@ kognitivna disonanca
Dobrim delom se slažem sa tobom. Samo kako nešto što nije nauka, može da se koristi npr. u sudskim procesima (odlučuje se o sudbinama)?
Primer,kako tzv. socijalne službe određuju, "najbolji interes deteta", na osnovu ličnog mišljenja ili nauke (a slažemo se da nije)? To praktično znači, da se sudske odluke, baziraju na lažnim svedocima, te samim tim nisu pravedne.
Psihologija i nije zvanična nauka, mada u nekim sagledavanjima i koristi naučne metode,.baš kao i filozofija. Zato se i izučava na Filozofskom fakultetu.
Inače, htedoh nešto reći u vezi ove opservacije o stresiranju profesionalnih sportista... Svi se mi profesionalno stresiramo, bez obzira čime se bavimo, za "lebac da zaradimo"! Zar neki misle da je u rudniku bolje!?
Odličan dokaz da psihologija nije nauka. Može da bude , ali ne mora da znači, ne može se smatrati naukom, jer počiva na ličnom doživljaju, percepciji i predstavi sveta.
Sport kao svaka druga aktivnost i/ili profesija nosi težnje, ambicije, ostvarenja, ciljeve, plan,volju, usmerenje...te zahteva angažovanje.
Odličan dokaz da psihologija nije nauka. Može da bude , ali ne mora da znači, ne može se smatrati naukom, jer počiva na ličnom doživljaju, percepciji i predstavi sveta.
Sport kao svaka druga aktivnost i/ili profesija nosi težnje, ambicije, ostvarenja, ciljeve, plan,volju, usmerenje...te zahteva angažovanje.
Psihologija i nije zvanična nauka, mada u nekim sagledavanjima i koristi naučne metode,.baš kao i filozofija. Zato se i izučava na Filozofskom fakultetu.
Inače, htedoh nešto reći u vezi ove opservacije o stresiranju profesionalnih sportista... Svi se mi profesionalno stresiramo, bez obzira čime se bavimo, za "lebac da zaradimo"! Zar neki misle da je u rudniku bolje!?
@ kognitivna disonanca
Dobrim delom se slažem sa tobom. Samo kako nešto što nije nauka, može da se koristi npr. u sudskim procesima (odlučuje se o sudbinama)?
Primer,kako tzv. socijalne službe određuju, "najbolji interes deteta", na osnovu ličnog mišljenja ili nauke (a slažemo se da nije)? To praktično znači, da se sudske odluke, baziraju na lažnim svedocima, te samim tim nisu pravedne.
Odličan dokaz da psihologija nije nauka. Može da bude , ali ne mora da znači, ne može se smatrati naukom, jer počiva na ličnom doživljaju, percepciji i predstavi sveta.
Sport kao svaka druga aktivnost i/ili profesija nosi težnje, ambicije, ostvarenja, ciljeve, plan,volju, usmerenje...te zahteva angažovanje.
Psihologija i nije zvanična nauka, mada u nekim sagledavanjima i koristi naučne metode,.baš kao i filozofija. Zato se i izučava na Filozofskom fakultetu.
Inače, htedoh nešto reći u vezi ove opservacije o stresiranju profesionalnih sportista... Svi se mi profesionalno stresiramo, bez obzira čime se bavimo, za "lebac da zaradimo"! Zar neki misle da je u rudniku bolje!?
@ kognitivna disonanca
Dobrim delom se slažem sa tobom. Samo kako nešto što nije nauka, može da se koristi npr. u sudskim procesima (odlučuje se o sudbinama)?
Primer,kako tzv. socijalne službe određuju, "najbolji interes deteta", na osnovu ličnog mišljenja ili nauke (a slažemo se da nije)? To praktično znači, da se sudske odluke, baziraju na lažnim svedocima, te samim tim nisu pravedne.
IMAGE SOURCE
7 Komentari
Sortiraj po: