Film i Đorđe Kadijević: Pola veka "Leptirice”, ostvarenja koje je 'veći utisak ostavilo na gledaoce, nego na kinematografiju'

Bez tehnoligije, bez previše efekata, bez trpanja bespotrebnih kadrova, bez imalo očekivanja o prolaznosti ovoga filma, napravljeno je remek djelo.

Trauma. I danas se sećam te scene "Radojka, pile moje ..." a ona se iskezi, mi klinci u nesvest - nema spavanja do daljnjeg posle gledanja

Što rekoše svi sagovornici, film koji ostaje urezan u sećanje do kraja života!
Vidim da su ipak ozbiljni ljudi radili na kreiranju onog jezivog krika...kada bih ga čuo u Karađorđevom parku, mislim da bi se srušio momentalno.

Trauma mog detinjstva:(
Spavao sam do sedme godine sa ćaletom i kevom u krevetu:)

Još vučem traume od tog filma...

Odlicna i tema i tekst. Kao mali sam gledao Leptiricu i iskreno bio preplasen. I dan danas se kroz šalu setimo tog filma. Ko je gledao film kao klinac pamti ga kasnije celog zivota,posebno one krike pre nego sto se ona pojavi :))

Треба похвалити и Глишића. Видљив је Гогољев утицај на Глишића (он је и преводио Гогољева дела на српски). Свето место је рађено по дeлу Виј, постоји и истоимени руски филм, али Кадијевић је га надмашио. Поменути филмови су наши најбољи у хорор жанру.

Gledao ga sa nekih 10 godina i prestravio se , danima držali upaljeno svjetlo u sobi po nocu . Prosle su 35 godine i bas volim da gledam filmove i serije i mnoge sam horore gledao ali LEPTIRICA nikad se nece zaboraviti .

Ja i dan danas ne smem da gledam taj film ?

Imao sam 11 godina a dve porodice sa decom među kojima sam bio i ja, okupili smo se da gledamo danima najavljivanu premijeru filma na tv-u. Strašno... posle nekih scena niko nije smeo da gleda film i dalje, posakrivali smo se iza kauča, kreveta i hteli smo da ugasimo tv ali niko nije smeo da ode da to uradi. Film u crno-beloj tehnici, nije bilo daljinskog da može da se isključi ili bar smanji ton pa iako nismo gledali te scene morali smo da čujemo stravične zvuke i krike koji su ostali u doživotnom sećanju. Komšije nisu smele da odu kući dugo posle tog filma....neverovatan film,za sva vremena i pamti se ceo život.

Gledao sam ga tada, 73-će, sa roditeljima i sestrom. Pravio sam se da mi nije ništa, a unutra sam bio sleđen. Remek delo.

Nepravedno zanemaren biser nase (horor) kinematografije. Ovakve vrste horora vise plase nego Petak 13.,strava u ulici Brestova itd...Postoji jos jedan biser domace (sada hrvatske) kinematografije, film "Izbavitelj". Odlicna ekipa hrvatskih glumaca.

To je jedini film koji nisam smeo da odgledam do kraja. Bas jezivo

remek-delo

Sa sestrom od strica gledao sam "Leptiricu" kod naše tetke. Imao sam 6 godina sestra godinu manje. Kad je Petar Božović prihvatio da bude novi vodeničar i ostao sam u vodenici oboje smo pobegli iza zavese u trpezariji odakle se video televizor. Sestra je počela da plače. Strašno smo se uplašili tada, naročito urlikanja preko dana! Mnogo kasnije odgledao sam reprizna emitovanja ali tog prvog gledanja živo se sećam i danas - 50 godina kasnije!

Leptirica, Nosferatu, Izbavitelj

bez reda koji je bolji ali svaki je mogao da dodirne strah u nama

već drugi dan čitam istu vest a danas sam ušao da pogledam komentare. oduševljen sam. kao dete 80ih gledao sam ga u osnovnoj školi. sinoć prepričavam vest svojoj supruzi koja kaže da su doktori njenim roditeljima rekli da više ne sme da gleda takve filmove zbog trauma. moje sećanje je da sam bio smrznut na kauču svojih, sada pokojnih, babe i dede. i sada nas dvoje u 40im, na dalekom zelandu još ne možemo da odlučimo da li da ga odgledamo ponovo :). ozbiiiiiiljan zvuk, ozbiljna režija, ozbiljni ljudi to radili...

