ubili, a baraba toliko.
Ponekad se pitam, mozda bi bilo bolje da sam rodjen u Helsinkiju ili Malagi, pa da o svemu ovome nista i ne znam.
Kod nas samo gleda kako ce ko da drpi, odakle nam to ja pojma nemam.
Socijalisti, Radikali i njihovi pritajeni simpatizeri jos uvek u ovoj zemlji imaju pravo da se prave pametni svojim licemerijem.
Neka ti je vecna slave Zorane Djindjicu.

Bila mi je cast sto sam imao priliku da sa njim "setam" ulicama Beograda za vreme demostracija 96-97.Srbiji je bio potreban,a sada mi se cini jos vise.Pocivaj u miru Zorane!

Sećam se ovog datuma pre 4 godine jasnije nego ikada.Koliko smo bili srećniji i puni nade...Imali smo prave uzore...Kada gledam snimke na TV-u gde Zoran pun života ide među ljudima i šalje jake i olučne poruke čini mi se živ i da je tu!Dok god ima nas koji verujemo,dok god ima nas koji dižemo na dostojanstven način glas protiv svih vrednosti koje nas unazađuje, Zoranove ideje će živeti.Koliko je uzvišeno imati savest i sramotu...Koliko je sitno i glupo ubiti ovakvog čoveka.Svi imaju pravo na njega,podržimo sve one koji žele da slede njegovu viziju.Nadam se da ćemo imati snage da prevaziđemo dečije bolesti koje samo mi dva put bolujemo i da ćemo biti bar upola dobri kao što je on bio!Sa velikom tugom i poštovanjem gledam u njegov lik i delo i slobodno mogu reći da mi je uzor.Zoran je najsvetlija tačka u našoj modernoj istoriji,vreme pokazuje!Ovo je dan koji nam govori koliko je ružno biti sujetan i zloban,jer najbolji ostaju najbolji i posle života!Kada ćemo se opametiti?

Svojim delom, duhom, radom i entuzijazmom gosp. Djindjić je zauzeo neprikosnoveno mesto u našoj (jadnoj) novijoj istoriji. Živeo sam u ubedjenju da ću i ja posle 15-ak godina agonije zakačiti nešto života koji inače žive ljudi iz EU. Za vreme njegovog vodjenja naše zemlje čovek je imao osećaj da grabimo napred brzinom svetlosti; ali kako to kod nas već biva mi kao da smo prokleti i kužni. Opet kočnica, opet nazad, i opet agonija bez kraja.
Neka ti je večna slava i hvala

Veliki covek za malu Srbiju. Srbija je ostala i dalje mala a on jos veci.

Uvek mi se oci napune suzama kada pomislim na 12. mart 2003.
Od tog tuznog dana uvek i za njega upalim svecu kada to cinim i za svoje najmilije.
Kada su ubili Zorana postalo mi jasno da se vise necu vratiti da zivim u Srbiji.
Nazolost, ostalo nam je samo secanje!

Nadam se da sada svi vide koliko je za ove četiri godine Srbija vraćena unazad.Zorane hvala za nadu i viziju!

Kukuriknuo je petao u Srbiji i vise od tri puta, no, razne Jude su ipak dosle da poloze cvece na mesto zlocina. Doduse u odvojenim defileima, ali...

Osecam iskrenu potrebu da i ja ostavim koju rec na ovom mestu. Hvala za nadu. U njegovo vreme bio sam ponosan kad kazem odakle sam. I dalje se secam tog entuzijazma koji je vladao. A on je bio pokretac. Hvala.

Beskrajno simpatican, inteligentan i sposoban bio je trn u oku i svojim neprijateljima i "prijateljima". Smenili su ga sa mesta gradonacelnika vec posle nekoliko meseci njegovi koalicioni partneri i njihovi zajednjicki neprijatelji. Bilo je to vreme nistavilosti, vreme prebega, prevrtaca i svakojakih protuva. I posle 2000. okruzili su ga i prijatelji i dojucerasnji neprijatelji. Cuvali su ga oni kojih je prvo trebao da se cuva, jer su mu radili iza ledja. Dok su ga dzelati jurili, saradnici su nesposobno posmatrali a neki i navijali. Nije imao ni dostojnih protivnika ni dostojnih saradnika, cast izuzecima. Indoktrinirana gomila pisala je najsramnije i najmracnije stranice srpske istorije, dok je jedan veliki covek pokusavao da unese bar malo svetla. Mrak je progutao svetlost, bauljamo kroz vreme, ludilo svih boja senluci. Zoran ostaje vecno u nasim srcima kao najrodjeniji. Neka mu je vecna slava.

