Dečak koji je izvršio masakr na Vračaru ne može da snosi krivičnu odgovornost, sve je objašnjeno

Tačno je. Kad sam ja kao roditelj primetila da mi dete tone, konačno došla do istine da je u pitanju psihičko zlostavljanje u školi, dobila sam odgovor od razredne da ona tu ne može ništa, i kao epilog sukob i osudu drugih roditelja. Itekako može i mora nesto da se uradi. Doduše, zbog celog cirkusa zlostavljanje je prestalo, a ja sam navukla bes na sebe. I neka, to mi je i bio cilj. Ali škola...

E sada kada su se malo slozile kockice posle ove tragedije , ovo sve ukazuje na vrsnjacnko nasilje koje se zavrsilo ovako kako se zavrsilo... Cim je on imao spisak koga treba da
likvidira, a pritom imao pristup oruzju i jos naucen od oca kako da rukuje sa njime, dete je bilo tempirana bomba i uradio je to sto je uradio.
Medjutim dosta nas je u odrastanju bilo izlozeno nekoj vrsti vrsnjackog nasilja, neko manje neko vise, pa nikom od nas nije palo na pamet da sad uzme i pobije sve zive koji mu smetaju.
Tako da je ovo pre refleksija drustva koje smo postali i nazalost pokazuje pravac kojim idemo i ako stvari ne krenu da se menjaju po hitnim postupku, a spisak je podugacak, ovo ce postati svakodnevnica
jer nasilje, na koje se ne reaguje adekvatno, na kraju stvara samo jos vece nasilje.

Supruga mi je nastavnik po zanimanju, i svaki put se posvađamo kada kažem da su mogli spriječiti nešto, jer jedino oni u školi vide što se događa. Roditelj u 99.99% ne zna uvijek istinu, odnosno njihovo dijete krije emocije, i ono što ga tišti. Nasilja u školi će uvijek biti, ali se može umanjiti i spriječiti, da ne dođe do ovoga. Škole i nastavno osoblje su nam postali radno mjesto, ništa više. Uostalom, kao i ostatak države, i svih njenih uprava. Javne ustanove, o kojima ovisimo, sada su isključivo platne liste... stopa odgovornosti pala je na 0%!

Hmm da budemo precizni roditelj krivično ne odgovara za radnje deteta kao da ih je sam preduzeo, ali odgovara pred zakonom ako je delo deteta rezultat njegove nebrige o detetu i lošeg roditeljstva

tuzilastvo treba da argumentuje da clan 2 Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela u delu koji oslobadja od krivicne sankcije maloletnike koji nisu navrsili 14 godina se odnosi na navrsenih 14 godina EMOTIVNO-PSIHOLOSLKI, a ne godina zivota.

tuzilastvo treba da argumentuje da clan 2 Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela u delu koji oslobadja od krivicne sankcije maloletnike koji nisu navrsili 14 godina se odnosi na navrsenih 14 godina EMOTIVNO-PSIHOLOSLKI, a ne godina zivota.

Supruga mi je nastavnik po zanimanju, i svaki put se posvađamo kada kažem da su mogli spriječiti nešto, jer jedino oni u školi vide što se događa. Roditelj u 99.99% ne zna uvijek istinu, odnosno njihovo dijete krije emocije, i ono što ga tišti. Nasilja u školi će uvijek biti, ali se može umanjiti i spriječiti, da ne dođe do ovoga. Škole i nastavno osoblje su nam postali radno mjesto, ništa više. Uostalom, kao i ostatak države, i svih njenih uprava. Javne ustanove, o kojima ovisimo, sada su isključivo platne liste... stopa odgovornosti pala je na 0%!

Hmm da budemo precizni roditelj krivično ne odgovara za radnje deteta kao da ih je sam preduzeo, ali odgovara pred zakonom ako je delo deteta rezultat njegove nebrige o detetu i lošeg roditeljstva

E sada kada su se malo slozile kockice posle ove tragedije , ovo sve ukazuje na vrsnjacnko nasilje koje se zavrsilo ovako kako se zavrsilo... Cim je on imao spisak koga treba da
likvidira, a pritom imao pristup oruzju i jos naucen od oca kako da rukuje sa njime, dete je bilo tempirana bomba i uradio je to sto je uradio.
Medjutim dosta nas je u odrastanju bilo izlozeno nekoj vrsti vrsnjackog nasilja, neko manje neko vise, pa nikom od nas nije palo na pamet da sad uzme i pobije sve zive koji mu smetaju.
Tako da je ovo pre refleksija drustva koje smo postali i nazalost pokazuje pravac kojim idemo i ako stvari ne krenu da se menjaju po hitnim postupku, a spisak je podugacak, ovo ce postati svakodnevnica
jer nasilje, na koje se ne reaguje adekvatno, na kraju stvara samo jos vece nasilje.

Tačno je. Kad sam ja kao roditelj primetila da mi dete tone, konačno došla do istine da je u pitanju psihičko zlostavljanje u školi, dobila sam odgovor od razredne da ona tu ne može ništa, i kao epilog sukob i osudu drugih roditelja. Itekako može i mora nesto da se uradi. Doduše, zbog celog cirkusa zlostavljanje je prestalo, a ja sam navukla bes na sebe. I neka, to mi je i bio cilj. Ali škola...