Гледао сам ту ТВ драму пре педесет година и сећам је се само у фрагментима, али се непогрешиво сећам трауме и осећаја од кога су ми се јежиле длаке по читавом телу. Мислим да након тога више никада у животу нисам крочио у воденицу.

Pazi, komunisti su kontrolisali filmove, a nisu televiziju!?

Ko je ovo gledao ni pakao mu neće teško pasti.

Moj pokojni brat koji je pred spavanje imao obicaj da odgleda vezano Dracula, Petak 13. i npr Predskazanje i da spava kao jagnje posle toga, Leptiricu je obilazio u sirokom luku i to u varijanti dnevnog gledanja... Ja nikad nisam ovo odgledao "u komadu", jednostavno osecao sam se najblaze receno prestravljeno...

@(mickey rudinski, 15. april 2023 23:43): neverovatno, imao isto godina u to vreme i ista reakcija na gledanje filma. :)

Slatko sam ismejao komentarima. Imao sam 11 godina 1973.gdine kada sam ga gledao i na mene je uticao na isti nacin kao i na vecinu drugih.
Sto rece neko, kada bih ono kliktanje i glasove cuo slucajno u beogradskom parku stigla bi me srcka udarila. Posle njega se nisam vratio da spavam sa roditeljima ;-), ali sam redovno palio svetlo nocu...
Dok sam citao o neverovatnoj slicnosti nasih iskustava zapitao sam o necem zajednickom podsvesnom za sve nas... nisam psiholog, elektroinzenjer sam, ali nisam mogao da se setim onih Jungovih arhitipova i mogucnosti da smo svi mi sa ovog prostora prepoznali (bas kao i autor) nase velike strahove u odredjenim zvukovima, okruzenjima itt...
U svakom slucaju remek delo. U samom tekstu ne razumem onaj deo da nije uticao na kinematografiju zato sto nije hteo da pravi klasican horor... po mom misljenju upravo je to ogromna vrednost filma, on je pokazao da se i "standardnim" pristupom moze napraviti savrsen horor.

Film nije toliko strašan koliko smo svi bi bili veoma mali kada smo ga gledali.
Bilo koji horor film da pustimo deci od 6 do 8 godina ona bi se traumurala.
Ja sam ga gledao kada sam imao 6 godina a moja sestra 7.

I dan danas me strah.

Malo sam zbunjen. Davno je bilo, ali apsolutno sam siguran da sam film prvi put gledao u bioskopu? Ne znam, možda grešim. Na mene ni tada nije ostavio utisak kakav zaista jeste na drugove iz škole i sve druge koji su ga gledali. Možda sam ga ja i gledao kao nesuđenu komediju... i ne previše dobru? Na mene je najveći utisak i tada i uvek ostavljala "nonšalantna" a fenomenalna gluma Cice Perovića, jednog iz strogog vrha te velike generacije jugoslovenskih glumaca. Možda je Mija Aleksić objektivno bio najkompletniji, ali Slobodan Perović i Fabijan Šovagović su mi uvek bili najomiljeniji.
Interesantno (meni), i onaj drugi kultni film horor žanra, Izbavitelj, doživljavam skoro identično; jači utisak mi je zauvek ostavila veličanstvena gluma Fabijana Šovagovića negoli sam film. Kakve su to glumčine bile! Svetskog formata, uopšte ne preterujem.

Možda naprosto nemam izgrađen senzibilitet za horore? U to vreme, a i docnije, gledao sam TV Dnevnik, pa mi možda karakondžule iz horor filmova nisu izgledale ni verodostojno, ni zastrašujuće? Izbavitelji, vampiri, a bogme i leptirice, tada su defilovali informativnim programom. Danas je naravno totalno drugačije, uopšte nema toga, tih... stvorenja.