Koliko smo mi narod sa kratkim pamcenjem, pa se danas samo manjina seca sta je ko govorio tog 12. marta 2003. dok su vesti jos stizale i dok smo svi sedeli pred televizorom i sa nevericom gledali ono sto se dogadja...

Medjutim, treba pogledati istini u oci i pogledati malo siri istorijski kontekst i shvatiti da ovo nije ni prvi (na zalost verovatno ni poslednji) cin ubistva u tom visevekovnom pokusaju da se spreci modernizacija i evropeizacija Srbije.

Ubijani su i ljudi, ubijane su i drzave, ubijani su i citavi narodi.

I kada glasnogovornik srpske inkvizicije prorice "Ako Djindjic prezivi, Srbija nece" i na to niko ne odreaguje, u pitanju nije nezadovoljstvo zbog tranzicije, izgubljenih ratova ili malih penzija. Niti je u pitanju frustracija zbog Kosova, haskog tribunala ili viza. Radi se o istorijskoj intertnosti koju je Djindjic dobrano prodrmao i zbog koje je morao da plati glavom da bi se na vlast vratili oni koji svoju nesposobnost mogu samo sistemski da sakriju i onda da se busaju u svoja gubitnicka prsa: "Zivela Srbija!".

Tog proleca 2003. trebalo je delovati brzo, jer im je vreme bespovratno isticalo. Kriticna masa je bila na samom pomolu. Djindjic je vodio Srbiju kao da je avion. Doveo ju je na pistu i pritisnuo gas. Mocni motori su poceli da je ubrzavaju do neslucenih granica. Brzina posle koje nema povratka u hangar vec samo uzletanje u visine bila je na dohvat ruke, u pitanju su bili metri. Ali u poslednjem trenutku, oduzet je gas, avion se odrulao do kraja piste i zabio nosom u kukuruzno polje da odatle vise nikad ne poleti. Zalosno je, ali buducnosti u toj jadnoj zemlji vise nema ni za koga ko trenutno tamo dise. Mozda neka, danas jos nerodjena, deca kroz 100 godina budu imala neki drugaciji zivot. Svi nasi zivoti su odavno zaludno potroseni, a onda i definitivno i potpuno zaustavljeni tog 12. marta 2003.

Zoran Djinjic spada u jedne od retkih progresivnih politicara koje je Srbija u svojoj dvestogodisnjoj istoriji imala malo i zbog cega je platila visoku cenu. Cak i oni koji su se neumesno i nepristojno radovali posle njegovog ubistva, iako to ne zele da priznaju ,jednog dana morace da se suoce sa civilnim posledicama rata i ovim politicarima sto su mu bili "alternativa" i sto ce da usrecuju Srbiju sledecih nekoliko decenija. Jer lako je bilo biti oponent Djindjicu i glasati za duhovne Legije, kad je taj isti Zoran otvorio Srbiji vrata i uveo je tamo gde nije bila nikad kao samostalna drzava i napravio joj ugled od svetskog parije do svetske vesti broj 1. Medjutim kao i uvek mi smo taj kratkotrajni i s teskom mukom steceni ugled lako proceradali. I ne cudi sto se 95 funkcionalno nepismenog naroda raduje sto njega nema i sto moli boga da se nista u Srbiji ne promeni da bi oni i dalje mogli da se bave muvanjima i svercom i da bi mogli obrazovane ljude da teraju na buvljak i u egzil.Cudno je sto ovi tzv. "intelektualci" predstavljaju najglasnije zagovornike blacenja njegovog imena, poturaju price o trecem metku, o tome kako su ga ubili njegovi, kad je jasno da je njega likvidirao monstruozni aparat bivseg rezima, kad se zna ko je njime u to vreme stvarno komandovao i ko je imao glavnu i preteznu korist od njegove smrti. Ali jedno je sigurno, posle Tita, Djindjic je jedini politicar ciji je ugled i vestina daleko prevazilazio male okvire i skromne potencijale zemlje na cijem premijerskom celu je bio, a dosta ce vode proteci i Savom i Dunavom dok Srbija ne bude imala takvog slicnog lidera. Jer u zemlji u kojoj je znanje i postenje najveci greh a slobodna misao i govor ravan velizdajstvu, tesko ce se naci dostojna zamena za njega. Jer vidimo da i u mnogim sportovima gde smo bili ne svetski prvaci nego velesile, tesko moze da se nadje zamena a kamo li u politicii gde politicar mora da ima i druge kvalitete osim da je na prevaran nacin stekao neku diplomu ili postdiplomske studije, zna da cita novine i nesto malo nacional romanticarskih pisaca. Potrebno je da razume vreme u kome zivimo i prilike u svetu koje vladaju jednom recju da vodi brod do sigurne luke izbegavajuci ogromne talase. Ali takvih politicara ovde nema i u tome je tragedija Srbije. Ovde vladaju na zalost militantni mediokriteti preostali posle egzodusa prave inteligencije i koji ne znaju kako treba kormilariti, a pri tome se grcevito ili drze ili bore za to kormilo. Dok ne dodje neki novi lider, a ne "vozd" imacemo prilike da se nagledamo citavih plejada replika likova iz Domanovicevog "Vodje" i da uzivamo u carima "seoske civilizacije" koju svim srcem prizeljkuje nas duhovni poglavar D.Cosic. Samo se u toj civilizaciji necemo cini mi se svi bas leba najesti.

Uvek sam govorio da Zoran predstavlja otelotvorenje progresivne misli.
Samo je on uspevao da konstantno talasa moju svest...
Jos zivimo u vremenu gde laz urla a istina mora da cuti, ali sa vremenom ce sve doci na svoje mesto.
Tada ce Zoran Djindjic biti slavljen od svih i stace rame uz rame sa Nikolom Teslom, Dostejem Obradovicem, Vukom Karadzicem i Svetim Savom.

Pitam se dokle ce da boli? Mislim da nece prestati.Svake godine mart me doceka suzama, koje ne mogu da zaustavim.
4 godine nakon svega, Srbija glasa za radikale. Ima li tuznijeg saznanja? Znala sam i tad da Srbija nije bila spremna i dorasla Zoranu, ali da ni 4 godine kasnije nece shvatiti, iako ga nema, i svakom normalnom je jasno sta je Srbija izgubila...to nisam sanjala ni u najgoroj nocnoj mori. Pesimizam, beznadje i mrzovoljna Srbija nije zemlja koja siri krila pripremajuci se za let, koju je ostavio. Ne zelim da zivim ovde, i ne verujem da cu ostati. Previse je tesko sanjati o letu dok tonete u zivo blato.
Hvala mu na nadi, hvala mu na viziji, hvala sto je postojao.
Neka mu je vecna slava.

Ponekad kazem cerki da, ako mora da pojede zabu, ucini to odmah (bez puno gledanja), a ako treba da pojede vise zaba - pojede prvo najvecu.
Hvala na svemu!

Dok citam komentare oci mi se pune suzama.Ovakva Srbija te nije zasluzila. Ono sto je Tesla bio za nauku to si bio ti Zorane za politiku. Takav talenat retko se radja.
Neka ti je vecna slava i hvala. Pocivaj u miru Zorane!!!

Veoma mi je tesko bilo sta da kazem. Knedla u grlu! Neka tebe tamo gde si, i tako te nismo zasluzili. Pocivaj u miru! A djavo ce kad-tad doci po svoje pulene.

kratak citat, jedan od milion pametnih s kojima je Zoran pokusavao da
urazumi budale:

Zoran Đinđić, 29. 06. 2002:

Mi smo veseo narod koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra
otmenim. I jer ga oslobađa odgovornosti. Ako već unapred sumnjate u
uspeh, neuspeh će vam lakše pasti, jer ste ga mudro predvideli.
Nedostaje nam kondicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa
jakim karakterom u javnom životu. Previše je površnog mudrovanja i
površnog nezadovoljstva, koje ne podstiče i ne oplamenjuje akciju nego
je blokiraju. I previše je intriga i tračeva, kao u Rimskom carstvu
godinu dana pre njegovog raspada.