Glupavi roditelji,puštaju ovakav film deci od 6,7 g.Pa šta ste očekivali da će da se desi?

Malo sam zbunjen. Davno je bilo, ali apsolutno sam siguran da sam film prvi put gledao u bioskopu? Ne znam, možda grešim. Na mene ni tada nije ostavio utisak kakav zaista jeste na drugove iz škole i sve druge koji su ga gledali. Možda sam ga ja i gledao kao nesuđenu komediju... i ne previše dobru? Na mene je najveći utisak i tada i uvek ostavljala "nonšalantna" a fenomenalna gluma Cice Perovića, jednog iz strogog vrha te velike generacije jugoslovenskih glumaca. Možda je Mija Aleksić objektivno bio najkompletniji, ali Slobodan Perović i Fabijan Šovagović su mi uvek bili najomiljeniji.
Interesantno (meni), i onaj drugi kultni film horor žanra, Izbavitelj, doživljavam skoro identično; jači utisak mi je zauvek ostavila veličanstvena gluma Fabijana Šovagovića negoli sam film. Kakve su to glumčine bile! Svetskog formata, uopšte ne preterujem.

Možda naprosto nemam izgrađen senzibilitet za horore? U to vreme, a i docnije, gledao sam TV Dnevnik, pa mi možda karakondžule iz horor filmova nisu izgledale ni verodostojno, ni zastrašujuće? Izbavitelji, vampiri, a bogme i leptirice, tada su defilovali informativnim programom. Danas je naravno totalno drugačije, uopšte nema toga, tih... stvorenja.

Ja i dan danas ne smem da gledam taj film ?

Film nije toliko strašan koliko smo svi bi bili veoma mali kada smo ga gledali.
Bilo koji horor film da pustimo deci od 6 do 8 godina ona bi se traumurala.
Ja sam ga gledao kada sam imao 6 godina a moja sestra 7.

Trauma mog detinjstva:(
Spavao sam do sedme godine sa ćaletom i kevom u krevetu:)

remek-delo

Ko je ovo gledao ni pakao mu neće teško pasti.

Nepravedno zanemaren biser nase (horor) kinematografije. Ovakve vrste horora vise plase nego Petak 13.,strava u ulici Brestova itd...Postoji jos jedan biser domace (sada hrvatske) kinematografije, film "Izbavitelj". Odlicna ekipa hrvatskih glumaca.

Pazi, komunisti su kontrolisali filmove, a nisu televiziju!?

Leptirica, Nosferatu, Izbavitelj

bez reda koji je bolji ali svaki je mogao da dodirne strah u nama

Треба похвалити и Глишића. Видљив је Гогољев утицај на Глишића (он је и преводио Гогољева дела на српски). Свето место је рађено по дeлу Виј, постоји и истоимени руски филм, али Кадијевић је га надмашио. Поменути филмови су наши најбољи у хорор жанру.

Bez tehnoligije, bez previše efekata, bez trpanja bespotrebnih kadrova, bez imalo očekivanja o prolaznosti ovoga filma, napravljeno je remek djelo.

Još vučem traume od tog filma...

Što rekoše svi sagovornici, film koji ostaje urezan u sećanje do kraja života!
Vidim da su ipak ozbiljni ljudi radili na kreiranju onog jezivog krika...kada bih ga čuo u Karađorđevom parku, mislim da bi se srušio momentalno.

Gledao ga sa nekih 10 godina i prestravio se , danima držali upaljeno svjetlo u sobi po nocu . Prosle su 35 godine i bas volim da gledam filmove i serije i mnoge sam horore gledao ali LEPTIRICA nikad se nece zaboraviti .