Na dan ubistva premijera Zorana Djindjica svetski mediji su objavljivali in memoriam emisije o tom velikom coveku. Zorane, i u svetu i u nasoj zemlji ljudi cene tvoj rad, hrabrost, ljubav i znanje. Ne secamo te se samo na ovaj tuzan dan, kada smo pre cetiri godine plakali i pitali se kako ce Srbija bez tebe; secamo te se na svako spominjanje Demokratske stranke, na svako spominjanje devedesetih kada si bio velika svetla licnost koja nam je davala nadu u beznadju. Isao si ispred svog vremena, kao svi revolucionari, postovan primer borbe za bolju Srbiju.
Vecna Ti slava i Hvala.

Želim da se pridružim ovim ljudima i kratkim komentarom odam počast jedinom premijeru (ličan stav) kojeg je Srbija imala. I pre 4 godine već u ovo vreme sam smatrao da Srbija neće imati snage da ikad nadoknadi gubitak koji je u tom trenutku podnela. Ove 4 godine su još više pojačale taj osećaj koji me razdirao tog prokletog dana. Nek ti je slava i hvala za trenutke nade.

Njegovo ime označava zoru, ali ta zora je ostala ukočena negde pri dnu horizonta, kao nekakv stop-kadar, i mi ne znamo da li će se film otkočiti, a zora konačno svanuti... Ovo nije vreme heroja. Malo koja zemlja ih ima. On je bio heroj u svakom smislu te reči. Narod ga će se uvek sećati i, kako vreme bude prolazilo, on će biti sve veći. Ja lično, pričaću svojoj deci o jedinom heroju našeg doba.

Samo je jedan bio Zoran Djindjic....a mi nismo uspeli da ga sacuvamo!

Sve dok postoje ljudi koji zele dobro ovoj zemlji i dok se secamo njegovih ideja, Djindjic ce biti ziv.... Blago onom ko zivi dovijek, imao se rasta i roditi :)

Zorane, ipak si uspeo Srbiji da otvoris oci. Stvarno jesi.

Bio je nasa zvezda vodilja..a danas kada ga nema izgubili smo svetli put u buducnost koju je on na najbolji moguci nacin konstruisao ,pokazivavasi nam kud i na koju stranu.Neka ti je vecna slava sampione..

Zoran je uvek birao najbolje, dok ovi (svi) biraju samo plotrone i poslušne. Zoran je planirao budućnost zemlje dok ovi planiraju sopstvene budućnosti makar im rodjena zemlja nemala ikakvu budućnost. Zoran se okretao učenju iz dana u dan dok su se ovi rodili naučeni o svemu. Zoran se okretao mladosti duha zbog energije, pozitivizma i rešenje koja sa tim dolaze, dok se ovi ne okreću jer ni za toliko nemaju snage. Neka se svi zapitaju zašto nam je većina političara takva kakav je i zašto ih je, barem Zoran gurao tamo gde im je mesto: u prošlost, zaborav, daleko od uticaja na svakodnevnicu i budućnost zemlje koju je istinski voleo. Bio je i Srbin i Evropljanin i porodičan čovek i svi su ga poštovali.
Neka Ti je večna slava i hvala poštovani Premijeru.

Dragi Zorane!
Secas li se kada si im jednom prilikom rekao da idu da spavaju a da nas puste da radimo. Da, otisli su na spavanje i jos uvek spavaju. Probude se samo onda kada nesto treba ukrasti i za sebe odraditi. Veruj mi, od onda se u Srbiji nista pametno nije desilo. Kostunica je jedan deo svog mandata izgubio cuvajuci drzavnu zajednicu, a drugi deo cuvajuci Kosovo i Metohiju. Drzavnu zajednicu nije sacuvao a sve ukazuje na to da ce i ovo drugo negde izgubiti. I dok je on to cuvao, njegovi ministri su krali i tumarali iz afere u aferu. Takva je Srbija danas. E, koliko nam samo nedostajes.

Kada su ubili Zorana pomislio sam da se reforme koje je predvodio ne mogu nikako zaustaviti i da ima jos ljudi u Srbiji koji ce nastaviti da nas vuku Zoranovim putem u buducnost... o, kako sam bio u krivu...

Bio je najbolji,nazalost ovi psi proteklih ratova nam ga uzese,ubise nam buducnost nase dece.

Sledimo Zoranovu viziju, to je jedini nacin da mu se odužimo za sve ono što je učinio za nas i za ovaj narod. Pokazao je put kojim treba ići, ostaje jedino da teramo ove blede kopije da slede taj put a ako neće, onda da ih menjamo, to je njegov ideal, glavu gore...

Pre mnogo godina postojala je nada da će se u ovoj zemlji nešto promeniti. Ta nada je s tobom pokopana. Mi što te se još uvek sećamo verujemo u vaskrsnuće. U vaskrsnuće tvoje ideje - evropske, moderne, pravedne Srbije. Dok se to ne desi, mi ćemo i dalje da tavorimo uz ove koji vode ovu zemlju ravno u propast. Mirno počivaj, ovde više niko ne može ništa promeniti.

Zorane, HVALA TI!!

Zorane Hvala! Bio si i ostao moj jedini pravi uzor. Mnogi danas ponavljaju tvoje reci i pokusavaju da te imitiraju.

Posle četiri duge godine od ubistva Premijera, nama je sve gore. Dragi Zorane ti počivaj u miru,a nama neka je Bog u pomoći.

Proslo je cetiri godine od tragicnog dana,dana kada je jedan covek usao u anale srpske istorije.Taj covek je bio spreman da zarad viseg cilja,menja stvari koje mi nismo bili u stanju da menjamo.Jednostavno covek je bio sve ono sto mi nismo ili sto ne mozemo da postanemo.I zbog toga i dan danas postujemo i volimo lik Zorana Djindjica. To je prosta cinjenica i tu nema spora,ali ne smem da propustim a da ne pitam,a sta se desava sa njegovi delom?On je dao zivot za ovu zemlju,i to jasno govori o njegovoj velicini,velicini kao coveka,kao pojedinca koji je imao ideju za koju je na kraju polozio svoj zivot.Nama obicnim davaocima glasova najlakse je da otkucamo jedan srceparajuci komentar na danasnji dan,jer cemo se posle osecati malo bolje.Pitam, da li bi Zoran to zeleo?Da li ste zaboravili zbog cega je on ubijen?Time sto posaljemo komentar,necemo promeniti stvari u Srbiji,sutra necemo ziveti bolje,sutra necemo ziveti drugacije.Hajde da se aktiviramo malo,uradimo nesto da promenimo stvari,da kazemo da nije dao zivot uzaludno…Najtuznije od svega je ponasanje njegovih politickih saradnika-naslednika.To je tek neshvatljivo.Pa upravo zbog njegovog zivota,treba da zajedno rade i to u tisini,posto su nesposobni da primete da se stvari nisu mnogo promenile u poslednjih cetiri godine od kada ga nema.Zoran nam je ostavio svoj san u nasledje,san koji je ujedno i nas zajednicki.Tek kad ostvarimo taj san,imacemo pravo da kazemo da Zoran nije dao svoj zivot uzaludno,da smo vredni njegovog zivota,da nas je stvarno briga za to!Do tada…Vecna slava Zorane!

Iskrivljena je slika da se Zoran Djindjic dozivljava kao svetac. To nije sustina. Sustina je da je ova zemlja ostala bez glavnog pokretaca energije i nosioca reformi, i da je opsta karakteristika ovog prokletog srpskog mentaliteta da ponizava svakog ko pokusa da se suoci sa inercijom, pogresnim sistemom vrednosti. Sustina je da nisno umeli da cenimo i postujemo njegovo znanje. Ipak, ostaje nam da pokusamo da posedujemo makar delic njegove energije i optimizma, da krenemo napred, da sazrimo kao nacija, da shvatimo sta su nam prioriteti. Treba da budemo i dovoljno jaki i enrgicni da menjamo mentalitet, da menjamo sebe, da mislimo na buducnost. I zato, danas, iako bih plakala, potrudicu se da ne zaplacem, danas cu raditi punom parom i misliti na njega. Mislim da je on to zeleo da vidi kod nas.
“Nema spavanja! Vreme je za akciju!”
Gimnazijalka, 1990.