To je jedini film koji nisam smeo da odgledam do kraja. Bas jezivo

Imao sam 11 godina a dve porodice sa decom među kojima sam bio i ja, okupili smo se da gledamo danima najavljivanu premijeru filma na tv-u. Strašno... posle nekih scena niko nije smeo da gleda film i dalje, posakrivali smo se iza kauča, kreveta i hteli smo da ugasimo tv ali niko nije smeo da ode da to uradi. Film u crno-beloj tehnici, nije bilo daljinskog da može da se isključi ili bar smanji ton pa iako nismo gledali te scene morali smo da čujemo stravične zvuke i krike koji su ostali u doživotnom sećanju. Komšije nisu smele da odu kući dugo posle tog filma....neverovatan film,za sva vremena i pamti se ceo život.

već drugi dan čitam istu vest a danas sam ušao da pogledam komentare. oduševljen sam. kao dete 80ih gledao sam ga u osnovnoj školi. sinoć prepričavam vest svojoj supruzi koja kaže da su doktori njenim roditeljima rekli da više ne sme da gleda takve filmove zbog trauma. moje sećanje je da sam bio smrznut na kauču svojih, sada pokojnih, babe i dede. i sada nas dvoje u 40im, na dalekom zelandu još ne možemo da odlučimo da li da ga odgledamo ponovo :). ozbiiiiiiljan zvuk, ozbiljna režija, ozbiljni ljudi to radili...

Odlicna i tema i tekst. Kao mali sam gledao Leptiricu i iskreno bio preplasen. I dan danas se kroz šalu setimo tog filma. Ko je gledao film kao klinac pamti ga kasnije celog zivota,posebno one krike pre nego sto se ona pojavi :))

Trauma. I danas se sećam te scene "Radojka, pile moje ..." a ona se iskezi, mi klinci u nesvest - nema spavanja do daljnjeg posle gledanja

Gledao sam ga tada, 73-će, sa roditeljima i sestrom. Pravio sam se da mi nije ništa, a unutra sam bio sleđen. Remek delo.

@(mickey rudinski, 15. april 2023 23:43): neverovatno, imao isto godina u to vreme i ista reakcija na gledanje filma. :)

Moj pokojni brat koji je pred spavanje imao obicaj da odgleda vezano Dracula, Petak 13. i npr Predskazanje i da spava kao jagnje posle toga, Leptiricu je obilazio u sirokom luku i to u varijanti dnevnog gledanja... Ja nikad nisam ovo odgledao "u komadu", jednostavno osecao sam se najblaze receno prestravljeno...

Гледао сам ту ТВ драму пре педесет година и сећам је се само у фрагментима, али се непогрешиво сећам трауме и осећаја од кога су ми се јежиле длаке по читавом телу. Мислим да након тога више никада у животу нисам крочио у воденицу.

Sa sestrom od strica gledao sam "Leptiricu" kod naše tetke. Imao sam 6 godina sestra godinu manje. Kad je Petar Božović prihvatio da bude novi vodeničar i ostao sam u vodenici oboje smo pobegli iza zavese u trpezariji odakle se video televizor. Sestra je počela da plače. Strašno smo se uplašili tada, naročito urlikanja preko dana! Mnogo kasnije odgledao sam reprizna emitovanja ali tog prvog gledanja živo se sećam i danas - 50 godina kasnije!

I dan danas me strah.

Slatko sam ismejao komentarima. Imao sam 11 godina 1973.gdine kada sam ga gledao i na mene je uticao na isti nacin kao i na vecinu drugih.
Sto rece neko, kada bih ono kliktanje i glasove cuo slucajno u beogradskom parku stigla bi me srcka udarila. Posle njega se nisam vratio da spavam sa roditeljima ;-), ali sam redovno palio svetlo nocu...
Dok sam citao o neverovatnoj slicnosti nasih iskustava zapitao sam o necem zajednickom podsvesnom za sve nas... nisam psiholog, elektroinzenjer sam, ali nisam mogao da se setim onih Jungovih arhitipova i mogucnosti da smo svi mi sa ovog prostora prepoznali (bas kao i autor) nase velike strahove u odredjenim zvukovima, okruzenjima itt...
U svakom slucaju remek delo. U samom tekstu ne razumem onaj deo da nije uticao na kinematografiju zato sto nije hteo da pravi klasican horor... po mom misljenju upravo je to ogromna vrednost filma, on je pokazao da se i "standardnim" pristupom moze napraviti savrsen horor.

Glupavi roditelji,puštaju ovakav film deci od 6,7 g.Pa šta ste očekivali da će da se desi?