Zorane, hvala ti. Teško je i shvatiti kakvu si žrtvu podneo zbog nas.
Snage u nama ima, ali se mora svako od nas odupreti hohštaplerima, i bitangama u nama samima.
Srbijo, vreme je da zasučeš ruke i uzmeš metlu.

Prvi put citam komentare a da mi se cini kao da ih je napisao jedan covek.Ima nas jos...Dragi nas Zorane,hvala za san koji si nam poklonio.

Kako sam ponosan na sve ove komentare koje ovde citam. Slava ti Zorane Djndjicu. Kao sto se ovde moze videti, zauvek ces ziveti u nasim mislima.

Dragi Zorane, mnogo mi nedostajes. Posle tvoje smrti shvatila sam da za nasu zemlju vise nema nade.I dalje ne verujem.Neka ti je laka zemlja i nek te andjeli cuvaju

Zoranu Đinđiću, najsposobnijem i najhrabrijem političaru u dvovekovnoj istoriji nezavisne Srbije neka je laka zemlja, a vi ljudi nemojte da kukate na crnu sudbinu i da posthumno pravite kult ličnosti: prisetite ga se s pijetetom, pomislite na ženu i decu koje je ostavio i žrtvu koju je podneo u ime modernizacije ove azijatske satrapije, i krenite dalje, uvek napred, uvek u pravcu budućnosti, znanja, razmišljanja i akcije a dalje od glupih i zastarelih pogleda i običaja, konzervativizma, lenjosti i verske zatucanosti, pa će se uskoro u ovom narodu naći ne jedan, nego hiljadu Zorana, jer samo to nas može izvući i postaviti na pravi put uprkos svim preprekama a najviše oligarhiji ubica, ratnih profitera i demagoga koja guši Srbiju. Zorana su uspeli da ubiju, ali celu Srbiju ne mogu, zato pamet u glavu i, umesto plakanja za Zoranom, krupnim koracima napred smerom koji je on zacrtao.

Mislim da nikada više nećemo imati onu prednost koju smo imali sa Zoranom, a koju smo izgubili pre četiri godine. Tada sam se samo plašila da danas sam potpuno sigurna da više ništa nikada neće biti isto!Ovaj dan je dan koji doživljavam kao najličniji i najteži gubitak.Jedno mesto će zauvek ostati neupražnjeno.

Kako ubiše Zorana, nastade 'mir'. Nikome više ne preti atentat. Mi iz kolone što ga je ispratila nikome ne smetamo. Prevelika nam žaba? Pa ako svako po malo gricne, poješćemo je.

Da je bilo vise Zorana na Balkanu pre '90 bila bi druga pesma ali posto nacionalisti vladaju Balkan nemoze ocekivati vise.
Bices opamcen kao veliki lider sa vizijama i bas gospodin covek i Srbi treba da se ponose sto su imali jednog coveka kao sto si ti bio.

Do tog, tragicnog ,12.03.2003 nisam verovao da me smrt politicara moze tako licno pogoditi. Cak i cetiri godine posle toga osecam taj tupi bol u grudima.
Zorane hvala ti za trenutke nade koje si nam pruzio da i Srbija moze biti normalna zemlja.

12. mart 2003. na zalost nikada necu zaboraviti. Vise od momentalnog gubitka nade u bolju buducnost mene, moje porodice i moje zemlje, zabolelo me sto su zlikovci ugasili zivot jednog takvog coveka. Najznacajniju istorijsku licnost i najboljeg predvodnika kojeg smo ikada imali.
Nema tih reci kojima mogu opisati koliko mi je zao sto se sve tako zavrsilo.
Tog 12. marta plakao sam nebrojeno puta a i dan danas mi se place kad se setim. Tebe tako sposobnog, vrednog, hrabrog i dobrodusnog, mi kao narod nismo zasluzili. Nikad nismo bili svesni sta smo imali i jos uvek nismo svesni sta smo izgubili.
12. mart 2003. je najveca nepravda koju sam doziveo i koja se ikada desila na ovim prostorima. Ipak, znaj da nisi otisao uzalud, jer ostaces vecno u nasim srcima, a ja cu se dobro potruditi da i moj dvetomesecni sin zapamti ko je bio ZORAN DJINDJIC.

Veliko postovanje velikom coveku , njegove ideje traba da budu putopis za nove generacije i uzor za balkanske politicare. postovana familija Dindic primite moje iskrene simpatije. skender

Zorane, ja sam bio u osmom razredu u vreme tvog ubistva. Ipak, jako te se dobro secam sa televizijskih emisija. Ja sam bio ucesnik postizbornih protesta 2000-e i jako se ponosim time. Ove godine sam na razmeni srednjoskolaca u Americi. Tvoj ugled u svetu mi je omogucio da idem u Ameriku na godinu dana i da me gledaju kao ravnopravnog. Hvala ti na svemu sto si ucinio za nas. Ja cu da te poslusam i probacu da nikad ne napustim Srbiju, nego da se poput tebe uhvatim u kostac sa svim problemima Srbije i da krenemo napred. Nasa zemlja srbija ne sme da bude mudra sova koja stalno misli, mora da bude orao na nebu, da se vine u visine i leti krilima slobode. Plakao sam tada, a suze su mi i sada u ocima. Hvala ti na svemu. Secacemo te se zauvek!

Nemam obicaj da pisem komentare ali mi i nije namera da dajem komentar. Pisem ovo zbog sebe a ne zbog drugih koji ce to da procitaju.
ZOran Djindjic je bio nesto posebno, nesto sto mnogi na zalost jos uvek nisu u stanju da vide i prepoznaju. Imao je ideju i kako, i sta i zbog cega. Imao je ogromnu volju da nas ipak jadni i zaostali narod pokusa da povede napred i prema toj toliko puta pomenutoj pravoj Evropi. Na zalost, nismo bili spremni da mu damo podrsku kakvu zasluzuje i na zalost, uspeli su hohstapleri da ga uklone i da nam uzmu onoga koji se ne moze nadoknaditi. Za to je dokaz svakodnevnica u Srbiji, to svi znaju i oko toga nema mnogo mudrovanja. Optimizam bi trebalo da prevlada ali ... Nemamo mi mnogo razloga za optimizam. Surova realnost je da nam treba mnogo, mnogo vremena da se iz korena promenimo i probudimo. Ako je to uopste i moguce.
Neka mu je vecna slava i hvala! Njegovoj porodici i svima nama ostaje samo nada da to ipak nije bilo uzalud.

Ajde ljudi pa sam Zoran ne bio voleo da posle njega brod potone. Pokazao nam je put, vreme je da odrastemo i nastavimo. Sad je lakse, posle njegove zrtve ali nema predaje. Dokazite da vam je stvarno stalo i borite se svakoga dana. Nema drugog puta.

Cetiri godine nakon tvog ubistva RTS vodi covek koji je rekao: "Dok je Djindjic ziv Srbija je mrtva",a Bora Djordjevic pred dvesta hiljada ljudi, svog bubnjara predstavlja imenom tvog ubice.
To su ljudi za koje si ti dao svoj zivot.
Kada se setim tog dana setim se i stihova jos jednog, prerano preminulog srpskog velikana, Milana Mladenovica:
Zabranjujem
da dodir bolesti i
dodir zavisti bude kraj
Ovo ne sme biti kiraj!
12.03. ne sme biti kraj!
Zorane, HVALA.

Zoran Djindjic je bio i bice nesto najbolje sto je ova zemlja izrodila. Danasnji politicari mu nisu ni do kolena. Neka ti je vecna slava i hvala za put koji si nam osvetlio!

Dragi Zorane,
Mnogo bih rekla, ali sve se svodi na jedno: bio si predobar za Srbiju. Tokom onih godina koje sam dozivljavala i kao licni i kao nacionalni poraz, bio si moja nada da ipak idemo ka pobedi. Davao si mi snagu da i sama hodam hrabro napred. Posle tvoje smrti sve sto je islo napred stalo je, okrenulo se, i krenulo unazad. I ja vise nisam imala snage, vec sam spakovala kofer i otisla iz Srbije. Jos uvek se osecam kao da sam te izdala. E, meni je to najbolji dokaz da si bio bolji, vredniji i hrabriji od svih nas, ostalih Srba. Neka Ti je vecna Slava i HVALA.